nova.rs

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Jug Đorđević, pozorišni reditelj i dobitnik ovogodišnje Sterijine nagrade za najbolju predstavu "Uspavanka za Aleksiju Rajčić". Jug je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom - autentičan misliac i daroviti stvaralac. U hotelskoj sobi broj 107 na Terazijama ugostili smo Juga i razmenili priče o Talijinom hramu i to iz ugla pozorišnog reditelja, kao i o svemu ovome što se dešava u našem društvu i zajednici. Razgovorali smo i o tome zašto je u zemlji Femicida tako važna predstava - "Uspavanka za Aleksiju Rajčić" Đorđa Kosića koji je na 68. Sterijinom pozorju dobtinik Sterijine nagrade za najbolji tekst savremene drame, a Vanja Ejdus za glumačko ostvarenje - za ulogu Aleksije. Nagrađivan, od kritike povremeno osporavan, od publike slavljen - Jug ima svoj put. Pitanje koje se nameće glasi - koliko je izazovno držati se svog pravca - ogoljavati nepravdu izborom naslova koje postavlja. A poseban sloj priče je kako izbeći da ti lupe etiketu da si reditelj jednog žanra. Da li u pozorištu danas postoji generacijski jaz ili je on ipak generacijski jazz? Koji komad iz Antičke Grčke opisuje trenutak koji živimo ovog leta 2023.? O svemu ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Članovi benda "Keni nije mrtav" iz Kruševca u podcastu "Život na srpskom" pričaju o tome zašto i kako su promenili fazon. Mladi kruševački bend Keni nije mrtav na startu je izazvao pažnju rokenrol krugova kao novi pop pank adut scene, a onda su nedavno izbacili nešto potpuno drugačije - "Pod tvojim prstima", pa "Nema nazad" s sa hrvatskim pop-trep izvođačem Zembom Latifom. U podcastu "Život na srpskom" Mateja Đukić i Matija Pešić objašnjavaju šta zapravo stoji iza tog "obrtanja igrice". Počeli su da sviraju zajedno s nepunih 18 godina, a onda došli u Beograd da bi se bavili muzikom i "stavili sve na kocku". Pričaju i o seriji South Park, o tome kako klinci "danas postaju milijarderi s 18", o potencijalima AI muzike i planovima za nastup na Arsenal festu. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

U najnovijoj epizodi jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", Nenad Kulačin (studio) i Marko Vidojković (proslavio radno Svetski dan izbeglica), potresli su se oko situacije na severu Kosova, podržali su slovenačkog novinara na koga je kidisao srpski predsednik, upitali su se koliki procenat policajaca podržava inspektore koji svedoče u slučaju "Jovanjica" i silno su se zabavljali komentarišući javni ispad koji je Njegova Niskost imala u nedelju pre podne. Gost je potpredsednik pokreta SRCE, sociolog, prof dr Slobodan Cvejić! Profesor je ulio preko potrebni optimizam građanima Srbije komentarišući dosadašnji tok protesta "Srbija protiv nasilja". Uz to, Cvejić je procenio da režimu ne cvetaju ruže, pa ni smrdljevci, imajući u vidu potrebu predsednika da ne silazi sa TV ekrana. Ocenivši da prisustvujemo predsednikovom potpunom gubljenju kontrole nad sobom, Cvejić je zaključio da se iza kulisa dešava postepeno gubljenje kontrole režima nad polugama vlasti. Profesor je istakao da može da zamisli kako vlast ispunjava neke od zahteva građana na protestima, ali može da zamisli i primenu sile kao odgovor uzdrmanog režima. U Magarećem kutku moći ćete da čujete salvu psovki bez bipova, ali ne od strane jednog od voditelja DLZ, već na TV Pink. DLZ, na našem portalu sredom od 20 sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dramskim piscem, profesorom, narodnim poslanikom i potpredsednikom Narodne stranke Sinišom Kovačevićem. U vremenu držanja umetnika na režimskom nišanu, takozvanog "targetiranja", osvrnuli smo se na slične situacije iz naše bogate istorije. Najvažnije lekcije o ljudskoj prirodi, poput sklonosti psihologiji mase i lakog povođenja za harizmatičnim vođama, najskuplje su nas u prošlosti koštale, ali se čini da smo opet skloni da ih lako zaboravimo, ma koliko smo krvavo morali da ih učimo. Šta smo do sada morali da naučimo o prvim simptomima nesrećnih društava, a šta smo o nasilju zaboravili? Kovačević je govorio o paralelama današnjeg fašizma farse, u kom se rečima i lažima proganjanju i zastrušuju ljudi, sa onim tragičnim fašizmom, kakav je obeležio Drugi svetski rat. Osvrnuo se na na stanje u Skupštini Srbije, na uvrede i rečnik koji su tamo postali svakodnevna stvar, ali i na "povratak političkim korenima" predsednika Srbije, za kog je rekao da zvuči isto kao njegov politički otac, misleći na Vojislava Šešelja.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Staša Stanković, žena koja je osmislila "Dance Factory" - školu plesa i života koja slavi 15. godina postojanja. Koreografija, sociologija i pedagogija su njene oblasti - talentovana deca su u centru njene pažnje. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Deceniju pratim "Dance Factory" i rad Staše i njenog tima koji stvaraju svetske prvake u plesu. Ta divna, vredna i retko darovita deca uče i kale se, rastu pred našim očima, osvajaju naša srca, nose našu zastavu čine nas ponosnim, a onda odlaze na svetske pozornice. Nalaze svoja mesta u plesnim kompanijama planete lii nastavljaju školovanje tamo daleko jer ovaj sistem na žalost nema mesta za njih. Oni su nevidljivi, za njihovu umetnost ne postoji ni zaposlenje čak ni naziv u sistematizaciji radnih mesta. Razgovaramo u ovoj epizodi podkasta otvoreno o deci, roditeljima, razlikama među generacijama - njihovoj fizičkoj i mentalnoj snazi i sve češće slabostima. Staša nam otkriva i na koji način osmišljava koreografije, šta je i ko inspiriše, a pre svega gde nalazi motiv da ide dalje uprkos tome što ova kulturna politika ne prepoznaje savremeni ples. Brojevima ilustrovana - nula (0) su sredstva koja se "izdvajaju" za ovu tako važnu umetnost u modernoj civilizaciji 21.veka. Staša nas podseća i koliko je važno započeti dan plesnom tačkom - "freestyle" u fulu, kao i koliko je važno pružiti podršku drugome, reći lepe reči nekome u lice, kao i grliti se. Posle ludila "kovid izolacije" - vratiti dodire u svakodnevicu. O svemu ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S.

Dojenje je najbolja hrana za bebe, slažu se gosti nove epizode Mamazjanije, Marko Obradović, pedijatrijski tehničar u porodilištu KBC “Dr Dragiša Mišović” i savetnik za dojenje i negu beba, kao i Dušica Kovačević, viša medicinska sestra, babica i vlasnica “Bebi patrole”. Naši gosti, stručnjaci za dojenje, negu i brigu o bebama, naglašavaju da za novorođenče ne postoji bolja, kvalitetnija, ni zdravija hrana od majčinog mleka, a da su granice za dojenje individualne. Beba može da sisa dok ne napuni mesec dana, a dojenje može da traje i do navršenih četiri, pet, pa i više godina deteta. Oni odgovaraju na pitanja zašto neke mame nemaju mleko i šta da rade u tom slučaju, kako da hrane svoju bebu, ali i kakve posledice može da izazove “previše mleka”, ako mama ne vodi računa. U razgovoru za Mamazjaniju otkrivaju zašto je dojenje važno i koga treba pitati za savet kada dođe do problema sa dojenjem. Takođe, govore o važnosti edukacije buduće mame o dojenju i objašnjavaju zašto beba i mama moraju biti zajedno u prvih sat vremena po bebinom rođenju. Bogato iskustvo naših gostiju u radu sa porodiljama, pomoći će ne samo mamama koje su se nedavno porodile i sada doje svoje bebe, već i tatama i svima koji treba da budu podrška mami i bebi u najosetljivijem periodu u životu, bebinim prvim nedeljama po dolasku na svet, kada je njena ishrana apsolutni prioritet.

Šta se sve radi na Fakultetu za fizičku hemiju i koje su sve predrasude s kojima se njegovi studenti susreću - u podcastu "Život na srpskom" otkrivaju Jelena Vasić, master, i Dušan Dimić, docent. Forenzika, medicinska istraživanja antioksidanasa, antikancer lekova, razvoj novih materijala i obnovljivih izvora energije - samo su neke od oblasti gde se primenjuje znanje s Fakulteta fizičke hemije. Jelena Vasić i Dušan Dimić pričaju o izazovima koji su njih privukli, aktuelnim projektima koji bi mogli da promene svet i ambicijama mladih naučnika u Srbiji, ali i životu van laboratorije.

U najnovijem izdanju jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", Nenad Kulačin i Marko Vidojković su posvetili prvi deo emisije obeležavanju 40 dana od masovnih ubistava u Ribnikaru i Mladenovcu, još jednom su pokušali da odgonetnu misteriju dva minuta snimka sa naplatne rampe, a prokomentarisali su i prošlonedeljni javni nastup komičarskog tandema Brnabić - Vučić. Gošća je dr pravnih nauka, aktivistkinja Eko straže i Roditeljske samoodbrane, potpisnica Podrške akademske zajednice zahtevima protesta "Srbija protiv nasilja" i - majka deteta koje ide u OŠ Vladislav Ribnikar, Aleksandra Bulatović. Aleksandra je ispričala potresnu priču o tome kako su od masakra u školi do današnjeg dana sve nadležne institucije omanule, na koje načine je država pokušala da se vadi, kako je zloupotrebljavala žrtve, ali i sve ostale učenike, roditelje i nastavnike. Aleksandra je iznela svoje viđenje kako je uređena država trebalo da postupi posle ovakvog zločina i šta treba da se desi sa školom u koju su išla ubijena deca. Ona se osvrnula i na to kako protesti mogu da pomognu u prevazilaženju neizdržive situacije u kojoj se našlo srpsko društvo. U Magarećem kutku moći ćete da vidite dve gospođe kako riju po blatu duboko ispod nivoa etike i ljudskosti. Dobar loš zao, sredom u 20 sati, na našem portalu.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je - Marko Luis, muzičar, producent i supersila muzičkog pravca pod nazivom "balkan soul" - on je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobičan sugrađanin.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa docentom Fakulteta savremenih umetnosti Ivanom Lalićem, i čovekom čije je ime vezano za neke od najzanimljivijih umetničkih projekata u Beogradu i Novom Sadu, pre svega tvorcem kultnog Mixer-a, o kom su svojevremeno izveštavali svetski mediji. Lalić se u razgovoru sa Miljanom Nešković osvrnuo na urušavanje kulturnog izraza u Srbiji koje je u proteklih deset godina rađeno sistemski - od projekta do projekta. Kako se promenila muzička, a kako dizajnerska scena? Kako su i zašto ugašeni festivali i projekti po kojima smo bili poznati širom Evrope? Koja je uloga Crkve u svemu tome? Kako se menjao način govora u javnosti i zašto ni Muzej savremene umetnosti ni Narodni muzej neće nikad biti odlika ove vlasti, već isključivo bahatost? Ovo su samo neka od pitanja o kojima je govorio Ivan Lalić u epizodi koja nas podseća šta smo sve imali, šta smo sve izgubili, ali i pokreće pitanje kako želimo da nam društvo izgleda u narednih deset godina.

Na vantelesnu oplodnju (VTO) žene odlaze dok ne rode bebu, a to je procedura u koju jednom kad uđu, retko kad iz nje izlaze pre nego što ostvare cilj, priča Sandra Jovanović, koja je čak 14 puta prošla kroz ovaj postupak i taman kad je mislila da će konačno odustati, rodila je Ljubicu. Vantelesna oplodnja je na neki način postala Sandrin život, ona je danas IVF (in vitro fertilization) konsultantkinja, bivša diektorka Centra za vantelesnu oplodnju i nekadašnja predsednica, ali i osnivačica, Udruženja „Šansa za roditeljstvo“. Sandra i Tamara Roksić, psihološkinja koja pomaže parovima koji se spremaju za VTO, ili su već u ovoj proceduri, su u našem podkastu iznele složenu problematiku, psiho-fizičke i socijalne poteškoće, ali i radost uspešnog postupka. Odgovore na pitanja kako VTO vremenom okupira život i žene i muškarca koji se bore sa sterilitetom, koliko su važni sociološki aspekt, razumevanje okoline, psihološka stabilnost, ali i prihvatanje pomoći i zašto žena krivi sebe ako ne može da ostane u drugom stanju, kao i dokle ta krivica ide i kako preti da uništi partnerski odnos dvoje ljudi, daju nam Sandra i Tamara, na osnovu ličnih i profesionalnih iskustava, u ovoj epizodi Mamazjanije.

ovanka Mavrenović, majka devojčice koja je preživela masakr u OŠ "Vladislav Ribnikar", u podcastu "Život na srpskom" govori o svemu što se dešavalo posle. Mesec dana nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" Jovanka Mavrenović je napisala potresan tekst u kojem, između ostalog, kaže: "Uzdala sam se makar u pristojnost. Onu poslednju kariku koja bi mogla da sačuva trunku naše ljudskosti. Kakva greška! Moja. Kakav poraz! Naš." U podcastu "Život na srpskom" saznajemo tačno zbog čega se tako oseća i sa čime je sve suočena kao majka devojčice koja je preživela - govori o onome što se desilo nakon što se njena ćerka vratila u školu posle 3. maja; kako su se roditelji podelili i prestali da dele iskustva; o nedavnoj odluci Vlade da se školska godina za sve učenike osnovnih i srednjih škola završi ranije, ali i o svim odlukama donošenim u međuvremenu koje su produbile probleme; o trenutnom stanju kojem, kako kaže, ne želi ni da da ime. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković dali su sve od sebe da uđu u glavu simpatičnog osobenjaka koji fantazira o sopstvenom ubistvu, ubistvu svog brata, pa i svoje dece - i onda su vrištali 42 minuta. U prvom delu emisije upitali su se i da li Vučić priznaje Kosovo kada daje intervju za CNN, a naglas su (ponovo) upitali predsednika i gde su dva minuta snimka sa naplatne rampe u Doljevcu. Gost, čovek-protest, Predrag Peđa Voštinić, iz kraljevačkog Lokalnog fronta! Autori su sa Peđom razgovarali o protestima "Srbija protiv nasilja", pa onda malo o protestima, još malo o protestima i na kraju malo o protestima. Voštinić je istakao da se protestima sa ovakvim brojem ljudi menja sistem, za sistem, odnosno osobenjaka koji ga je preoteo, tvrdi da se raspada, samo je, kaže, bitno da se drži "linija fronta", da "ne daš čoveka do sebe" i da se istraje do kraja, bez pauze, do Vučićevog odlaska. U Magarećem kutku videćete kako se preko kolena lomi kada će biti kraj školske godine. DLZ podkast, na našem portalu, sredom od 20 sati.

Narodna poslanica i potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić gošća je nove epizode podcasta Snaga uma. Marinika je govorila o eskalaciji govora mržnje u proteklih mesec dana, kad je sve moralo da stane, a samo se pojačalo. Govorila je o napadima Jelene Karleuše, o načinima na koje tabloidi prepoznaju "vođe protesta" u proteklih mesec dana, ali i o razlozima zbog kojih, kako je rekla, nema šanse da predstavnici vlasti uspeju da podele i posvađaju opoziciju, koja je složnija nego ikad. "Bilo bi i pogrešno da se sada izrodi lider tokom ovih protesta", ocenila je i rekla da su na protestima "Srbija protiv nasilja" političari tu da slede građane i da budu u njihovoj službi, što bi inače svi političari trebalo da rade. Osvrnula se i na priču o "Bunga bunga" žurkama Dragana Markovića Palme koju je svojevremeno iznela u javnost, ali i na okolnosti u kojima je sistem zakazao da se izbori protiv nasilja u našoj državi. Posebnu buru, ali i veliku podršku Marinika je nedavno doživela kada ju je pevačica Jelena Karleuša prozvala da nije deo "srpske ideologije", zbog njenog devojačkog prezimena Čobanu. Marinika je istakla da ovo nije prvi put da joj glasovi koji dolaze iz redova vlasti broje krvna zrnca, ali da je ovaj put to sve bilo estradizovano i da ju je to najviše pogodilo zato što takve stvari utiču na njenu decu: "Mi u kući učimo da podjednako volimo i belog i braon medu, a da priča o Ružnom pačetu ima pogrešan naziv, jer ono nije ružno, nego je samo drugačije", objasnila je Marinika i dodala da nije želela da se spušta na taj nivo da javno objašnjava koliko su kolena unazad njeni preci iz Srbije i da je Srpkinja.

Nema selektivnog pristupa policije protestima. Za izletanje pešaka na Gazelu odgovorni su ili načelnik beogradske saobraćajne policije ili njegovi podređeni što nisu ispoštovali plan rada. Ministar Gašić dobro radi posao i ne treba mu Rebićev naslednik. Većina od 43 policijska sindikata u Srbiji ne rade ništa, sem političkog lobiranja i borbe za bolju poziciju na poslu. Za vreme Miloševića u Srbiji je bilo 90.000 policajaca, sada ima oko 50.000 pripadnika policije. Dobra je namera države da zaposli još policajaca i da im poveća plate. Sadašnja prosečna plata policajca je oko 70.000 dinara. Kolike su plate u policiji, bezbednost nam je odlična. Za vreme Cvetkovićeve vlade na ulicama je bilo 29.000 policajaca koji su se izborili za bolji radni status. Sada je to nemoguća misija jer je vlast razbila sindikate. Ako policija izađe na ulicu da štrajkuje, to bi se smatralo pobunom. Priča o tome da je masovni ubica iz Mladenovca pre tri godine udario policajca koji ga je zaustavljao nije tačna. Da se to desilo policija bi ga "slomila". Načelnik mladenovačke policije mi je rekao da se to desilo, da bi policajcu momentalno skinuo uniformu. Gost: Blažo Marković, Predsednik Sindikata policije i policijskih starešina

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je - Aleksandra Tomić, glumica i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Iz nedelje u nedelju u hotelskoj sobi na Terazijama 10 imam čisto zadovoljstvo da razgovaram sa velemajstorima maštanja. Ljudima koji imaju dovoljno snage i hrabrosti da svoje snove pretoče u javu. Cilj je da se ohrabre i drugi da sebi priušte to zadovoljstvo i da im to postane životna misija. Biti alhemičar i stvarati ni iz čega - nešto. Iz nečega - sve. Sa Aleksandrom pričam o tome kako je to kada se nadvije košmar na tvoj san na javi. Aleksandra je žena koja sa Andrijom Miloševićem i Viktorom Savićem kreira "Teatar na brdu". Šta se ustvari desilo sa ovim pozorištem početkom godine i kako su ga građani svojim angažovanjem i bukvalno peticijama spasili razgovaramo otvoreno i sa vremenskom distancom. Pričamo i o tome o kojoj ulozi mašta, preporučujemo "Očeve i oce" sa uzburkanih pozorišnih repertoara, a Sandra nas i vodi na put do Meksika - na dejt sa papagajima. I o ovome, ali i o još mnogo toga pričamo u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom u 18h. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Jedan od najpoznatijih psihoterapeuta u regionu, Tomislav Kuljiš, osnivač Integralne telesne psihoterapije i Centra „Prirodno roditeljstvo„, stigao je iz Zagreba i gostovao u novoj epizodi Mamazjanije, u kojoj je objasnio šta uopšte znači biti roditelj i koliko je važan rani razvoj svakog čoveka, a koliko u najranijem detinjstvu možemo da utičemo na to, kakav će život naše dete voditi kao odrasla osoba. Kuljiš za Mamazjaniju otkriva kako će izgledati „roditelj budućnosti“, a u čemu se takav roditelj razlikuje od onog kojeg smo do sada poznavali. Upozorava roditelje na jednu od najopasnijih metoda u vaspitanju, čije se posledice javljaju decenijama kasnije. Takođe, odgovara na pitanje zašto je za dete važan rani razvoj i do koje godine života traje? Svakog roditelja zanima koji period u odrastanju dece je najvažniji i presudan za kasniji razvoj ličnosti, o čemu priča naš gost. On savetuje i na koji način možemo izbeći ponavljanje grešaka naših roditelja u vaspitanju i kako preseći taj lanac i krenuti od početka. Kuljiš nas uvodi u svet u kojem je za razvoj deteta od primarnog značaja dobrobit mame, jer ako je ona dobro, onda je i dete. Od njenog ponašanja, načina života, odnosa prema okolini, ali i mame i tate, jednog prema drugome, zavisi i razvoj deteta.

Aktuelni roman Simonide Milojković "U zagrljaju princa tame" uvodi nas u mrak satanističke sekte među beogradskim srednjoškolcima, a u podcastu "Život na srpskom" Simonida kaže da je i on baziran na istinitim pričama. Roman "Grabljivica" Simonida Milojković napisala je na osnovu ispovesti prostitutke iz Srbije; "Ljubav u doba kokaina" istraživala je godinama razgovarajući sa narkomanima; a „U zagrljaju princa tame“ fokus stavlja na sekte, koje su, kaže, prisutnije nego ikada u našem društvu. Neke je prepoznala iza tragedija za koje je čula u svom okruženju, a priča donosi i detalje slučajeva s kojima se susrela volontirajući u organizaciji koja pomaže mladim žrtvama satanističkih sekti. „Čini šta hoćeš i neka ti to bude jedini zakon“ - Simonida smatra da je taj citat Alistera Kroulija glavni adut u vrbovanju tinejdžera. U podcastu "Život na srpskom" otkriva i kako izgledaju crne mise, kakve zadatke dobijaju članovi, a priču o sektašenju širi i na vračare, nju ejdž gurue, lajfkoučeve, pa i neke poznate ličnosti.

Nova epizoda DLZ je tu, a u studiju se pojavio relocirani Marko Vidojković, tako da se Nenad Kulačin podsetio kako je to boriti se za reč od prve do poslednje sekunde prvog dela emisije. Ah, koliko tema i događaja: trijumf građana Srbije na protestu protiv nasilja, koji ne bi bio tako upečatljiv da prethodnog dana poglavar svih Srba nije doživeo da mu na rođenoj žurci gosti zapale pre duvanja svećica. Kratak i oprezan osvrt na situaciju na Kosovu, za koju se nikad ne zna da li u potpunosti izmiče kontroli ili, kao do sad, samo malo. Čućete i kako je luksemburško regulaciono telo odreagovalo na drukanje REM zbog dobronamernih kritika koje DLZ upućuje državnom vrhu. Kao i obično, pravi gost u pravom trenutku - pravo iz bolnice "Laza Lazarević", psihijatar dr Igor Radosavljević! Joj, koliko se tu tek tema našlo, a doktor je u svakoj izdominirao: mentalno stanje autora DLZ, uticaj masovnih ubistava na kolektivnu psihu, uticaj građanskih protesta na psiha, uticaj kiše na kolektivnu psihu prisilnih putnika autobusa, uz sumorne prognoze o bližoj i nešto daljoj budućnosti, ali ipak i optimizam doktora kada je reč o dalekoj budućnosti (dva do tri veka?). U Magarećem kutku, praznik za oči, ali ne i za uši: Jovana Jeremić zapenila u peni. DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta koji je pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Tatjanom Macurom, predsednicom udruženja "Mame su zakon", koje se kao deo civilnog sektora zalaže za bolje uslove rada žena, kroz predloge izmena Zakona o radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom i drugih regulativa i mera u cilju uspostavljanja pravednijeg društva, pre svega za porodice. Tatjana je govorila o svom političkom putu, o izazovima sa kojima se suočavala dok je bila narodna poslanica, ali i podelila lekcije koje je naučila u tom periodu, a iz kojih bi volela da uče mladi liberalno orijentisani političari i političarke za koje, kako je rekla, navija iz sveg srca. Macura se osvrnula na trenutak u kom se sama našla u središtu tabloidne oluje i govorila o lekcijama koje je iz tog perioda izvukla. Kako je rekla, nije nimalo jednostavno razgovarati sa ljudima sa kojima ne deliš nikakve vrednosti, ali taj sukob uvek plaćaju građani i građanke onda kada tema kojom bi političari trebalo da se bave, zapadne u senku rasprava, svađa i spinova. Kako je razgovor sniman uoči velikih mitinga 26. i 27. maja, Macura je govorila i o podelama koje proizilaze iz postojanja kontramitinga i iznela svoje nade za razrešenje situacije koja je pred nama.

https://nova.rs/video/?ref=yt Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je - Julija Kasteluči, savremena umetnica, hodajuća sonarna skulptura, vlasnica virtuelnog muzeja pod nazivom "Digitalna imovina" i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugli koja huji svemirom i jedna neobična građanka čija je adresa - region ceo.

U novoj Mamazjaniji pričali smo sa Jovanom Ružičić, osnivačicom i direktorkom “Centra za mame”, koja se školovala u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je i potekla ideja za ovaj Centar, koji danas pomera granice u poslovanju, ali i načinu života zaposlenih mama. Osim što je maksimalno posvećena svom poslu, Jovana najlepše trenutke čuva za svog sina Jevrema i ćerkicu Anđeliju, koje je dobila u srednjim tridesetim, kako ona naglašava - u najboljim godinama. Jovana nam u novoj epizodi objašnjava šta treba da uradimo da olakšamo život zaposlenim mamama i koji je to neophodni “činilac” koji omogućava zaposlenoj mami da brine o porodici, ali da istovremeno napreduje u svom poslu? Naša gošća opisuje razlike između zaposlene mame u Srbiji i u Americi i ukazuje na to šta je u našoj zemlji bolje, a u čemu bismo mogli da oponašamo Amerikanke. Od čega zavisi uspeh radnog dana zaposlene mame, a posebno one koja se bavi preduzetništvom i koliko mamama preduzetnicama znači novi Zakon o finansijskoj podršci porodici. Jovana naglašava da zaposlene mame ne smeju da zaborave koliko su važne u svom životu i da svakodnevno podržavaju same sebe, posebno ako nemaju podršku partnera ili okoline. Iz ličnog iskustva, borbe za svoje slobodno vreme sa decom, knjigom, prijateljima, ali i za svoj posao, bez kojeg ne bi bila to što jeste, Jovana nas uči kako da ne posustanemo i ne odustanemo, uprkos težini prepreka, koje ne prestaju.

Emilija Mijić na proteste "Srbija protiv nasilja" izlazi kao građanka i kao antropološkinja sa više od 10 godina istraživačkog iskustva. U podcastu "Život na srpskom" saznajemo kako ih ona vidi i šta očekuje. Skup "Srbija nade" zakazan je za 26. maj, a četvrti protest "Srbija protiv nasilja" za 27. maj. U razgovoru s antropološkinjom Emilijom Mijić kristališe se pozadina i jednog i drugog, ali i naslućuje šta bi moglo da se desi posle. Emilija objašnjava zašto se aktuelni protesti ne mogu upoređivati s 5. oktobrom, niti bilo kojim drugim u našoj prošlosti, gde je njihova najveća snaga i kuda (bi trebalo da) vode. Podseća kako se u Srbiji razvijala kultura nasilja i "kuvalo" sve ovo što se danas dešava. Komentariše trenutnu situaciju i daje odgovore na mnoga teška pitanja koja se proteklih dana mnogi ne usuđuju glasno da postave. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda Dobar, loš, zao u kojoj su autori podcast-a Marko Vidojković i Nenad Kulačin jasno pokušali da stave do znanja svima koje to zanima da DLZ nije emisija na televiziji, već nešto što se nalazi na mračnoj strani interneta. U prvom delu epizode, Marko i Neša su pohvalili susret patrijarha Porfirija i predsednika Srbije i podršku koju je tom prilikom poglavar SPC pružio Vučiću. Još jednom su podržali protest protiv nasilja uz podsećanje da nikada ne zaboravimo da je ta kolona danas bez 18 mladih života. Gost epizode je agronom, poljoprivrednik i večiti bundžija protiv naprednjačke vlasti Dušan Tufegdžić iz Štitara kod Šapca. On govori o stanju u poljoprivredi, ucenama i pretnjama kojima su poljoprivrednici izloženi i pozva sve na novi protest u subotu 27. maja u Beogradu. Kada je reč o Magarećem kutku, DLZ je podsetio na mudre reči Aleksandra Vučića, kada je bio u opoziciji - Fotelja ministra policije nije vrednija od života jednog deteta. DLZ, jedini podcast u Evropi koji je pod zaštitom PEN-a, možete da pratite svake srede od 20 sati na portalu Nova.rs

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Jelisavetom Miletić producentkinjom, podcasterkom i marketing menadžerkom, koju smo zavoleli gledajući je i slušajući u NjuzNet podcastu. Tema epizode je snalaženje u odraslom životu. Jelisaveta je govorila o odrastanju u Kragujevcu tokom devedesetih, o političkim pritsicima koji su se tada vršili i prema deci u školama, kao i o vršnjačkom nasilju koje je preživela u vremenu kad ono nije imalo ni pravi naziv. Kako su sve lepe i ružne okolnosti oblikovale njenu ličnost, a kako ih je ona prilagođavala da bi postala žena kakva je danas - vedra, kreativna, elokventna, borbena i neizmerno duhovita? Pored feminizma i ženskog osnaživanja, u njenom životu veliku ulogu igra i odnos koji je izgradila prema materijalizmu, i mir koji je pronašla "iako nema najskuplji mobilni i kompjuter, niti ide na luksuzna letovanja". Pred vama je razgovor o formiranju i rastu, ispunjen predivnim lekcijama jedne mlade žene koja je ne samo radom, već i time kakav je čovek apsolutno zaslužila svu ljubav koju dobija od javnosti.

Novi sistem naplate javnog prevoza nije spreman, zato nije jasno zašto se gradonačelniku žurilo da pusti "Beograd plus" sistem naplate kad nema softvera, nema dovoljno prodajnih mesta i nema dovoljno informacija kako se plaća karta. Pitanje je zašto je SMS poruka glavni način plaćanja karata? Šapićev sistem ne prepoznaje način praćenja privatnih prevoznika, time se vraćamo u devedesete i otpravnike na okretnicama. Komunalni milicajci će vršiti kontrolu karata, kazna za "šverc" je 5.000 dinara. Umesto dosadašnjih 250 kontrolora Bus Plusa zaposliče se novih 180 komunalnih milicajaca. Manja cena i manje zona su privid poboljšanja gradskog prevoza. Ovaj sistem će urušiti poverenje u gradski prevoz. Ne postoji matematika koja potvrđuje opravdanost novih cena karata. Nejasno je koja je računica za besplatan noćni prevoz. Da li smo stvarno sve vratili u ruke Grada Beograda ukoliko je ComTrade provajder plaćanja SMS porukama, dominantnog načina plaćanja, a Telekom Srbija uzima posao izrade softvera koji će bez tendera izraditi druge firme za potrebe javnog prevoza? Vozača javnog prevoza nema dovoljno jer ako radi 40 sati nedeljno njegova plata je oko 60.000 dinara. Grad "ispod žita" ukida trolejbuse i kupuje 60 kineskih elektro autobusa. Nije jasno zašto se odustalo od jeftinijih "Solaris" autobusa jer su se pokazali rentabilnim. Umesto njih kupuju se nekvalitetniji kineski i turski autobusi. Jedan od razloga mogao bi da leži u srpskom posrednicima koji se ugrađuju u cenu. Vozačima je zabranjeno da iz saobraćaja isključuju vozilo ako ne radi klima uređaj. "Beli" ne može da natera privatne prevoznike da uključe klimu. Gost: Ivan Banjković, Sindikat "Centar-GSP"

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Daniel Kovač. elektroinžinjer, pisac, pesnik, član kultne grupe "Jarboli", vizuelni umetnik i svetski putnik - jedinstvena je pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan neobični sugrađanin.

Pevačica, umetnica, voditeljka, “multimedijalna ličnost” kako za sebe kaže, ali pre svega mama jedne tinejdžerke, Gordana Goca Tržan, u podkastu “Mamazjanija” osvrnula se na vaspitanje svoje ćerke, moderno doba koje nameće brojne imperative u odnosima roditelja prema deci i prezaštićenosti, zbog koje će se u svetu, kad postanu “svoji ljudi” jednog dana “slomiti”, opeći, trpeti posledice, jer iz staklenog zvona svaki izlazak je trauma. Goca je kroz razgovor u “Mamazjaniji” objasnila zašto blagi udarac po zadnjici za dete može biti korisniji od ignorisanja problema, jer batina je nešto što se zapamti i govori im da nisu nedodirljivi i da svet koliko god je lep i čaroban, može biti jako surov, a greške ne oprašta. Takođe je savetovala roditelje da nije važan kvantitet vremena koji provode sa detetom, već kvalitet, odnosno šta rade i pričaju dok su zajedno, a ona je sa svojom Lenom drugarica, ali i autoritet koji mora da se poštuje. Naša gošća upozorava roditelje, što je i njena primarna uloga u životu, da obrate pažnju na svoje ponašanje, da deca nikada nisu kriva, da ih uče kako da uče, da budu radoznali, da maštaju, da se igraju, ali i da znaju da je ponekad dobro pasti i pogrešiti jer savršenstvo ne postoji.

Nakon kontroverznih izbora i u jeku najava o zauzimanju srpskih opština na severu Kosova, mladi novinar Andrija Lazarević nam u podcastu "Život na srpskom" otkriva kakva je atmosfera među Srbima koji tamo žive. Andrija Lazarević ima 23 godine, s 18 je došao u Beograd iz Zubinog potoka. Dobro se seća detinjstva provedenog u atmosferi totalne tenzije, sirena koje prekidaju školske časove, profesora na barikadama. Razume zašto mladi odlaze sa severa Kosova, a zna i gde idu - ne u gradove centralne Srbije koje su nekad smatrali svojim. Mnogi ljudi u Srbiji ne razumeju koliko se oni sa severa Kosova osećaju napuštenim, ne mogu ni da zamisle kakva je tamo svakodnevica. Andrija nam u podcastu "Život na srpskom" priča i zašto nema pasoš, kako izgleda kad odeš da učestvuješ u projektu pomirenja mladih Srba i Albanaca, kakav je osećaj napustiti mesto koje voliš jer ti ne pruža ništa, a i zašto ipak razmišlja da se vrati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dr Markom Jovaševićem, psihoterapeutom o korenima nasilja, koje moramo prvo da razumemo kako bismo ga iskorenili. Kako nastaju nasilni impulsi, kako se oni podstiču, a kako suzbijaju? Zašto nijedna policijska mera nije dovoljna za subijanje nasilja, ako školstvo i zdravstvo ne rade na prevenciji? Koja je uloga genetike, a koja je uloga okruženja u razvoju ličnosti koje postaju sklone nasilju i nekontrolisanom besu? Zašto i dalje tražimo jednostavna rešenja za najsloženije pojave? O ovim i drugim aspektima nasilja u modernom društvu dr Marko Jovašević je govorio iz aspekta evolutivne psihologije, moderne psihlogije, ali je i podelio svoja iskustva iz rada sa ljudima pogođenim pucnjavama koje su obeležile ovaj mesec. Kako je istakao, nedostaje nam obrazovanje iz emocija i elementarnog razumevanja međuljudskih odnosa. Ovaj razgovor je upravo pokušaj da se informišemo o mehanizmima koji utiču na način na koji prihvatamo ili odbacujemo sopstvene emocije u kriznim situacijama, ali i da osvestimo probleme pre nego što oni postanu toliko veliki da ih je nemoguće ignorisati.

Kada čujete kako deca misle, koristite intuiciju roditelja, ne držite im predavanja, nemojte im "soliti pamet" i ubacivati i nametati svoja znanja, već stvorite poverenje na bazi emocija. Roditelji su zbunjeni kojim intenzitetom i brzinom informacije stižu do dece. Zato je potrebno da se ubacite u njihov svet. Deca koja osete "kolonizaciju" i roditeljsku preteranu kontrolu, beže i zatvaraju se u sebe, zato je bitno ostvariti kulturu razumevanja. Tražite od deteta da vas nauči nečemu, da vi od njega saznate nešto. Slučaj masovnog ubice iz škole "Vladislav Ribnikar" je nastao pre svega zbog porodično-sredinskih faktora. Ipak, i svi ostali su zakazali jer nisu prepoznali moguće znake onoga šta će se desiti. Ni hiljade profesionalaca neće pomoći deci, ako sistem ne radi na jačanju svesti o značaju mentalnog zdravlja i ne ulaže u njega. Ako deca prave probleme u školi pedagoško-psihološka služba će ih viđati često, ako su dobra njihovu psihološku procenu do kraja školovanja niko neće analizirati - tu je problem. Deca su vrlo često stavljena na pijedestal koji im ne pripada. Roditelj bi uz poštovanje prava deteta, morao da bude na prvom mestu kako bi bio koristan detetu. Ako roditelju nije dobro, neće ni deci. U školama postoji problem jer su nastavnici i roditelji na suprotstavljenim stranama, takvu situaciju deca koriste za manipulaciju i jednima i drugima. Gošća: Radmila Vulić Bojović, psihološkinja i psihoterapeutkinja

U novoj epizodi podkasta „Mamazjanija“, u goste nam je došla naša draga koleginica, voditeljka Maja Žeželj, mama dvoje dece, Lene i Marijana, koja je sa nama podelila svoje iskustvo govoreći o svim preprekama, „slatkim mukama“ i lepotama vaspitavanja tinejdžera u današnje vreme u Srbiji. Kroz razgovor je istakla koliko su za decu važna „kućna“ pravila, od kojih se ne odstupa. Zašto decu ne treba previše maziti i paziti, a onda ih nepripremljene pustiti u surovi svet. Opisala je kako su to naša deca uvek 10 koraka ispred nas i koji je to paralelni svet virtuelne komunikacije koji oni žive, a mi ga ne razumemo dovoljno. Objasnila je koliko su krivi „profesionalci“ koji vode škole i diktiraju prosvetni sistem u Srbiji, ali i zašto decu ne treba maltretirati zbog ocena jer je i trojka nekad sasvim dovoljna. Iz iskustva vaspitanja i života sa dva tinejdžera, Maja nam priča kako se ona trudi da, i ih pored obaveznog „držanja predavanja“, svoju decu ne uguši pričom i da ih izvede na pravi put.

Čačak je proglašen za prvu nacionalnu prestonicu kulture 2023. godine, a umetnik Vuk Đurić Endo, gost podcasta "Život na srpskom", jedan je od najzaslužnijih za reputaciju "grada murala". Muralista Vuk Đurić Endo je faks završio u Kosovskoj Mitrovici, bazu našao u Čačku, a slika po celom svetu - nedavno se vratio iz Vijetnama i taj boravak dobro će zapamtiti po jednom incidentu. U kontekstu priče o Čačku kao nacionalnoj prestonici kulturne, Endo je art direktor i jedan od osnivača Dana urbane kulture (DUK), koji se ove godine održavaju od 15. do 21. maja, a dobijaju i nastavak - muzički festival Uzlet (28-29. jul). Kaže da ove godine "svi putevi vode u Čačak", najavljuje slikanje 100. murala i otkriva nam šta se sad zapravo tamo dešava.

U epizodi bez gosta (Marinika Tepić je tri minuta pred snimanje javila da ima zakazan fajt u skupštini) Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji je ovog puta svratio u studio, razgovarali su i razgovarali i razgovarali, ali izginule u prošlonedeljnim zločinima nisu uspeli da vrate, niti bilo koga da uteše. Doduše locirali su glavnog krivca i tako pomogli vama koji lutate u tom smislu. Glavnog krivca, ali za neke druge stvari locirao je i Njujork Tajms. U Magarećem kutku moći ćete da čujete Čaleta kako izgleda kada njen sistem ne zakaže. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Sergejem Trifunovićem, koji je planiran kao razgovor o tome kako čuvamo radoznalost, kreativnost i sebe u svetu koji nas vuče ka letargiji. Planiran je kao razgovor o Sergejevom odnosu prema svetu, događajima koji su toliko dobri da ga vinu u nebesa, a i prema događajima koji su ga boleli. O tome i jeste i nije, jer je sniman manje od sat vremena nakon što se dogodila pucnjava u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Ispao je kao i razgovor prijatelja o životu, i suočavanje sa događajem koji još uvek, u tom trenutku, ne prihvatamo do kraja i tek počinje da nam dolazi do srca, i psovanje, i traženje objašnjenja, i bežanje od teme, pa vraćanje na temu, i grljenje. "Mislim da mi i dalje ne peremo noge, a menjamo čarape, kao društvo. Užasno nam smrde noge i uporno menjamo čarape, koje se raspadaju, i raspadaju, i raspadaju. I nikako da nam neko objasni da treba prvo da operemo noge, pa da obučemo čiste čarape. To pranje nogu bi značilo da se sistemski stvari menjaju iznutra. Ne fasada. Sećaš se Vranjskog pozorišta, na koje je Srpska napredna stranka okačila fasade isprintane na papiru zgrade koja se raspada. To su te čarape na prljavim nogama. Ne radiš rekonstrukciju zgrade, nego samo navučeš fasadu: Ona je i dalje iznutra trula i raspašće se", rekao se Sergej Trifunović u novoj epizodi podcast-a Snaga uma.

Epizodu DLZ sa poverenikom sindikata “Nesavisnost” u EPS Dragoslavom Ljubičićem snimili smo dan pre tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i nismo je emitovali u sredu 3. maja. Posle ovog zločina, a i onog dan kasnije u Mladenovcu, Srbija više neće biti ista, ali svi mi moramo da nastavimo dalje. Prvomajska epizoda podkasta koji radno slavi sve praznike, "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se ko je pustio tvit da je predsednik na VMA, posle čega je krenula krvoločna naprednjačka hajka na političke neistomišljenike, zevali su dok su gledali snimke predsednikovog vikend landranja po Srbiji, radovali su se što ima nekog ko će da spusti Vučića i Dačića, makar ta osoba dolazila iz odmetnute srpske pokrajine, a ponovo su otvorili i slučaj "Naša Zoka". Autori su sa Ljubičićem razgovarali o tome koliko je Srbija svetlosnih godina daleko od zapada kada je reč o sindikalnom udruživanju, banditskoj privatizaciji, sistemskoj zloupotrebi i planskom osiromašenju EPS, a zajednički su razmotrili i pojedine aspekte slučaja "Naša Zoka". U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako DLZ dobija konkurenciju u vidu komičarskog tandema Brnabić - Vučić. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

U novoj epizodi “Mamazjanije” bavili smo se, nažalost, možda i najvećom tragedijom koja može da pogodi jedno društvo, a to su “pobeđeni” roditelji, upropašćena deca i njihova budućnost, ali i izgubljeni mladi životi. O slučaju koji je potresao Srbiju, čitav region, a mučno je odzovnio i u svetu, kada je devetoro ljudi izgubilo život od ruke trinaestogodišnjeg dečaka, o uticaju sredine, uzrocima, posledicama i odnosu koji treba da zauzmemo prema užasu kojem svedočimo, za naš podkast govorili su Marko Batur, defektolog i specijalni pedagog i doktorka Nevena Čalovski Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja. Koji spoljni uticaj je najjači okidač za zlo koje obuzme dete: muzika, igrice, internet, mediji, loše društvo, zlostavljanje, zanemarenost, devalvirana prosveta i školstvo, previše novca, premalo novca, društevno-političke okolnosti, televizijski sadržaji, rijaliti programi, javni narativ koji glorifikuje nakaradni sistem vrednosti, raspad porodice…? Timskim izlaganjem, porukama i savetima, višedecenijskog iskustva doktorke Čalovski Hercog u radu sa decom, posebno porodičnim odnosima, ali i ozbiljnog i temeljnog rada Marka Batura sa adolescentima pre svega, pokušali su da pomognu i daju odgovore na pitanja koja muče, kako i njih, tako i sve nas koji proživaljavamo jedan od najtežih perioda, koji svom snagom udara na roditelje i decu, a kojem se moramo odupreti, dati šansu ljubavi i životu i iz najcrnjeg nešto naučiti.

Nova epizoda podcasta Snaga uma, u skladu sa prvomajskim praznicima, donosi razgovor o razvoju i primeni levih ideja, ali i o spinovanju i urušavanju ovih vrednosti. Gost Miljane Nešković je političar Ne da(vi)mo Beograd i odbornik u Skupštini Beograda Dobrica Veselinović koji je govorio o tome kako svojoj ćerkici objašnjava političku odgovornost, o odrastanju na Karaburmi tokom devedesetih i procvatu nasilja, o naletu tradicionalizma i nametanju istog u školama, ali i o tome kako smo izgubili radnička prava, za koja smo nekad mislila da su zauvek osvojena.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Milica Vujović. Čuvena Lola iz serijala "Munje", TV lice, vazda na točkovima, keva kojoj nikad nije teško da napravi palačinke, hrabra žena koja kombinuje strogi centar grada sa pašnjacima Zlatibora. Milica je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Prvomajske praznike dočekujemo u društvu Milice Vujović - pričamo o POP kulturnom fenomenu pod imenom "Munje" odnosno "Munje, opet". Početkom 2000. - Milica je imala dvadesetak godina i san da poseti Lisabon. Pojavila se na kastingu za ulogu Lole, dobila je rolu, snimila šta treba i otišla u Portugal, a onda je osetila i to kako je biti popularan izvan granice svog kraja. Stihovi "Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš" prate je evo već dvadeset i plus godina. Ko je Lola dve decenije kasnije možemo videti u bisokopu, a ko je Milica pričamo u ovoj ŠBB. KBB epizodi. Šta je sve naučila o životu, kako uspeva da sačuva radost i ozarenje uprkos težinama koje idu sa nivoima igrice u kojoj smo svakodnevno. Život na točkovima i kombinacija gradske vreve i tišine zlatiborskih pašnjaka samo su neke od tema novog izdanja "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" čija je premijera nedeljom u 18h. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Trećina srpskih penzionera su socijalni slučajevi. Većina penzionera nije sposobna da se bez pomoći rodbine ili ušteđevine adekvatno leči i živi. Milion penzionera ima penziju ispod 37.000 dinara. Država smatra da je u riziku od siromaštva onaj ko prima 24.000 dinara mesečno. Od 1.650.000 penzionera, preko pola miliona prima penziju ispod tog iznosa. 125.000 žena nema nikakva primanja od države. Mogu se prijaviti za socijalnu pomoć koja iznosi 11.000 dinara. Država srednjem dobu šalje poruku - štedite za stare dane već sa 40 jer kad ostarite penzija vam neće biti dovoljna za dostojno starenje. Prosečan penzioner nema ni za potrošačku korpu. Većina njih se odriče mesa, lekova, zdravstvenih pregleda, kulturnog života. Samo 10% posto penzionera ima penzije koje su dovoljne za normalan život. GOŠĆA: Nadežda Satarić, Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity

Direktorka predškolskih ustanova, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, psihoanalitičarka, autorka knjige “Deca uče od nas”, ali i ono najvažnije mama jedne devojčice i jednog dečaka, Bojana Stanković, u podkastu “Mamazjanija”, objasnila je uzroke i stravične posledice nekontrolisanog korišćenja tehnologije u rukama dece. U našem podkastu, Bojana je apelovala na roditelje da obrate pažnju na to šta njihova deca rade na internetu u najranijem uzrastu, kako kaže “od rođenja”, jer je upravo digitalni svet i njegov sadržaj, uzrok velikog broja psiho-fizičkih problema kod dece, ali i virtuelnog nasilja koje lako pređe u fizičko. Kod najmlađih, ali i kod onih koji su u pubertetskom periodu, upravo je odsustvo roditelja iz digitalnog sveta, u kojem njihovo dete provodi previše vremena, razlog zašto ga takav sadržaj umnogome “vaspitava”, “oblikuje”, i u velikoj meri utiče na psihomotorni razvoj, stavove, razmišljanja i odnose sa ljudima. Takođe, Bojana apeluje na roditelje, da ne zaborave, da su oni model koji dete oponaša, kako u najmlađem uzrastu, tako i kasnije u adolescentskom dobu, pa je nezgodno zahtevati od deteta da, recimo, ostavi telefon, ako u momentu dok mu se obraćamo, i sami, ovaj aparat, držimo u ruci.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Pavle Terzić, pozorišni reditelj i čovek koji je sa svojom ekipom uspeo da završi film o istoriji beogradskog klabinga - "Bajka o bespovratnom vremenu" - od "Šećera" do "Urban Ekspirijensa" - preko "Akademije", "Zvezde", "Buhe", "Nane" do "Stupice" i "Industrije". Pavle je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom.

Draga publiko, nova epizoda vašeg omiljenog podkasta "Dobar loš zao" uleće u vaše mobilne telefone, tablete i kompjutere! U prvom delu emisije Nenad Kulačin (u studiju) i Marko Vidojković (jeo borovnice iz Nepala) pokušali su da rastumače šta se nalazi u glavi najjadnijeg srpskog političkog stratega još od Dimitrija Ljotića, da li je vojna vežba Granit Džaka bila upozorenje unutrašnjem neprijatelju, zašto je švedski ministar spoljnih poslova odmah posle Beograda zapalio u Crnu Goru na oporavak, kao i da li je lupetanje o rušenju u Hercegovačkoj zapravo očajnički drugomajski spin. Gost, u danima kada Kosovo klizi u Savet Evrope, a sever Kosova u ruke albanskih stranaka - lider Narodne stranke Vuk Jeremić. Vodila se polemika oko toga da li je Kosovo moguće spasiti, kad se ima u vidu šta se zbivalo 1999, da li je Vučić prihvatio ceo ili samo deo fancusko-nemačkog plana, a Vuk je izneo argumente zbog kojih treba podržati referendum o pomenutom planu, a ne tiču se samo Kosova, već i rušenja Vučićevog režima. U Magarećem kutku moći ćete da se čudite kako postoji biće kao što je Milenko Jovanov. DLZ, jedini podkast na Balkanu, a možda i šire, pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihijatrom dr Igorom Radosavljevićem, koji je u javnost izašao sa informacijama o mobingu koji već duže vreme trpe zaposleni Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Dr Radosavljević je u medije izašao kao jedan od štrajkača zaposlenih u Klinici, koji su se pobunili protiv v.d.direktorke te klinike dr Ivane Stašević Karličić. Čak i u Srbiji, u kojoj smo navikli na svašta, ovo je izazvalo brigu u javnosti, jer je reč o jednoj od najvažnijih ustanova za mentalno zdravlje u državi, a i ustanovi sa najdužom tradicijom u lečenju najozbiljnijih pacijenata u ovom delu Evrope. U detaljnom razgovoru, dr Radosavljević je objasnio fenomen mobinga, kao specifičnog oblika nasilja, na koji očito nisu imuni ni stručnjaci za mentalno zdravlje. Kao jedan od glavnih simptoma trpljenja zlostavljanja u radnom okruženju izdvojio je osećaj bespomoćnosti, potrebu za stalnim pravdanjem i osećaj nesposobnosti. Kako mobing izgleda? Kako se manifestuje kod ljudi koji ga trpe? Do kojih granica to sve ide u Klinici "Dr Laza Lazarević? Koje posledice snose pacijenti i koliko je mobing u jednoj takvoj ustanovi opasan? Kako ljudi koji vrše mobing uspostavljaju kontrolu nad zaposlenima? Kog psihološkog profila su nasilnici, kog poltroni koji im pomažu, a kog oni koji ne odustaju uprkos pritiscima? O ovim i svim drugim specifičnostima vezanim za mobing prepoznaće se mnogi kojima će ovaj razgovor, nadamo se, značiti.

Kinološki savez Srbije radi nelegalno jer nije registrovan po zakonu. To je organizacija koja štancuje rodovnike i uzima novac za nepostojeće stvari. Ovakav Kinološki savez treba zabraniti jer je on izvor pasa koji nisu evidentirani. Svaki vlasnik psa u urbanoj sredini bi po zakonu morao da ima položen ispit za socijalizaciju, da je to slučaj, na ulicama ne bilo ujeda pasa. U suprotnom, svaki pas je potencijalna opasnost. Hiper produkcija pasa je direktna posledica neprimenjivanja Zakona. Odgajivačnice u Srbiji "proizvode" godišnje preko 62.000 pasa. Svako ko ima tri ženke, morao bi da ima registrovanu odgajivačnicu za pse, što većinom nije slučaj. U Azilu u Požegi je ubijen za godinu dana 2421 pas, 716 je uginuo, samo 44 je udomljen, od postojećih 4000 pasa To govori da je u ovom azilu procenat eutanazije pasa ogroman. Gosti: Branko Marić, Predsednik Asocijacije nemačkih ovčara Srbije i Ivana Milošević, aktivistkinja iz Užica

Visoka medicinska sestra – babica, osnivač Udruženja “Fit i zdrava mama”, direktorka patronaže “Bebi patrola” i mama dve devojčice, Dušica Kovačević, kroz “Mamazjaniju” nas uvodi u čaroban svet trudnoće i porođaja. Njeni saveti, radionice i psihofizičke pripreme za porođaj, čine da svaka trudnica samouvereno i bez straha dočeka dan u kojem donosi novi život. Dušica nam opisuje kako to trudnica, koju ona priprema, pola porođaja provede kod kuće, na koji način se žena umiri, ohrabri i osvesti stanje u kojem se nalazi tokom devet meseci. Ona uspeva da nam dočara i koliko je važno da žena shvati da su na porođaju manje bitni lekari, sestre, babice, a najvažnija je njena uloga - uloga majke. Takođe, Dušica naglašava važnost uloge oca, muža, partnera i njegovog prisustva na porođaju, ali i tokom bebinih prvih dana i apeluje na srpska porodilišta da omoguće pratnju na porođaju, koja ženama mnogo znači, a koja je u Zapadnoj Evropi uobičajena pojava.

Branka Babić Karajica je počela da putuje sa 58 godina i obišla 130 zemalja - njene priče dostojne su filma, a podelila ih je u podcastu "Život na srpskom". Branka je profesorka engleskog, a poslednjih godina prava svetska putnica koja prelazi mnoge granice i čija priča inspiriše na više nivoa. Zato u podcastu "Život na srpskom" pričamo o njenim najzanimljivijim avanturama s putovanja - od prvog odlaska u Kinu koji je sve promenio pa do miša na ražnju kojeg je nedavno probala s lokalcima u Malaviju - ali i o iskustvima koje je imala kao žena iz Srbije koja sa skoro 70 godina putuje sama i to na neke od najopasnijih destinacija sveta. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Još jedna sreda, a u njoj još jedna epizoda neuništivog podkasta "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se posetom ProlupAne, ProlupAleka i "Marka Đurića" Raškoj, Dodikovim pucanjem iz prazne vazdušne puške te Vučićevim hvalisanjem u vezi sa srpskim izvozom smrti, putem namenske industrije i sumnjivih trgovaca oružjem. Gost je bivši predsednik DS, a sadašnji politički penzioner, Bojan Pajtić, pre svega zato što je sa autorima DLZ podelio mesto u huškačkom spotu TV Pink. Pajtić smatra da se u spotu našao jer je javno govorio o tome kako je Vučić plakao tokom njihovog telefonskog razgovora, 2003. Osim toga, bivši predsednik Izvršnog veća AP Vojvodina se osvrnuo na situaciju na Kosovu, u opoziciji, ali i u režimu, koji je okarakterisao kao mafijašku organizaciju. Ah, da, čućete i Bojanovu ekskluzivnu prognozu rezultata plejofa u NBA i Evrologi. U "Magarećem kutku" moći ćete čak dvaput da uživate u nastupima Aleksandra Šapića. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Karlo Zagorac, velemajstor berberin, frizer, edukator, slikar i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom. Frizeraji i berbernice su veoma specifična mesta okupljanja u svakom gradu, kraju i zajednici. Sa Karlom pričamo o tome koliko je važna kreativnost - šta je važnije da klijent ima bujnu maštu ili frizer. Zanati se vraćaju u modu tačnije postaju luksuz. Ove godine šeširdžije na primer doživljavaju bum. Ljudi koji imaju zlatne ruke postaju zvezde u eri društvenih mreža i Tik Toka. Ovog nedeljnog popodneva razgovaramo o važnosti deljenju znanja, odnosu majstora i šegrta, o istoriji nastanka pomada i o modi i trendovima kada su frizure i brade na tapetu, ali i o četovanju sa HAL-om, kao i o snalaženju generacije X u vremenu generacije Z. Pravi delikates ovonedeljne ŠBB KBB epizode je Karlova priča o psihološkom fenomenu poznatom pod nazivom "Magija ogledala". Kada sedimo u frizerskoj ili berberskoj stolici - kome se otvaramo? Sve su ovo samo neke od tema novog izdanja "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" čija je premijera nedeljom u 18h. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Branko Rosić - novinar, pisac, panker i vlasnik titule "Ser" - jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom.