nova.rs

Najkontroverznija srpska reperka Mimi Mercedez u podcastu "Život na srpskom" priča o filozofiji, o novcu i vrednostima, o EKV-u i devedesetim, o razbijanju klišea i buntu nove generacije. Milena Janković, poznatija kao Mimi Mercedez, jedan je od najžešćih glasova nove rep generacije, a ovog leta je posebno aktuelna - sa Sarom Jo promoviše pesmu "Sandra Meljničenko"; niže festivale - nastupila je na Exitu, ovog vikenda je na Uzletu u Čačku, a 24. avgusta na Kontakt festu na Beogradskom sajmu; u finalu je za Nagradu Milan Mladenović, što je za mnoge bilo iznenađenje... Pa i za nju. U podcastu "Život na srpskom" Mimi Mercedez priča o tome šta za nju zapravo simboliše EKV, ali razotkriva i druge stavove svoje generacije koji zbunjuju starije - zašto repuju o novcu i prestižu, zašto se "veličaju" devedesete, koje su to vrednosti koje opstaju. Objašnjava zašto je umesto Filozofskog fakulteta izabrala "uličnu školu", zbog koje oseća da je proživela 100 života. Otvara nam mali prozor u svoj i otkriva zašto ne piše ljubavne pesme, šta je za nju dobar život na srpskom, zašto ne može da ima mnogo prijatelja i zašto ne gleda sebe u budućnosti.

Poslednja epizoda u ovoj sezoni podkasta "Dobar loš zao" je snimljena! Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se u prvom delu emisije anketnim odborom koji je prestao da postoji brže nego što uspete da izgovorite "anketni odbor", zabrinuli su se da li će krivično delo klevete da prepliva Drinu, podsetili su gledaoce gde Vulin štekuje zamotuljke, a bavili su se i razlozima za Jokićevo "zabole me za reprezentaciju". Sezona se završava u velikom stilu, idealnim gostom, Slobodanom Stuparom. Na svoj prepoznatljivi šeretski način Sloba nam je ulio preko potrebni optimizam, kako bismo koliko toliko bili mirni tokom avgusta. Govorio je o Kosovu, opoziciji, a naročito o okrnjenosti režima, koji, po njemu, neumitno srlja u propast. U Magarećem kutku moći ćete da proučite koje porno sajtove posećuje Jovana Jeremić. DLZ, sredom od osam na našem portalu, jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Perom Jovovićem, novinarom i autorom internet emisije PopTok na našem portalu. Pero je vrlo mlad novinar, ali je već ušao u istoriju domaćeg novinarstva kao prvi autovani LGBTI+ novinar i kolumnista koji je otvoreno pisao o tome kako je živeti kao gej u Beogradu. Pred vama je njegova životna priča. O odrastanju u malom mestu, osnaživanju i prepoznavanju svoje istine, preseljenju u Beograd, snalaženju u medijskom svetu, osporavanju i podršci, ali i životu uz konstantne pretnje najtežim oblicima nasilja koje država ignoriše, Pero je govorio iz ugla nekoga ko nikad nije imao problem da govori, ali i ko je sada već u poziciji da nema kud, nego da bude još glasniji. Kako je istakao, u jednom periodu su ga posebno bolele uvrede starijih kolega, zato što je poštovao njihov put, a i znao je da skoro nikad starije kolege ne napadaju mlađe, koji se još uvek traže. Ipak, nastavio je piše s istom motivacijom: "Oduvek sam želeo da pošaljem sliku da ova zemlja nije samo njihova, nego je malo i naša. Malo više. Da u ovoj zemlji ima ljudi koji ne mrze, da je u redu i moguće živeti kako želiš, voleti koga voliš, farbati kosu, mazati nokte. Jedva čekam da im dokažem koliko su u krivu", rekao je Pero u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Jagoda Jovanovič, stand up komičarka, pisac i žena sa stavom i veoma neobičnim i uzbudljivim životom. kako na srpskom tako i na španskom jeziku. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Jagoda je deo trija "Žene koje pričaju" (ŽKP) kojima ćemo posvetiti naredne tri ŠBB KBB epizode ovog varljivog uzavrelog leta 2023. u hotelskoj sobi 207 na Terazijama u Beogradu. Na njihovom sajtu za Jagodu kažu: "Jagoda je bivša diplomatkinja koja je dala otkaz u državnoj firmi i bavi se standap-om i spasavanjem napuštenih pasa sa ulice. Trenutno piše knjigu "Kako da sjebete svoj život u dva jednostavna koraka". Živi u Beogradu sa mužem Špancem. ako mislite da je to neobično, čekajte da čujete kako se njihova deca prezivaju. Za neke je Jagoda sila prirode, a za neke budala. Istina je da Jagoda ni životu ni publici neće ostati dužna." U atmosferi društva koja uopšte nije smešna - da li je humor taj koji nam pomaže da spasimo zdrav razUM? Da li smo zaboravili da se smejemo u ovoj demo verziji države koju vode ljudi operisani od smisla za humor? Kako se šaliti kada vam pišu strašno uvredljive komentare i otvoreno vas vređaju po komentarima na društvenim mrežama gde se trudite da izmamite osmehe na lice i smeh od srca? O svemu tome, ali i životu sa suprugom koji dolazi iz Španije, kao i o stand up sceni kod nas i gde se na njoj nalaze devojke - pričamo sa Jagodom u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa, koja je kao lider digitalnog plaćanja prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih razgovora o načinima na koje moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gošća Miljane Nešković je prof. dr Zorica Tomić, koja je iz ugla komunikologije objasnila do koje mere je digitalizacija uticala na menjanje komunikacije. Imamo više mogućnosti za komunikaciju i više medija nego ikad, a kako to sve utiče na efikasnost i uspešnost komunikacije? Šta se promenilo, a šta se nikad neće promeniti? Pozivamo vas da ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma Nove digitalne navike“ u kojima ćete saznati mnogo o uticaju tehnologije na psihologiju, na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema novcu.

U novoj epizodi podcasta "Život na srpskom" Sanja Đaković razotkriva nam duh starog Beograda kroz neke od najuzbudljivijih priča njegovih stanovnika. Sanja Đaković je pre nekoliko godina krenula da vodi Ljubavnu šetnju Beogradom, u kojoj otkriva romantične tajne čuvane unutar zidova kuća i zgrada pored kojih svakodnevno prolazimo. Danas u ponudi ima još nekoliko atraktivnih tura -upoznaje nas sa životima zaboravljenih heroja uvodeći nas u njihove zadužbine, vodi nas u noćni život predratnog Beograda kroz najzanimljivije momente, ali nas i uvlači u mračne misterije prošlosti našeg grada programom "Iz policijskih beležnica: Ubistva i zavere". Ovaj podcast "Život na srpskom" počinje prvom zabeleženom ljubavnom pričom srpske prestonice - o "beogradskom Romeu i Juliji", a završavamo ga pričom o ubistvu najbogatije Beograđanke, koje nikad nije rešeno. Između, Sanja daje još čitav niz razloga da vam već sledeća šetnja Beogradom postane istinska avantura. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Crveni alarm nije nikakva prepreka da Nenad Kulačin i Marko Vidojković snime, a vi odgledate novu epizodu podkasta "Dobar loš zao". U prvom delu emisije, momci su se pozabavili američkim sankcijama protiv Vulina (množina), novim srpskim udbaškim pulenkama iz BiH, te razdoru u Narodnoj stranci. Gost, konferansije protesta "Srbija protiv nasilja" i novinar, Smiljan Banjac! Smiki Baki je govorio o sankcijama protiv Vulina (množina), potencijalnim sankcijama protiv Vučića (množina?), protestima čiji je formalni domaćin svake subote u Beogradu i o tome zašto više ne orati Đokovićeve mečeve sa onoliko žara kao nekad. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta zna Vučić šta je 38.5 miliona tona zlata. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihološkinjom Anom Perović o svemu što nismo znali o posttraumatskom stresnom poremećaju, kao i posttraumatskom rastu. Vreme odmora je i vreme da zastanemo, ali i da oslušnemo sebe, da se osvrnemo na ono što nas "žulja" čak i kad spolja deluje da je sve u redu. O posttraumatskom sindromu se na Balkanu najčešće govori samo kada je reč o najtežim oblicima, posledicama akutnih i teških trauma, poput ratnih trauma, saobraćajnih nesreća, preživljanih napada ili prirodnih katastrofa. "Činjenica je da i te kako možemo prolaziti kroz posttraumatski proces nakon kolektivnih trauma, poput masovnih pucnjava, ekonomske krize, ratnog stanja u društvu... Takođe, stanja duge neizvesnosti i stresa, poput mobinga i loših partnerskih ili porodičnih odnosa takođe mogu uzrokovati jedan vid podsttraumatskog stresnog poremećaja, koji se neće istazivati tako jasno, ali će i te kako uticati na kvalitet našeg života, zbog čega je važno da sve te elemente svojih emocija osvestimo, kao što je važno da kao društvo radimo na prepoznavanju i prevazilaženju kolektivnih trauma", objasnila je psihološkinja Ana Perović.

Povremene svađe, ružne reči, lupanje vratima i „Mama, mrzim te“, nažalost su često sastavni deo predpubertetskog, ali i pubertetskog perioda, ali kako jedna mama prelazi preko svega, smiruje situaciju i uči decu da kažu izvini, u novoj Mamazjaniji otkriva naša gošća, glumica i rediteljka Milena Pavlović, majka troje dece, od kojih najstarija ćerka ima 20 godina, mlađa 16, a najmlađi, sin, uskoro puni 13. Posao bez radnog vremena i umetnički život, ne idu na ruku mami koja vaspitava troje, kako sama kaže, potpuno različite dece. Ipak, beskrajni razgovori, strpljenje i upornost, recept su za izlazak iz krize u odnosima dece, u adolescentskom dobu i roditelja, čije je slobodno vreme svedeno na minimum, a tolerancija na večitom ispitu. Ona opisuje ključne momente u životu zaposlene mame, koja svakodnevno balansira između pozorišta, glume i troje dece. Takođe otkriva kako izaći na kraj sa pubertetom, ali kako izgleda i kada dete krene maminim i tatinim stopama, pa se u porodični odnos umeša i kolegijalni. Ljubav prema deci, i uvid u njihova interesovanja, želje, osećanja i cijeve, Milena je prenela na posao što je dovelo do režije dečjih predstava, ali i rada na dečjim emisijama. Naša gošća u Mamazjaniji otkriva i tajne uspeha u vaspitanju, za koje priznaje, nema recept, ni univerzalni šablon, ali određene metode olakšale su tešku predpubertetsku fazu, za koju tvrdi da je najteža. Mamama sa troje male dece poručuje da budu strpljive i da ih nauče da što ranije shvate koliko je i zašto važno da imaju kontrolu nad svojim ponašanjem i da preuzimaju odgovornost za svoje postupke.c

Lana Nikolić, novinarka i aktivistkinja, u podcastu "Život na srpskom" govori o odnosu našeg društva prema osobama s invaliditetom, ali i nerazumevanju, strahovima, predrasudama s kojima se suočava. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Podkast "Dobar loš zao" neumorno nastavlja emitovanje i u sred letnje žege! U novoj epizodi Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se kako je evolucija skrenula ka Aleksandru Martinoviću, zašto se umesto 61 na glasanju za smenju Gašića našlo svega 37 poslanika opozicije, uputili su podršku policajki Katarini koja je javnosti doturila zapisnik saobraćajne nesreće koju je izazvao kum Nikola, a posebna poslastica bio je razgovor o 14.000 procurelih botovskih naloga. Gošća u ovoj epizodi je uticajna tviterašica, novinarka i aktiviskinja, Biljana Lukić. Gospođa Biljana je, između ostalog, iznela svoje mišljenje o protestima, opoziciji, spremnosti režima na primenu sile i paklu koji nas očekuje sa početkom nove školske godine. U Magarećem kutku, učimo novu reč: izbacati! DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi donekle intiman razgovor sa narodnim poslanikom Pokreta slobodnih građana, Natanom Albaharijem. Natan je rođen u Beogradu i upisao osnovnu školu u Zemunu, u koju je išao i njegov otac, proslavljeni pisac David Albahari, nakon čega se porodica preselila u Kanadu, gde je Natan završio Političke nauke na univerzitetu u Kalgariju, kao i master iz oblasti evropskih integracija na Univerzitetu u Bonu. Po povratku u Srbiju, vodio je brojne projekte iz oblasti za koje se školovao, da bi se posle priključio Pokretu slobodnih građana. Ipak, ispod objave na društvenim mrežama Pokreta slobodnih građana o njegovoj akademskoj i radnoj biografiji, najmanje je bilo reči o njegovoj stručnosti, a najviše o njegovom jevrejskom poreklu i to onih komentara koji su bez zadrške iskazivali mržnju prema svim pripadnicima Jevrejske zajednice i bili pokazatelj čistog antisemitizma u 21. veku, u našoj zemlji. Natanova politička angažovanja najviše su usmerena ka diplomatskim pitanjima, ipak, skoro svako njegovo javno obraćanje isprate i komentari u kojima se pokazuje čist fašizam. Ovo nisu jedini pokazatelji antisemitizma u sadašnjoj Srbiji. Od bacanja sekire na Jevrejsko groblje, preko iscrtavanja kukastog krsta i upadanja na izložbe, jasno je da je reč o devijaciji koja prevazilazi okvire govora mržnje s opskurnih naloga na mrežama. Takođe, svima je jasno i koliko daleko antisemitizam i fašizam mogu da odu, ako se na njih ne reaguje adekvatno i na vreme. Upravo zbog toga, Natan je pristao da razgovara o svom odrastanju, o stereotipima sa kojima se susretao, ali i koje je osećao i koji u poslednje vreme rastu, o čemu svedoči i podatak da smo kao zemlja u međunarodnim krugovima označeni kao država s rastućim trendom ekstremne desnice i antisemitskih tendencija, koje i dalje prolaze ispod radara.

Jedna od najomiljenijih doktorki u Srbiji, specijalistkinja oftalmologije, dr Katarina Bajec, autorka emisije “Zdravo misli”, ali pre svega mama dva dečaka, gošća je nove epizode Mamazjanije. O vremenu kada je bila na studijama, a na drugoj godini rodila prvog sina, doktorka Bajec priča bez zadrške i opisuje kako izgleda biti paralelno jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta i brižna mama, i naglašava da ništa nije nemoguće uz čvrstu volju i malo požrtvovanja. Koliko je važno zdravlje deteta, toliko je bitno stanje u kojem su mama i tata, a doktorka Bajec prošle godine suočila se sa operacijom benignog tumora na dojci i tom prilikom osetila je kako izgleda biti pacijent i koliko je važno da žene, posebno majke, vode računa na vreme o svom zdravlju i nipošto ne odlažu preventivne preglede. Ona nam otkriva najveće čari kod podizanja dva deteta između kojih je razlika čak 17 godina. Takođe, savetuje kako da se pored svih obaveza i pritisaka koje nameće savremeno društvo, jedna majka svakodnevno posveti detetu bar na nekoliko minuta. O ovim, ali i o metodama savremenog vaspitanja, izazovima za mlade žene, koje su majke, zdravoj ishrani dece u vreme kada jedva stižemo da na sto postavimo kuvano “na kašiku”, i mnogim drugim temama roditeljstva, iz bogatog iskustva, kao majka, ali i kao lekar, razbija predrasude i svojim savetima, uči nas doktorka Bajec, da budemo nežnije i bolje prema sebi, a tako ćemo biti i prema svojoj deci.

O radu, iskustvima i misiji "Solidarne kuhinje" u podcastu "Život na srpskom" govore Slobodan Sailović i Anja Vujović. Već tri godine volonteri "Solidarne kuhinje" u Beogradu triput nedeljno dele besplatne obroke najugroženijima u našem društvu. Neretko na društvenim mrežama osvanu fotografije "najtužnijeg reda za hranu", a Slobodan i Anja kažu da je taj red sve duži. Ipak, u njemu se dešavaju lepe stvari i otkriva najhumanije lice Beograda. Ovom prilikom saznajemo kako funkcioniše Solidarna kuhinja, kako se finansira i sa kakvim izazovima suočava, ko su ljudi uključeni u njen rad, ali i koga sve sreću među onima koji dolaze po obrok. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa. Kao lider u oblasti digitalnog plaćanja, kompanija Visa je prepoznala važnost edukacije i konstruktivnog dijaloga o tome na koje načine moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gost Miljane Nešković je Nela Bunčić Vukomanović, trkačica, motivatorka, creative digital menadžerka, koja kao Yugoslovenka sa Instagrama ni sama ne zna koliko je ljudi poterala da se pokrenu, uprkos kišnom danu ili mrzovolji. Dakle, razgovaramo o načinima na koje se menjamo dok klikćemo, ovog puta konkretno o tome do koliko je postojanje interneta, mobilnih aplikacija i svih mogućnosti digitalnog sveta promenilo naš odnos prema fizičkim aktivnostima. Znamo da ni za kičmu ni za oči nije dobro provoditi ceo dan ispred kompjutera, na telefonu, u gledanju serija ili igranju video igara. Znamo da je sedenje nova prepreka za zdrav život, ali koje su prečice ka zdravlju koje nam je doneo internet, kako da odaberemo sadržaj za sebe, gde su zablude, a koje su koristi modernih tehnologija tema je razgovora koji je pred vama.

Ako ste se pitali da li je naslov nove epizode podkasta "Dobar loš zao" posledica toplotnog udara koji su doživeli autori, ne brinite, nije. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su nadenuli nove nadimke za dva vozača, malo jača (predsednik i ministar finansija), koji su se vozali obilaznicom oko Beograda. Uz to, brižljivo su proučili slučaj vidojvdanskog napada na jednu majicu, problem nastavka protesta, a tumačili su i govor tela (tačnije prstiju) producentkinje TV Pink, koja je s balkona ružičastog TV monstruma pozdravila okupljene građane. Gost, prvi put u DLZ, majstor karikature, Marko Somborac! Osim što je pričao o tome kako se oseća posle 4000 nacrtanih i napisanih karikatura u "Blicu", Somborac je komentarisao dostignuća aktuelnog režima, uporedio ga sa prethodnim režimima, govorio je o tome kakve pritiske trpi, a pričao je i o protestima i drugim aktuelnim i bolnim temama. U "Magarećem kutku" moći ćete da čujete Anu Brnabić kako postavlja dijagnozu bebi koja je poginula u aferi "Helikopter". DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra i pred izbacivanjem iz SPC, sredom od 20 sati, na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o životu, rastu i sazrevanju sa glumicom Bojanom Stefanović. Kroz život nas oblikuju stvari koje smo dobili, koje smo izgubili, za koje smo se borili, usponi, padovi i ciljevi koje smo odabrali kao svoje. U Bojaninom slučaju, životna prekretnica je bila prerana smrt njene majke, koja je u četrdeset i osmoj godini preminula od karcinoma, kada je Bojana imala devetnaest, a njena mlađa sestra devet godina. Danas, kao izgrađena žena, koja je i sama majka, Bojana je sa važne distance i iz ugla životne zrelosti govorila o promeni koju nosi gubitak roditelja, prerano odrastanje i sve ono što dolazi u paketu s tim, a čega često nismo svesni dok smo pogođeni velikom boli usled gubitka. Nezimerno smo zahvalni Bojani na poverenju i spremnosti da govori o ovako važnoj i delikatnoj temi s ozbiljnošću, iz pozicije naučenog, bez fetišizacije bola i senzacionalizma.

Da porođaj može biti ujedno predivno, neprocenjivo, ali i traumatično iskustvo, svedoče gošće nove “Mamazjanije”, kantautorka Ana Štajdohar, mama dečaka i devojčice i glumica Kalina Kovačević, koja je mama dve ćerke. O danima u kojima su dobile najdragoceniji poklon na dar – svoju decu, ali i teška, mučna sećanja, zbog komplikacija na porođajima i neizvesnih nedelja koje su usledile, nerado se sećaju dana kada su njihova deca došla na svet. Ana i Kalina su po dva puta ulazile hrabro i borbeno u porođajne sale i oba puta iz njih izlazile sa knedlom u grlu. Njihova iskustva potvrđuju reči brojnih lekara, da je “svaki porođaj priča za sebe” i da se mnoge komplikacije u trudnoći ne mogu predvideti, uprkos modernoj tehnologiji, savremenim medicinskim aparatima i stručnim zdravstevnim radnicima. One objašnjavaju šta je najvažnije tokom oporavka posle traumatičnog porođaja i zašto je momenat izlaska iz porodilišta i povratka kući bez bebe u naručju, nešto što se nikad ne zaboravlja. Savetuju buduće mame, kako da se posle mukotrpnog iskustva na prvom porođaju odluče za drugo dete i odvaže na novu trudnoću. Navode koliko je tokom porođaja važna podrška i prisustvo bliske osobe, ali i kritikuju sve što “škripi” u srpskom zdravstvu, konkretno porodilištima. Kalinine dve devojčice danas su zdrave i nasmejane, kao i njihova mama, kojoj je nakon prvog porođaja život bio ugrožen, ali nije dozvolila da njena mezimica raste sama i rodila joj je sestru, čije je prevremeno rođenje i oporavak bio takođe komplikovan. Ipak, danas uživa sa svoja dva blaga, bez obzira na teške momente kroz koje su prošle. Anini ćerka i sin, njena su najveća radost, ali se sa tugom u očima seća rođenja ćerkice, koja je na ovaj svet stigla pre vremena i koju je umesto u dečjoj sobi punoj igračaka, na početku njenog života posećivala u bolnici dok je ležala u inkubatoru. Na rođenju je i Anin sin prošao komplikacije, ali se na sreću sve dobro završilo. Ove dve poznate mame i uspešne, snažne žene, prenele su svoja iskustva, način i metode borbe, kao i suočavanja sa strahovima, svima koji prate Mamazjaniju, u nadi da će pomoći budućim mamama, a naročito onim koje su prošle kroz teške porođaje, da istraju i da se ne plaše, jer treba da znaju da se bore za ono najvažnije – svoju decu.

Pred vama je prva od pet epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma „Nove digitalne navike“, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa, koja je kao lider digitalnog plaćanja prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih razgovora o načinima na koje moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gošća Miljane Nešković je psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Perović, koja je govorila o načinima na koje su društvene mreže i internet promenili naš odnos prema psihologiji i ličnom razvoju. Psihologija je svakako popularnija nego ikad, to je dobro, ali je internet pun i sadržaja koje treba pažljivo analizirati. Ana Perović je objasnila kako da se snađemo u toj velikoj ponudi, naročito u životnim fazama u kojima smo ranjivi. Pozivamo vas da u narednim nedeljama ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma „Nove digitalne navike“ u kojima ćemo se baviti uticajem tehnologije na način na koji komuniciramo, o njenom uticaju na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema novcu.

Skandal u poznatom beogradskom butiku zbog rasističkog ispada zaposlenih odjeknuo je Srbijom, a voditeljka Jasmina El-Abd u podcastu "Život na srpskom" objašnjava zašto je baš sad odlučila da reaguje na ovaj način. Za možda neupućene, voditeljka Jasmina El-Abd je nedavno ušla u poznati beogradski butik kako bi našla haljinu za predstojeće snimanje, a izašla s jako lošim osećajem, uvređena, ponižena, jer su joj zaposlene rekle da je "Ciganka" i da laže. Jasmini ovo nije prvi put da se susreće s rasizmom u Srbiji, a u podcastu "Život na srpskom" otkriva kroz kakve je grozne situacije prolazila odrastajući u Beogradu kao dete iz mešovitog braka, sa čime se sve suočavala, ali i zašto je ovog puta odlučila javno da istupi. Njen post mnogi su podelili, priča je odjeknula u medijima, a evo šta planira dalje. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Zašli smo u dugo toplo leto, ali jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", nastavlja punom parom! Nenad Kulačin (bez gaća, u sakou, studio) i Marko Vidojković (bez gaća, u majici, nova relokacija) u prvom delu su zajedno sa predsednikom podelili zabrinutost oko kapisla-puča u Rusiji, analizirali su upotrebu zapete i znaka pitanja kod keramičara, a bujna mašta naterala ih je da zamisle Jovanu Jeremić sa brkovima, kako na crnom konju oslobađa Kosovo. Pravi gost u pravi čas - advokat Božo Prelević! Došao je trenutak u kome treba ozbiljno i realno sagledati domet protesta "Srbija protiv nasilja", te ukazati na to koji su sledeći koraci u nažalost dugotrajnoj borbi za demokratiju i slobodu, koja nas čeka. Osim detaljne analize kako doći do jedne kolone kojom se režim jedino može pobediti, Prelević je govorio o hrabrim policajcima, hrabrim tužiocima, ali i onim drugim policajcima i tužiocima. U Magarećem kutku ćete shvatiti da su vas pogrešno učili - rad na određeno vreme ne postoji. DLZ, na našem portalu, sredom od 20 sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom bogate karijere Anne Marie Ćurčić i aktivistkinjom koja stoji iza inicijative "Za Tebe #VAŽNOJE", koja je posvećena edukaciji na polju mentalnog zdravlja. U novinarskim krugovima ime Anne Marie Ćurčić je decenijama sinonim za odgovorno novinarstvo i odbranu Kodeksa, bez obzira na medijske, a i političke okolnosti, kada se tome pridoda njeno iskustvo u borbi za širenje svesti o mentalnom zdravlju, jasno je da je ona dragocena sagovornica za razgovor u kom ćemo se osvrnuti na sve što nam se u proteklom periodu događalo, u životima i u medijima. Ova epizoda podcasta Snaga uma zato je posvećena odgovoru na pitanje: Šta nam je u proteklom periodu trebalo (od medija i institucija), a šta smo dobili? Leto je vreme kada, ako imamo sreće, sebi možemo da priuštimo fizički i mentalni odmor od svega, ali i da se osvrnemo na događaje koji su nas možda promenili, koji su nas načeli, koje smo morali da gurnemo pod tepih da bismo funkcionisali. Zato je leto i idealno vreme da se osvrnemo na svoje medijske rutine, da preispitamo svoje standarde, sve što očekujemo od medija, od državnika, od zvaničnika, a i od svog života. Kolektivna trauma, izazvana masovnim pucnjavama, kroz koju kao društvo prolazimo samo se nadovezala na kolektivnu traumu koju je izazvala korona, ali i na zveckanje oružjem i priče o mogućem ratu, na političku i finansijsku nestabilnost. Mediji a i institucije, čiji je primarni posao bio da nas odgovorno inforimišu i oslobode uznemirujućih nedoumica, u većini slučajeva su samo dolivali ulje na vatru. Zato je ova epizoda posvećena našoj potrebi da se zaustavimo i da u miru razgovaramo o onome što nam je trebalo i što će nam tek trebati.

Bio sam ćerkama i tata i mama, kaže gost nove “Mamazjanije”, Igor Milanović, proslavljeni i nekada najbolji vaterpolo reprezentativac, a danas vaterpolo trener i otac dve devojčice. Igor se kroz razgovor u “Mamazjaniji” prisetio harmoničnih dana kada su mu deca bila mala, a o njima je brinuo sa voljenom suprugom Natašom, dok je surova bolest nije odnela i ostavila ih “bez mame”. O danima, nedeljama, mesecima težine, straha, panike i bola koji su usledili, priča ovaj samohrani otac, koji se na sreću ponovo zaljubio, a njegovu Ivanu, ćerkice su prihvatile sa mnogo ljubavi. Igor nam otkriva može li tata da zameni mamu, koja nije tu i šta je jednom samohranom tati najteže u odgajanju i vaspitanju dece, posebno ženske. Koliko je važna pomoć sa strane: bake, prijatelja, porodice? Objašnjava nam i šta je potrebno da postoji u porodici i u odnosu mame i tate da bi deca izrasla u zadovoljne, dobre i normalne ljude, a kako u današnjem svetu objasniti detetu šta je dobro, a šta loše. O pedagoškim metodama koje je primenjivao, i dalje ih primenjuje, i o tome kako tek sada kada su mu ćerke odrasle ubira plodove žrtvovanja, truda i posvećivanja deci prilikom njihovog odrastanja, po prvi put, kako ističe, javno govori naš čuveni sportista, kojem su ćerke, Irina i Isidora, životno bogatstvo o kakvom nije mogao ni da sanja.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Jug Đorđević, pozorišni reditelj i dobitnik ovogodišnje Sterijine nagrade za najbolju predstavu "Uspavanka za Aleksiju Rajčić". Jug je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom - autentičan misliac i daroviti stvaralac. U hotelskoj sobi broj 107 na Terazijama ugostili smo Juga i razmenili priče o Talijinom hramu i to iz ugla pozorišnog reditelja, kao i o svemu ovome što se dešava u našem društvu i zajednici. Razgovorali smo i o tome zašto je u zemlji Femicida tako važna predstava - "Uspavanka za Aleksiju Rajčić" Đorđa Kosića koji je na 68. Sterijinom pozorju dobtinik Sterijine nagrade za najbolji tekst savremene drame, a Vanja Ejdus za glumačko ostvarenje - za ulogu Aleksije. Nagrađivan, od kritike povremeno osporavan, od publike slavljen - Jug ima svoj put. Pitanje koje se nameće glasi - koliko je izazovno držati se svog pravca - ogoljavati nepravdu izborom naslova koje postavlja. A poseban sloj priče je kako izbeći da ti lupe etiketu da si reditelj jednog žanra. Da li u pozorištu danas postoji generacijski jaz ili je on ipak generacijski jazz? Koji komad iz Antičke Grčke opisuje trenutak koji živimo ovog leta 2023.? O svemu ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Članovi benda "Keni nije mrtav" iz Kruševca u podcastu "Život na srpskom" pričaju o tome zašto i kako su promenili fazon. Mladi kruševački bend Keni nije mrtav na startu je izazvao pažnju rokenrol krugova kao novi pop pank adut scene, a onda su nedavno izbacili nešto potpuno drugačije - "Pod tvojim prstima", pa "Nema nazad" s sa hrvatskim pop-trep izvođačem Zembom Latifom. U podcastu "Život na srpskom" Mateja Đukić i Matija Pešić objašnjavaju šta zapravo stoji iza tog "obrtanja igrice". Počeli su da sviraju zajedno s nepunih 18 godina, a onda došli u Beograd da bi se bavili muzikom i "stavili sve na kocku". Pričaju i o seriji South Park, o tome kako klinci "danas postaju milijarderi s 18", o potencijalima AI muzike i planovima za nastup na Arsenal festu. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

U najnovijoj epizodi jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", Nenad Kulačin (studio) i Marko Vidojković (proslavio radno Svetski dan izbeglica), potresli su se oko situacije na severu Kosova, podržali su slovenačkog novinara na koga je kidisao srpski predsednik, upitali su se koliki procenat policajaca podržava inspektore koji svedoče u slučaju "Jovanjica" i silno su se zabavljali komentarišući javni ispad koji je Njegova Niskost imala u nedelju pre podne. Gost je potpredsednik pokreta SRCE, sociolog, prof dr Slobodan Cvejić! Profesor je ulio preko potrebni optimizam građanima Srbije komentarišući dosadašnji tok protesta "Srbija protiv nasilja". Uz to, Cvejić je procenio da režimu ne cvetaju ruže, pa ni smrdljevci, imajući u vidu potrebu predsednika da ne silazi sa TV ekrana. Ocenivši da prisustvujemo predsednikovom potpunom gubljenju kontrole nad sobom, Cvejić je zaključio da se iza kulisa dešava postepeno gubljenje kontrole režima nad polugama vlasti. Profesor je istakao da može da zamisli kako vlast ispunjava neke od zahteva građana na protestima, ali može da zamisli i primenu sile kao odgovor uzdrmanog režima. U Magarećem kutku moći ćete da čujete salvu psovki bez bipova, ali ne od strane jednog od voditelja DLZ, već na TV Pink. DLZ, na našem portalu sredom od 20 sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dramskim piscem, profesorom, narodnim poslanikom i potpredsednikom Narodne stranke Sinišom Kovačevićem. U vremenu držanja umetnika na režimskom nišanu, takozvanog "targetiranja", osvrnuli smo se na slične situacije iz naše bogate istorije. Najvažnije lekcije o ljudskoj prirodi, poput sklonosti psihologiji mase i lakog povođenja za harizmatičnim vođama, najskuplje su nas u prošlosti koštale, ali se čini da smo opet skloni da ih lako zaboravimo, ma koliko smo krvavo morali da ih učimo. Šta smo do sada morali da naučimo o prvim simptomima nesrećnih društava, a šta smo o nasilju zaboravili? Kovačević je govorio o paralelama današnjeg fašizma farse, u kom se rečima i lažima proganjanju i zastrušuju ljudi, sa onim tragičnim fašizmom, kakav je obeležio Drugi svetski rat. Osvrnuo se na na stanje u Skupštini Srbije, na uvrede i rečnik koji su tamo postali svakodnevna stvar, ali i na "povratak političkim korenima" predsednika Srbije, za kog je rekao da zvuči isto kao njegov politički otac, misleći na Vojislava Šešelja.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Staša Stanković, žena koja je osmislila "Dance Factory" - školu plesa i života koja slavi 15. godina postojanja. Koreografija, sociologija i pedagogija su njene oblasti - talentovana deca su u centru njene pažnje. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Deceniju pratim "Dance Factory" i rad Staše i njenog tima koji stvaraju svetske prvake u plesu. Ta divna, vredna i retko darovita deca uče i kale se, rastu pred našim očima, osvajaju naša srca, nose našu zastavu čine nas ponosnim, a onda odlaze na svetske pozornice. Nalaze svoja mesta u plesnim kompanijama planete lii nastavljaju školovanje tamo daleko jer ovaj sistem na žalost nema mesta za njih. Oni su nevidljivi, za njihovu umetnost ne postoji ni zaposlenje čak ni naziv u sistematizaciji radnih mesta. Razgovaramo u ovoj epizodi podkasta otvoreno o deci, roditeljima, razlikama među generacijama - njihovoj fizičkoj i mentalnoj snazi i sve češće slabostima. Staša nam otkriva i na koji način osmišljava koreografije, šta je i ko inspiriše, a pre svega gde nalazi motiv da ide dalje uprkos tome što ova kulturna politika ne prepoznaje savremeni ples. Brojevima ilustrovana - nula (0) su sredstva koja se "izdvajaju" za ovu tako važnu umetnost u modernoj civilizaciji 21.veka. Staša nas podseća i koliko je važno započeti dan plesnom tačkom - "freestyle" u fulu, kao i koliko je važno pružiti podršku drugome, reći lepe reči nekome u lice, kao i grliti se. Posle ludila "kovid izolacije" - vratiti dodire u svakodnevicu. O svemu ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dojenje je najbolja hrana za bebe, slažu se gosti nove epizode Mamazjanije, Marko Obradović, pedijatrijski tehničar u porodilištu KBC “Dr Dragiša Mišović” i savetnik za dojenje i negu beba, kao i Dušica Kovačević, viša medicinska sestra, babica i vlasnica “Bebi patrole”. Naši gosti, stručnjaci za dojenje, negu i brigu o bebama, naglašavaju da za novorođenče ne postoji bolja, kvalitetnija, ni zdravija hrana od majčinog mleka, a da su granice za dojenje individualne. Beba može da sisa dok ne napuni mesec dana, a dojenje može da traje i do navršenih četiri, pet, pa i više godina deteta. Oni odgovaraju na pitanja zašto neke mame nemaju mleko i šta da rade u tom slučaju, kako da hrane svoju bebu, ali i kakve posledice može da izazove “previše mleka”, ako mama ne vodi računa. U razgovoru za Mamazjaniju otkrivaju zašto je dojenje važno i koga treba pitati za savet kada dođe do problema sa dojenjem. Takođe, govore o važnosti edukacije buduće mame o dojenju i objašnjavaju zašto beba i mama moraju biti zajedno u prvih sat vremena po bebinom rođenju. Bogato iskustvo naših gostiju u radu sa porodiljama, pomoći će ne samo mamama koje su se nedavno porodile i sada doje svoje bebe, već i tatama i svima koji treba da budu podrška mami i bebi u najosetljivijem periodu u životu, bebinim prvim nedeljama po dolasku na svet, kada je njena ishrana apsolutni prioritet.

Šta se sve radi na Fakultetu za fizičku hemiju i koje su sve predrasude s kojima se njegovi studenti susreću - u podcastu "Život na srpskom" otkrivaju Jelena Vasić, master, i Dušan Dimić, docent. Forenzika, medicinska istraživanja antioksidanasa, antikancer lekova, razvoj novih materijala i obnovljivih izvora energije - samo su neke od oblasti gde se primenjuje znanje s Fakulteta fizičke hemije. Jelena Vasić i Dušan Dimić pričaju o izazovima koji su njih privukli, aktuelnim projektima koji bi mogli da promene svet i ambicijama mladih naučnika u Srbiji, ali i životu van laboratorije.

U najnovijem izdanju jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", Nenad Kulačin i Marko Vidojković su posvetili prvi deo emisije obeležavanju 40 dana od masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu, još jednom su pokušali da odgonetnu misteriju dva minuta snimka sa naplatne rampe, a prokomentarisali su i prošlonedeljni javni nastup komičarskog tandema Brnabić - Vučić. Gošća je dr pravnih nauka, aktivistkinja Eko straže i Roditeljske samoodbrane, potpisnica Podrške akademske zajednice zahtevima protesta "Srbija protiv nasilja" i - majka deteta koje ide u OŠ Vladislav Ribnikar, Aleksandra Bulatović. Aleksandra je ispričala potresnu priču o tome kako su od masakra u školi do današnjeg dana sve nadležne institucije omanule, na koje načine je država pokušala da se vadi, kako je zloupotrebljavala žrtve, ali i sve ostale učenike, roditelje i nastavnike. Aleksandra je iznela svoje viđenje kako je uređena država trebalo da postupi posle ovakvog zločina i šta treba da se desi sa školom u koju su išla ubijena deca. Ona se osvrnula i na to kako protesti mogu da pomognu u prevazilaženju neizdržive situacije u kojoj se našlo srpsko društvo. U Magarećem kutku moći ćete da vidite dve gospođe kako riju po blatu duboko ispod nivoa etike i ljudskosti. Dobar loš zao, sredom u 20 sati, na našem portalu.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je - Marko Luis, muzičar, producent i supersila muzičkog pravca pod nazivom "balkan soul" - on je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobičan sugrađanin.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa docentom Fakulteta savremenih umetnosti Ivanom Lalićem, i čovekom čije je ime vezano za neke od najzanimljivijih umetničkih projekata u Beogradu i Novom Sadu, pre svega tvorcem kultnog Mixer-a, o kom su svojevremeno izveštavali svetski mediji. Lalić se u razgovoru sa Miljanom Nešković osvrnuo na urušavanje kulturnog izraza u Srbiji koje je u proteklih deset godina rađeno sistemski - od projekta do projekta. Kako se promenila muzička, a kako dizajnerska scena? Kako su i zašto ugašeni festivali i projekti po kojima smo bili poznati širom Evrope? Koja je uloga Crkve u svemu tome? Kako se menjao način govora u javnosti i zašto ni Muzej savremene umetnosti ni Narodni muzej neće nikad biti odlika ove vlasti, već isključivo bahatost? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio Ivan Lalić u epizodi koja nas podseća šta smo sve imali, šta smo sve izgubili, ali i pokreće pitanje kako želimo da nam društvo izgleda u narednih deset godina.

Na vantelesnu oplodnju (VTO) žene odlaze dok ne rode bebu, a to je procedura u koju jednom kad uđu, retko kad iz nje izlaze pre nego što ostvare cilj, priča Sandra Jovanović, koja je čak 14 puta prošla kroz ovaj postupak i taman kad je mislila da će konačno odustati, rodila je Ljubicu. Vantelesna oplodnja je na neki način postala Sandrin život, ona je danas IVF (in vitro fertilization) konsultantkinja, bivša diektorka Centra za vantelesnu oplodnju i nekadašnja predsednica, ali i osnivačica, Udruženja „Šansa za roditeljstvo“. Sandra i Tamara Roksić, psihološkinja koja pomaže parovima koji se spremaju za VTO, ili su već u ovoj proceduri, su u našem podkastu iznele složenu problematiku, psiho-fizičke i socijalne poteškoće, ali i radost uspešnog postupka. Odgovore na pitanja kako VTO vremenom okupira život i žene i muškarca koji se bore sa sterilitetom, koliko su važni sociološki aspekt, razumevanje okoline, psihološka stabilnost, ali i prihvatanje pomoći i zašto žena krivi sebe ako ne može da ostane u drugom stanju, kao i dokle ta krivica ide i kako preti da uništi partnerski odnos dvoje ljudi, daju nam Sandra i Tamara, na osnovu ličnih i profesionalnih iskustava, u ovoj epizodi Mamazjanije.

ovanka Mavrenović, majka devojčice koja je preživela masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar", u podcastu "Život na srpskom" govori o svemu što se dešavalo posle. Mesec dana nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" Jovanka Mavrenović je napisala potresan tekst u kojem, između ostalog, kaže: "Uzdala sam se makar u pristojnost. Onu poslednju kariku koja bi mogla da sačuva trunku naše ljudskosti. Kakva greška! Moja. Kakav poraz! Naš." U podcastu "Život na srpskom" saznajemo tačno zbog čega se tako oseća i sa čime je sve suočena kao majka devojčice koja je preživela - govori o onome što se desilo nakon što se njena ćerka vratila u školu posle 3. maja; kako su se roditelji podelili i prestali da dele iskustva; o nedavnoj odluci Vlade da se školska godina za sve učenike osnovnih i srednjih škola završi ranije, ali i o svim odlukama donošenim u međuvremenu koje su produbile probleme; o trenutnom stanju kojem, kako kaže, ne želi ni da da ime. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković dali su sve od sebe da uđu u glavu simpatičnog osobenjaka koji fantazira o sopstvenom ubistvu, ubistvu svog brata, pa i svoje dece - i onda su vrištali 42 minuta. U prvom delu emisije upitali su se i da li Vučić priznaje Kosovo kada daje intervju za CNN, a naglas su (ponovo) upitali predsednika i gde su dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu. Gost, čovek-protest, Predrag Peđa Voštinić, iz kraljevačkog Lokalnog fronta! Autori su sa Peđom razgovarali o protestima "Srbija protiv nasilja", pa onda malo o protestima, još malo o protestima i na kraju malo o protestima. Voštinić je istakao da se protestima sa ovakvim brojem ljudi menja sistem, za sistem, odnosno osobenjaka koji ga je preoteo, tvrdi da se raspada, samo je, kaže, bitno da se drži "linija fronta", da "ne daš čoveka do sebe" i da se istraje do kraja, bez pauze, do Vučićevog odlaska. U Magarećem kutku videćete kako se preko kolena lomi kada će biti kraj školske godine. DLZ podkast, na našem portalu, sredom od 20 sati.

Narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić gošća je nove epizode podcasta Snaga uma. Marinika je govorila o eskalaciji govora mržnje u proteklih mesec dana, kad je sve moralo da stane, a samo se pojačalo. Govorila je o napadima Jelene Karleuše, o načinima na koje tabloidi prepoznaju "vođe protesta" u proteklih mesec dana, ali i o razlozima zbog kojih, kako je rekla, nema šanse da predstavnici vlasti uspeju da podele i posvađaju opoziciju, koja je složnija nego ikad. "Bilo bi i pogrešno da se sada izrodi lider tokom ovih protesta", ocenila je i rekla da su na protestima "Srbija protiv nasilja" političari tu da slede građane i da budu u njihovoj službi, što bi inače svi političari trebalo da rade. Osvrnula se i na priču o "Bunga bunga" žurkama Dragana Markovića Palme koju je svojevremeno iznela u javnost, ali i na okolnosti u kojima je sistem zakazao da se izbori protiv nasilja u našoj državi. Posebnu buru, ali i veliku podršku Marinika je nedavno doživela kada ju je pevačica Jelena Karleuša prozvala da nije deo "srpske ideologije", zbog njenog devojačkog prezimena Čobanu. Marinika je istakla da ovo nije prvi put da joj glasovi koji dolaze iz redova vlasti broje krvna zrnca, ali da je ovaj put to sve bilo estradizovano i da ju je to najviše pogodilo zato što takve stvari utiču na njenu decu: "Mi u kući učimo da podjednako volimo i belog i braon medu, a da priča o Ružnom pačetu ima pogrešan naziv, jer ono nije ružno, nego je samo drugačije", objasnila je Marinika i dodala da nije želela da se spušta na taj nivo da javno objašnjava koliko su kolena unazad njeni preci iz Srbije i da je Srpkinja.

Nema selektivnog pristupa policije protestima. Za izletanje pešaka na Gazelu odgovorni su ili načelnik beogradske saobraćajne policije ili njegovi podređeni što nisu ispoštovali plan rada. Ministar Gašić dobro radi posao i ne treba mu Rebićev naslednik. Većina od 43 policijska sindikata u Srbiji ne rade ništa, sem političkog lobiranja i borbe za bolju poziciju na poslu. Za vreme Miloševića u Srbiji je bilo 90.000 policajaca, sada ima oko 50.000 pripadnika policije. Dobra je namera države da zaposli još policajaca i da im poveća plate. Sadašnja prosečna plata policajca je oko 70.000 dinara. Kolike su plate u policiji, bezbednost nam je odlična. Za vreme Cvetkovićeve vlade na ulicama je bilo 29.000 policajaca koji su se izborili za bolji radni status. Sada je to nemoguća misija jer je vlast razbila sindikate. Ako policija izađe na ulicu da štrajkuje, to bi se smatralo pobunom. Priča o tome da je masovni ubica iz Mladenovca pre tri godine udario policajca koji ga je zaustavljao nije tačna. Da se to desilo policija bi ga "slomila". Načelnik mladenovačke policije mi je rekao da se to desilo, da bi policajcu momentalno skinuo uniformu. Gost: Blažo Marković, Predsednik Sindikata policije i policijskih starešina

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je - Aleksandra Tomić, glumica i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Iz nedelje u nedelju u hotelskoj sobi na Terazijama 10 imam čisto zadovoljstvo da razgovaram sa velemajstorima maštanja. Ljudima koji imaju dovoljno snage i hrabrosti da svoje snove pretoče u javu. Cilj je da se ohrabre i drugi da sebi priušte to zadovoljstvo i da im to postane životna misija. Biti alhemičar i stvarati ni iz čega - nešto. Iz nečega - sve. Sa Aleksandrom pričam o tome kako je to kada se nadvije košmar na tvoj san na javi. Aleksandra je žena koja sa Andrijom Miloševićem i Viktorom Savićem kreira "Teatar na brdu". Šta se ustvari desilo sa ovim pozorištem početkom godine i kako su ga građani svojim angažovanjem i bukvalno peticijama spasili razgovaramo otvoreno i sa vremenskom distancom. Pričamo i o tome o kojoj ulozi mašta, preporučujemo "Očeve i oce" sa uzburkanih pozorišnih repertoara, a Sandra nas i vodi na put do Meksika - na dejt sa papagajima. I o ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom u 18h. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Jedan od najpoznatijih psihoterapeuta u regionu, Tomislav Kuljiš, osnivač Integralne telesne psihoterapije i Centra „Prirodno roditeljstvo„, stigao je iz Zagreba i gostovao u novoj epizodi Mamazjanije, u kojoj je objasnio šta uopšte znači biti roditelj i koliko je važan rani razvoj svakog čoveka, a koliko u najranijem detinjstvu možemo da utičemo na to, kakav će život naše dete voditi kao odrasla osoba. Kuljiš za Mamazjaniju otkriva kako će izgledati „roditelj budućnosti“, a u čemu se takav roditelj razlikuje od onog kojeg smo do sada poznavali. Upozorava roditelje na jednu od najopasnijih metoda u vaspitanju, čije se posledice javljaju decenijama kasnije. Takođe, odgovara na pitanje zašto je za dete važan rani razvoj i do koje godine života traje? Svakog roditelja zanima koji period u odrastanju dece je najvažniji i presudan za kasniji razvoj ličnosti, o čemu priča naš gost. On savetuje i na koji način možemo izbeći ponavljanje grešaka naših roditelja u vaspitanju i kako preseći taj lanac i krenuti od početka. Kuljiš nas uvodi u svet u kojem je za razvoj deteta od primarnog značaja dobrobit mame, jer ako je ona dobro, onda je i dete. Od njenog ponašanja, načina života, odnosa prema okolini, ali i mame i tate, jednog prema drugome, zavisi i razvoj deteta.

Aktuelni roman Simonide Milojković "U zagrljaju princa tame" uvodi nas u mrak satanističke sekte među beogradskim srednjoškolcima, a u podcastu "Život na srpskom" Simonida kaže da je i on baziran na istinitim pričama. Roman "Grabljivica" Simonida Milojković napisala je na osnovu ispovesti prostitutke iz Srbije; "Ljubav u doba kokaina" istraživala je godinama razgovarajući sa narkomanima; a „U zagrljaju princa tame“ fokus stavlja na sekte, koje su, kaže, prisutnije nego ikada u našem društvu. Neke je prepoznala iza tragedija za koje je čula u svom okruženju, a priča donosi i detalje slučajeva s kojima se susrela volontirajući u organizaciji koja pomaže mladim žrtvama satanističkih sekti. „Čini šta hoćeš i neka ti to bude jedini zakon“ - Simonida smatra da je taj citat Alistera Kroulija glavni adut u vrbovanju tinejdžera. U podcastu "Život na srpskom" otkriva i kako izgledaju crne mise, kakve zadatke dobijaju članovi, a priču o sektašenju širi i na vračare, nju ejdž gurue, lajfkoučeve, pa i neke poznate ličnosti.

Nova epizoda DLZ je tu, a u studiju se pojavio relocirani Marko Vidojković, tako da se Nenad Kulačin podsetio kako je to boriti se za reč od prve do poslednje sekunde prvog dela emisije. Ah, koliko tema i događaja: trijumf građana Srbije na protestu protiv nasilja, koji ne bi bio tako upečatljiv da prethodnog dana poglavar svih Srba nije doživeo da mu na rođenoj žurci gosti zapale pre duvanja svećica. Kratak i oprezan osvrt na situaciju na Kosovu, za koju se nikad ne zna da li u potpunosti izmiče kontroli ili, kao do sad, samo malo. Čućete i kako je luksemburško regulaciono telo odreagovalo na drukanje REM zbog dobronamernih kritika koje DLZ upućuje državnom vrhu. Kao i obično, pravi gost u pravom trenutku - pravo iz bolnice "Laza Lazarević", psihijatar dr Igor Radosavljević! Joj, koliko se tu tek tema našlo, a doktor je u svakoj izdominirao: mentalno stanje autora DLZ, uticaj masovnih ubistava na kolektivnu psihu, uticaj građanskih protesta na psiha, uticaj kiše na kolektivnu psihu prisilnih putnika autobusa, uz sumorne prognoze o bližoj i nešto daljoj budućnosti, ali ipak i optimizam doktora kada je reč o dalekoj budućnosti (dva do tri veka?). U Magarećem kutku, praznik za oči, ali ne i za uši: Jovana Jeremić zapenila u peni. DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta koji je pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Tatjanom Macurom, predsednicom udruženja "Mame su zakon", koje se kao deo civilnog sektora zalaže za bolje uslove rada žena, kroz predloge izmena Zakona o radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i drugih regulativa i mera u cilju uspostavljanja pravednijeg društva, pre svega za porodice. Tatjana je govorila o svom političkom putu, o izazovima sa kojima se suočavala dok je bila narodna poslanica, ali i podelila lekcije koje je naučila u tom periodu, a iz kojih bi volela da uče mladi liberalno orijentisani političari i političarke za koje, kako je rekla, navija iz sveg srca. Macura se osvrnula na trenutak u kom se sama našla u središtu tabloidne oluje i govorila o lekcijama koje je iz tog perioda izvukla. Kako je rekla, nije nimalo jednostavno razgovarati sa ljudima sa kojima ne deliš nikakve vrednosti, ali taj sukob uvek plaćaju građani i građanke onda kada tema kojom bi političari trebalo da se bave, zapadne u senku rasprava, svađa i spinova. Kako je razgovor sniman uoči velikih mitinga 26. i 27. maja, Macura je govorila i o podelama koje proizilaze iz postojanja kontramitinga i iznela svoje nade za razrešenje situacije koja je pred nama.

https://nova.rs/video/?ref=yt Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je - Julija Kasteluči, savremena umetnica, hodajuća sonarna skulptura, vlasnica virtuelnog muzeja pod nazivom "Digitalna imovina" i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom i jedna neobična građanka čija je adresa - region ceo.

U novoj Mamazjaniji pričali smo sa Jovanom Ružičić, osnivačicom i direktorkom “Centra za mame”, koja se školovala u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i potekla ideja za ovaj Centar, koji danas pomera granice u poslovanju, ali i načinu života zaposlenih mama. Osim što je maksimalno posvećena svom poslu, Jovana najlepše trenutke čuva za svog sina Jevrema i ćerkicu Anđeliju, koje je dobila u srednjim tridesetim, kako ona naglašava - u najboljim godinama. Jovana nam u novoj epizodi objašnjava šta treba da uradimo da olakšamo život zaposlenim mamama i koji je to neophodni “činilac” koji omogućava zaposlenoj mami da brine o porodici, ali da istovremeno napreduje u svom poslu? Naša gošća opisuje razlike između zaposlene mame u Srbiji i u Americi i ukazuje na to šta je u našoj zemlji bolje, a u čemu bismo mogli da oponašamo Amerikanke. Od čega zavisi uspeh radnog dana zaposlene mame, a posebno one koja se bavi preduzetništvom i koliko mamama preduzetnicama znači novi Zakon o finansijskoj podršci porodici. Jovana naglašava da zaposlene mame ne smeju da zaborave koliko su važne u svom životu i da svakodnevno podržavaju same sebe, posebno ako nemaju podršku partnera ili okoline. Iz ličnog iskustva, borbe za svoje slobodno vreme sa decom, knjigom, prijateljima, ali i za svoj posao, bez kojeg ne bi bila to što jeste, Jovana nas uči kako da ne posustanemo i ne odustanemo, uprkos težini prepreka, koje ne prestaju.

Emilija Mijić na proteste "Srbija protiv nasilja" izlazi kao građanka i kao antropološkinja sa više od 10 godina istraživačkog iskustva. U podcastu "Život na srpskom" saznajemo kako ih ona vidi i šta očekuje. Skup "Srbija nade" zakazan je za 26. maj, a četvrti protest "Srbija protiv nasilja" za 27. maj. U razgovoru s antropološkinjom Emilijom Mijić kristališe se pozadina i jednog i drugog, ali i naslućuje šta bi moglo da se desi posle. Emilija objašnjava zašto se aktuelni protesti ne mogu upoređivati s 5. oktobrom, niti bilo kojim drugim u našoj prošlosti, gde je njihova najveća snaga i kuda (bi trebalo da) vode. Podseća kako se u Srbiji razvijala kultura nasilja i "kuvalo" sve ovo što se danas dešava. Komentariše trenutnu situaciju i daje odgovore na mnoga teška pitanja koja se proteklih dana mnogi ne usuđuju glasno da postave. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda Dobar, loš, zao u kojoj su autori podcast-a Marko Vidojković i Nenad Kulačin jasno pokušali da stave do znanja svima koje to zanima da DLZ nije emisija na televiziji, već nešto što se nalazi na mračnoj strani interneta. U prvom delu epizode, Marko i Neša su pohvalili susret patrijarha Porfirija i predsednika Srbije i podršku koju je tom prilikom poglavar SPC pružio Vučiću. Još jednom su podržali protest protiv nasilja uz podsećanje da nikada ne zaboravimo da je ta kolona danas bez 18 mladih života. Gost epizode je agronom, poljoprivrednik i večiti bundžija protiv naprednjačke vlasti Dušan Tufegdžić iz Štitara kod Šapca. On govori o stanju u poljoprivredi, ucenama i pretnjama kojima su poljoprivrednici izloženi i pozva sve na novi protest u subotu 27. maja u Beogradu. Kada je reč o Magarećem kutku, DLZ je podsetio na mudre reči Aleksandra Vučića, kada je bio u opoziciji - Fotelja ministra policije nije vrednija od života jednog deteta. DLZ, jedini podcast u Evropi koji je pod zaštitom PEN-a, možete da pratite svake srede od 20 sati na portalu Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Jelisavetom Miletić producentkinjom, podcasterkom i marketing menadžerkom, koju smo zavoleli gledajući je i slušajući u NjuzNet podcastu. Tema epizode je snalaženje u odraslom životu. Jelisaveta je govorila o odrastanju u Kragujevcu tokom devedesetih, o političkim pritsicima koji su se tada vršili i prema deci u školama, kao i o vršnjačkom nasilju koje je preživela u vremenu kad ono nije imalo ni pravi naziv. Kako su sve lepe i ružne okolnosti oblikovale njenu ličnost, a kako ih je ona prilagođavala da bi postala žena kakva je danas - vedra, kreativna, elokventna, borbena i neizmerno duhovita? Pored feminizma i ženskog osnaživanja, u njenom životu veliku ulogu igra i odnos koji je izgradila prema materijalizmu, i mir koji je pronašla "iako nema najskuplji mobilni i kompjuter, niti ide na luksuzna letovanja". Pred vama je razgovor o formiranju i rastu, ispunjen predivnim lekcijama jedne mlade žene koja je ne samo radom, već i time kakav je čovek apsolutno zaslužila svu ljubav koju dobija od javnosti.

Novi sistem naplate javnog prevoza nije spreman, zato nije jasno zašto se gradonačelniku žurilo da pusti "Beograd plus" sistem naplate kad nema softvera, nema dovoljno prodajnih mesta i nema dovoljno informacija kako se plaća karta. Pitanje je zašto je SMS poruka glavni način plaćanja karata? Šapićev sistem ne prepoznaje način praćenja privatnih prevoznika, time se vraćamo u devedesete i otpravnike na okretnicama. Komunalni milicajci će vršiti kontrolu karata, kazna za "šverc" je 5.000 dinara. Umesto dosadašnjih 250 kontrolora Bus Plusa zaposliče se novih 180 komunalnih milicajaca. Manja cena i manje zona su privid poboljšanja gradskog prevoza. Ovaj sistem će urušiti poverenje u gradski prevoz. Ne postoji matematika koja potvrđuje opravdanost novih cena karata. Nejasno je koja je računica za besplatan noćni prevoz. Da li smo stvarno sve vratili u ruke Grada Beograda ukoliko je ComTrade provajder plaćanja SMS porukama, dominantnog načina plaćanja, a Telekom Srbija uzima posao izrade softvera koji će bez tendera izraditi druge firme za potrebe javnog prevoza? Vozača javnog prevoza nema dovoljno jer ako radi 40 sati nedeljno njegova plata je oko 60.000 dinara. Grad "ispod žita" ukida trolejbuse i kupuje 60 kineskih elektro autobusa. Nije jasno zašto se odustalo od jeftinijih "Solaris" autobusa jer su se pokazali rentabilnim. Umesto njih kupuju se nekvalitetniji kineski i turski autobusi. Jedan od razloga mogao bi da leži u srpskom posrednicima koji se ugrađuju u cenu. Vozačima je zabranjeno da iz saobraćaja isključuju vozilo ako ne radi klima uređaj. "Beli" ne može da natera privatne prevoznike da uključe klimu. Gost: Ivan Banjković, Sindikat "Centar-GSP"

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Daniel Kovač. elektroinžinjer, pisac, pesnik, član kultne grupe "Jarboli", vizuelni umetnik i svetski putnik - jedinstvena je pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobični sugrađanin.