nova.rs

Jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigao je do kraja još jedne predizborne kampanje u svojoj istoriji emitovanja. Puni optimizma i pobedničkog elana Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sažaljevali Aleksandra Vučića, oplakivali Ivicu Dačića, pili lekove za smirenje umesto Miće Ćulibrka i oblačili se u ludačke košulje umesto Olivere Zekić. Gost, pravi predizborni, pobednički i slavljenički, glavni urednik "Danasa" Draža Petrović! Kako je moguće prepričati razgovor sa ovim velikanom novinarstva, humora i satire? Pa, nije moguće, moraćete da ga odgledate. U Magarećem kutku, ukoliko zatvorite oči nećete videti Mišu Vacića. U nedelju svi na glasanje! DLZ, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa prof.dr Vladimirom Obradovićem, profesorom na Fakultetu organizacionih nauka i kandidatom za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima, ispred liste "Srbija protiv nasilja". Iz ugla čoveka čija je doktorska teza bila "Upravljanje promenama", profesor Obradović je govorio o složenosti, ali i neizbežnosti promena u sistemima, u kompanijama, pa i u ličnom životu. Kako promenama i različitim projektima pristupaju profesionalci, a kako amateri? Zbog kojih propusta je tako teško promeniti neke stare načine funkcionisanja i implementirati nove vrednosti u javni sektor, čak i kad postoji volja za to? Koji su organizacioni izazovi sa kojima se opozicija susreće van očiju javnosti i kako se rešavaju? Zašto neki projekti uspeju, a neki ne? Zašto neke promene uspeju, a neke ostanu nedovršene i dovedu do anarhije? Najzad, koliko je moguće teoriju primeniti u politici i u javnom sektoru koji je protkan dubokim problemima? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio profesor Obradović iz ugla akademskog i političkog iskustva.

Važno je da deca u najranijem uzrastu znaju da su gospodari svog tela, kako ono funkcioniše i svi njegovi delovi i da je sasvim u redu ako se nekada ne osećaju prijatno pod talasima poljubaca, maženja, dodira određenih ljudi, pa čak i ako su najbliži. Granice postavljaju sami, a tome se uče na vreme, ispričale su u novoj Mamazjaniji naše gošće Aleksandra Petrovski, autorka knjige „Potraga za moćnom značkom Gaćoslav“ i Manuela Kamikovski, porodična psihoterapeutkinja. Da spoznaja o granicama tela počinje učenjem o delovima tela, koji uključuju i one intimne, kao i o činjenici da ono što je „u gaćama“ je samo naše, objasnile su nam Aleksandra i Manuela, koje naglašavaju da je razgovor sa decom najvažniji i da kod najmlađih ne treba da čekamo da se sami požale ako imaju neku nedoumicu ili su prošli kroz neprijatnu situaciju, već treba da ih pitamo i da im kroz učestale razgovore dajemo do znanja da sve mogu i treba da nam kažu, da pitanje tela, kao i onoga što se sa njim dešava, nije i ne treba da bude – tajna. O pravom vremenu za razgovor o intimnim delovima tela i granicama fizičkog kontakta sa odraslima, ali i sa drugom decom, pričaju naše gošće i objašnjavaju zašto je važno da dete pita i da zna sve što ga zanima o onome „što je u gaćama“. One savetuju roditelje kako dete da nauče da bude sigurno u svom telu i da ne dozvoli nikome da mu prilazi više nego što ono želi. Takođe nam otkrivaju kako da znamo da je dete prošlo kroz neprijatno iskustvo, koji simptomi na to ukazuju i šta može da bude tajna, a šta nikako ne sme. Opisuju nam i na koji način od malog deteta, koje rečima ne ume da objasni šta mu smeta, doći do odgovora i objašnjenja. U razgovoru sa našim gošćama došli smo do zaključka da ponašanje roditelja u odnosu na njihovo sopstveno telo, pitanja seksualnosti, kao i postavljanje granica u fizičkom kontaktu, najviše utiču na dete. Iz tog razloga neophodno je roditelje osvestiti o uticaju koji imaju na svoju decu, jer ako mi dozvolimo da nas nežno ili agresivno dodiruje tuđa ruka, koju ne želimo u svojoj blizini, isto možemo očekivati od deteta, pa zato hajde da poslušamo poruke Mamazjanije, da bi svako znao gde mu je mesto.

Na meniju finalne ŠBB KBB podkast epizode u nedelju sledi "Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM". Vodič nam je Miroslav Miša Mogorović, filmski producent čija biografija predstavlja presek savremene istorije domaće kinematografije - alfa i omega produkcije autorskih filmova. I korak po korak došli smo do finala serijala ŠBB KBB podkasta. Za kraj, sačuvala sam pravu delikatesnu epizodu - gost nam je čuveni filmski producent Miroslav Miša Mogorović. "Self Made Man" koji je dvehiljaditih ušao u istoriju domaćeg filma na mala vrata, a danas je vlasnik fascinantne IMDB stranice sa preko trideset filmskih naslova, neke ste verovatno gledali i više puta. Kuriozitet je da je od tri filma za domaćeg predstavnika za Oskara - on bio producent čak dva. Bioskopskog hita "Čuvari formule" i filma koji putuje u Holivud - "Što se bore misli moje". O profesiji producenta - specijaliste za rešavanje tuđih problema, o tome kako se rešava sudoku plasiranja i finansiranja autorskog filma, ali i o budućnosi bioskopa na planeti Zemlje - pričamo u 40. epizodi "Šta bi bilo kada bi bilo. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! Kako se izbori bliže, Marko Vidojković se sve više kaje što se vraćao u Srbiju, a Nenad Kulačin ga teši da to nije ništa kako će tek biti. Momci su prvi deo emisije posvetili poređenju Vučićevih i Hitlerovih govora, upitali se da li pesme koje funkcioneri SPS pevaju po Srbiji slute na najnoviju piruetu ove partije posle izbora, došlo je do blagog razmimoilaženja kad je reč o razaranju privatnog života Đorđa Miketića, ali i složnog razočaranja u Šapićevu nesposobnost da na dostojanstven način javnosti saopšti da je uradio nešto dobro. Gost je ugledni potpisnik ProGlas-a, inicijative koja podstiče građane da u što većem broju izađu na izbore, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miodrag Jovanović. Profesor je govorio o tome koliko je nužno što pre završiti sa antisistemom u kom se nalazimo, zaključio je da su potrebne hiljade stranica da se opiše na koje je sve načine Vučić pogazio Ustav, osvrnuo se kratko na aferu Miketić, ali i aferu fantomskih potpisa poznatih ličnosti na pojedinim opozicionim listama. Tako je lepo govorio da ga autori skoro uopšte nisu prekidali. U Magarećem kutku, malo je falilo da vidite Mišu Vacića. DLZ, samo na našem portalu!

Zašto je NN počinilac, Nemanja Nedović, odigrao četvrtinu sezone, Zvezda najbolje poluvreme i kako su sudije probudile srpski inat? Ko je sve i na koji način doprineo triler trijumfu Partizana i zašto treba „okaditi“ taj kobni ćošak ispred klupe crno-belih u Areni? Sledi prava poslastica za sve ljubitelje Evrolige, pošto se igra duplo kolo, Zvezda će u Španiju, a Partizan neće mrdati iz Beograda. Još mnogo toga zanimljivog čeka vas u novoj epizodi podcasta „Pick and roll“ na Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa političkom novinarkom Žaklinom Tatalović, koja je govorila o mobingu, ućutkivanju i pritiscima koje je preživela radeći na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, u trenutku kad su "novinari počeli da odgovaraju predstavnicima vlasti". Žaklina je govorila o složenom procesu izolovanja, zastrašivanja i uništavanja pojedinca što, kako je objasnila, nije slučaj samo u medijima već i u mnogim državnim institucijama i javnim preduzećima. Takođe, objasnila je koje je sve posledice po zdravlje ovaj period ostavio na nju, kako se oporavila, a i kako se danas oseća na konferencijama za štampu kada često umesto odgovora na pitanja dobija uvrede na račun svoje kuće od najviših državnih zvaničnika.

Rio Tinto nastavlja rad u Srbiji nadajući se novoj Vladi koja će mu to omogućiti. Srbija i BIH su države u kojima Evropska unija želi da sprovede neokolonijalizam prljavih tehnologija, zato je u Srbiji neophodno sprovesti portugalski scenario. Srbija je najmanje pošumljena zemlja u regionu i najsiromašnija zemlja površinskim vodama. Šumski fond je ugrožen, najviše na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, pitanje je zašto država ne reaguje? Dok JP Srbija šume vode nestručni ljudi koji su imenovani po političkoj liniji, nema reči o pošumljavanju. Ako postanem gradonačelnik Beograda, lično neću hapsiti nikoga zbog endemske korupcije u Beogradu, to će raditi novoformirana kancelarija beogradskog revizora, tužilaštvo i policija. Beograd na vodi i K distrikt nije moguće srušiti jer desetine hiljada ljudi tamo živi, ali može da se ispita odgovornost za te projekte i podvuče crta investitorskom urbanizmu i devijantnoj i bahatoj naprednjačkoj estetici. GSP mora povećati plate vozačima, centralizovati javne nabavke i kupiti nova vozila. Neophodno je modernizovati Beovoz, uvesti rečni saobraćaj i vratiti se izgradnji prioritetne linije metroa od Zemuna ka Ustaničkoj. Nije jasno zašto ne osposobimo vozače romske populacije, umesto što uvozimo radnu snagu iz Bangladeša. Umesto da trošimo 628 miliona evra za Nacionalni stadion, bolje je da za taj novac konačno rešimo problem otpadnih voda, da nam se kanalizacija ne izliva u reke. Gost: Ratko Ristić, Profesor Šumarskog fakulteta i kandidat za gradonačelnika Beograda

Milicu znamo kao udovicu jednog od najvećih umetnika koje je srpsko glumište ikada imalo - Nebojše Glogovca, ali ona je još mnogo toga. Milica Glogovac je novinarka, joga instruktorka, producentkinja, promoterka zdravog života, a pre i posle svega, mama male Sunčice, sa kojom u novoj Mamazjaniji počinjemo emotivnu priču o životu punom borbe, ali i topline i vanvremenske ljubavi. U epizodi, "najslađoj" do sada, zahvaljujući kompaniji Bambi i plazma popsima čuvene Plazmastičarnice, koja je pomogla snimanje decembarskih emisija, od naše gošće, prelepe Milice čuli smo kako izgleda život samohrane majke u Srbiji, koliko je snage i energije bilo potrebno da se izbori sa bolom nakon Nebojšine smrti i kako je uz ćerkicu Sunčicu tugu pobedila radost, sa kojom se obe bude svakoga dana, jer osećaju da nikada nisu same. Milica nam je opisala koliko joj je bilo teško da prihvati surovu stvarnost u kojoj Nebojše više nema, a ona je ostala sama sa jednogodišnjom ćerkicom, a istakla je i ko joj je i kako pomogao da se izbori sa bolom, ali i obavezama i brojnim problemima koji su se množili kako je vreme prolazilo. Ona objašnjava zašto je teško biti samohrani roditelj u našem društvu i sistemu, koji ne pruža ni blizu dovoljno podrške ljudima koji su sami sa decom. U emotivnom razgovoru opisuje i na koje sve načine se uz Sunčicu seća Nebojše i šta ćerkici odgovori kad pita za tatu. Otkrila nam je i zašto ne razmišlja ponovo da se uda, a razjasnila nam je i motive koji su je naveli na porođaj kod kuće, gde je takođe imala veliku podršku pokojnog supruga i naglasila koliko joj u nekim trenucima nedostaje dogovor sa njim, mišljenje o vaspitanju ćerkice, ali i o brojnim, svakodnevnim preprekama. Ipak, naglašava, naučila je da se izbori sama, a pomaže joj, i uvek izmami osmeh, sećanje na Nebojšine reči, koje nikad neće izbledeti. https://www.youtube.com/@plazmasticarnica

Gde se razumeju, a gde se razilaze milenijalci i pripadnici generacije Z? Specijalno izdanje podcasta Snaga uma, koje realizujemo u saradnji sa Samsungom, donosi razgovor sa influenserom Veselinom Vladimirom Zvekićem, koji je osvojio internet zahvaljujući toploj satiri, humoru kroz koji obrađuje svakodnevni život. Povodom kampanje „Otvori se, zatvori se“ koju je Samsung namenio mladima, pripadnicima generacije Z koji su pozvani da pristupe svim izazovima u svakodnevnom životu s dozom optimizma, otvore se za nova iskustva na zabavan i pozitivan način, a zatvore za očekivanja drugih i stereotipe, epizoda koja je pred vama posvećena je povezivanju generacija koje „preuzimaju svet“. Koliko smo otvoreni jedni za druge, a koliko smo isključivi? Šta jedni drugima zameramo, šta jedni od drugih očekujemo, gde preterujemo, a i kako bismo mogli da budemo otvoreniji jedni za druge tema je dinamičnog razgovora između jedne milenijalke i jednog GenZ momka, koji su podelili svoje utiske.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su uspešno sprovedenu proneveru novca za školice o vršnjačkom nasilju koje nije pohađalo predviđenih 300 miliona učenika. Osvrnuli su se i na novi rascep ličnosti predsednika koji se sad predstavlja kao "Ja sam Aleksandar", siledžija sa Tik toka. A gledali su i neke zanimljive slike. Gost je narodni poslanik i član najveće opozicione liste "Srbija protiv nasilja", Miloš Parandilović. Parandilović je izrazio žaljenje što se protiv režima nije ujedinilo i staro i mlado i levo i desno, ali je izrazio i nadu da će ovo što se ujedinilo biti dovoljno. Govorilo se, u pola glasa, da OZNA ne čuje, o Kralju i pojedinim aspektima neselektivnog posmatranja ravnogorskog pokreta. Umesto "presednika" od ove epizode gledaćete "Apel DLZ!!!", a u Magarećem kutku moći ćete ili da se zapitate otkud Ćuta na Hepiju ili da, ne razmišljajući o tome, padate u trans kako je upropastio (delimično izašao na kraj) Šešelja.

Kako su večiti poraženi u 10. kolu Evrolige, raspoloženje nije bilo na nivou, ali priča jeste. I to su oni koji su najviše naudili Partizanu i Zvezdi proglašeni za najkorisnije u kolu, te su Šejn Larkin i Maodo Lo sa indeksom od po 38 podelili MVP priznanje. Analizirali smo kako je do toga došlo i zašto su srpski timovi izgubili u Istanbulu od Efesa (100:94), odnosno u Beogradu od milanske Olimpije (93:71). Bilo je priče i o Nikoli Mirotiću, strancima u Crvenoj zvezdi i domaćim liderima, mudrim rečima Rika Pitana, ali i povratku Matijasa Lesora u Arenu - da li će pogoditi svlačionicu i klupu? Ko je rekao da je "pobeđivanje kod kuće za dečake, a u gostima za odrasle muškarce"? Već u četvrtak od 20.45 će Partizan dočekati PAO, dok će Zvezda dan kasnije ugostiti Efes od 20 časova.

Kako smo postali toliko korumpirano društvo, da smo maltene oguglali na krađu? Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa tužiteljkom Bojanom Savović, koja je iz Odeljenja za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva (VJT) prebačena u Odeljenje za opšti kriminal, nakon velikog slučaja korupcije u EPS-u koji je vodila, što je podiglo veliku prašinu u javnosti. Tokom proteklih meseci i godina Bojana Savović se u javnosti istakla svojom elokvencijom i borbom za očuvanje profesionalnog integriteta. Javno istupanje o problemima u javnom sektoru ove godine joj je donelo i uglednu nagradu "Osvajanje slobode". Uoči predstojećih izbora istupila je i kao jedna od potpisnica "Proglasa". Ovom prilikom, tužiteljka Savović je govorila o svemu onome što dolazi pre korupcije, ili pre integriteta, kako za koga. Istražujući velike, ali i manje slučajeve korupcije tokom vrlo sadržajne karijere, tužiteljka Savović je imala priliku da nauči mnogo o ljudima koji su korupciji skloni, o tome kako se postaje "korupmpiran", kako se i kada zbog alavosti zažali, ali i o sistemu koji je kao napravljen da bude idealna podloga za cvetanje korupcije. Takođe, govorila je i o svemu što je danas potrebno da bi se izgradio i održao integritet, o vaspitanju mladih ljudi, o tome koliko često roditelji ne poznaju sopstvenu decu, a i o svim načinima na koje se u našem društvu promoviše i slavi ne samo koruptivnost, već i preljuba i kvarljivost karaktera.

Ubica se u sudnici grohotom smejao dok smo gledali snimak gaženja moje kćerke. Vladan Krsmanović prvostepeno je osuđen na 8 godina zatvora otvorenog tipa sa slobodnim vikendima i pravom korišćenja godišnjeg odmora. Ako se bude dobro vladao može na slobodu i nakon trećine odležane kazne. Sud nije uvažio razultate Drager testa koji je pokazao da je vozač imao 97 posto drogu u krvi. Zato su uzeti u obzir rezultati urina i krvi na trakice koji su nepouzdani. Uzorci krvi su bez objašnjenja poslati tek nakon mesec i po dana iz Kragujevca na VMA analizu. Policajci sa uviđaja su menjali iskaz i svedočili suprotno zapisniku sa mesta nesreće. Zbog toga nije dobio maksimalnih 12 godina zatvora. Broj stradale dece u saobraćaju je dokaz koliko je sistem bezbednosti zakazao. U Srbiji je u 2023. godini poginulo 30 maloletnika u saobraćaju. U Srbiji je prosečna kazna za krivično delo ubistva u saobraćaju - godinu dana zatvora. Mi ne primenjujemo nijednu meru prevencije bezbednosti u saobraćaju. Mi imamo presude gde se počinioci puštaju uz nanogice ili uz minimalne kazne zatvora, većinom do dve godine. Ne kažnjava se krivica, ubice delima ne pokazuju kajanje, sistem ne pokazuje volju za odvraćanjem od takvih dela, samim tim ni od krvne osvete. Ovakvom praksom sistem gaji kriminalnu spregu policije, veštaka, upravljača puta, sudova i osiguravajućih kuća. Udruženje traži izmene Krivičnog zakona i ekstremno povećanje kazni, izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja u kom će se primenjivati koncept urbane mobilnosti i promenu Zakona o prekršajima koji će omogućiti video snimke građana kao dokaz za policiju i sud. Gost: Bogoljub Janković, Udruženje roditelja stradale dece u saobraćaju

Nedoumice, dileme, sve detalje o HPV vakcini koja štiti od raka, ukoliko se primi u dečjem uzrastu, kao i odgovore na pitanja, koja najčešće imaju roditelji, daju u novoj Mamazjaniji doktorke Svjetlana Cvijanović, ginekološkinja i Irena Đorđević, psihijatrica. U razgovoru za Mamazjaniju, one navode koja oboljenja prouzrokuje humani papiloma virus (HPV), od kojih štiti HPV vakcina i objašnjavaju zašto HPV vakcinu treba da prime i devojčice i dečaci i u kom uzrastu. Otkrivaju nam koliki obuhvat vakcinacijom je neophodan da bi se stopa oboljevanja, a samim tim i smrtnosti od karcinoma grlića materice u Srbiji konačno smanjila. Takođe, savetuju gde roditelji treba da se informišu o HPV vakcini i razbijaju njihove najveće predrasude i strahove o vakcinaciji i ukazuju na to da sa decom treba razgovarati o polnoprenosivim bolestima, a ne samo o neželjenim trudnoćama, kada je zaštita u seksualnom odnosu tema. U ordinacije naših gošći svakodnevno dolaze roditelji u želji da saznaju nešto više o HPV vakcini, a samo njihovo interesovanje za prevenciju od virusa koji izaziva i jedno od najtežih bolesti na svetu, raka grlića materice, je veliki pomak i korak napred, smatraju doktorke. U Mamazjaniji smo govorili o problemima koji nastaju kada roditelji prate antivakserske pokrete, koji ih skreću sa puta zdravlja i bezbednosti, koji se, u ovom slučaju, odražava negativno na njihovu decu, i da je važno da se informišu na pravom mestu, kao na sajtu HPVinfo.rs, gde mogu naći sve potrebne i stručne informacije o HPV virusu, a pre svega o vakcini koja nas od ove infekcije štiti.

U novoj epizodi podkasta pod naročitom zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", tradicija se nastavila, jele su se palačinke, ali ne mršave i bedne kao one koje je pekao influenser "Ja sam Aleksandar", već debele, filovane, takoreći pobedničke, "Beograđanke", s kojih je sve curilo po stolu. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su do najsitnijih detalja analizirali predsednikovu degustaciju 140 vrsta vina, pokoškali su se oko toga koga je Vučić pogodio u živac kad je slagao da voli palačinke sa pekmezom od šipka, a posebnu pažnju poklonili su fudbalskim stadionima, koji u Srbiji niču kao da se u njoj igra fudbal nižeg C kvaliteta, a ne najnižeg. Voditelji su pažljivo brojali koliko novi stadioni imaju ulaza, uplašeni da će ovi objekti u budućnosti umesto za seoski fudbal, biti korišteni za obračun s političkim neistomišljenicima. Kao i uvek pred izbore, gost je zvanični analitičar i prognozer rezultata ove emisije, Đorđe Vukadinović. Đorđe je poznat po tome što, rukovodeći se naučnim metodama, voli da ruši sneška napaljenim opozicionarima. Ovog puta nije bilo tako! Vukadinović je izrazio umereni optimizam kada je reč o rezultatu republičkih, a izraziti optimizam kada je reč o beogradskim izborima. Opravdano nezadovoljan jer nije bio ponuđen palačinkom, Đorđe je stojički podneo nevaspitanje domaćina i još jednom pokazao da se nalazi u samom vrhu domaćih političkih analitičara. U Magarećem kutku možete čuti Šapića kako ne može da se seti reči "beskućnik", što je valjda normalno za nekog ko je "mnogokućnik". DLZ, emisija toliko toksična da u njoj niko ne želi da se reklamira, a samo najhrabriji smeju da gostuju, samo na našem portalu!

Šta je to „Žarkovo zona“ i kako se završi u bari na terenu? Ko to u Efesu igra kao da ga teraju palicom, kakav je bio sudije Fakini i šta je rekao legendarni Redži Miler o današnjim pravilima u košarci? „Pick and roll“ smo vrteli na našem portalu, a u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić sa još jednim specijalnim gostom Dušanom Kecmanom i Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Kako je raditi sa Željkom Obradovićem, šta je Jago dos Santos doneo Crvenoj zvezdi, šta je obeležilo duplo kolo u Evroligi i šta nas čeka ove nedelje? Berić i Kecman su pričali i o tome da li vide večite u plej-ofu, odnosno borbi za četvrtfinale Evrolige, do detalja su opisali koliko je Kevin Panter posvećen i koliko fali Partizanu, kao i da li još negde postoji atmosfera u kojoj u Areni igraju crveno i crno-beli. Naše podcaste možete slušati i na platformama gugl podcast, podcast.rs, soundcloud, spotify, stitcher, castbox i deezer.

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma" donosi razgovor sa glumcem Nebojšom Ciletom Ilićem, koji je nedavno zablistao i kao scenarista u predstavi "Kuća", gde se kao autor teksta i glumac bavio temom lutanja jedne porodice u emigraciji, potragom za osećajem pripadanja i doma. U toplom i nepretencioznom razgovoru, Cile je govorio o novim vrednostima koje su zamenile one vrednosti koje su njemu bliske, o kreativnosti, ljubavi prema ljudima, razumevanju i pronalaženju mira u jednom vremenu koje nas stalno izbacuje iz koloseka.

Plan prelaska GSP-a na gasne autobuse je loša strateška, ekonomska i ekološka odluka Aleksandra Šapića. Naplata karata u gradskom prevozu je u padu za 45 posto, iako su smanjene cena karata. Mesečne karte izumiru jer građani unapred spremnom SMS kartom varaju sistem kontrole. Nepotrebno smo bacili opremu Kentkarta vrednu 12 miliona evra koja je prešla u vlasništvo grada. Turski BMC autobusi su krš koji se kvari, a plaćeni su previše na nameštenom tenderu. Slična situacija je sa kineskim Higer autobusima za čije servisiranje u garanciji plaćamo 2 miliona evra godišnje. Pitanje je zašto Beograd ne kupuje Solaris električne autobuse kao Novi Sad, koji su se pokazali rentabilnim. Rešenje problema u Beogradu treba tražiti u stručnoj i nestranačkoj upravi i u donošenju Master plana. Gost: Nikola Jovanović, Direktor Centra za lokalnu samoupravu

Postoje pravila za razvoj govora kod dece i vreme kada roditelji treba da se savetuju sa stručnjakom, kao i znaci za „uzbunu“, koji važe za sve, bez izuzetka, a o ovom, sve većem problemu, zakasnelog i nepravilnog govora kod dece u Srbiji, pričali smo sa gostima nove Mamazjanije, našim poznatim logopedima dr Natašom Čabarkapom i Dušanom Trbojevićem. Prve reči javljaju se kod dece u različitim periodima, ali do 18. meseca svako dete bi moralo da zna da izgovori nekoliko jasnih reči čije značenje poznaje, pričaju naši gosti. Problemi u govoru, kod zdrave dece, mogu se rešiti, ukoliko roditelji reaguju na vreme i sa problemom se suoče uz pomoć stručnjaka, ali dešava se da dete sa tri ili čak pet godina, dovedu kod logopeda, a da ono nikada do tada nije izgovorilo nijednu reč. Oni nam objašnjavaju kako da roditelj prepozna da sa razvojem deteta i njegovim govorom nešto nije u redu i kada da se obrate stručnom licu, logopedu. Takođe, ukazuju gde sve roditelji greše, pa nesvesno otežavaju razvoj govora i sposobnost verbalne komunikacije kod svoje dece. Naši gosti savetuju kako da kao roditelji pomognemo detetu koje ne govori, ali nam otkrivaju i razloge za „kašnjenje“ u govoru mališana. O tome koliko ishrana, način hranjenja utiče na kašnjenje i nepravilan govor dece, ali i tepanje roditelja, baka, deka, pa i rođenje mlađeg brata, sestre, kao i elektronski uređaji, televizijski program, telefoni, igrice, pričaju, upozoravaju i savetuju gosti Mamazjanije, logopedi, koji se iz dana u bave dečjim rečnikom, njegovim razvojem, napretkom, ali i lečenjem.

U novoj epizodi vašeg omiljenog podkasta "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prazno sedište izbrojali koliko nije bilo ljudi na Vučićevom mitingu u Smederevu, uživali su u tome kako su se bahati naprednjaci izvinjavali traktorima u Bavaništu, a posebno su se naslađivali skorom otvaranju Vučićevog OnlyFans naloga. U vrućoj predizbornoj jeseni mora biti mesta za diskretne heroje sa lokala, tačnije iz Lokalnog fronta, Predraga Voštinića i Vladana Slavkovića. Ovu gospodu valjalo bi dovoditi u svaku epizodu kad bi to bilo po pravilima, eto toliko su mudri i dobri. Pričajući o predstojećim izborima na kojima Lokalni front u Kraljevu nastupa samostalno, Peđa i Slavko su opisali do detalja žalosnu političku situaciju u celoj Srbiji. U Magarećem kutku čućete kako je Šapić upotrebio penetraciju i stanovništvo u istoj rečenici. DLZ, podkast pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Četvrta epizoda košarkaškog podcasta na Nova.rs i sjajan gost „Željko Obradović vodi Partizan sada sa najvećim emocijama u karijeri, on je ‘ubica’ za druge trenere“. „Luka Mitrović je najinteligentniji centar, Branko Lazić i on su osnova Crvene zvezde“. „Stefan Jović ti treba, taj tip plejmejkera, to je krmenadla od čoveka“. „Taj plus/minus parametar može da važi na berzi… Saznaj kako nekoga da čuvaš“. „Pasoš te čeka tamo, ugasi svetlo kad izađeš…“ Ko je mislio da se šljaka „jede“ i kako smo „završili“ na Tinderu?

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarom Branislavom Šovljanskim, koji se nedavno vratio iz Izraela odakle je izveštavao za N1, kao jedini srpski novinar na terenu. Iz ugla medijskog profesionalca s dugogodišnjim iskustvom izveštavanja u kriznim i ratnim okolnostima, Šovljanski je govorio o načinima na koje se novinarima na terenu percepcija krize menja dok uče da od eksplozije ne treba da beže, već da ka njoj trče; o scenama koje je video u Izraelu, gde se spustio do samog prelaza sa Gazom, pošto dalje nije moglo da se ide; o medijskoj propagandi u najtežim situacijama, razlikama u doživljaju stradanja, ali i o iskustvima sa terena tokom izveštavanja sa ukrajinske granice i iz Pariza 2015. godine.

Urbanizam Beograda vodi politika, a ne struka. Opšti je dojam da je sadašnji predsednik Srbije dva puta gubio trku za gradonačelnika Beograda, pa sada nadoknađuje svoje poraze. Onaj ko pravi najviše građevine na najnižem terenu taj je pao iz urbanizma. Primer za tako nešto je Beograd na vodi. Pritisak investitora na zemljište današnjeg Sajma je razumljiv iz ugla tržišta, ali je neprihvatljiva ideja rušenja Hala 1,2 i 3. Zgradu Pošte u Savskoj je lakše zidati od temelja, nego postojećoj vraćati nekadašnji izgled. Ipak, postoji opravdana bojazan da će to biti srušeno da bi se gradilo u stilu Beograda na vodi. Vile na Vračaru rušili su novi vlasnici, razlog treba tražiti u nedostatku zaštite kulturnih dobara od strane Zavoda za zaštitu i Vlade Srbije. Gost: Bojan Kovačević, Arhitekta

Prelepa, vesela, talentovana, uvek nasmejana, jedna od omiljenih srpskih glumica Anđelka Stević Žugić, mama jedanaestogodišnjeg Jakše i petomesečne Čarne, gošća je nove Mamazjanije, u kojoj je iznela sve detalje života sa sinom koji „grebe na tinejdžerska vrata“ i ćerkicom, koja ih je svojim bebećim šarmom sve zavela i očarala. Život mame glumice nije lak, a kad ide na snimanja, u ranac, kako kaže Anđelka, spakuje krivicu i grižu savest. Ipak, najvažnija je želja da opet bude sa svojom porodicom, pa uvek deci naglasi „vratiću se“. U Mamazjaniji Anđelka otkriva metode koje su olakšale suočavanje sa razvodom, nje, ali i njenog sina i zašto je važno da oba roditelja, bez obzira na uzrok razlaza, zajednički učestvuju u razgovorima sa detetom. Anđelka naglašava koliko je važno da mama ima pomoć i vreme za sebe i pita se zašto mame uvek nešto moraju, umesto da žele. U razgovoru za Mamazjaniju ona opisuje kako su sina pripremili na razvod braka, ali i otkriva kad je poželela da rodi drugo dete. Opisuje neugodne momente zbog kojih joj ponekad smeta glumački posao, odnosno činjenica da je javna ličnost. Otvoreno o deci, vaspitanju, porodici, ljubavi, priča Anđelka u Mamazjaniji, u kojoj savetuje roditelje da, ako mogu i žele, imaju drugo dete, baš kad prvo poraste i kad zaborave kako je to imati bebu u kući, kad su mame zrelije, iskusnije i mnogo više znaju.

Marko Vidojković je, kako kaže, previše puta gledao "Povratak otpisanih", da bi podkast "Dobar loš zao" snimao preko Skajpa, dok se vodi izborna bitka za Beograd i Srbiju. Nenad Kulačin i pomahnitali Vidojković (urlao, psovao, upadao drugome u reč) u prvom delu emisije proslavili su prvu izbornu krađu, Vulinovu ostavku i ušuškavanje Šešelja pod Vučićevo crno krilo, a prostom matematikom utvrđeno je da je otac Aleksandra Vučića, skoro bez ikakve sumnje, Anđelko. Gošća u ovoj epizodi je Jovana Polić, koautorka horor dokumentarca "Ja Aleksandar, državni gambit". Ovaj film prestravio je gledaoce više nego "Teksaški masakr motornom testerom". Iako su oba zasnovana na istinitim događajima, građani Srbije i dalje žive u filmu koji su snimili Jovana, njene koleginice i kolege. Osim o ostvarenju koje je verno oslikalo lik i nedela Aleksandra Vučića, momci su sa Jovanom razgovarali o ugroženoj bezbednosti, pošto se, ne samo protiv nje i ostalih autora "Gambita", već i cele United grupe, vodi krvoločna režimska hajka. Srećom, prisebnost voditelja malo je smirila situaciju... ...hm, ovaj, u Magarećem kutku ćete moći da čujete na koliko je miliona pitanja Vučić u svojoj mašti odgovorio novinarima nezavisnih medija. DLZ, zbog neposlušnog voditelja, pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Letnja guma nije bezbedna za vožnju kada temperatura vazduha padne ispod 7 stepeni celzijusa, zato je treba zameniti zimskom koja je mekša i ima odgovarajuće lamele za kišu i sneg, ali ima i kraći zaustavni put pri kočenju. Ista situacija nebezbednosti je sa zimskim gumama koje se voze leti. Kada se desi udes, onaj vozač koji ima letnje gume u vreme zimske sezone, odgovara za nastalu štetu. Zimske lance, moguće je zameniti tzv. vezicama ili čarapama. To je zakonski dozvoljeno. Ne može svako 4x4 vozilo nositi lance. Potrebno je proveriti specifikaciju da li konstrukcija automobila to dozvoljava. Granična vrednost za starost i kvalitet guma je godina proizvodnje do 5 godina staristi tzv. DOT. Ako skladištite gume bez felni, potrebno ih je uspraviti. Ako na sebi imaju felne, na šipku ili vodoravno jednu na drugu i ne više od dve. Uvek na suvom i tamnoj prostoriji. Gost: Miloš Maksimović, voditelj i auto novinar

Zašto je Željko Obradović poludeo u Vitoriji, kako je Mića Berić video provokacije Zeka Ledeja i Džejmsa Nanelija pre pobedničkih slobodnih bacanja Čime Monekea i kakav efekat bi mogla da ima partija Tristana Vukčevića? Detaljno je pričao i o Milošu Teodosiću, a iznenadilo ga je što je u dresu Olimpijakosa bio defanzivac godine grčkog prvenstva 2010. Zato je uzvratio sjajnim pričama iz reprezentacije i kako je legendarni Dušan Duda Ivković (sa)čuvao magičnog plejmejkera. Da li crveno-beli mogu da iznenade u Barseloni i šta nas čeka u kumovskom okršaju Obradovića i Dimitrisa Itudisa u Areni? Dotakli smo se i odličnih izdanja Virtusa i Valensije, nesrećne milanske Olimpije, spornih situacija i neverovatnih sudijskih odluka, kao i čuda zvanog Đanmarko Poceko.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi podsećanje na budućnost svakog od nas, razgovor o starenju i starosti sa genijalnom divom srpskog glumišta, Brankom Petrić! Inspirisana ulogom "bake Lu" iz pozorišnog komada Erika Emanuela Šmita "Da krenemo ispočetka", Branka Petrić je govorila o životnim lekcijama koje donosi starost, kao životno doba o kom često govorimo u negativnom smislu iako je ono uspeh: "Starost znači da smo imali dovoljno sreće i dovoljno pameti da preživimo mladost". Kako je objasnila, mnogo je o odnosu prema životu, a i starenju naučila od svoje bake, koja je u osamdesetim godinama morala da počne svoj život ispočetka, kao i od mame, koja nije dozvolila da klonu duhom kad je njihov otac poslat u zarobljeništvo. Ovom prilikom Branka je govorila o svim onim stvarima koje u mlađim i zrelim godinama zanemarujemo, a koje pokažu važnost kasnije u životu, o važnosti igre, o "čuvanju života kao da je prelepi dvorac"; ali i značaju sticanja novih prijateljstava, jer starost znači i život sa uspomenama na važne ljude koji više nisu sa nama. Pred vama je topla i mudra priča žene koja je mlada i u devetoj deceniji života, zato što je sačuvala radoznalost, sposobnost igre i zato što, kako sama kaže, i dalje ima mnogo želja, a želje su važne.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM". Vodič nam je Viktor Kiš, umetnik, skulptor koji radi sa gvožđem i paperjem, kreativac koji je pokrenuo Ciglanu i "Festival 9", haiku majstor i sanjar. Laganim korakom kroz november približavamo se finalu serijala ŠBB KBB podkasta. Pred nama je prava delicija - razgovor sa buntovnikom i umetnikom koji kida. Čovekom koji od gvožđa stvara i leptire. Sa VIktorom razgovoram otvoreno na njegovom igralištu u Ciglani. Pričamo o "weltschmerz"-u, o svesti i savesti, o tome kako izaći na kraj sa ovim naopakim društvom koji se teško odlučuje na promene i drugačije pristupe. Ko može da bude srećan danas u ovakvom svetu koji je brutalan i bolan. "Svet je prelep jer je grozan" - jedan je od haikua koji nam je Kiš ponudio. Ovo izdanje serijala "Šta bi bilo - kada bi bilo" nudi vam umetnika kao javnog sanjara u krupnom kadru koji se drži one čuvene indijanske izreke - "Ako ideš tuđim stopama nećeš ostaviti sopstveni trag". Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

O izazovima sa prvim detetom, ćerkicom Sofijom, koja je uvela u sasvim novi svet, u novoj Mamazjaniji priča naša proslavljena košarkašica Nataša Kovačević Stojaković, koja je 2013. doživela tešku saobraćajnu nesreću i tada prestala profesionalno da se bavi sportom, iako nikada nije prekinula svoje veze sa košarkom, a danas je deo tima Košarkaškog saveza Srbije i vodi Fondaciju „Nataša Kovačević“, ali je pre svega – mama jedne Sofije. Kada je pre 10 godina preživela tešku saobraćajnu nesreću, razmišljala je samo o košarci i kako nikada više neće izaći na teren, ali, pogrešila je, jer kako navodi, ipak je odigrala još jednu sezonu. Tada nije mislila o majčinstvu, deci, porodici, ali je svu svoju snagu usmerila na to da ostane vedra, nasmejana i spremna za neke drugačije pobede. Najveća od svih stigla je krajem prošle godine, kada je rodila voljenu Sofiju. U našem podkastu Nataša priča kako će Sofiji objasniti protezu koju nosi, ali i o tome koliko joj nedostaje košarka. Objašnjava kako nadoknađuje nedostatak sna, sa kojim se bori u noćima kada bebi rastu zubići i muče je grčevi. Takođe, priča o tome zašto je važno da mama i tata podele obaveze oko bebe, ali i da ne zaborave jedno na drugo. Mlada mama Nataša, ispričala nam je šta joj je najteže palo, ali i koji su to najlepši trenuci u životu sa bebom, koja je i nju i supruga Vuka, uvela u jedan potpuno novi svet. Nataša, koju znamo kao velikog borca i ženu koja, ni u najmučnijim momentima ne skida osmeh sa lica, priča o tome kako je ćerka Sofija podsetila koliko je važno radovati se sitnicama i da sva deca uče roditelje da zastanu, i obrate pažnju na „male“ stvari, koje brzo prođu, a mnogo nam znače.

Nova epizoda DLZ u novoj političkoj eri - Vučićevog slobodnog pada u politički ambis. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije proslavili ujedinjenje demokratske proevropske opozicije u jedinstvenu kolonu "Srbija protiv nasilja". Sada više nema prostora za sitne prepirke i probirljivost, zna se kako se ruše autokratski režimi, ujedinjenjem, a DLZ, koja je na tome insistirala od početka je javno podržala ovu kolonu u izbornoj borbi protiv zlikovačkog režima, jer... šta drugo? Da ne dobijemo još jednu, "državotvornu" kolonu desničarskih stranaka postarali su se Zavetnici, zahvaljujući zavetu koji su dali predsedniku i njegovoj hunti. Autori DLZ mole marketinške agencije da hitno sklope dogovor sa gospodinom Vučićem, koji je kao svoje predizborne aktivnosti najavio blejanje ispred dragstora i startovanje gospođa. Bilo je vremena i da primetimo kako se stranci s predsednikom Srbije ophode kao pijani dizač tegova prema bokserskoj "kruški" u luna-parku. Gost je jedan od vođa demokratske opozicije, Nebojša Zelenović. Autori su ličnim primerom pokazali da više neće peckati ujedinjenu opoziciju, već da joj u narednom periodu valja pružiti punu podršku i drugarstvo. Zelenović je dosta govorio, uglavnom kako je lepo kada se ujediniš oko zajedničkog cilja, a još lepše kada je taj cilj rušenje diktature. Nebojša je otvoreno priznao šta smatra izbornim uspehom i kakve su tehničke koalicije moguće, ukoliko na izborima glasači SNS otkažu poslušnost svom luzerskom tiraninu i zajedno sa opozicionim glasačima ga pošalju u političku istoriju. U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako agenti zapadnih službi idu po beogradskim kafićima i novcem "apaju" mlade da glasaju protiv onih koji su im sve oteli. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Druga epizoda košarkaškog podcasta na Nova.rs Sportski podcast kakav ste čekali krenuo je na Nova.rs, a posle premijere, u specijalnom terminu i sa posebnim gostom pred vama je i druga epizoda. "Pick and roll" smo vrteli na našem portalu u susret duelu Partizana i Crvene zvezde u okviru ABA lige (20.00), takođe u Areni, a u našem studiju bili su domaćin Miroslav Mića Berić i prvi gost, Predrag Drobnjak, njegov veliki prijatelj i bivši as. Četiri dana ranije na istom mestu odigran je večiti derbi u Evroligi i crno-beli su posle sjajne utakmice slavili sa 88:86. Bio je to i prvi ovosezonski okršaj večitih rivala... A, šta vas čeka večeras u drugoj epizodi? Fokus je bio na derbiju, onom okončanom, a pričali smo i o ovom večerašnjem... Šta je obeležilo kolo u Evroligi, šta nas čeka u četvrtak i petak, kada Zvezda dočekuje Bajern, a Partizan gostuje Baskoniji?

Podcast Snaga uma donosi razgovor sa voditeljkom i jednom od najvoljenijih TV lica s ovih prostora Marijom Kilibardom. Marija je sa Miljanom Nešković otvoreno i prijateljski govorila o verzijama uspeha koje je stavljala pred sebe sa dvadeset, u tridesetim i u četrdesetim, o stereotipima i preprekama sa kojima se susretala kao žena u javnom poslu, ali i o kulturi nežnosti i čeličenju kroz koje je ona sama sebe provela tokom godina.

Ekscentrične, egzotične, neuobičajene, majka, ćerka, baka, poznata glumica Hristina Popović i njena mama balerina, koreograf i pozorišna rediteljka Sonja Vukićević, koja je i baka devojčice Luče, u novoj Mamazjaniji „češljaju“ čitav svoj život, od putovanja u Meksiko kada je Hristina imala osam godina i polako ulazila u svet umetnosti, pozorišta i glume, sve do danas, kada je tu i Luča, njena ćerka, a njih tri nerazdvojni ženski tim. O tome zašto je Sonja bila tako stroga prema Hristini, štedljiva na komplimentima, pohvalama i nežnim rečima, ali puna poverenja i razumevanja za dečju slobodu, a sada je baka-anđeo prema Luči, razgovarale smo u našem podkastu i zaključile da su reči pored međusobnog poštovanja i bezrezervne podrške, nekad i suvišne, nepotrebne. Nekonvencionalne majke Sonja i Hristina, otkrile su nam da se ne obaziru na ustaljene norme vaspitanja dece, šablone savremenog društva, već uvode svoja, nova pravila, koja su tajna zadovoljstva i osmeha koji im ne silazi sa lica. Otkrile su nam i kako je Sonjin posao, putovanja i način života obogatio Hristinino detinjstvo i dao joj smernice za budućnost. Takođe su dale recept kako da majka istovremeno bude drugarica, ali i autoritet, da dete kontroliše, ali i da mu daje slobodu i naglasile zašto je poverenje između roditelja i deteta najvažnije za njihov odnos i zašto roditelji nikada ne bi smeli da nameću detetu svoje stavove, izbore, mišljenje. Sonja nam je ispričala čega se najviše plašila kada je sa osmogodišnjom Hristinom bila u Meksiku, dok se Hristina prisetila šta joj je Bora Todorović rekao nakon što je odigrala ulogu Đenke, ali i koliko je pismo Milene Dravić imalo uticaj na njen život i rad. Komični, ali i problematični momenti iz Hristininog detinjstva i Sonjine mladosti, provukli su se uz salve smeha kroz ovu epizodu Mamazjanije. Uz mnogo šale, malo suza radosnica, zagrljaja, ali i sitnih prekora, balerina i glumica, objasnile su nam kako treba da izgleda savršen odnos majka-ćerka, u kojem su humor i ljubav najjača odbrana od svakog problema i „crnog oblaka“.

U novoj epizodi podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pokušavali da se sete ko je Tomislav Nikolić, brojali su da li je predsednik supersile Srbija bio u 186. ili 187. redu na balu vampira u Kini, a sa radošću su odlušali i novi NDH žurnal sa govorom satnika Bakareca. Gošća u crnim danima nekada slavnog beogradskog Sajma knjiga čuvena je književnica Jelena Lengold. Osim o zvezdi sajma Šešelju i razlozima zbog kojih tamo neće ići, gošća je izuzetno nadahnuto govorila o Srbiji i njenoj, ispostaviće se prema Jeleni, ne tako sjajnoj budućnosti. U Magarećem kutku naučičete da su tunel, pasarela i stepenice ka nebu, isto.

Novi košarkaški podcast, kakav ste čekali, na Nova.rs svakog ponedeljka. Evroliga, Partizan i Crvena zvezda, ili Crvena zvezda i Partizan (ko kako voli), srpski košarkaši, sva dešavanja i zanimljivosti - između dva kola elitnog takmičenja. "Pick and roll" je košarkaški podcast posvećen svemu navedenom, a vaš domaćin je Miroslav Mića Berić, sa kojim ćemo se družiti do kraja ove sezone. I ne samo on, već će mu društvo na Nova.rs praviti i brojni gosti, legende igre pod obručima. Sudar dva vaša omiljena kluba sada sa parketa širimo i u naš studio. Mića Berić je sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs, zavrteo prvi "Pick and roll" u susret prvom ovosezonskom večitom derbiju u Evroligi (četvrtak, 18.30).

Podcast Snaga Uma - Stanko Crnobrnja by nova.rs

Pubertet je najstresnije doba za dete, ali i za roditelja, čija je uloga, ponašanje i reakcije na promene koje se dešavaju, ključna i odgovorna za dalji razvoj tinejdžera, a kasnije i za njegovo odraslo doba, priča u novoj Mamazjaniji naša poznata glumica Ljubinka Klarić, koja je ponosna majka jednog dečaka. Posao glumice, koji ne poznaje radno vreme, ne ide na ruku mami koja odgaja dete. Ipak, uz pomoć porodice, svojih najbližih, ali i stalnih dogovora sa bivšim mužem, Ljubinka je uspela da izvede svog Kostu na pravi put, a sa njim je prošla kroz brojne izazove, iz kojih su uz mnogo truda, rada, a pre svega bezrezervne ljubavi, zajedno izašli kao pobednici. Ljubinka otkriva koji momenat majčinstva joj je najteže pao i kako su se izborili sa zavisnošću od igrica, koje su u današnje vreme problem 90 odsto porodica koje u kući imaju pubertetlije, ali i mlađu decu. Ona se priseća kako je kroz iznošenje svog primera borbe sa krizama u odrastanju deteta, pomogla mnogim roditeljima u našoj zemlji, ali i neumesnih interpretacija i komentara u srpskoj javnosti. Apeluje na roditelje da svoju sebičnost i vezanost za dete stave po strani, a prioritet daju dečjoj sreći, iako ih ona ponekad, određenim delom isključuje. Otkriva nam i na šta je, kao majka, ponosna, ali i objašnjava razliku između „majčinskog“ i „porodičnog“ tipa čoveka, koju, ističe, mnogi u Srbiji, nažalost, ne razumeju. O Kostinom odlasku u Sjedinjene Američke Države, odnosu sa njim, koji je sav njen život, ali i sa bivšim mužem, sa kojim rešava probleme i nedoumice sa kojma se njihov sin susreće, o težini glumačkog posla, koji nema uvek razumevanja za privatan život, iskušenjima i izazovima sa kojima se hvata u koštac od svoje 30. godine i promenama koje su je zatekle nakon rođenja deteta, u novoj epizodi Mamazjanije, čućete od Ljubinke Karić, televizijske, filmske i pozorišne glumice.

U novoj epizodi podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se drskim insinuacijama da velečasni srpski državni vrh ima veze s mafijom, analizirali su nivo bedništva na kom se trenutno nalazi "Srpska lista", a posvetili su nekoliko sekundi predlozima medijskih zakona koji su u međuvremenu povučeni iz skupštinske procedure. Naši voditelji najbolje znaju kako je to čačkati mečku izgovorenom reči, ali njihov gost, novinar NIN-a, Vuk Cvijić, ponekad stvarno preteruje. Ukoliko nešto niste znali o sprezi države i organizovanog kriminala, a znali ste sve, samo se pravite blesavi, tu je Vuk da o tome naglas govori. Dragocen razgovor o crnim vremenima u kojima pokušavamo da sačuvamo žive glave. U Magarećem kutku čućete kako Šapić brani čast svoje vile preteći Miketićevoj porodici. DLZ, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi intiman razgovor sa glumicom Anđelom Jovanović, koja je govorila u odrastanju iz ugla hipersenzibilne devojčice, "koja ima antenice pomoću kojih hvata sve što osećaju drugi, a i ona sve mnogo intenzivnije oseća". Anđela je iskreno govorila o odnosu snage i ranjivosti, o načinima na koje su njeni roditelji tretirali njenu hipersenzibilnost, o osamostaljivanju u Londonu, ali i o pronalasku životnog partnera, današnjeg supruga Mihaila Dudaša.

Većina onih koji su pisali ZOBS ne vozi bicikl, već su stalno u automobilu, zato ne mogu ni da shvate značaj alternativnih vidova prevoza. Zbog svega toga, država ne gradi biciklističke staze i trotoare, već uglavnom novac troši na infrastrukturu za motorni saobraćaj. Vlast obmanjuje građane apsolutnim brojevima kad je reč o nesrećama, stradalim, povređenim i oštećenim u saobraćaju i na taj način manipuliše statistikom u bezbednosti saobraćaja. Novi zakon o saobraćaju destimuliše vozače električnih trotineta. Želja pisaca zakona je da vozače starosti od 14-18 godina izbace iz saobraćaja. Oni zbog propisanih ograničenja neće imati gde da voze e-trotinete. Nalepnice koje će vlasnicima trotineta izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja značiće dodatan namet za vlasnike trotineta. Zbog obavezne opreme, novi zakon oteraće investitore koji žele da ulože u posao iznajmljivanja električnih trotineta u gradovima u Srbiji. Istraživanja u Evropi pokazuju da, gde god je nametnuta obavezna oprema, smanjuje se broj biciklista, a povećava broj motornih vozila. S druge strane, što je više alternativnih vidova prevoza manja je gužva i zagađenje. Vozač bicikla je u povlašćenom položaju u odnosu na vozača električnog trotineta jer ne mora da nosi kacigu i reflektujući prsluk, ne mora da ima nalepnicu o sertifikaciji, može da učestvuje u saobraćaju već sa 12 godina starosti. Izmene zakona i dalje ne prepoznaju električne bicikle, pa se očekuje ponovno prepravljanje ZOBS-a. Gost: Igor Velić, Inženjer saobraćaja u Udruženju "Sigurne staze"

Zdravo je i normalno da se deca bave sportom od najranijeg doba, da se što više kreću, igraju, istražuju, što pospešuje njihov rast i razvoj, ali za to je najvažnije jedno – da roditelji daju svoj primer, slažu se doktorka Danijela Vukićević, subspecijalistkinja dečje fizijatrije i doc. dr Miroslav Marković, profesor fizičkog vaspitanja, gosti nove Mamazjanije. Nekada je bilo teško dete naterati da uđe u kuću, a danas je uspeh ako ga nagovorimo da izađe u park da trči, igra se sa loptom, vozi biciklu… Naši gosti objašnjavaju da su aktivna uglavnom ona deca, koja za primer imaju aktivne roditelje, koji učestvuju u sportovima i zajednički im se raduju. Deca su, takođe, nekada, osnovne pokrete učila još u vrtiću u kojima je uvek sa njima radilo stručno lice, ali danas toga više nema, a u školama su besplatni treninzi otišli u istoriju, pa minimalan procenat dece u Srbiji se u današnje vreme bavi sportom. Oni objašnjavaju zašto je fizička aktivnost i igranje napolju, najbolja alternativa igricama, mobilnom telefonu, kompjuteru, televiziji, ali i kada decu ne treba forsirati da se bave sportom. Savetuju roditelje koje je pravo vreme da dete počne da se bavi sportom, ali i upozoravaju da postoje godine kad je kasno za “popravke”. Naši gosti apeluju da decu treba navikavati na slobodu kretanja dok su još u pelenama. Oni navode da je ozbiljan problem sputavanje dece što je karakteristično za sve veći broj roditelja, ali je krivica i na školi i vrtićima u kojima se sa najmlađima ne radi dovoljno, a posledice se teško saniraju. “Deca su nam fenomenalna!”, naglašava doktorka Vukićević, a najaktivnija su do treće, četvrte godine, kad skaču gde stignu, ruše sve pred sobom, nezaustavljivi su. Ipak, naši gosti upozoravaju da je potrebno mnogo rada da se ova dečja energija zadrži i usmeri, da deca ne budu uvučena u virtuelni svet i demotivisana za fizičku aktivnost. O tome kako ih motivisati i kolika je uloga škole, kao i roditelja, ističe profesor Marković, a savete, poruke i apele stručnjaka, čućete u novoj epizodi našeg podkasta

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", stigla je u vaš život! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković borili su se da izgovore Svećlja, pa su uprostili u Sveća, analizirali su navode o novom upadanju deteta Danila u loše društvo i hvalili se kako, za razliku od gospodina Vučića, nisu impotentni u najboljim godinama. U vremenima kada su informacije šture, a strah sveprisutan, gost koji ima informacije a nema strah, pravo je blago. Upravo takav kalibar je osnivač Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić! Gospodin Janjić je, u intervjuu za pamćenje, raščistio poslednje dileme koje ste imali u vezi sa terorističkim napadom u Banjskoj, otkrio iznenađujuću ulogu koju je predsednik Srbije imao u sprečavanju većeg pokolja, a do detalja je opisao zašto Milorada Dodika vidi kao junaka Šekspirove tragedije. U sve se umešao i "presednik", koji je, umesto Sigala, u DLZ doveo Van Dama, a u Magarećem kutku moći ćete da vidite uniformu ikonopisaca koji na srpskim zidovima prizivaju novi rat. DLZ, samo na našem portalu. Uzmite kokice.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o kraljici nauka, matematici, koja nas ne uči samo brojevima već i rešavanju problema. Kao takvoj, posvećujemo joj premalo pažnje za društvo kom problema ne manjka. Prof.dr Bogoljub Marinković, osnivač je matematičkog društva "Arimedes", koje je ovog meseca obeležilo neverovatnih pedeset godina rada i kroz koje je prošla većina mladih matematičara na putu ka osvajanju medalja na svetskim takmičenjima. Prof.dr Marinković retko govori za medije, ali je u svojoj 88. godini i dalje aktivan, svakodnevno je u Udruženju, radi sa učenicima i nastavnicima tako što osmišljava nove načine da matematiku učini interesantnom. Zajedno sa prof.dr Marinkovićem, u ovoj epizodi je o kreativnom pristupu nauci i logičnom razmišljanju govorio i redovni profesor Matematičkog fakulteta, prof.dr Miloš Arsenović, koji je kao dete počeo da se igra brojevima upravo kroz zbirke zadataka "Arhimedes", koje je pisao prof.dr Marinković.

Za nasilje je odgovorna vlast i sistem, mediji, porodica, škola, ali i svako od nas pojedinačno. Mladima su potrebni časovi i radionice koji su interesantni da bi prihvatili i naučili o istorijskim događajima i razbili predrasude. Akcenat radionica je na istini, činjenicama i stradanju nevinih žrtava, nebitno kom narodu one pripadaju. Kultura sećanja na Holokaust skoro da ne postoji u Srbiji, dokaz za to je stanje stratišta iz Drugog svetskog rata u kom su pored Jevreja stradali i Srbi i Romi. U Srbiji je 187 ljudi proglašeno pravednicima jer su svojom empatijom i žrtvom spašavali Jevreje u Drugom svetskom ratu. Antisemitizam nikad nije prestao, on je samo sofisticiran. Jedan od dokaza za to su teorije zavere u vreme korone, kada su Jevreji optuženi za stvaranje virusa. Radionice "Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi" su uvod u koncert "Muzika piše sećanja" 22.10.2023. u 20h u UK "Vlada Divljan". Gošća: Marlena Wainberger Pavlović, Predsednica Srpsko-jevrejskog pevačkog društva

Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi, priča u novoj Mamazjaniji Danijela Kvas, najpopularnija, i jedna od najboljih profesorki srpskog jezika, književnica i mama dvoje dece. Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju. U novoj epizodi Mamazjanije, Danijela objašnjava zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava i zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije. Kao profesorka koja je i književnica, piše knjige pesama za decu i odrasle, svedoči koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu. Mlađe kolege savetuje o najučinkovitijim metodama rada sa decom, a roditeljima poručuje da ne plaćaju privatne časove iz svakog predmeta i da je dobro i zdravo da dete ponekad dobije i jedinicu, dvojku, trojku. Ukazuje na greške koje se iznova ponavljaju u prosvetnom sistemu Srbije i kako da iz njih konačno nešto naučimo. O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.

Nova istorijska epizoda jednog od retkih podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je pred vama. Marko Mare Vidojković i Nenad Neša Kulačin su u prvom delu emisije izrazili sumnju u iskrenost postupka protiv Milana Radoičića, upoređivali su svoje kuće u vlasništvu sa njegovom, smejali su se Vučiću kod Amanpur i proslavili ostavke nekoliko desetina naprednjačkih štetočina. Gost je osnivač "Novog optimizma", neumorni borac za slobodu i vlasnik izuzetnog motornog vozila, Branislav Guta Grubački. Sa Gutom su Neša i Mare vodili drugarsku analizu stanja u zemlji i iznad nje, vodila se na trenutke žustra rasprava o bivšim, sadašnjim i budućim potezima građana koji se bore za bolju Srbiju, a sve je dodatno začinio i "presednik" svojim redovnim javljanjem. U Magarećem kutku naučićete da na ušću rastu urme.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa aktivistom "Lokalnog fronta", Predragom Voštinićem na temu uzroka i posledica toga što u javnosti brzo prelazimo s jedne krize na drugu, s jedne šokantne vesti na drugu, pa onda i lako zaboravljamo, ali i propuštamo da iz stvari koje su nas brinule izvučemo pouke kako se ne bi ponavljale.

Da EPS ne čuva socijalni mir, struja bi trebalo da poskupi 40 posto. Da bi EPS funkcionisao, potrebno je u stalni radni odnos primiti 7.000 ljudi koji sada rade za Protent na istim poslovima kao i radnici EPS-a, ali za manje plate. EPS-u ne trebaju firme posrednici koji profitiraju na sistemu. EPS zimu dočekuje spremno, iako je neophodno preko 300 miliona evra za modernizaciju sistema. To je jedan od razloga za poskupljenje struje. Ako hidrološka situacija bude dobra, biće struje i za izvoz. Pitanje je zašto su Norvežani došli da nas savetuju, kad su svoju elektroprivreda vratili iz privatnog sektora pod okrilje države? Nadam se da prelazak EPS-a u akcionarsko društvo neće značiti i put ka privatizaciji. To bi uništilo energetsku nezavisnost Srbije. Ni Nemci, ni Poljaci ne odustaju od uglja, pa ne bi trebalo ni mi, jer Srbija ima rezerve uglja za najmanje 50 godina. To ne znači da paralelno treba razvijati zelenu energiju. U sistemu EPS-a postoje dve velike sindikalne struje koje su u svađi i na sudu. Iza svega stoji premijerka koja favorizuje jednu stranu, koja je falsifikovala sindikalne izbore. Na konkursu za generalnog direktora EPS-a stoji da je uslov tečno poznavanje engleskog jezika, ali ne i stručnost u elektroenergetskom sistemu, to budi sumnju. Sem smene Grčića, niko nije ni krivično, ni materijalno odgovarao za gubitke i havarije u EPS-u. Veliki problem je odliv stručnog kadra, ali i rudara koji neće da rade za 50.000 dinara. Gost: Milan Đorđević Đokin, Predsednik Sindikata radnika EPS-a Teme podcasta koji vodi Đuro Svilar su sve ono što svakog pojedinca tišti, pitanja na koja nije mogao naći odgovor, problemi za koje nadležne službe nisu imale razumevanja ni htenja da ih reše. Između ostalog, Komunalne teme, školstvo, zdravstvo, pravne nedoumice, zaštita potrošača….dakle od pojedinačnog problema ka opštem rešenju. Cilj nije kritika, već rešenje. Ako želite da budete moji saradnici i novinari na terenu, šaljite pitanja, fotografije, snimke na FB, X, Instagram Pitajte Đuru ili šaljite pitanja na email: [email protected], a tu je i Viber broj na koji možete pisati ili slati „problem“ u vidu fotografije ili videa sa terena, 069 893 00 23