nova.rs

Sve je manje onih koji hoće u profesionalnu vojsku, zato je pitanje da li uvoditi obavezno služenje vojnog roka. Zbog ukidanja obaveznog služenja vojnog roka već 13 godina nema dovoljno mladog rezervnog sastava vojske. Srbija je imala više profesionalnih vojnika u vreme bivših država, nego sada kada je samostalna. Prosečna plata je mala i to je osnovni razlog slabe popune jedinica. Ukoliko se usvoji odluka o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka, neophodan je rebalans budžeta. Osnovna obuka se može završiti i za 3 meseca, ali samo za strelce, šta ćemo sa ostalim neophodnim rodovima vojske? Gost: Goran Petković, Pukovnik u penziji

Ništa u svetu koji poznajemo ne može da se meri sa momentom rađanja novog života, a dragocenost ovog trenutka, majci niko nema pravo da oduzme, naglašavaju gošće nove Mamazjanije, Marina Mijatović, advokatica i Dušica Kovačević, VMS babica i vlasnica „Bebi patrole“ koje u epizodi, specijalno posvećenoj trudnicama i porodiljama, spremaju buduće majke za „meč“, koji ih u porodilištu očekuje. U Srbiji su, nažalost, žene masovno slabo informisane, neupućene, u ono što ih čeka na porođaju, a prvorotke, nažalost, moraju da znaju svoja prava kada stignu u porođajnu salu, ali i tokom boravka u porodilištu. Usled neobaveštenosti, mnoge su prošle „bose preko trnja“, dok su svoju bebu donele na svet, a porođaj, kao takav, bio im je najmanja briga. Odnos pojedinih lekara, ginekologa-akušera, anesteziologa, ali i medicinskih sestara, babica, takav je da, nažalost, podrazumeva, vređanje, vikanje, neprijatnosti i dovodi žene u stanje grča, panike, paranoje, traume, što ostavlja posledice po bebino zdravlje. Gošće nove Mamazjanije objašnjavaju da ne mora da bude ovako, da žena ima sva prava u porodilištu i u porođajnoj sali, da može da se informiše o tome šta sme da pita, promeni, odluči. Sistem, sa druge strane, treba da bude postavljen pravilno, a ne nakaradno. Žena ne sme da strahuje od lekara koji će biti dežuran u trenutku porođaja, ona nije dužna da „rezerviše“ ginekologa, kojeg prethodno plaća u privatnoj praksi, a na kraju se opet često desi, da doživi neprijatnost, akušersko nasilje i da pod traumom, sa bebom u naručju, odlazi kući. Naše gošće objašnavaju šta žena treba da zna pre nego što ode na porođaj i koja su sve prava budućih majki u porodilištu. One se pitaju odakle to nepisano pravilo da trudnica mora da vodi trudnoću privatno, da bi sebi „obezbedila“ lekara na porođaju. Takođe postavljaju pitanje zašto zdravstveni sistem u Srbiji ne „prepisuje“ pozitivne prakse iz razvijenih zemalja, koje su odavno promenile procedure i protokol kad su u pitanju porođaji i odnos prema ženama u porodilištu i koji su glavni koraci za promene zdravstvenog sistema u domenu porodilišta i porođaja. One objašnjavaju i kako da preveniramo akušersko nasilje i neprijatnosti na porođaju, ali i kako se žena posle traume od nasilja na porođaju suočava sa onim što je prošla i kako se odlučuje na novu trudnoću. O ovim i brojnim drugim gorućim pitanjima, koja zanimaju pre svega trudnice, ali i porodilje koje su prošle manju ili veću traumu, govorile su naše gošće, osvrćući se na dugogodišnje iskustvo koje imaju u radu sa ženama, Marina iz ugla prava koje mora biti dostupno svima, a Dušica iz rada sa trudnicama, koje priprema na najvažniji dan u životu.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se uporednom analizom režimskih opsenarsko-ložačkih projekata "Srbija 2025" i "Srbija 2027", polemisali su oko značaja međunarodne reakcije na izbornu krađu, a pokušali su i da predvide šta bi bilo kad bi Srbija imala atomsku bombu. Gost je narodni poslanik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović. Isključivi razlog njegovog dolaska u DLZ je želja da se u ovim depresivnim zimskim danima pokaže neophodno jedinstvo i volja za zajedničku dalju političku borbu protiv banditskog režima, pa je i ceo razgovor protekao u tom tonu. U Magarećem kutku Čale dominira!

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni. Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija? U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih. Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi. Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora. Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca. Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi integriteta sa novinarkom Vesnom Mališić, koja je zajedno sa većim delom redakcije NIN nedavno podnela ostavku, uz objašnjenje da tamo više nije moguće raditi u skladu sa etičkim načelima profesije, kojih su se uvek pridržavali. Vesna je govorila o značaju ovako krupnog čina novinarske solidarnosti, koji je ocenila kao istorijski događaj za naše novarstvo, ali i o sistemskom uništavanju integriteta kao odlike građanina, načinima na koje urušavanje novinarstva utiče na urušavanje društva, novinarstvu u vreme Miloševića, kao i o ceni koju je i ona plaćala dok je čuvala sopstveno dostojanstvo, u vremenima u kojima su mnogi dostojanstvo prodavali.

Komunikacija roditelja sa detetom, verbalna i neverbalna, kao i ton glasa i reči koje koriste, ključne su u vaspitanju, ali i za formiranje odnosa roditelj-dete, u novoj epizodi Mamazjanije o tome nam govori „porodični trener“ (family coach) Dragana Aleksić. Od najranijeg detinjstva, roditelj komunicira sa detetom. Prvo reaguje na gestikulaciju, gugutanje, a kasnije se uspostavlja verbalna komunikacija, koja vremenom, nažalost, kod većine, prelazi u naredbe, koje mama i tata izdaju svojoj deci, kao da su u vojsci, a ne u porodici. Naša gošća upozorava zašto je opasno ponavljati rečcu „ne“ na svako drugo pitanje deteta i kako naredbu upućenu detetu pretvoriti u molbu ili pitanje. Ona navodi da je uvek bolje reći: „Pokaži mi kako vezuješ pertle“, umesto narediti: „Veži pertle!“? Dragana ukazuje na to koliko je način obraćanja roditelja detetu, važan za vaspitanje i za sve razvojne faze i uči nas kako da pričamo sa detetom, a da ne ponavljamo „100 puta“ isto. Takođe, naglašava da deca osećaju nervozu i tenziju između roditelja, čak i kada ona nije izražena rečima, a da detetu uvek treba da pokažemo da ga razumemo i saosećamo kad je u problemu, a da ga ne osuđujemo.

U novoj epizodi podkasta "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su dolazak redakcije NIN-a u United grupu, proučavali su da li se kaže javelin ili džavelin, a od stranih prijatelja dobili su detaljno tumačenje nove top liste brdskih goveda. U gostima torta. A tortu donosi urednica "Nove ekonomije", Biljana Stepanović, majstor za torte i stručnjak za sva ostala pitanja. U veseloj diskusiji momci i gošća su se dotakli inostranih reakcija na izbore u Srbiji, domaćih reakcija na izbornu krađu, mračne perspektive Srbije, uz čuveno Nenadovo "Kako nam se dogodilo...", a neizbežan je bio i razgovor o polu-EXPO 2027. U Magarećem kutku videćete kako se viteški podnosi smanjenje plate na Pinku. DLZ, pod pojačanim nadzorom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Zbog sve boljih puteva "krivac" za saobraćajne nezgode sve ređe je upravljač puta. "Šok" kampanje o bezbednosti saobraćaja su prestale jer je Agencija za bezbednost saobraćaja "optužena" za uznemiravanje javnosti. To jesu "krvave" kampanje, ali i "ulog" je nečija prolivena krv. Iako je zakon propisao obavezu edukacije dece u saobraćaju, to se ne sprovodi. Obrazovanje o saobraćaju je kontinuiran posao, nije dovoljno samo u septembru vršiti akcije. Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja postigle su efekat, u apsolutnim brojkama, sve je više vozila, a manje stradalih. Od 2006. godine do danas broj registrovanih vozila se uvećao za milion. Auto škole ne mogu da pripreme buduće vozače za vožnju u zimskim uslovima jer ne postoje uslovi, ni mogućnost da obuka traje godinu dana. Većina vozača u kritičnim situacijama deluje refleksno, a ne svesno, voljno i kontrolisano, tako da nema opšteg saveta kako reagovati i izbeći nezgodu. Ako ima vremena da prepozna takvu situaciju, takve stvari se rešavaju iskustvom. Tehnički pregledi većinom poštuju propise, najčešće se "gleda kroz prste" za oštećenja stakala. Gde ima mogućnosti treba graditi biciklističke staze, gde to nije slučaj, tu je rešenje usporavanje saobraćaja. Centralnu zonu grada potrebno je ograničiti za motorna vozila. Gost: Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa istoričarkom i univerzitetskom profesorkom Dubravkom Stojanović, o tome kako nas naš odnos prema prošlosti definiše, a kako možda ume i da blokira našu sadašnjost i budućnost. U prethodnim mesecima podcast Snaga uma je iz različitih aspekata obrađivao teme zlostavljačkog ponašanja, bilo da je reč o mobingu, političkom nasilju, pravnom nasilju ili vaspitanju koje ignoriše nasilničko ponašanje postavljajući podlogu za razvoj nasilničkih ličnosti u odraslom dobu. Profesorka Dubravka Stojanović je u novoj epizodi objasnila kako se sve to oslikava na krupnom planu, kako izgleda kroz istoriju, a i kako utiče na odnos koji imamo prema istoriji svog naroda. Jedno od možda glavnih pitanja je da li u istoriji pronalazimo lekcije ili opravdanja. Ukoliko o stradanjima predaka učimo samo kako bismo ta stradanja koristili kao izgovor za današnje neuspehe, da li zaista možemo da kažemo da smo išta naučili? Koje su posledice stalne revizije prošlosti u vremenu u kom je "prošlost postala neizvesnija od budućnosti"? Zašto kao društvo više obeležavamo i slavimo istorijske poraze nego pobede, kojih je bilo mnogo? Najzad, kako društva koja napreduju i rastu tumače svoju istoriju, a kako to rade oni drugi? Ovo su samo neka od brojinih pitanja o kojima je profesorka Stojanović govorila, kako to ona inače radi - elokventno, jasno i u ime nauke.

U novoj Mamazjaniji konačno smo ugostili i jedno dete, Ognjena, starog samo četiri meseca, a došao je u pratnji svoje mame Tamare Perović, novinarke, preduzetnice, stručnjakinje za digitalni marketing, koju znamo i po Instagram profilu „Tamama“, a koja osim ovog mališana ima još petoro dece. Naša druga gošća bila je Jovana Šišić, filološkinja, takođe preduzetnica, koju znamo i po Instagram profilu „Mamika“, a koja je pre svega mama tri devojčice i dva dečaka, blizanca. Mame koje se u Srbiji odluče da rode više od dvoje, troje dece, sa jedne strane smatraju herojima, a sa druge ih gledaju kao „pokretni cirkus“, o čemu nam Jovana i Tamara pričaju kroz iskustva koja su doživele u susretu sa ljudima, koji različito komentarišu njihov status „žene sa petoro, šestoro dece“. Težina, ali i lepota svakodnevice, vrti se oko dece, a njihov međusobni odnos, uloge koje imaju u kući, za roditelje je spas, jer kako ove mame navode, sa više „tih malih ljudi“ je ipak lakše. Priznaju da su želele više dece, a i otkrivaju u kojim situacijama je lakše imati troje, četvoro, petoro, nego jedno ili dvoje. Objašnjavaju nam šta je najlakše, a šta najteže u porodicama sa mnogo dece i zašto na roditelje koji imaju petoro, šestoro, u Srbiji često gledaju sa prezirom. Pored svih obaveza, one ipak uspevaju da rade i nađu vreme za sebe, a priznaju i da su navikle da nikad ne spavaju, a opet nastavljaju normalno da žive. O najtežim trenucima, ali i o budućnosti u kojoj ih čekaju njihova deca kao odrasli ljudi, koji će brinuti jedni o drgima, uvek biti tu jedni za druge, pričaju dve mame, koje uz sve komplikacije, brojne uloge, nespavanje i svakodnevnu borbu, nikada ne zaboravljaju na sebe.

Evo epizode koju, po ispitivanjima fokus grupa koja nikad nisu sprovedena, gledaoci najviše vole! To je epizoda 'Dobar, loš, zao" pod šajkačama, kojom autori Nenad Kulačin i Marko Vidojković obeležavaju Božić, Srpsku novu godinu i Dan Republike Ruske. U prvom delu, momci su se bavili Draganom J. Vučićevićem i načinom na koji upravlja portabl mikrofonom, radovali su se što će služeći vojni rok srpski momci postati ljudi s traumom, ali će makar svi umeti da pucaju, a ne samo neki. Bilo je još dosta toga u prvom delu, a prvi ovogodišnji gost je opozicionar Aleksandar Jovanović Ćuta! Ćuta je uneo preko potrebni pesimizam u inače veselu atmosferu u društvu, javno se izjasnio za preuzimanje mandata i otvoreno rekao da smo tek na početku borbe koja će trajati sve dok neko ko nismo mi ne odluči da je Vučiću istekao ruk upotrebe. Ćuta je duhovit, pa je makar bilo dobro zezanje. U Magarećem kutku videćete kako Glišiću ni vesela frizura ne pomaže da deluje kao vesela i dobronamerna osoba. DLZ, jedini podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa fantastičnom Anom Đurić Konstraktom o snazi mašte i igre, u svim uzrastima. Kako je Konstrakta objasnila, šablon je često posledica nerazvijene radoznalosti. Kao deca smo jako radoznali i igra nam dođe prirodno. S godinama, ona je sve manje spontana i sve nam je manje dovoljna igra radi igre, pa čak i kad radimo nešto kreativno mora da postoji neki cilj. Malo nas i životna jurnjava za obavezama odvoji od radosti igre, pa su praznici i vreme odmora možda idealno vreme da se podsetimo snage sopstvene mašte, za početak uz razgovor. Ana je govorila o tome kako je od malih nogu naučila, a i sačuvala sposobnost da se igra sama, da mašta sama, pa i da se uteši sama, kao i do koje mere je to važna sposobnost, bez obzira na to da li ćemo nešto zaista raditi sami ili ne.

Princeza Danica Karađorđević, svojim gostovanjem obogatila je prazničnu epizodu podkasta Mamazjanija i u nju unela tračak kraljevske čarolije, donoseći nam priče „sa dvora“, tačnije iz stana u Beogradu, u kojem glavnu ulogu igraju mali princ Stefan (5, uskoro 6) i princeza Marija, stara tek nepuna dva meseca. O vrednostima koju brižno neguje ova skladna četvoročlana porodica, tradiciji i istoriji, precima o kojima uče decu kroz razgovore, putovanja po Srbiji, obilascima znamenitosti, posebno onih koji se vezuju za njihovu dinastiju, pričala nam je naša gošća, princeza Danica, koja ističe da i pored dvoje dece i brojnih obaveza, ne zaboravlja na svoj poziv, svoju umetnost, koja podrazumeva vreme samo za nju, za odmor, ali i rad na sebi u psihološkom, emotivnom i svakom smislu. Tokom razgovora opisala nam je kako izgleda život u kraljevskoj porodici u Srbiji i koliko je princ Stefan svestan svog nasleđa. Takođe je navela koji su prioriteti Filipu i njoj kad je vaspitanje dece u pitanju. Opisala nam je i kako vidi budućnost svog sina i ćerke, a i u kojoj meri je moguće spojiti moderno i tradicionalno u vaspitanju dece u današnje vreme u Srbiji. Objasnila nam je i zašto su se Karađorđevići vratili u Srbiju i odlučili da im deca budu ovde rođena. Pričala nam je i o odnosu prema građanima koji ih sretnu na ulici i u njima vide model savršene srpske porodice na koju se treba ugledati, o imperativima koji su postavljeni pred majke u današnje vreme, o saradnji sa Filipom kad su odluke o vaspitanju dece u pitanju, o željama i planovima za Stefana i Mariju, kao i o važnosti tradicionalnog vaspitanja u modernom svetu.

Novogodišnja epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor o snazi prijateljstva za ceo život. Novinarke Maja Nikolić i Nataša Miljković su, kako su same rekle "dva ratna druga", koleginice, prijateljice, kume i porodica. To ne pada s neba, to se i gaji. Govorile su o vremenima u kojima su čuvale jedna drugoj leđa dok su urednici pokušavali da ih zavade, o načinima na koje se njihovo prijateljstvo testiralo kroz teške kao i divne životne trenutke, o svemu što jedna od druge uče, ali i o tome kako su postigle da se, kako godine odmiču, zajedno smeju sve glasnije, toliko glasno da ih nekad zabrinuti prolaznici opominju. Ne propustite razgovor pun topline, urnebesnih anegdota, ali i važnih lekcija o "porodici koju sami biramo". Podcast Snaga uma je tu sa vama i tokom praznika.

U poslednjoj epizodi Mamazjanije u 2023. godini, u “vruću” stolicu na ispit roditeljstva, hrabro je sela naša koleginica i prijateljica Dragana Pandurević Jovović, urednica portala Zadovoljna.rs, koji stoji iza produkcije ovog podkasta. Dragana je sa nama razgovarala pre svega kao majka dvogodišnjeg Nikole, a osvrnula se i na period trudnoće, traumatični porođaj, ali i na potpuno nov način života, sa radikalnom promenom prioriteta i momente čiste radosti, koje je osetila tek sa rođenjem sina. Bez dlake na jeziku, kao što samo ona ume, Dragana je pričala o detaljima iz života „jedne mame“, u kojima će se prepoznati svaka žena, imala jedno ili više dece. Ono o čemu većina nas samo misli, naša gošća je izgovorila i iscepkala na sitne komade, ukazujući na činjenicu da ako je mami psihički i emotivno loše, treba da ode na terapiju jer je to korisno, zdravo i nije sramota. Takođe, ako je mama našla recept po kojem će dete celu noć da spava, nije važno ako je to i u bračnom krevetu. Naša gošća nam opisuje koliko je teško izaći na kraj sa dnevnim obavezama i malim detetom, ako u blizini nema pomoći baka i deka, ali i kada je vreme da mama ode na terapiju i pomogne sebi. Ona se osvrće na brojne teške momente i navodi u kakvo psihološko stanje žena može da upadne posle porođaja pod uticajem nespavanja, strahova, brige. Međutim, navodi i da pre rođenja deteta nije bila svesna da ne zna kako izgleda osetiti čistu radost. Takođe pričamo o vremenu koje žena mora da ima posle porođaja, dok ne bude spremna za prvi seksualni odnos, a Dragana opisuje na koji način održati odnos sa mužem/partnerom u vrtlogu aktivnosti oko bebe i istumbanog postporođajnog života. Prijateljicama nemajkama kažemo bravo i pričamo o tome koliko su važne nama koje ne izlazimo iz pelena, veša, kašica, udžbenika… Osim neplaniranih teških momenata na porođaju i bolesti deteta, novogodišnju Mamazjaniju Dragana je začinila i pričama, koje su usledile kasnije, kada se situacija smirila i na sreću sve se dobro završilo. Predstavila nam je život mame i bebe u borbi sa dojenjem, nespavanjem, njenom anksioznošću, strahovima, brigom, ali i neizmernom ljubavlju, eksploziji emocija i čiste radosti kojom odiše njen dom. Takođe, opisala nam je i važnost odnosa između roditelja/partnera, koji uprkos svim novim ulogama, zadacima i obavezama, ne smeju da zaborave jedno na drugo, ali ni na same sebe.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama, mada bi se moglo reći i da je reč o specijalnoj epizodi, koja se više bavi snagom bezumlja u našim političkim životima. Pred vama je razgovor na ivici onostranog, sa urednikom Danasa i kolumnistom Dražom Petrovićem o nestvarnom i stvarnom u našem političkom životu. Zašto je proevropska opozicija propustila šansu da iskoristi snagu onostranih sila i animira birače? Kako bi prelazna Vlada sastavljena od vračara, teoretičara zavere i sličnih egzotičnih likova mogla da bude ključna za političko ozdravljenje Srbije? Šta je uoči izbora usnio Dobrica? Prema opažanju Draže Petrovića, potpisnici ProGlasa su bili oličenje razuma i ugleda, ali je očigledno da to nije ono što našem narodu u ovom trenutku može da animira, te je zato važno da se što pre svi okrenemo bezumlju, ako hoćemo da jednog dana imamo normalnu zemlju.

Došlo je ono doba godine kad joj je kraj, a počinje sledeća. U skladu s tim, evo i novogodišnje epizode podkasta, koji i u 2024. ulazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar, loš, zao". Nenad Kulačin i Marko Vidojković proslavili su završetak godine tako što su u prvom delu emisije komentarisali policijsko batinanje golorukih studenata, Vučićeve laži o tome gde se krio dok su bile demonstracije i ostale vesele teme. Tradicionalni novogodišnji gost je anti-Deda Mraz, Slobodan Georgiev! Uneo je preko potrebnu dozu optimizma svakome ko je za vlast, pošto su njegove prognoze crne i sumorne, a kaže za optimizam treba da se obratimo pravom Deda Mrazu. Uz šalu-komiku došlo je i do detaljne analize trenutne političke krize. U Magarećem kutku moći ćete da nagađate šta se desi kad se u šumi sretnu Ana Brbonjić i dva ježa. DLZ, samo na našem portalu! Emitovanje podkasta nastavlja se 10. januara.

U dvorištu Danijela Jakupeka je nakon što je ubio prijatelja i četvorogodišnje dete, pronađeno desetine ubijenih i zakopanih mačaka. Ubica iz Dubone je godinama maltretirao i ubijao komšijske pse. Deca četvrtog i petog razreda su u Zaječaru ubila psa stavljajući mu petarde u usta. Takve devijacije se moraju na vreme prepoznati da bi se sprečile. Kaznena politika je zapanjujuće blaga jer je od 2006. do 2022. hiljade životinja ubijeno i zlostavljano. Za 16 godina, od 349 osuđujućih presuda, samo je 30 kazni uslovnog zatvora i jedna presuda sa maksimalne 2 godine uslovnog zatvora. Država žmuri na korupciju i lažne ujede napuštenih pasa. Za poslednje 4 godine država je platila 43 miliona evra na ime odštete. Za taj novac mogle su da se sagrade desetine prihvatilišta za životinje. Napuštenih pasa ne bi bilo da komunalna milicija ima nadležnost da kontroliše da li je vlasnički pas čipovan i da kontroliše "odgajivačnice". Ovako imamo situaciju da hiljade pasa završava na ulici, a da je samo 16 prekršajnih prijava za napuštanje psa od 2009. godine. Uprava za veterinu ima 67 registrovanih odgajivačnica pasa, dok Kinološki savez Srbije ima 4.300 prijavljenih odgajivačnica. Razlog je naopak propis kojim je dozvoljeno, da ko ima tri ženke, ne mora da ispunjava propisane standarde za odgajivačnicu. To je razlog što KSS godišnje "štancuje" 60.000 rodovnika bez čipovanja, dok ih npr. Austrija ima 8.500 čipovanih. Gošća: Vanja Bajović, Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu

Nova epizoda Mamazjanije uvodi nas u bajkoviti, porodični svet naše najpoznatije „zdrave umetnice“ – Ane Đurić Konstrakte, pevačice, kantautorke, tekstopisca, diplomiranog arhitekte, ali pre svega mame jednog Nikole (15) i jedne Lene (14), a u našem podkastu, čućete kako izgleda svakodnevica sa dva tinejdžera i da pubertet ne mora biti bauk. U epizodi, koja je kao i prethodne tri bila "zaslađena", zahvaljujući kompaniji Bambi, koja je podržala snimanje decembarskih emisija, ali i plazma popsima iz njihove Plazmastičarnice, razgovarali smo sa našom gošćom o životu mame - umetnice, koja je pred kamerama Konstrakta, a kad se reflektori ugase, ona je Ana, posvećena majka, kojoj su u fokusu od jutra do mraka njena deca, koji su joj prijatelji i inspiracija. Konstrakta nam je otkrila kako da vaspitavamo decu bez postavljanja granica, stalnog nadzora i kontrole i ispričala da veruje u današnje generacije i njihovu maštu, bez obzira na „zaluđenost“ tehnikom, koja im zaokuplja gotovo svu pažnju. Opisuje nam na koji način je njena popularnost tokom Evrovizije 2022. uticala na decu. Takođe, navodi da su mame koje nemaju posao od 9 do 5 u zamci, jer naviknu ukućane da one sve rade, bez ičije pomoći. Naglašava da pubertet ne mora da bude bauk i smatra da nije dobro prezaštititi decu, nego ih pustiti da prođu kroz sve boljke odrastanja sa kojima uče da se bore. Vreme provedeno sa decom za Konstraktu je dragoceno, a o bajkama koje im je smišljala za laku noć, dok su bili mali, do odnosa koji danas imaju, kroz zajedničko slušanje muzike, razgovora i razmene mišljenja, slušajte i gledajte u novoj epizodi Mamazjanije.

Sve što je lepo ima kraj, recimo loženje da će Beograd u ovom trenutku biti slobodan grad. "Dobar loš zao" zato nema kraj, već novu epizodu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković tek što su se oporavili od vođenja maratonskog izbornog programa na našem portalu, a našli su se u neprilici da komentarišu izborne rezultate u prvom delu emisije, ali i pokušajem opozicije da štrajkom glađu nekako poprave stvar. Gost, najgori mogući u ovom trenutku, preterano objektivni mračnjak Boban Stojanović Biban! Biban je rekao gde je sve opozicija pogrešila, pokušao da prorekne šta će se dalje dešavati na Nestorovom, pardon, beogradskom nivou, a rekao je ponešto i o lošim potezima opozicije. U Magarećem kutku moći ćete da vidite sudbinu Laverboja. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi važan razgovor o narcisoidnom poremećaju sa psihološkinjom Danijelom Ostojić, koja pored dugogodišnjeg iskustva u kliničkom radu ima i bogato iskustvo u forenzičkoj psihologiji, u radu sa počiniocima teških krivičnih dela. Kako nastaje "psihopatija"? Kako se razvija kod dece. kako se (ne) uočava u detinjstvu, a kako se manifestuje kod odraslih ljudi? Kako takozvani "odgoj dece na Balkanu" podstiče emocionalnu nedostupnost, kao i nezdrav odnos prema razumevanju sopstvenih granice? Šta bi nove generacije trebalo da urade kako bi naredne generacije umele zdravije da se nose sa svojim emocijama? Ovo su važne teme o kojima u današnjem vremenu treba da budemo informisani svi.

U Beogradu po jednoj zgradi nedostaje 26 parking mesta, zato je potrebno zaustaviti izdavanje građevinskih dozvola Za rekonstrukciju dve pijace Beograd potrošio 18 miliona evra, tj. osnivački ulog JKP "Beogradske pijace" Nova lokacija beogradskog buvljaka nije dobra zbog pristupnih saobraćajnica, nedovoljno parking mesta, malog broja stanovnika Rakovice. Nije jasno u šta je potrošeno 8 miliona evra, računica je takva da jedna tezga u novom natkrivenom buvljaku u Miljakovcu košta 34.000 evra. S druge strane, Industrija motora Rakovica je prodata tajkunima Gobeljić za 11 miliona evra, a sadašnja vrednost samog zemljišta je 200 miliona evra. Jedino merilo za zakup tezge na beogradskim pijacama je novac. Tezge u prvim redovima se prodaju i do 30.000 evra godišnje. Većina prodavaca nisu pravi proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, već preprodavci. Pošten seljak nema šansu da bude konkurentan sa svojim proizvodom. Zahvaljujući građanima, investitor je za sada odustao od izgradnje naselja Avala Studios i seče Košutnjaka. To bi trebalo da bude predmet odluke skupštine grada posle nove godine. Zbog nedostatka parkinga, potrebno je zatvoriti naselja rampama samo za stanare koji su vlasnici parking mesta. Gost: Dejan Jovanović, Bitka za Košutnjak

Kako u jedan dan sve da stane? Obaveze i imperativi koji se postavljaju pred današnje roditelje dovode do pregorevanja, a osim snage, energije i volje, oduzimaju slobodno vreme, koje bi mame i tate trebalo da provode sa svojom decom. Hoćemo da budemo savršeni na svim poljima, da deci damo dobar model ponašanja i odnosa prema životu i preprekama koje pred nas postavlja, ali i da ih ne zanemarujemo, da za njih uvek imamo vremena, što je uglavnom nemoguće, objašnjava Milena Buđevac, poznata psihološkinja i dečja psihoterapeutkinja u novoj epizodi našeg podkasta. Uz Plazma Šejk (Plazma Shake) Bambijeve Plazmastičarnice, od Milene smo čuli brojne dragocene savete kako da ispravimo greške koje nesvesno, svakodnevno, kao roditelji pravimo. Naša sagovornica, koja ima dugogodišnje iskustvo u radu sa porodicama, odnosima između roditelja i dece, otkriva da je najmlađima najteže, ako su mame i tate narciosidni i pred njih postavljaju visoka očekivanja, a takođe objašnjava kako prezaštićenost može dete dovesti do terapije. Ona ukazuje na najčešće greške savremenih roditelja i savetuje kako ih ispraviti i ne ponavljati. Objašnjava zašto je ponekad bolje viknuti na dete, a ne ignorisati ga i kako svađa može biti zdrava. Otkriva i zašto ne smemo da prezaštitimo dete, a i šta znači biti „loš“ roditelj i koje rečenice nikada ne bismo smeli da izgovorimo pred decom. Razgovor sa Milenom je svojevrsna seansa, pa čak i tokom snimanja emisije, a njene preporuke treba svi da čujemo. U osvrtu na roditeljske greške, ističe da ne postoji nepogrešivost u odgajanju dece, a da kod nje na terapiju dolaze upravo oni koji su među najboljima, baš zato što su svoje pogrešne poteze osvestili i žele da rade na njima. U novoj Mamazjaniji otkrićete da niste jedini koji nailaze na zidove u borbi sa vremenom i perfektinm roditeljstvom, ali i da je surova pravila, ponekad, pametnije zaobići.

Jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigao je do kraja još jedne predizborne kampanje u svojoj istoriji emitovanja. Puni optimizma i pobedničkog elana Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sažaljevali Aleksandra Vučića, oplakivali Ivicu Dačića, pili lekove za smirenje umesto Miće Ćulibrka i oblačili se u ludačke košulje umesto Olivere Zekić. Gost, pravi predizborni, pobednički i slavljenički, glavni urednik "Danasa" Draža Petrović! Kako je moguće prepričati razgovor sa ovim velikanom novinarstva, humora i satire? Pa, nije moguće, moraćete da ga odgledate. U Magarećem kutku, ukoliko zatvorite oči nećete videti Mišu Vacića. U nedelju svi na glasanje! DLZ, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste "Srbija protiv nasilja". Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila "Upravljanje promenama", profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

Važno je da deca u najranijem uzrastu znaju da su gospodari svog tela, kako ono funkcioniše i svi njegovi delovi i da je sasvim u redu ako se nekada ne osećaju prijatno pod talasima poljubaca, maženja, dodira određenih ljudi, pa čak i ako su najbliži. Granice postavljaju sami, a tome se uče na vreme, ispričale su u novoj Mamazjaniji naše gošće Aleksandra Petrovski, autorka knjige „Potraga za moćnom značkom Gaćoslav“ i Manuela Kamikovski, porodična psihoterapeutkinja. Da spoznaja o granicama tela počinje učenjem o delovima tela, koji uključuju i one intimne, kao i o činjenici da ono što je „u gaćama“ je samo naše, objasnile su nam Aleksandra i Manuela, koje naglašavaju da je razgovor sa decom najvažniji i da kod najmlađih ne treba da čekamo da se sami požale ako imaju neku nedoumicu ili su prošli kroz neprijatnu situaciju, već treba da ih pitamo i da im kroz učestale razgovore dajemo do znanja da sve mogu i treba da nam kažu, da pitanje tela, kao i onoga što se sa njim dešava, nije i ne treba da bude – tajna. O pravom vremenu za razgovor o intimnim delovima tela i granicama fizičkog kontakta sa odraslima, ali i sa drugom decom, pričaju naše gošće i objašnjavaju zašto je važno da dete pita i da zna sve što ga zanima o onome „što je u gaćama“. One savetuju roditelje kako dete da nauče da bude sigurno u svom telu i da ne dozvoli nikome da mu prilazi više nego što ono želi. Takođe nam otkrivaju kako da znamo da je dete prošlo kroz neprijatno iskustvo, koji simptomi na to ukazuju i šta može da bude tajna, a šta nikako ne sme. Opisuju nam i na koji način od malog deteta, koje rečima ne ume da objasni šta mu smeta, doći do odgovora i objašnjenja. U razgovoru sa našim gošćama došli smo do zaključka da ponašanje roditelja u odnosu na njihovo sopstveno telo, pitanja seksualnosti, kao i postavljanje granica u fizičkom kontaktu, najviše utiču na dete. Iz tog razloga neophodno je roditelje osvestiti o uticaju koji imaju na svoju decu, jer ako mi dozvolimo da nas nežno ili agresivno dodiruje tuđa ruka, koju ne želimo u svojoj blizini, isto možemo očekivati od deteta, pa zato hajde da poslušamo poruke Mamazjanije, da bi svako znao gde mu je mesto.

Na meniju finalne ŠBB KBB podkast epizode u nedelju sledi "Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM". Vodič nam je Miroslav Miša Mogorović, filmski producent čija biografija predstavlja presek savremene istorije domaće kinematografije - alfa i omega produkcije autorskih filmova. I korak po korak došli smo do finala serijala ŠBB KBB podkasta. Za kraj, sačuvala sam pravu delikatesnu epizodu - gost nam je čuveni filmski producent Miroslav Miša Mogorović. "Self Made Man" koji je dvehiljaditih ušao u istoriju domaćeg filma na mala vrata, a danas je vlasnik fascinantne IMDB stranice sa preko trideset filmskih naslova, neke ste verovatno gledali i više puta. Kuriozitet je da je od tri filma za domaćeg predstavnika za Oskara - on bio producent čak dva. Bioskopskog hita "Čuvari formule" i filma koji putuje u Holivud - "Što se bore misli moje". O profesiji producenta - specijaliste za rešavanje tuđih problema, o tome kako se rešava sudoku plasiranja i finansiranja autorskog filma, ali i o budućnosi bioskopa na planeti Zemlje - pričamo u 40. epizodi "Šta bi bilo kada bi bilo. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! Kako se izbori bliže, Marko Vidojković se sve više kaje što se vraćao u Srbiju, a Nenad Kulačin ga teši da to nije ništa kako će tek biti. Momci su prvi deo emisije posvetili poređenju Vučićevih i Hitlerovih govora, upitali se da li pesme koje funkcioneri SPS pevaju po Srbiji slute na najnoviju piruetu ove partije posle izbora, došlo je do blagog razmimoilaženja kad je reč o razaranju privatnog života Đorđa Miketića, ali i složnog razočaranja u Šapićevu nesposobnost da na dostojanstven način javnosti saopšti da je uradio nešto dobro. Gost je ugledni potpisnik ProGlas-a, inicijative koja podstiče građane da u što većem broju izađu na izbore, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miodrag Jovanović. Profesor je govorio o tome koliko je nužno što pre završiti sa antisistemom u kom se nalazimo, zaključio je da su potrebne hiljade stranica da se opiše na koje je sve načine Vučić pogazio Ustav, osvrnuo se kratko na aferu Miketić, ali i aferu fantomskih potpisa poznatih ličnosti na pojedinim opozicionim listama. Tako je lepo govorio da ga autori skoro uopšte nisu prekidali. U Magarećem kutku, malo je falilo da vidite Mišu Vacića. DLZ, samo na našem portalu!

Zašto je NN počinilac, Nemanja Nedović, odigrao četvrtinu sezone, Zvezda najbolje poluvreme i kako su sudije probudile srpski inat? Ko je sve i na koji način doprineo triler trijumfu Partizana i zašto treba „okaditi“ taj kobni ćošak ispred klupe crno-belih u Areni? Sledi prava poslastica za sve ljubitelje Evrolige, pošto se igra duplo kolo, Zvezda će u Španiju, a Partizan neće mrdati iz Beograda. Još mnogo toga zanimljivog čeka vas u novoj epizodi podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa političkom novinarkom Žaklinom Tatalović, koja je govorila o mobingu, ućutkivanju i pritiscima koje je preživela radeći na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u trenutku kad su "novinari počeli da odgovaraju predstavnicima vlasti". Žaklina je govorila o složenom procesu izolovanja, zastrašivanja i uništavanja pojedinca što, kako je objasnila, nije slučaj samo u medijima već i u mnogim državnim institucijama i javnim preduzećima. Takođe, objasnila je koje je sve posledice po zdravlje ovaj period ostavio na nju, kako se oporavila, a i kako se danas oseća na konferencijama za štampu kada često umesto odgovora na pitanja dobija uvrede na račun svoje kuće od najviših državnih zvaničnika.

Rio Tinto nastavlja rad u Srbiji nadajući se novoj Vladi koja će mu to omogućiti. Srbija i BIH su države u kojima Evropska unija želi da sprovede neokolonijalizam prljavih tehnologija, zato je u Srbiji neophodno sprovesti portugalski scenario. Srbija je najmanje pošumljena zemlja u regionu i najsiromašnija zemlja površinskim vodama. Šumski fond je ugrožen, najviše na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, pitanje je zašto država ne reaguje? Dok JP Srbija šume vode nestručni ljudi koji su imenovani po političkoj liniji, nema reči o pošumljavanju. Ako postanem gradonačelnik Beograda, lično neću hapsiti nikoga zbog endemske korupcije u Beogradu, to će raditi novoformirana kancelarija beogradskog revizora, tužilaštvo i policija. Beograd na vodi i K distrikt nije moguće srušiti jer desetine hiljada ljudi tamo živi, ali može da se ispita odgovornost za te projekte i podvuče crta investitorskom urbanizmu i devijantnoj i bahatoj naprednjačkoj estetici. GSP mora povećati plate vozačima, centralizovati javne nabavke i kupiti nova vozila. Neophodno je modernizovati Beovoz, uvesti rečni saobraćaj i vratiti se izgradnji prioritetne linije metroa od Zemuna ka Ustaničkoj. Nije jasno zašto ne osposobimo vozače romske populacije, umesto što uvozimo radnu snagu iz Bangladeša. Umesto da trošimo 628 miliona evra za Nacionalni stadion, bolje je da za taj novac konačno rešimo problem otpadnih voda, da nam se kanalizacija ne izliva u reke. Gost: Ratko Ristić, Profesor Šumarskog fakulteta i kandidat za gradonačelnika Beograda

Milicu znamo kao udovicu jednog od najvećih umetnika koje je srpsko glumište ikada imalo - Nebojše Glogovca, ali ona je još mnogo toga. Milica Glogovac je novinarka, joga instruktorka, producentkinja, promoterka zdravog života, a pre i posle svega, mama male Sunčice, sa kojom u novoj Mamazjaniji počinjemo emotivnu priču o životu punom borbe, ali i topline i vanvremenske ljubavi. U epizodi, "najslađoj" do sada, zahvaljujući kompaniji Bambi i plazma popsima čuvene Plazmastičarnice, koja je pomogla snimanje decembarskih emisija, od naše gošće, prelepe Milice čuli smo kako izgleda život samohrane majke u Srbiji, koliko je snage i energije bilo potrebno da se izbori sa bolom nakon Nebojšine smrti i kako je uz ćerkicu Sunčicu tugu pobedila radost, sa kojom se obe bude svakoga dana, jer osećaju da nikada nisu same. Milica nam je opisala koliko joj je bilo teško da prihvati surovu stvarnost u kojoj Nebojše više nema, a ona je ostala sama sa jednogodišnjom ćerkicom, a istakla je i ko joj je i kako pomogao da se izbori sa bolom, ali i obavezama i brojnim problemima koji su se množili kako je vreme prolazilo. Ona objašnjava zašto je teško biti samohrani roditelj u našem društvu i sistemu, koji ne pruža ni blizu dovoljno podrške ljudima koji su sami sa decom. U emotivnom razgovoru opisuje i na koje sve načine se uz Sunčicu seća Nebojše i šta ćerkici odgovori kad pita za tatu. Otkrila nam je i zašto ne razmišlja ponovo da se uda, a razjasnila nam je i motive koji su je naveli na porođaj kod kuće, gde je takođe imala veliku podršku pokojnog supruga i naglasila koliko joj u nekim trenucima nedostaje dogovor sa njim, mišljenje o vaspitanju ćerkice, ali i o brojnim, svakodnevnim preprekama. Ipak, naglašava, naučila je da se izbori sama, a pomaže joj, i uvek izmami osmeh, sećanje na Nebojšine reči, koje nikad neće izbledeti. https://www.youtube.com/@plazmasticarnica

Gde se razumeju, a gde se razilaze milenijalci i pripadnici generacije Z? Specijalno izdanje podcasta Snaga uma, koje realizujemo u saradnji sa Samsungom, donosi razgovor sa influenserom Veselinom Vladimirom Zvekićem, koji je osvojio internet zahvaljujući toploj satiri, humoru kroz koji obrađuje svakodnevni život. Povodom kampanje „Otvori se, zatvori se“ koju je Samsung namenio mladima, pripadnicima generacije Z koji su pozvani da pristupe svim izazovima u svakodnevnom životu s dozom optimizma, otvore se za nova iskustva na zabavan i pozitivan način, a zatvore za očekivanja drugih i stereotipe, epizoda koja je pred vama posvećena je povezivanju generacija koje „preuzimaju svet“. Koliko smo otvoreni jedni za druge, a koliko smo isključivi? Šta jedni drugima zameramo, šta jedni od drugih očekujemo, gde preterujemo, a i kako bismo mogli da budemo otvoreniji jedni za druge tema je dinamičnog razgovora između jedne milenijalke i jednog GenZ momka, koji su podelili svoje utiske.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su uspešno sprovedenu proneveru novca za školice o vršnjačkom nasilju koje nije pohađalo predviđenih 300 miliona učenika. Osvrnuli su se i na novi rascep ličnosti predsednika koji se sad predstavlja kao "Ja sam Aleksandar", siledžija sa Tik toka. A gledali su i neke zanimljive slike. Gost je narodni poslanik i član najveće opozicione liste "Srbija protiv nasilja", Miloš Parandilović. Parandilović je izrazio žaljenje što se protiv režima nije ujedinilo i staro i mlado i levo i desno, ali je izrazio i nadu da će ovo što se ujedinilo biti dovoljno. Govorilo se, u pola glasa, da OZNA ne čuje, o Kralju i pojedinim aspektima neselektivnog posmatranja ravnogorskog pokreta. Umesto "presednika" od ove epizode gledaćete "Apel DLZ!!!", a u Magarećem kutku moći ćete ili da se zapitate otkud Ćuta na Hepiju ili da, ne razmišljajući o tome, padate u trans kako je upropastio (delimično izašao na kraj) Šešelja.

Kako su večiti poraženi u 10. kolu Evrolige, raspoloženje nije bilo na nivou, ali priča jeste. I to su oni koji su najviše naudili Partizanu i Zvezdi proglašeni za najkorisnije u kolu, te su Šejn Larkin i Maodo Lo sa indeksom od po 38 podelili MVP priznanje. Analizirali smo kako je do toga došlo i zašto su srpski timovi izgubili u Istanbulu od Efesa (100:94), odnosno u Beogradu od milanske Olimpije (93:71). Bilo je priče i o Nikoli Mirotiću, strancima u Crvenoj zvezdi i domaćim liderima, mudrim rečima Rika Pitana, ali i povratku Matijasa Lesora u Arenu - da li će pogoditi svlačionicu i klupu? Ko je rekao da je "pobeđivanje kod kuće za dečake, a u gostima za odrasle muškarce"? Već u četvrtak od 20.45 će Partizan dočekati PAO, dok će Zvezda dan kasnije ugostiti Efes od 20 časova.

Kako smo postali toliko korumpirano društvo, da smo maltene oguglali na krađu? Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa tužiteljkom Bojanom Savović, koja je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) prebačena u Odeljenje za opšti kriminal, nakon velikog slučaja korupcije u EPS-u koji je vodila, što je podiglo veliku prašinu u javnosti. Tokom proteklih meseci i godina Bojana Savović se u javnosti istakla svojom elokvencijom i borbom za očuvanje profesionalnog integriteta. Javno istupanje o problemima u javnom sektoru ove godine joj je donelo i uglednu nagradu "Osvajanje slobode". Uoči predstojećih izbora istupila je i kao jedna od potpisnica "Proglasa". Ovom prilikom, tužiteljka Savović je govorila o svemu onome što dolazi pre korupcije, ili pre integriteta, kako za koga. Istražujući velike, ali i manje slučajeve korupcije tokom vrlo sadržajne karijere, tužiteljka Savović je imala priliku da nauči mnogo o ljudima koji su korupciji skloni, o tome kako se postaje "korupmpiran", kako se i kada zbog alavosti zažali, ali i o sistemu koji je kao napravljen da bude idealna podloga za cvetanje korupcije. Takođe, govorila je i o svemu što je danas potrebno da bi se izgradio i održao integritet, o vaspitanju mladih ljudi, o tome koliko često roditelji ne poznaju sopstvenu decu, a i o svim načinima na koje se u našem društvu promoviše i slavi ne samo koruptivnost, već i preljuba i kvarljivost karaktera.

Ubica se u sudnici grohotom smejao dok smo gledali snimak gaženja moje kćerke. Vladan Krsmanović prvostepeno je osuđen na 8 godina zatvora otvorenog tipa sa slobodnim vikendima i pravom korišćenja godišnjeg odmora. Ako se bude dobro vladao može na slobodu i nakon trećine odležane kazne. Sud nije uvažio razultate Drager testa koji je pokazao da je vozač imao 97 posto drogu u krvi. Zato su uzeti u obzir rezultati urina i krvi na trakice koji su nepouzdani. Uzorci krvi su bez objašnjenja poslati tek nakon mesec i po dana iz Kragujevca na VMA analizu. Policajci sa uviđaja su menjali iskaz i svedočili suprotno zapisniku sa mesta nesreće. Zbog toga nije dobio maksimalnih 12 godina zatvora. Broj stradale dece u saobraćaju je dokaz koliko je sistem bezbednosti zakazao. U Srbiji je u 2023. godini poginulo 30 maloletnika u saobraćaju. U Srbiji je prosečna kazna za krivično delo ubistva u saobraćaju - godinu dana zatvora. Mi ne primenjujemo nijednu meru prevencije bezbednosti u saobraćaju. Mi imamo presude gde se počinioci puštaju uz nanogice ili uz minimalne kazne zatvora, većinom do dve godine. Ne kažnjava se krivica, ubice delima ne pokazuju kajanje, sistem ne pokazuje volju za odvraćanjem od takvih dela, samim tim ni od krvne osvete. Ovakvom praksom sistem gaji kriminalnu spregu policije, veštaka, upravljača puta, sudova i osiguravajućih kuća. Udruženje traži izmene Krivičnog zakona i ekstremno povećanje kazni, izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja u kom će se primenjivati koncept urbane mobilnosti i promenu Zakona o prekršajima koji će omogućiti video snimke građana kao dokaz za policiju i sud. Gost: Bogoljub Janković, Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju

Nedoumice, dileme, sve detalje o HPV vakcini koja štiti od raka, ukoliko se primi u dečjem uzrastu, kao i odgovore na pitanja, koja najčešće imaju roditelji, daju u novoj Mamazjaniji doktorke Svjetlana Cvijanović, ginekološkinja i Irena Đorđević, psihijatrica. U razgovoru za Mamazjaniju, one navode koja oboljenja prouzrokuje humani papiloma virus (HPV), od kojih štiti HPV vakcina i objašnjavaju zašto HPV vakcinu treba da prime i devojčice i dečaci i u kom uzrastu. Otkrivaju nam koliki obuhvat vakcinacijom je neophodan da bi se stopa oboljevanja, a samim tim i smrtnosti od karcinoma grlića materice u Srbiji konačno smanjila. Takođe, savetuju gde roditelji treba da se informišu o HPV vakcini i razbijaju njihove najveće predrasude i strahove o vakcinaciji i ukazuju na to da sa decom treba razgovarati o polnoprenosivim bolestima, a ne samo o neželjenim trudnoćama, kada je zaštita u seksualnom odnosu tema. U ordinacije naših gošći svakodnevno dolaze roditelji u želji da saznaju nešto više o HPV vakcini, a samo njihovo interesovanje za prevenciju od virusa koji izaziva i jedno od najtežih bolesti na svetu, raka grlića materice, je veliki pomak i korak napred, smatraju doktorke. U Mamazjaniji smo govorili o problemima koji nastaju kada roditelji prate antivakserske pokrete, koji ih skreću sa puta zdravlja i bezbednosti, koji se, u ovom slučaju, odražava negativno na njihovu decu, i da je važno da se informišu na pravom mestu, kao na sajtu HPVinfo.rs, gde mogu naći sve potrebne i stručne informacije o HPV virusu, a pre svega o vakcini koja nas od ove infekcije štiti.

U novoj epizodi podkasta pod naročitom zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", tradicija se nastavila, jele su se palačinke, ali ne mršave i bedne kao one koje je pekao influenser "Ja sam Aleksandar", već debele, filovane, takoreći pobedničke, "Beograđanke", s kojih je sve curilo po stolu. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su do najsitnijih detalja analizirali predsednikovu degustaciju 140 vrsta vina, pokoškali su se oko toga koga je Vučić pogodio u živac kad je slagao da voli palačinke sa pekmezom od šipka, a posebnu pažnju poklonili su fudbalskim stadionima, koji u Srbiji niču kao da se u njoj igra fudbal nižeg C kvaliteta, a ne najnižeg. Voditelji su pažljivo brojali koliko novi stadioni imaju ulaza, uplašeni da će ovi objekti u budućnosti umesto za seoski fudbal, biti korišteni za obračun s političkim neistomišljenicima. Kao i uvek pred izbore, gost je zvanični analitičar i prognozer rezultata ove emisije, Đorđe Vukadinović. Đorđe je poznat po tome što, rukovodeći se naučnim metodama, voli da ruši sneška napaljenim opozicionarima. Ovog puta nije bilo tako! Vukadinović je izrazio umereni optimizam kada je reč o rezultatu republičkih, a izraziti optimizam kada je reč o beogradskim izborima. Opravdano nezadovoljan jer nije bio ponuđen palačinkom, Đorđe je stojički podneo nevaspitanje domaćina i još jednom pokazao da se nalazi u samom vrhu domaćih političkih analitičara. U Magarećem kutku možete čuti Šapića kako ne može da se seti reči "beskućnik", što je valjda normalno za nekog ko je "mnogokućnik". DLZ, emisija toliko toksična da u njoj niko ne želi da se reklamira, a samo najhrabriji smeju da gostuju, samo na našem portalu!

Šta je to „Žarkovo zona“ i kako se završi u bari na terenu? Ko to u Efesu igra kao da ga teraju palicom, kakav je bio sudije Fakini i šta je rekao legendarni Redži Miler o današnjim pravilima u košarci? „Pick and roll“ smo vrteli na našem portalu, a u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić sa još jednim specijalnim gostom Dušanom Kecmanom i Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Kako je raditi sa Željkom Obradovićem, šta je Jago dos Santos doneo Crvenoj zvezdi, šta je obeležilo duplo kolo u Evroligi i šta nas čeka ove nedelje? Berić i Kecman su pričali i o tome da li vide večite u plej-ofu, odnosno borbi za četvrtfinale Evrolige, do detalja su opisali koliko je Kevin Panter posvećen i koliko fali Partizanu, kao i da li još negde postoji atmosfera u kojoj u Areni igraju crveno i crno-beli. Naše podcaste možete slušati i na platformama gugl podcast, podcast.rs, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma" donosi razgovor sa glumcem Nebojšom Ciletom Ilićem, koji je nedavno zablistao i kao scenarista u predstavi "Kuća", gde se kao autor teksta i glumac bavio temom lutanja jedne porodice u emigraciji, potragom za osećajem pripadanja i doma. U toplom i nepretencioznom razgovoru, Cile je govorio o novim vrednostima koje su zamenile one vrednosti koje su njemu bliske, o kreativnosti, ljubavi prema ljudima, razumevanju i pronalaženju mira u jednom vremenu koje nas stalno izbacuje iz koloseka.

Plan prelaska GSP-a na gasne autobuse je loša strateška, ekonomska i ekološka odluka Aleksandra Šapića. Naplata karata u gradskom prevozu je u padu za 45 posto, iako su smanjene cena karata. Mesečne karte izumiru jer građani unapred spremnom SMS kartom varaju sistem kontrole. Nepotrebno smo bacili opremu Kentkarta vrednu 12 miliona evra koja je prešla u vlasništvo grada. Turski BMC autobusi su krš koji se kvari, a plaćeni su previše na nameštenom tenderu. Slična situacija je sa kineskim Higer autobusima za čije servisiranje u garanciji plaćamo 2 miliona evra godišnje. Pitanje je zašto Beograd ne kupuje Solaris električne autobuse kao Novi Sad, koji su se pokazali rentabilnim. Rešenje problema u Beogradu treba tražiti u stručnoj i nestranačkoj upravi i u donošenju Master plana. Gost: Nikola Jovanović, Direktor Centra za lokalnu samoupravu

Postoje pravila za razvoj govora kod dece i vreme kada roditelji treba da se savetuju sa stručnjakom, kao i znaci za „uzbunu“, koji važe za sve, bez izuzetka, a o ovom, sve većem problemu, zakasnelog i nepravilnog govora kod dece u Srbiji, pričali smo sa gostima nove Mamazjanije, našim poznatim logopedima dr Natašom Čabarkapom i Dušanom Trbojevićem. Prve reči javljaju se kod dece u različitim periodima, ali do 18. meseca svako dete bi moralo da zna da izgovori nekoliko jasnih reči čije značenje poznaje, pričaju naši gosti. Problemi u govoru, kod zdrave dece, mogu se rešiti, ukoliko roditelji reaguju na vreme i sa problemom se suoče uz pomoć stručnjaka, ali dešava se da dete sa tri ili čak pet godina, dovedu kod logopeda, a da ono nikada do tada nije izgovorilo nijednu reč. Oni nam objašnjavaju kako da roditelj prepozna da sa razvojem deteta i njegovim govorom nešto nije u redu i kada da se obrate stručnom licu, logopedu. Takođe, ukazuju gde sve roditelji greše, pa nesvesno otežavaju razvoj govora i sposobnost verbalne komunikacije kod svoje dece. Naši gosti savetuju kako da kao roditelji pomognemo detetu koje ne govori, ali nam otkrivaju i razloge za „kašnjenje“ u govoru mališana. O tome koliko ishrana, način hranjenja utiče na kašnjenje i nepravilan govor dece, ali i tepanje roditelja, baka, deka, pa i rođenje mlađeg brata, sestre, kao i elektronski uređaji, televizijski program, telefoni, igrice, pričaju, upozoravaju i savetuju gosti Mamazjanije, logopedi, koji se iz dana u bave dečjim rečnikom, njegovim razvojem, napretkom, ali i lečenjem.

U novoj epizodi vašeg omiljenog podkasta "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prazno sedište izbrojali koliko nije bilo ljudi na Vučićevom mitingu u Smederevu, uživali su u tome kako su se bahati naprednjaci izvinjavali traktorima u Bavaništu, a posebno su se naslađivali skorom otvaranju Vučićevog OnlyFans naloga. U vrućoj predizbornoj jeseni mora biti mesta za diskretne heroje sa lokala, tačnije iz Lokalnog fronta, Predraga Voštinića i Vladana Slavkovića. Ovu gospodu valjalo bi dovoditi u svaku epizodu kad bi to bilo po pravilima, eto toliko su mudri i dobri. Pričajući o predstojećim izborima na kojima Lokalni front u Kraljevu nastupa samostalno, Peđa i Slavko su opisali do detalja žalosnu političku situaciju u celoj Srbiji. U Magarećem kutku čućete kako je Šapić upotrebio penetraciju i stanovništvo u istoj rečenici. DLZ, podkast pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Četvrta epizoda košarkaškog podcasta na Nova.rs i sjajan gost „Željko Obradović vodi Partizan sada sa najvećim emocijama u karijeri, on je ‘ubica’ za druge trenere“. „Luka Mitrović je najinteligentniji centar, Branko Lazić i on su osnova Crvene zvezde“. „Stefan Jović ti treba, taj tip plejmejkera, to je krmenadla od čoveka“. „Taj plus/minus parametar može da važi na berzi… Saznaj kako nekoga da čuvaš“. „Pasoš te čeka tamo, ugasi svetlo kad izađeš…“ Ko je mislio da se šljaka „jede“ i kako smo „završili“ na Tinderu?

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarom Branislavom Šovljanskim, koji se nedavno vratio iz Izraela odakle je izveštavao za N1, kao jedini srpski novinar na terenu. Iz ugla medijskog profesionalca s dugogodišnjim iskustvom izveštavanja u kriznim i ratnim okolnostima, Šovljanski je govorio o načinima na koje se novinarima na terenu percepcija krize menja dok uče da od eksplozije ne treba da beže, već da ka njoj trče; o scenama koje je video u Izraelu, gde se spustio do samog prelaza sa Gazom, pošto dalje nije moglo da se ide; o medijskoj propagandi u najtežim situacijama, razlikama u doživljaju stradanja, ali i o iskustvima sa terena tokom izveštavanja sa ukrajinske granice i iz Pariza 2015. godine.

Urbanizam Beograda vodi politika, a ne struka. Opšti je dojam da je sadašnji predsednik Srbije dva puta gubio trku za gradonačelnika Beograda, pa sada nadoknađuje svoje poraze. Onaj ko pravi najviše građevine na najnižem terenu taj je pao iz urbanizma. Primer za tako nešto je Beograd na vodi. Pritisak investitora na zemljište današnjeg Sajma je razumljiv iz ugla tržišta, ali je neprihvatljiva ideja rušenja Hala 1,2 i 3. Zgradu Pošte u Savskoj je lakše zidati od temelja, nego postojećoj vraćati nekadašnji izgled. Ipak, postoji opravdana bojazan da će to biti srušeno da bi se gradilo u stilu Beograda na vodi. Vile na Vračaru rušili su novi vlasnici, razlog treba tražiti u nedostatku zaštite kulturnih dobara od strane Zavoda za zaštitu i Vlade Srbije. Gost: Bojan Kovačević, Arhitekta

Prelepa, vesela, talentovana, uvek nasmejana, jedna od omiljenih srpskih glumica Anđelka Stević Žugić, mama jedanaestogodišnjeg Jakše i petomesečne Čarne, gošća je nove Mamazjanije, u kojoj je iznela sve detalje života sa sinom koji „grebe na tinejdžerska vrata“ i ćerkicom, koja ih je svojim bebećim šarmom sve zavela i očarala. Život mame glumice nije lak, a kad ide na snimanja, u ranac, kako kaže Anđelka, spakuje krivicu i grižu savest. Ipak, najvažnija je želja da opet bude sa svojom porodicom, pa uvek deci naglasi „vratiću se“. U Mamazjaniji Anđelka otkriva metode koje su olakšale suočavanje sa razvodom, nje, ali i njenog sina i zašto je važno da oba roditelja, bez obzira na uzrok razlaza, zajednički učestvuju u razgovorima sa detetom. Anđelka naglašava koliko je važno da mama ima pomoć i vreme za sebe i pita se zašto mame uvek nešto moraju, umesto da žele. U razgovoru za Mamazjaniju ona opisuje kako su sina pripremili na razvod braka, ali i otkriva kad je poželela da rodi drugo dete. Opisuje neugodne momente zbog kojih joj ponekad smeta glumački posao, odnosno činjenica da je javna ličnost. Otvoreno o deci, vaspitanju, porodici, ljubavi, priča Anđelka u Mamazjaniji, u kojoj savetuje roditelje da, ako mogu i žele, imaju drugo dete, baš kad prvo poraste i kad zaborave kako je to imati bebu u kući, kad su mame zrelije, iskusnije i mnogo više znaju.

Marko Vidojković je, kako kaže, previše puta gledao "Povratak otpisanih", da bi podkast "Dobar loš zao" snimao preko Skajpa, dok se vodi izborna bitka za Beograd i Srbiju. Nenad Kulačin i pomahnitali Vidojković (urlao, psovao, upadao drugome u reč) u prvom delu emisije proslavili su prvu izbornu krađu, Vulinovu ostavku i ušuškavanje Šešelja pod Vučićevo crno krilo, a prostom matematikom utvrđeno je da je otac Aleksandra Vučića, skoro bez ikakve sumnje, Anđelko. Gošća u ovoj epizodi je Jovana Polić, koautorka horor dokumentarca "Ja Aleksandar, državni gambit". Ovaj film prestravio je gledaoce više nego "Teksaški masakr motornom testerom". Iako su oba zasnovana na istinitim događajima, građani Srbije i dalje žive u filmu koji su snimili Jovana, njene koleginice i kolege. Osim o ostvarenju koje je verno oslikalo lik i nedela Aleksandra Vučića, momci su sa Jovanom razgovarali o ugroženoj bezbednosti, pošto se, ne samo protiv nje i ostalih autora "Gambita", već i cele United grupe, vodi krvoločna režimska hajka. Srećom, prisebnost voditelja malo je smirila situaciju... ...hm, ovaj, u Magarećem kutku ćete moći da čujete na koliko je miliona pitanja Vučić u svojoj mašti odgovorio novinarima nezavisnih medija. DLZ, zbog neposlušnog voditelja, pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Letnja guma nije bezbedna za vožnju kada temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni celzijusa, zato je treba zameniti zimskom koja je mekša i ima odgovarajuće lamele za kišu i sneg, ali ima i kraći zaustavni put pri kočenju. Ista situacija nebezbednosti je sa zimskim gumama koje se voze leti. Kada se desi udes, onaj vozač koji ima letnje gume u vreme zimske sezone, odgovara za nastalu štetu. Zimske lance, moguće je zameniti tzv. vezicama ili čarapama. To je zakonski dozvoljeno. Ne može svako 4x4 vozilo nositi lance. Potrebno je proveriti specifikaciju da li konstrukcija automobila to dozvoljava. Granična vrednost za starost i kvalitet guma je godina proizvodnje do 5 godina staristi tzv. DOT. Ako skladištite gume bez felni, potrebno ih je uspraviti. Ako na sebi imaju felne, na šipku ili vodoravno jednu na drugu i ne više od dve. Uvek na suvom i tamnoj prostoriji. Gost: Miloš Maksimović, voditelj i auto novinar