nova.rs

Oni su sigurno najveseliji, ali i najpoznatiji roditelji na ovim prostorima - Marija i Strahinja Ćalović. Oboje su visoko obrazovani i rade u struci, ali u novoj Mamazjaniji gostuju u ulozi, koju im je, pre svega, doneo njihov hobi, ljubav prema deci i porodici, ali i kreativnost, koja je morala negde da se pokaže, pa se rodio, sasvim slučajno, novi posao – influenserski, u kojem su glavni glumci i mali „šefovi“, niko drugi do njihova deca, Višnja (5) i Vukan (6), zvezde interneta. Priznaju da ne snimaju i ne objavljuju baš svaki trenutak. One najintimnije, tople porodične momente, ostavljaju za sebe, ali njihovi brojni pratioci, kojih je iz dana u dan sve više, često imaju utisak da su deo porodice Ćalović, a sa njihovom decom rastu, i oni im, neretko, ulepšaju tmuran dan. O „Tatinom dnevniku“, koji gotovo u stopu prati Vukana i Višnju, njihove urnebesne, dečje šale, avanture, izjave, ideje, zaključke, pričaju Marija i Strahinja, u novoj Mamazjaniji. Ovaj poznati bračni par otkriva kako uloga influensera, koji se obraćaju pre svega roditeljima, nosi sa sobom i određenu dozu odgovornosti prema pratiocima i koliko su i zašto pojedine teme u videima, koje objavljuju, društveno odgovorne. Opisuju nam kako svojim objavama razbijaju predrasude kada je vaspitanje i odnos prema deci u pitanju i zašto se i danas, u 21. veku, potcenjuje uloga oca u vaspitanju i podizanju dece. Iz njihovog iskustva savetuju kako sa decom da budemo „drugar“, ali da ne izgubimo autoritet. Navode koji su im bili najveći izazovi u podizanju dvoje dece, rođenih u periodu od samo 16 meseci, pa im se često činilo da imaju blizance. Otkrivaju nam i šta su očekivali od „Tatinog dnevnika“, a šta im je on doneo, ali i do kada planiraju da ga snimaju. U novoj Mamazjaniji, Ćalovići govore pre svega o velikom uticaju društvenih mreža na život savremene porodice, otkrivaju da njihova publika nisu samo roditelji, već i oni koji to žele da budu, i kako je ljudima ova influenserska porodica probudila želju za roditeljstvom. Takođe, objašnjavaju, da ih prate i one mame i tate, koji svakodnevno „izlaze na kraj“ sa dečjim željama, patnjama, brigama, radostima i pobedama, ali uz brojne obaveze, posao, školu, vanškolske aktivnosti, zaboravljaju često na sitnice koje mnogo znače, pa pored njih neprimetno prođu i ne sete se da zastanu. „Tatin dnevnik“ opominje na vreme koje prolazi i decu koja brzo rastu, savetuje da usporimo, bar ponekad, zaustavimo se i podelimo trenutke radosti sa svojom decom, da čujemo šta ona imaju da kažu, i da prosto – budemo prisutni.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao" je, sa danom zakašnjenja, zbog dana žalosti, pred vama! Na žalost, živimo u vremenima punim istorije, pa su tako Nenad Kulačin i Marko Vidojković bili prinuđeni da se bave istorijskim jednodnevnim ratom na severu Kosova, istorijskim fotografijama sa istorijskog boravka bračnog para Vučić u Njujorku, ali i istorijskim "dogovorom za pobedu" srpske opozicije. Gost je narodni poslanik Demokratske stranke, Srđan Milivojević. Milivojević je prvo lice iz parlamentarne opozicije koje je došlo u DLZ od početka protesta i ne možete da zamislite koliko su momci imali pitanja za njega. Možda možete da zamislite koliko je ovaj intervju bio žestok, ali kada ga pogledate, shvatićete da niste mogli ni da zamislite kakav će biti. Razgovaralo se dugo, uz povremene krike i vapaje, o strategiji opozicije za budućnost i nešto malo o Kosovu. Da sve bude luđe, u razgovor se umešao i "presednik". U Magarećem kutku moći ćete da vidite Jovanu Jeremić kako se vrti u krug pre nego što počne da lupeta. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Markom Dražićem iz Njuza! Ne samo zato što pokreće blog o trčanju, u kom će deliti svoje utiske sa deset maratona koje istrčao do sada, Dražić važi za čoveka koji se trudi da živi zdravo. Pored zdravog odnosa prema fizičkom zdravlju i aktivnosti, tu je važno i praktikovanje zdravog odnosa prema često vrlo nezdravoj društveno-političkoj situaciji u kojoj živimo. Čini se da je Dražić uspeo da pronađe tu meru između kreiranja svog malog, zdravog sveta s jedne strane i političke informisanosti, naspram toga. Upravo toj ravnoteži i čuvanju sopstvenog psihofizičkog zdravlja u vremenu trovanja posvećen je razgovor pred vama. Kako je Dražić u zrelim godinama rešio da počne da trči, iako mu je trčanje ranije delovalo jako dosadno? Kako mu trčanje pomaže u osluškivanju svog organizma, ali i u pronalaženju mira? Najzad, kako uspeva da bude politički informisan i da prati sve što se dešava bez osećaja besa, nemoći i ogorčenosti, samo su neke od tema.

Aplikacija koja obaveštava koliko je vozila gradskog prevoza u saobraćaju i kad dolazi sledeće vozilo ne funkcioniše kako treba, tj. šalje netačne informacije putnicima. Najčešće ne postoje ni glasovna obaveštenja o stanici koja sledi. Sve to veoma otežava slepim i slabovidim osobama funkcionisanje u javnom prevozu. Slepa osoba kada dođe na raskrsnicu ne zna šta treba da radi jer je sve više tastera za slepe koji ne rade, ili nisu dovoljno razumljivi. Ne poštuju se standardi za postavljanje taktilnih staza, što dodatno otežava kretanje slepih i slabovidih. Slepe osobe su diskriminisane u Srbiji, a najčešće pri školovanju i zapošljavanju. Inkluzivno školstvo nije unapredilo obrazovanje slepih i slabovidim jer nema dovoljno kadra koji bi učili takve osobe. Dokaz za to je da u Srbiji postoji jedan peripatolog za obuku slepih da se samostalno kreću. Iako postoji zakonska obaveza da svaki poslodavac mora da zaposli po jednu osobu sa invaliditetom na svakih 50 zaposlenih, to najčešće nije slučaj. Umesto toga, poslodavci radije plaćaju kazne nego da zaposle takvu osobu. Gost: Nikola Đorđević, Predsednik Gradske organizacije slepih Beograda

„Zagrljaj i roditeljski osmeh, deci su sasvim dovoljni da budu srećna“, u novoj Mamazjaniji priča nam draga gošća, novinarka i voditeljka, autorka više emisija, Rada Đurić, a najvažnije, mama dvoje, sada već odrasle dece, Vere (31) i Despota (25). Biti roditelj tokom teških devedestih godina prošlog veka, nije bilo lako, ali povremeni radosni momenti, kao i oni koji su je mnogo čemu naučili, vraćaju vedrinu na lice, kada se seti početaka. Rada je, naglašava, uvek bila optimista i govorila je da „ne može gore, već mora biti bolje“, a večiti optimizam prenela je i na svoju decu, što se danas ogleda u njihovim postupcima i načinu života. Rada je dokaz je da je moguće održati uspešnu karijeru i istovremeno izvesti decu na pravi put, pa navodi koji je njen recept za svakodnevni život zaposlene mame i kako se nositi sa obavezama, koje nikome ne manjkaju, naročito u savremeno doba. Opisuje nam čemu su je sve naučile devedesete, godine u kojima je postala majka, ali naglašava da ne bi mogla da bude roditelj male dece u 21. veku, sa svim izazovima koje današnjica nosi. Kao majka dečaka i devojčice, odgovorno tvrdi da i kad su deca dva ista roditelja, među njima razlike mogu biti neobjašnjivo velike, pa se i način vaspitanja menja, što onemogućava „prepisivanje“, a objašnjava nam i zašto je lakše podizati decu u maloj sredini. Sve razvojne faze dece, ali i jedne mame, prošla je Rada, koja za sebe kaže da je „roditelj u penziji“. O Verinom odlasku u Sjedinjene Američke Države pre više od jedne decenije, Despotovoj umetnosti i svetu bogate mašte, koju od malih nogu neguje, i o tome koliko „hiljada svetova“ je između njih, o spavanju na kašičicu, usklađivanju napornog posla, karijere i dvoje dece, pa čak i o restrikcijama u ratnim godinama, ispričala je naša gošća do detalja u novoj Mamazjaniji. Posle svih uspona i padova, mogućih grešaka, ali i velikih pobeda, svojim najvećim uspehom danas, smatra svoju decu, jer „majka je srećna, ako su joj deca srećna“.

Dvesta sedamdeseto izdanje podkasta "Dobar loš zao" ući će u istoriju kao prvo u koje je, u sred snimanja, banuo predsednik! Osim toga, u prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković bave se Vučićevim i Kurtijevim pretposlednjim tangom u Briselu, Vulinovim pretposlednjim tangom u Pranjanima i protestom u Kraljevu, na koji nije došla cela Srbija, a trebalo je. Gost, jedan od vođa Valjevskog pokreta otpora, advokat Branko Ivković! Branko je govorio o tome kako je bilo organizovati jedan od najuspešnijih protesta u Srbiji, a najveći deo razgovora protekao je u pokušajima da se parlamentarna opozicija nekako približi narodu, u čemu bi logična spona trebalo da budu lokalni aktivistički pokreti, pa onda svi zajedno u borbu za povratak demokratije u Srbiju. U Magarećem kutku moći ćete da zevate dok Vučić priča bajku. DLZ, jedini podkast u ovom delu planete pod zaštitom Međunarodng PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom i aktivistkinjom Lanom Nikolić, koja je govorila o uspehu, kao kategoriji o kojoj se u medijima mnogo govori, ali često vrlo površno. U kulturi u kojoj se uspeh nameće kao imperativ, vrlo malo vremena provodimo u definisanju tog istog uspeha za nas lično. Kako određujemo šta je ono što ćemo sami učitavati kao sopstveni uspeh? Šta proslavljamo, šta zanemarujemo, a šta žrtvujemo? Da li prepuštamo društvu i zajednici da nam odredi životne ciljeve ili umemo da slušamo sebe? Da li smo svesni nekih velikih stvari koje možda ostvarujemo svaki dan i koje jesu uspesi, a ne slavimo ih kao takve? Lana Nikolić je o ovim pitanjima govorila iz ugla iskustva u kom su nekad jedini važan uspeh bile ocene, nekad dokazivanje na poslu, a nekad samostalno kretanje po sopstvenom stanu.

Izmena Zakona o stanovanju donosi više prava, ali i obaveza stanarima. Plan je da se uvede red i u plaćanju poreza na iznajmljivanje nekretnina. Ugovori bi trebalo da se overavaju kod notara koji će imati obavezu poreske prijave. Što je zgrada manja veća je cena upravljanja, ona ide od 400 do 1.000 dinara po stanu. Profesionalni upravnici u Srbiji su u deficitu jer je to težak i odgovoran posao. Svaki upravnik mora da ima godišnji plan održavanja i investicioni plan. Ukoliko nema rizikuje kaznu i gubitak licence. Za obrušavanje fasade i pričinjenu štetu trećim licima, odgovorni su upravnik i stanari. Ukoliko sušite veš na terasi, a da je vidljiv sa ulice, rizikujete kaznu od 5.000 dinara. Isto je i ako tresete stolnjak kroz prozor. Stambena zajednica koja nema upravnika iz reda stanara ili profesionalnog, rizikuje kaznu komunalne inspekcije koju solidarno dele svi stanari. Gost: Ljubiša Banovački, Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda

O možda najosetljivijim razgovorima koje roditelji treba da vode sa decom, razvoju seksualnosti, „nastanku“ beba, seksualnim odnosima, prevenciji polnih bolesti i neželjene trudnoće, u novoj epizodi podkasta „Mamazjanija“ pričaju psihološkinja Sara Ivanović i pedijatar Saša Milićević. U različitim periodima odrastanja, sa detetom se o seksu drugačije i razgovara, jer priča mora biti prilagođena uzrastu. Naši gosti objašnjavaju kada i kako pričati sa detetom o seksu i ima li razlike u razgovorima sa ćerkom i sa sinom. Savetuju nas šta da kažemo kad dete pita: „Kako sam došao/la na ovaj svet?“ Takođe, navode da je neophodno pričati, u određenom uzrastu naravno, o prevenciji polnih bolesti i neželjene trudnoće. Zaključuju da priče o seksu sa decom ne smeju biti tabu, ali treba biti oprezan, da stavovi ne odu u krajnost. O ovim i brojnim drugim pitanjima, nedoumicama, strahovima i dilemama, koje svaki roditelj ima, kada dođe vreme za razgovore o seksu i seksualnosti sa detetom, pričaju naši gosti, koji navode i primere iz svoje dugogodišnje prakse, kao i metode kojima su pomogli onim mamama i tatama, koje je pre svega sramota, da pred decom govore o ovoj večitoj „tabu“ temi u Srbiji.

Nova epizoda jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" je pred vama! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković upoređivali su svoje salame s Vučićevom, apelovali su na kritičare režima da manje voze bicikl, a opoziciji su poručili da proba da se sabere u jednu kolonu, ma koliko im to teško palo. Gost u ovoj epizodi je novinar, univerzitetski profesor i kolekcionar pretnji smrću, Dinko Gruhonjić. Dinko je bez pardona govorio o Aleksandru Vučiću i mračnoj perspektivi Srbije, a analizirao je koliki je ruski uticaj u zemlji i regionu, uz poseban osvrt na to kako srpski režim preko svojih posrednika Crnu Goru i BiH pretvara u disfunkcionalne države. U Magarećem kutku čućete koliko bukvara ume da čita predsednik Srbije. DLZ, samo na našem portalu!

Mlada glumica Mina Sovtić (28), koja je pre pola godine rodila ćerku, otvara sa nama drugu sezonu podkasta „Mamazjanija“ i priča o svim izazovima koje joj je priredila ova, do sada najveća i najvažnija, životna – uloga. O sigurnosti i životu svoje bebe, Mina je odgovorno razmišljala još dok je njena ćerkica Luna bila u stomaku, a rizična trudnoća vezala je za kuću i krevet, što joj nije lako palo, ali ističe da se na taj način pripremila za život sa bebom, iako tek sad uviđa da je, kako uz osmeh kaže, trebalo više da spava. U novoj epizodi našeg podkasta ona otkriva zašto je ćerkica po izlasku iz porodilišta imala dva imena. Takođe, priča o tome koliko preterana briga za dete ponekad može da optereti majku. Mina je želela prirodan porođaj, ali to nije bilo moguće, pa objašnjava zašto je nemoguće biti spreman za porođaj carskim rezom. Ona ističe koliko u prvih nekoliko meseci po porođaju znači pomoć majke i svekrve, naročito uz bebu koja ne voli da spava. Navodi nam i zašto svojoj mami, čuvenoj glumici Anici Dobroj, ne mora da daje instrukcije i pravila kada Luna ostaje sa sama njom. O ovim novim momentima i emocijama u životu, promeni navika i dodatnim obavezama, kao i o trudnoći koja je zahtevala mirovanje i porođaju hitnim carskim rezom, na koji nije bila spremna, podršci muža Luke, koji je bio uz nju dok je Lunu donosila na svet, a sada joj predlaže da ode na trodnevno putovanje i odmori od bebe i brige, do povratka na posao, na snimanja, samo dva meseca posle porođaja, priča nasmejana mama i talentovana glumica Mina, u prvoj epizodi nove sezone našeg podkasta.

O pravilnoj, zdravoj ishrani naše dece, od „bebećeg“ uzrasta do adolescentnog doba, u novoj Mamazjaniji govore Teodora Marinković, diplomirana nutricionistkinja i sertifikovana dečja nutricionistkinja i Saša Milićević, specijalista pedijatrije. Čini se, da već sa rođenjem deteta, od prvog momenta, kreću i razmišljanja i nedoumice oko zdrave ishrane, a dileme traju dok ono ne odraste. U moru ponuda koje u današnje vreme imamo na tržištu hrane, postavljamo pitanje: Kako izabrati najbolje za dete. Teodora i Saša, objašnjavaju nam neka od pravila zdrave ishrane, uz koja dete nikad neće biti gladno, unosiće sve neophodne minerale i vitamine u organizam, smanjiće potrebu za unosom slatkiša i sokova, a u odraslom dobu neće biti problema sa viškom kilograma, srčanim smetnjama, bolovima u kičmi i mnogim drugim koje gojaznost i nezdrava ishrana sa sobom nose. Oni objašnjavaju i koliko je slatkiša i „grickalica“ dozvoljeno, da detetu ne ugorze zdravlje, a kako ih zaštititi od brze hrane koja nas „napada“ sa svih strana. Navode primere zdravih obroka i naglašavaju da deca moraju uveče jesti, jer nikako ne smeju na spavanje gladna. Takođe nam otkrivaju zašto se u moderno doba, sa sve većom ponudom u ishrani, borimo sa epidemijom dečje gojaznosti i savetuju kako da kod deteta razvijemo navike u zdravoj ishrani. Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, naši gosti pokušali su da daju odgovore, koji će decu spasiti gojaznosti i svih zdravstvenih, fizičkih, ali i psiho-socijalnih posledica, koje ovaj problem rađa. Objasnili su i da je velika odgovornost u ishrani dece na roditeljima, koji moraju imati kontrolu nad dečjim obrocima, bar dok ne završe osnovnu školu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o ključnim političkim skandalima, ali i političkom stanju svesti našeg društva sa narodnim poslanikom i osnivačem Narodnog pokreta Srbije Miroslavom Aleksićem, koji je na snimanje došao s pištaljkom u džepu, pravo iz Skupštine, nakon onog zasedanja koje će ostati upamćeno po blokadi i naoružanim pripadnicima MUP-a. Stigao je dugo najavljivani septembar. Tokom leta koje su obeležili protesti "Srbija protiv nasilja", a uoči političke jeseni od koje mnogi nestrpljivo očekuju, nakupila su se brojna pitanja. Upravo tim pitanjima posvećena je epizoda koja je pred vama. Kako Aleksić vidi svrhu protesta u trenutku u kom se ta svrha često dovodi u pitanje, a kako zamišlja proces promene vlasti za koju se zalaže? Misli li da će Vučić "dati beogradske izbore"? Kako gleda na politički umor među opoziciono orijentisanim građanima, ali i među pristalicama i aktivistima vlasti? Kako smatra da će se razvijati slučaj Jovanjica ukoliko se vlast uskoro promeni, a kako ako se ne promeni ništa? Najzad, kakav je efekat postiglo dovođenje pripadnika MUP-a u Skupštinu i ograničavanje kretanja narodnim poslanicima iz redova opozicije? Šta Aleksić misli da ovakvi postupci najavlju? Ovo su samo neke od tema nove epizode podcasta Snaga uma.

Kada dođe do kašnjenja leta to je tzv. nesaobrazno putovanje i turistička agencija ima obavezu da vrati deo novca za pričinjenu štetu zbog izgubljenog vremena u okviru turističkog putovanja, tj. aranžmana. Oni koji po društvenim mrežama nude usluge za naplatu štete zbog kašnjenja letova, to ne mogu da učine kad je reč o letovima koji su vanredne linije, tj. čarter letovi, već samo za kašnjenja preko 3 sata i to redovnih linija. Nesaobrazno putovanje je svako odstupanje od ugovorenih uslova, npr. pogled na more, nedostatak peškira, loša hrana, prljavština, ne radi klima itd. Zato putnik odmah mora da se pisanim putem obrati turističkoj agenciji koja mu je prodala aranžman. Ako ona ne ispravi nedostatke, potrošač ima pravo na umanjenje cene ili da nastavi aranžman na nekom drugom mestu, a onda da tuži agenciju za nadoknadu štete. Za uvećane račune za struju prošlog meseca odgovoran je EPS, pola reklamacija je uvaženo, što je dokaz da je u pitanju sistemska greška ili nameran prekršaj. Trgovačke marže u Srbiji idu i do 43 procenta, a većina je duplo veća nego u zemljama okruženja i zapadne Evrope. To je rezultat kartelskog udruživanja velikih trgovinskih lanaca sa državom i nerada Komisije za zaštitu konkurencije.

Na zahtev milionskog auditorijuma, Nenad Kulačin i Marko Vidojković skratili su godišnji odmor za 15 minuta i vratili se, jedan u studio, a drugi na skajp, da započnu novu sezonu podkasta "Dobar loš zao"! Momci su se u prvom delu emisije zapitali da li će učesnici "Elite" čitati naglas Tolstoja, da li će Koluvija dobiti svoj rijaliti šou, da li ima kraja režimskom zlu, ali i blamiranju opozicije. Prvi gost u sezoni je član obe radne grupe za bezbednost novinara, urednik portala "Javni servis", jedan od onih kojima treba da se zahvalite što su voditelji DLZ i dalje živi, Veran Matić! Matić je pričao o svojim iskustvima na mestu specijalnog izaslanika predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, o tome u kom smo krugu pakla, četiri meseca posle masovnih ubistava, svojim strahovanjima za bezbednost novinara, ali i za ishod suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Uz to, Veran je analizirao lik i delo Željka Mitrovića, a sa momcima se prisećao zajedničkih uspomena, koje nisu vezane za pretnje ubistvom koje im stižu. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako ministarka Kisić uživa na demonskom piru Informera. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa glumicom Marinom Ćosić, koja je govorila o tome kako joj je majčinstvo promenilo život, ali i kako je radila na tome da ostane svoja uprkos činjenici što su joj životni prioriteti promenjeni. Otvoreno i emotivno je prvi put progovorila o postporođajnoj depresiji o kojoj je u početku ćutala, ostavljajući utisak čak i pred najbližima da je sve u redu i da sve može. Govorila je i o griži savesti koju sebi nabacujemo onda kad nema potrebe za tim, o načinima na koje je otkrila da je preopterećivala sebe, značaju porodice i prijatelja, kao i o načinima na koje se suočila sa stvarima koje su joj često blokirale mogućnost uživanja u sopstvenom životu.

Nova epizoda donosi razgovor sa Zoranom Kostićem Canetom, frontmenom grupe Partibrejkers, čovek kom je pesma omogućila da da bude zaštićeni svedok svog vremena. U razgovoru čija je inicijalna tema bila sloboda, od sistema, od otrova, od strahova, od neukusa i od sopstvenih demona, Cane je u svom stilu, malo kroz stihove, a malo kroz cinizam, govorio o mnogo čemu praktikujući taj početni princip - slobodu misli i izražavanja. Epizoda koja je pred vama donosi uvide pesnika i čoveka o političkim sistemima koji ljude teraju u rat, o vrednosnim sistemima koji nas odvajaju od svoje prirode i istine, o duhovnosti, o prirodi, o čišćenju sopstvene duše i o svemu onome što se nađe između.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarom Vukom Cvijićem, koji je iz pozicije istraživačkog novinara i višedecenijskog medijskog iskustva govorio o kritičkom načinu razmišljanja, kao i o načinu na koji profesionalni novinari pristupaju novim informacijama, kako se odnose prema glasinama, kako proveravaju informacije i kada ih usvajaju kao činjenice koje će posle tretirati kao proverenu istinu.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM". Vodič nam je Mladen Mrdalj, politički analitičar i doktor filozofije. Kako se zakuvava situacija u ovom našem društvu - korisno je saznati kako bi se stvari mogle razvijati. Saznajemo i koje je životna priča Mladena - kako je izabrao svoj put i došao u situaciju da daje svoj sud o onome šta nam se dešava na političkoj sceni Neverovatno, ali istinito - kraj avgusta je sasvim blizu. Leto prelazi u svoju zrelu fazu čini se prebrzo. Septembar nas čeka iza ćoška, a tenzije se u društvu krčkaju - predaha, bez. Pozvala sam u pomoć da nam stvari razjasni zanimljivi mislilac i tumač političkih (ne)prilika Mladen Mrdalj. Nike lako suočiti se sa istinom, ali da bi mašta proradila ponekad je važno saslušati kako stvari stoje u okviru realnosti. Već od septembra očekuju nas bioskopske premijere i pozorišta otvaraju svoja vrata tako da će se eskapizam vratiti na jelovnik, a do tada poslušajmo dijagnoze - korisno je da bi se našao najefikasniji lek i melem. Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama, ovog puta posvećena je mašti i njenom značaju u našem životu. Gost Miljane Nešković je stendap komičar Nikola Radojlović, koji je ocenio da ima natprosečnu maštu, između ostalog i zato što ju je posebno razvijao od malih nogu. "Sve oblike, sve što se nalazi oko nas, većina ljudi može da vidi, a ja zamišljam, tako je počelo", objasnio je Nikola, koji je ovom prilikom govorio o otkrivanju sveta mašte iz pozicije slepog dečaka, o značaju mašte za razvijanje empatije, o zabavi, ali i o diskriminaciji.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Stevan Filipović, filmski autor i slobodni mislilac. On je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan veoma neobičan sugrađanin. Njegov novi film "Pored tebe" u bioskopima je od 6.septembra, uzbuđenje raste. U našem društvu situacija se zakuvava - polako se svi vraćamo u stvarnost posle letnjih predaha. ŠBB KBB serijal širi polje delanje te pored "masterklasa o maštanju" u puzle svakodnevice ubacujemo i "radionicu za kako sačuvati zdrav razUM". U novoj epizodi ugostili smo Stevana Filipovića, filmskog reditelja i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti. Razgovaramo otvoreno o aktuelnim vrelim političkim temama, ali i o mentalnom zdravlju, (ne)prilikama u svetu domaćeg filma i opasnostima "cancel" kulture - kulture "otkazivanja". Sa velikim zadovoljstvom najavljujemo i premijeru njegovog novog filma "Pored tebe" - deo tirlogije započet filmom "Pored mene", a koja se završava sledeće godine naslovom "Pored nas". Poput Marvela i Stevan ima univerzum svojih junaka koji se prepliću još od blokbastera "Šišanje". Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Jelena Mandarić, samohrani laborant kome je život stand up. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična građanka. Posle Jagode i Ane - ugostili smo i Jelenu treću članicu stand up trija - "Žene koje pričaju". ŽKP-u smo posvetiti tri ŠBB KBB epizode ovog varljivog leta 2023. - plan je da vratimo humor kao način da spasimo zdrav razUM. Na njihovom sajtu Jelenu je predstavljena rečima: "Jelena je po struci (samohrani) laborant. Dolazi iz Alibunara i počasni je nosilac titule “Prva igla južnog Banata”. Ima mišljenje o svemu i ne ustručava se da ga glasno iznese. Krenula je u teretanu sa ciljem da bude Hale Beri. Deset minuta njenih frustracija je deset minuta vašeg sigurnog smeha." I ova ŠBB KBB epizoda Masterklasa o maštanju se ne propušta - poziv je da se zajedno smejemo pod parolom - samo iskreno, bez fejka. Važno je da se podsetimo koliko smo duhovita nacija i da nam je to vrlina koja nam može pomoći da rešimo ovaj na izgled nerešivi sudoku društva u velikoj nevolji. Epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o poslovnom, finansijskom i kreativnom osnaživanju i osamostaljivanju, pre svaga žena, ali i ne smo žena. Iva Parađanin, autorka podcasta "Tampon zona" koji je za kratko vreme dobio veliku popularnost kao "siguran prostor za žene na internetu", govorila je o svom putu profesionalnog osnaživanja, iz ugla Milenijalke koja je na tržište rada stupila u vreme plata koje su se dobijale u kovertama "kad dođu. Iva je pričala o preispitivanju koje je prethodilo njenoj odluci da napusti korporaciju i otpočne samostalnu priču, uprkos malom detetu, kreditima i svim ostalim razlozima koji su ulazak u nepoznato možda činili zastrašujućim. Govorila je i o podršci, lekcijama koje je za ovo vreme naučila i odnosu prema sistemu koji svojim radom menja, imposter sindromu sa kojim se dugo suočava, perfekcionizmu... Pred vama je iskren i topao razgovor o borbi za slobodu, na ličnom, profesionalnom i društvenom planu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnom poslanicom Zeleno-levog fronta Biljanom Đorđević, politikološkinjom i docentkinjom Fakulteta političkih nauka. Kada čujemo da se u javnosti kaže da neku temu ne treba politizovati to u prevodu znači da na toj temi ne treba skupljati jeftine političke poene. Ipak, u daljem prevodu, a i u praksi to se na kraju svede na poruku da o toj temi ne treba ozbiljno razgovarati, da neki problem ne treba uvezivati sa institucijama i da odgovornost ne treba tražiti u sistemu koji može biti bolji. Baš zbog toga, jedna od teme današnje epizode je politizacija, šta ona jeste, šta bi trebalo da bude, ali i koja su to polja koja bismo morali što pre da politizujemo, ako želimo da budemo ozbiljno društvo. "Ljudi prečesto misle da je nešto što im se dešava njihov lični problem, možda nemaju stan, možda ih maltretiraju na poslu, mi žene takođe to preživljavamo. Tek kad se progovori o problemu, dođemo do toga da ono što smo mislili da su naši lični problemi su u stvari sistemski problemi društva i da moraju da se politizuju kao teme, kako bismo ih rešili kroz institucije", objasnila je Biljana u epizodi o kojoj je govorila i o mehanizmima na koje poslanici vlasti opstruiraju rad opozicionih kolega, ali i talasima desnih ideja, koje dolaze kako sa Zapada, tako i sa Istoka.

Gošće nove epizode Mamazjanije, učiteljica Marija Milinović i logoped dr Violeta Nestorov, uvele su nas u svet učenja i domaćih zadataka, i u razgovoru objasnile sve poteškoće, pravila, smernice i “recepturu” po kojoj oni najmlađi, u nižim razredima osnovne škole, ali i oni stariji školarci, najlakše pamte. Iz iskustva rada sa najmlađima, od predškolskog uzrasta, pa do petog razreda, naše gošće savetuju roditelje kako da dete postepeno uđe u svet školskih predmeta, bez stresa, pritisaka i napora, koji im prosvetni sistem, ali i mame i tate često nesvesno nameću. One otkrivaju kada je pravi momenat da roditelji “uskoče” i pomognu detetu oko učenja i domaćeg zadatka? Kolika je uloga učitelja, nastavnika, a kolika roditelja u privikavanju deteta na učenje? Koji su prvi simptomi koji ukazuju da dete ima poteškoće u učenju i da mu je neophodna stručna pomoć? Kako u savremeno doba, kada su “distraktori”, spoljni faktori, poput igrica, društvenih mreža i raznih internet sadržaja, dete privoleti da sedne i da uči? U novoj Mamazjaniji, Marija i Violeta, savetuju mame i tate kako da priđu detetu sa poteškoćama u učenju, ali i objašnjavaju zašto ocene nisu najvažnije i kada je vreme da se knjiga ostavi, da se napravi pauza, a uzme igračka ili upali crtani film. Pratite nas na:

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Ana Zlatanović, stand up komičarka, pisac i vlasnica veoma neobične biografije Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Posle Jagode, ugostili smo i Anu još jednu članicu stand up trija "Žene koje pričaju". ŽKP-u ćemo posvetiti tri ŠBB KBB epizode ovog varljivog leta 2023. Na njihovom sajtu za Anu piše: "Ana je androgeno stvorenjce sa iščašenim pogledom na svet. Veruje da je tajna dobre komunikacije u upornom ćutanju. Ako baš mora da razgovara, to radi sa patkama i mačkama. Neko bi rekao “luda žena sa mačkama” ali mi znamo da je Ana bila luda i pre njih, mačke su samo accessories. Nastupi su retke prilike u kojima možete čuti Anu da svoje čudnjikave (da se tako blago izrazimo) misli deli sa ljudskim bićima, a to se ne propušta." I zaista, ova ŠBB KBB epizoda Masterklasa o maštanju se ne propušta - bukvalno od smeha do suza pa ponovo smeha - neverovatna životna priča i pride čvrst stav na prvo pogled krhke Ane - nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa. Kao lider digitalnog plaćanja Visa je prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih dijaloga o tome na koje načine moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gost Miljane Nešković je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu. Vladimir je govorio o tome koliko su se naše finansijske navike digitalizovale, o novim mogućnostima koje je digitalizacija otvorila, kao i o promenama koje je to uslovilo u rukovođenju sopstvenim novcem. Pozivamo vas da ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike u kojima ćete saznati mnogo o uticaju tehnologije na psihologiju, na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema novcu.

Najkontroverznija srpska reperka Mimi Mercedez u podcastu "Život na srpskom" priča o filozofiji, o novcu i vrednostima, o EKV-u i devedesetim, o razbijanju klišea i buntu nove generacije. Milena Janković, poznatija kao Mimi Mercedez, jedan je od najžešćih glasova nove rep generacije, a ovog leta je posebno aktuelna - sa Sarom Jo promoviše pesmu "Sandra Meljničenko"; niže festivale - nastupila je na Exitu, ovog vikenda je na Uzletu u Čačku, a 24. avgusta na Kontakt festu na Beogradskom sajmu; u finalu je za Nagradu Milan Mladenović, što je za mnoge bilo iznenađenje... Pa i za nju. U podcastu "Život na srpskom" Mimi Mercedez priča o tome šta za nju zapravo simboliše EKV, ali razotkriva i druge stavove svoje generacije koji zbunjuju starije - zašto repuju o novcu i prestižu, zašto se "veličaju" devedesete, koje su to vrednosti koje opstaju. Objašnjava zašto je umesto Filozofskog fakulteta izabrala "uličnu školu", zbog koje oseća da je proživela 100 života. Otvara nam mali prozor u svoj i otkriva zašto ne piše ljubavne pesme, šta je za nju dobar život na srpskom, zašto ne može da ima mnogo prijatelja i zašto ne gleda sebe u budućnosti.

Poslednja epizoda u ovoj sezoni podkasta "Dobar loš zao" je snimljena! Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se u prvom delu emisije anketnim odborom koji je prestao da postoji brže nego što uspete da izgovorite "anketni odbor", zabrinuli su se da li će krivično delo klevete da prepliva Drinu, podsetili su gledaoce gde Vulin štekuje zamotuljke, a bavili su se i razlozima za Jokićevo "zabole me za reprezentaciju". Sezona se završava u velikom stilu, idealnim gostom, Slobodanom Stuparom. Na svoj prepoznatljivi šeretski način Sloba nam je ulio preko potrebni optimizam, kako bismo koliko toliko bili mirni tokom avgusta. Govorio je o Kosovu, opoziciji, a naročito o okrnjenosti režima, koji, po njemu, neumitno srlja u propast. U Magarećem kutku moći ćete da proučite koje porno sajtove posećuje Jovana Jeremić. DLZ, sredom od osam na našem portalu, jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Perom Jovovićem, novinarom i autorom internet emisije PopTok na našem portalu. Pero je vrlo mlad novinar, ali je već ušao u istoriju domaćeg novinarstva kao prvi autovani LGBTI+ novinar i kolumnista koji je otvoreno pisao o tome kako je živeti kao gej u Beogradu. Pred vama je njegova životna priča. O odrastanju u malom mestu, osnaživanju i prepoznavanju svoje istine, preseljenju u Beograd, snalaženju u medijskom svetu, osporavanju i podršci, ali i životu uz konstantne pretnje najtežim oblicima nasilja koje država ignoriše, Pero je govorio iz ugla nekoga ko nikad nije imao problem da govori, ali i ko je sada već u poziciji da nema kud, nego da bude još glasniji. Kako je istakao, u jednom periodu su ga posebno bolele uvrede starijih kolega, zato što je poštovao njihov put, a i znao je da skoro nikad starije kolege ne napadaju mlađe, koji se još uvek traže. Ipak, nastavio je piše s istom motivacijom: "Oduvek sam želeo da pošaljem sliku da ova zemlja nije samo njihova, nego je malo i naša. Malo više. Da u ovoj zemlji ima ljudi koji ne mrze, da je u redu i moguće živeti kako želiš, voleti koga voliš, farbati kosu, mazati nokte. Jedva čekam da im dokažem koliko su u krivu", rekao je Pero u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Jagoda Jovanovič, stand up komičarka, pisac i žena sa stavom i veoma neobičnim i uzbudljivim životom. kako na srpskom tako i na španskom jeziku. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Jagoda je deo trija "Žene koje pričaju" (ŽKP) kojima ćemo posvetiti naredne tri ŠBB KBB epizode ovog varljivog uzavrelog leta 2023. u hotelskoj sobi 207 na Terazijama u Beogradu. Na njihovom sajtu za Jagodu kažu: "Jagoda je bivša diplomatkinja koja je dala otkaz u državnoj firmi i bavi se standap-om i spasavanjem napuštenih pasa sa ulice. Trenutno piše knjigu "Kako da sjebete svoj život u dva jednostavna koraka". Živi u Beogradu sa mužem Špancem. ako mislite da je to neobično, čekajte da čujete kako se njihova deca prezivaju. Za neke je Jagoda sila prirode, a za neke budala. Istina je da Jagoda ni životu ni publici neće ostati dužna." U atmosferi društva koja uopšte nije smešna - da li je humor taj koji nam pomaže da spasimo zdrav razUM? Da li smo zaboravili da se smejemo u ovoj demo verziji države koju vode ljudi operisani od smisla za humor? Kako se šaliti kada vam pišu strašno uvredljive komentare i otvoreno vas vređaju po komentarima na društvenim mrežama gde se trudite da izmamite osmehe na lice i smeh od srca? O svemu tome, ali i životu sa suprugom koji dolazi iz Španije, kao i o stand up sceni kod nas i gde se na njoj nalaze devojke - pričamo sa Jagodom u novom izdanju "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" koji poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa, koja je kao lider digitalnog plaćanja prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih razgovora o načinima na koje moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gošća Miljane Nešković je prof. dr Zorica Tomić, koja je iz ugla komunikologije objasnila do koje mere je digitalizacija uticala na menjanje komunikacije. Imamo više mogućnosti za komunikaciju i više medija nego ikad, a kako to sve utiče na efikasnost i uspešnost komunikacije? Šta se promenilo, a šta se nikad neće promeniti? Pozivamo vas da ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma Nove digitalne navike“ u kojima ćete saznati mnogo o uticaju tehnologije na psihologiju, na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema novcu.

U novoj epizodi podcasta "Život na srpskom" Sanja Đaković razotkriva nam duh starog Beograda kroz neke od najuzbudljivijih priča njegovih stanovnika. Sanja Đaković je pre nekoliko godina krenula da vodi Ljubavnu šetnju Beogradom, u kojoj otkriva romantične tajne čuvane unutar zidova kuća i zgrada pored kojih svakodnevno prolazimo. Danas u ponudi ima još nekoliko atraktivnih tura -upoznaje nas sa životima zaboravljenih heroja uvodeći nas u njihove zadužbine, vodi nas u noćni život predratnog Beograda kroz najzanimljivije momente, ali nas i uvlači u mračne misterije prošlosti našeg grada programom "Iz policijskih beležnica: Ubistva i zavere". Ovaj podcast "Život na srpskom" počinje prvom zabeleženom ljubavnom pričom srpske prestonice - o "beogradskom Romeu i Juliji", a završavamo ga pričom o ubistvu najbogatije Beograđanke, koje nikad nije rešeno. Između, Sanja daje još čitav niz razloga da vam već sledeća šetnja Beogradom postane istinska avantura. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Crveni alarm nije nikakva prepreka da Nenad Kulačin i Marko Vidojković snime, a vi odgledate novu epizodu podkasta "Dobar loš zao". U prvom delu emisije, momci su se pozabavili američkim sankcijama protiv Vulina (množina), novim srpskim udbaškim pulenkama iz BiH, te razdoru u Narodnoj stranci. Gost, konferansije protesta "Srbija protiv nasilja" i novinar, Smiljan Banjac! Smiki Baki je govorio o sankcijama protiv Vulina (množina), potencijalnim sankcijama protiv Vučića (množina?), protestima čiji je formalni domaćin svake subote u Beogradu i o tome zašto više ne orati Đokovićeve mečeve sa onoliko žara kao nekad. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta zna Vučić šta je 38.5 miliona tona zlata. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihološkinjom Anom Perović o svemu što nismo znali o posttraumatskom stresnom poremećaju, kao i posttraumatskom rastu. Vreme odmora je i vreme da zastanemo, ali i da oslušnemo sebe, da se osvrnemo na ono što nas "žulja" čak i kad spolja deluje da je sve u redu. O posttraumatskom sindromu se na Balkanu najčešće govori samo kada je reč o najtežim oblicima, posledicama akutnih i teških trauma, poput ratnih trauma, saobraćajnih nesreća, preživljanih napada ili prirodnih katastrofa. "Činjenica je da i te kako možemo prolaziti kroz posttraumatski proces nakon kolektivnih trauma, poput masovnih pucnjava, ekonomske krize, ratnog stanja u društvu... Takođe, stanja duge neizvesnosti i stresa, poput mobinga i loših partnerskih ili porodičnih odnosa takođe mogu uzrokovati jedan vid podsttraumatskog stresnog poremećaja, koji se neće istazivati tako jasno, ali će i te kako uticati na kvalitet našeg života, zbog čega je važno da sve te elemente svojih emocija osvestimo, kao što je važno da kao društvo radimo na prepoznavanju i prevazilaženju kolektivnih trauma", objasnila je psihološkinja Ana Perović.

Povremene svađe, ružne reči, lupanje vratima i „Mama, mrzim te“, nažalost su često sastavni deo predpubertetskog, ali i pubertetskog perioda, ali kako jedna mama prelazi preko svega, smiruje situaciju i uči decu da kažu izvini, u novoj Mamazjaniji otkriva naša gošća, glumica i rediteljka Milena Pavlović, majka troje dece, od kojih najstarija ćerka ima 20 godina, mlađa 16, a najmlađi, sin, uskoro puni 13. Posao bez radnog vremena i umetnički život, ne idu na ruku mami koja vaspitava troje, kako sama kaže, potpuno različite dece. Ipak, beskrajni razgovori, strpljenje i upornost, recept su za izlazak iz krize u odnosima dece, u adolescentskom dobu i roditelja, čije je slobodno vreme svedeno na minimum, a tolerancija na večitom ispitu. Ona opisuje ključne momente u životu zaposlene mame, koja svakodnevno balansira između pozorišta, glume i troje dece. Takođe otkriva kako izaći na kraj sa pubertetom, ali kako izgleda i kada dete krene maminim i tatinim stopama, pa se u porodični odnos umeša i kolegijalni. Ljubav prema deci, i uvid u njihova interesovanja, želje, osećanja i cijeve, Milena je prenela na posao što je dovelo do režije dečjih predstava, ali i rada na dečjim emisijama. Naša gošća u Mamazjaniji otkriva i tajne uspeha u vaspitanju, za koje priznaje, nema recept, ni univerzalni šablon, ali određene metode olakšale su tešku predpubertetsku fazu, za koju tvrdi da je najteža. Mamama sa troje male dece poručuje da budu strpljive i da ih nauče da što ranije shvate koliko je i zašto važno da imaju kontrolu nad svojim ponašanjem i da preuzimaju odgovornost za svoje postupke.c

Lana Nikolić, novinarka i aktivistkinja, u podcastu "Život na srpskom" govori o odnosu našeg društva prema osobama s invaliditetom, ali i nerazumevanju, strahovima, predrasudama s kojima se suočava. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Podkast "Dobar loš zao" neumorno nastavlja emitovanje i u sred letnje žege! U novoj epizodi Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se kako je evolucija skrenula ka Aleksandru Martinoviću, zašto se umesto 61 na glasanju za smenju Gašića našlo svega 37 poslanika opozicije, uputili su podršku policajki Katarini koja je javnosti doturila zapisnik saobraćajne nesreće koju je izazvao kum Nikola, a posebna poslastica bio je razgovor o 14.000 procurelih botovskih naloga. Gošća u ovoj epizodi je uticajna tviterašica, novinarka i aktiviskinja, Biljana Lukić. Gospođa Biljana je, između ostalog, iznela svoje mišljenje o protestima, opoziciji, spremnosti režima na primenu sile i paklu koji nas očekuje sa početkom nove školske godine. U Magarećem kutku, učimo novu reč: izbacati! DLZ, jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, na našem portalu, sredom od osam.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi donekle intiman razgovor sa narodnim poslanikom Pokreta slobodnih građana, Natanom Albaharijem. Natan je rođen u Beogradu i upisao osnovnu školu u Zemunu, u koju je išao i njegov otac, proslavljeni pisac David Albahari, nakon čega se porodica preselila u Kanadu, gde je Natan završio Političke nauke na univerzitetu u Kalgariju, kao i master iz oblasti evropskih integracija na Univerzitetu u Bonu. Po povratku u Srbiju, vodio je brojne projekte iz oblasti za koje se školovao, da bi se posle priključio Pokretu slobodnih građana. Ipak, ispod objave na društvenim mrežama Pokreta slobodnih građana o njegovoj akademskoj i radnoj biografiji, najmanje je bilo reči o njegovoj stručnosti, a najviše o njegovom jevrejskom poreklu i to onih komentara koji su bez zadrške iskazivali mržnju prema svim pripadnicima Jevrejske zajednice i bili pokazatelj čistog antisemitizma u 21. veku, u našoj zemlji. Natanova politička angažovanja najviše su usmerena ka diplomatskim pitanjima, ipak, skoro svako njegovo javno obraćanje isprate i komentari u kojima se pokazuje čist fašizam. Ovo nisu jedini pokazatelji antisemitizma u sadašnjoj Srbiji. Od bacanja sekire na Jevrejsko groblje, preko iscrtavanja kukastog krsta i upadanja na izložbe, jasno je da je reč o devijaciji koja prevazilazi okvire govora mržnje s opskurnih naloga na mrežama. Takođe, svima je jasno i koliko daleko antisemitizam i fašizam mogu da odu, ako se na njih ne reaguje adekvatno i na vreme. Upravo zbog toga, Natan je pristao da razgovara o svom odrastanju, o stereotipima sa kojima se susretao, ali i koje je osećao i koji u poslednje vreme rastu, o čemu svedoči i podatak da smo kao zemlja u međunarodnim krugovima označeni kao država s rastućim trendom ekstremne desnice i antisemitskih tendencija, koje i dalje prolaze ispod radara.

Jedna od najomiljenijih doktorki u Srbiji, specijalistkinja oftalmologije, dr Katarina Bajec, autorka emisije “Zdravo misli”, ali pre svega mama dva dečaka, gošća je nove epizode Mamazjanije. O vremenu kada je bila na studijama, a na drugoj godini rodila prvog sina, doktorka Bajec priča bez zadrške i opisuje kako izgleda biti paralelno jedna od najboljih studentkinja Medicinskog fakulteta i brižna mama, i naglašava da ništa nije nemoguće uz čvrstu volju i malo požrtvovanja. Koliko je važno zdravlje deteta, toliko je bitno stanje u kojem su mama i tata, a doktorka Bajec prošle godine suočila se sa operacijom benignog tumora na dojci i tom prilikom osetila je kako izgleda biti pacijent i koliko je važno da žene, posebno majke, vode računa na vreme o svom zdravlju i nipošto ne odlažu preventivne preglede. Ona nam otkriva najveće čari kod podizanja dva deteta između kojih je razlika čak 17 godina. Takođe, savetuje kako da se pored svih obaveza i pritisaka koje nameće savremeno društvo, jedna majka svakodnevno posveti detetu bar na nekoliko minuta. O ovim, ali i o metodama savremenog vaspitanja, izazovima za mlade žene, koje su majke, zdravoj ishrani dece u vreme kada jedva stižemo da na sto postavimo kuvano “na kašiku”, i mnogim drugim temama roditeljstva, iz bogatog iskustva, kao majka, ali i kao lekar, razbija predrasude i svojim savetima, uči nas doktorka Bajec, da budemo nežnije i bolje prema sebi, a tako ćemo biti i prema svojoj deci.

O radu, iskustvima i misiji "Solidarne kuhinje" u podcastu "Život na srpskom" govore Slobodan Sailović i Anja Vujović. Već tri godine volonteri "Solidarne kuhinje" u Beogradu triput nedeljno dele besplatne obroke najugroženijima u našem društvu. Neretko na društvenim mrežama osvanu fotografije "najtužnijeg reda za hranu", a Slobodan i Anja kažu da je taj red sve duži. Ipak, u njemu se dešavaju lepe stvari i otkriva najhumanije lice Beograda. Ovom prilikom saznajemo kako funkcioniše Solidarna kuhinja, kako se finansira i sa kakvim izazovima suočava, ko su ljudi uključeni u njen rad, ali i koga sve sreću među onima koji dolaze po obrok. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa. Kao lider u oblasti digitalnog plaćanja, kompanija Visa je prepoznala važnost edukacije i konstruktivnog dijaloga o tome na koje načine moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gost Miljane Nešković je Nela Bunčić Vukomanović, trkačica, motivatorka, creative digital menadžerka, koja kao Yugoslovenka sa Instagrama ni sama ne zna koliko je ljudi poterala da se pokrenu, uprkos kišnom danu ili mrzovolji. Dakle, razgovaramo o načinima na koje se menjamo dok klikćemo, ovog puta konkretno o tome do koliko je postojanje interneta, mobilnih aplikacija i svih mogućnosti digitalnog sveta promenilo naš odnos prema fizičkim aktivnostima. Znamo da ni za kičmu ni za oči nije dobro provoditi ceo dan ispred kompjutera, na telefonu, u gledanju serija ili igranju video igara. Znamo da je sedenje nova prepreka za zdrav život, ali koje su prečice ka zdravlju koje nam je doneo internet, kako da odaberemo sadržaj za sebe, gde su zablude, a koje su koristi modernih tehnologija tema je razgovora koji je pred vama.

Ako ste se pitali da li je naslov nove epizode podkasta "Dobar loš zao" posledica toplotnog udara koji su doživeli autori, ne brinite, nije. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su nadenuli nove nadimke za dva vozača, malo jača (predsednik i ministar finansija), koji su se vozali obilaznicom oko Beograda. Uz to, brižljivo su proučili slučaj vidojvdanskog napada na jednu majicu, problem nastavka protesta, a tumačili su i govor tela (tačnije prstiju) producentkinje TV Pink, koja je s balkona ružičastog TV monstruma pozdravila okupljene građane. Gost, prvi put u DLZ, majstor karikature, Marko Somborac! Osim što je pričao o tome kako se oseća posle 4000 nacrtanih i napisanih karikatura u "Blicu", Somborac je komentarisao dostignuća aktuelnog režima, uporedio ga sa prethodnim režimima, govorio je o tome kakve pritiske trpi, a pričao je i o protestima i drugim aktuelnim i bolnim temama. U "Magarećem kutku" moći ćete da čujete Anu Brnabić kako postavlja dijagnozu bebi koja je poginula u aferi "Helikopter". DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra i pred izbacivanjem iz SPC, sredom od 20 sati, na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o životu, rastu i sazrevanju sa glumicom Bojanom Stefanović. Kroz život nas oblikuju stvari koje smo dobili, koje smo izgubili, za koje smo se borili, usponi, padovi i ciljevi koje smo odabrali kao svoje. U Bojaninom slučaju, životna prekretnica je bila prerana smrt njene majke, koja je u četrdeset i osmoj godini preminula od karcinoma, kada je Bojana imala devetnaest, a njena mlađa sestra devet godina. Danas, kao izgrađena žena, koja je i sama majka, Bojana je sa važne distance i iz ugla životne zrelosti govorila o promeni koju nosi gubitak roditelja, prerano odrastanje i sve ono što dolazi u paketu s tim, a čega često nismo svesni dok smo pogođeni velikom boli usled gubitka. Nezimerno smo zahvalni Bojani na poverenju i spremnosti da govori o ovako važnoj i delikatnoj temi s ozbiljnošću, iz pozicije naučenog, bez fetišizacije bola i senzacionalizma.

Da porođaj može biti ujedno predivno, neprocenjivo, ali i traumatično iskustvo, svedoče gošće nove “Mamazjanije”, kantautorka Ana Štajdohar, mama dečaka i devojčice i glumica Kalina Kovačević, koja je mama dve ćerke. O danima u kojima su dobile najdragoceniji poklon na dar – svoju decu, ali i teška, mučna sećanja, zbog komplikacija na porođajima i neizvesnih nedelja koje su usledile, nerado se sećaju dana kada su njihova deca došla na svet. Ana i Kalina su po dva puta ulazile hrabro i borbeno u porođajne sale i oba puta iz njih izlazile sa knedlom u grlu. Njihova iskustva potvrđuju reči brojnih lekara, da je “svaki porođaj priča za sebe” i da se mnoge komplikacije u trudnoći ne mogu predvideti, uprkos modernoj tehnologiji, savremenim medicinskim aparatima i stručnim zdravstevnim radnicima. One objašnjavaju šta je najvažnije tokom oporavka posle traumatičnog porođaja i zašto je momenat izlaska iz porodilišta i povratka kući bez bebe u naručju, nešto što se nikad ne zaboravlja. Savetuju buduće mame, kako da se posle mukotrpnog iskustva na prvom porođaju odluče za drugo dete i odvaže na novu trudnoću. Navode koliko je tokom porođaja važna podrška i prisustvo bliske osobe, ali i kritikuju sve što “škripi” u srpskom zdravstvu, konkretno porodilištima. Kalinine dve devojčice danas su zdrave i nasmejane, kao i njihova mama, kojoj je nakon prvog porođaja život bio ugrožen, ali nije dozvolila da njena mezimica raste sama i rodila joj je sestru, čije je prevremeno rođenje i oporavak bio takođe komplikovan. Ipak, danas uživa sa svoja dva blaga, bez obzira na teške momente kroz koje su prošle. Anini ćerka i sin, njena su najveća radost, ali se sa tugom u očima seća rođenja ćerkice, koja je na ovaj svet stigla pre vremena i koju je umesto u dečjoj sobi punoj igračaka, na početku njenog života posećivala u bolnici dok je ležala u inkubatoru. Na rođenju je i Anin sin prošao komplikacije, ali se na sreću sve dobro završilo. Ove dve poznate mame i uspešne, snažne žene, prenele su svoja iskustva, način i metode borbe, kao i suočavanja sa strahovima, svima koji prate Mamazjaniju, u nadi da će pomoći budućim mamama, a naročito onim koje su prošle kroz teške porođaje, da istraju i da se ne plaše, jer treba da znaju da se bore za ono najvažnije – svoju decu.

Pred vama je prva od pet epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma „Nove digitalne navike“, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa, koja je kao lider digitalnog plaćanja prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih razgovora o načinima na koje moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gošća Miljane Nešković je psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Perović, koja je govorila o načinima na koje su društvene mreže i internet promenili naš odnos prema psihologiji i ličnom razvoju. Psihologija je svakako popularnija nego ikad, to je dobro, ali je internet pun i sadržaja koje treba pažljivo analizirati. Ana Perović je objasnila kako da se snađemo u toj velikoj ponudi, naročito u životnim fazama u kojima smo ranjivi. Pozivamo vas da u narednim nedeljama ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma „Nove digitalne navike“ u kojima ćemo se baviti uticajem tehnologije na način na koji komuniciramo, o njenom uticaju na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema novcu.

Skandal u poznatom beogradskom butiku zbog rasističkog ispada zaposlenih odjeknuo je Srbijom, a voditeljka Jasmina El-Abd u podcastu "Život na srpskom" objašnjava zašto je baš sad odlučila da reaguje na ovaj način. Za možda neupućene, voditeljka Jasmina El-Abd je nedavno ušla u poznati beogradski butik kako bi našla haljinu za predstojeće snimanje, a izašla s jako lošim osećajem, uvređena, ponižena, jer su joj zaposlene rekle da je "Ciganka" i da laže. Jasmini ovo nije prvi put da se susreće s rasizmom u Srbiji, a u podcastu "Život na srpskom" otkriva kroz kakve je grozne situacije prolazila odrastajući u Beogradu kao dete iz mešovitog braka, sa čime se sve suočavala, ali i zašto je ovog puta odlučila javno da istupi. Njen post mnogi su podelili, priča je odjeknula u medijima, a evo šta planira dalje. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Zašli smo u dugo toplo leto, ali jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", nastavlja punom parom! Nenad Kulačin (bez gaća, u sakou, studio) i Marko Vidojković (bez gaća, u majici, nova relokacija) u prvom delu su zajedno sa predsednikom podelili zabrinutost oko kapisla-puča u Rusiji, analizirali su upotrebu zapete i znaka pitanja kod keramičara, a bujna mašta naterala ih je da zamisle Jovanu Jeremić sa brkovima, kako na crnom konju oslobađa Kosovo. Pravi gost u pravi čas - advokat Božo Prelević! Došao je trenutak u kome treba ozbiljno i realno sagledati domet protesta "Srbija protiv nasilja", te ukazati na to koji su sledeći koraci u nažalost dugotrajnoj borbi za demokratiju i slobodu, koja nas čeka. Osim detaljne analize kako doći do jedne kolone kojom se režim jedino može pobediti, Prelević je govorio o hrabrim policajcima, hrabrim tužiocima, ali i onim drugim policajcima i tužiocima. U Magarećem kutku ćete shvatiti da su vas pogrešno učili - rad na određeno vreme ne postoji. DLZ, na našem portalu, sredom od 20 sati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom bogate karijere Anne Marie Ćurčić i aktivistkinjom koja stoji iza inicijative "Za Tebe #VAŽNOJE", koja je posvećena edukaciji na polju mentalnog zdravlja. U novinarskim krugovima ime Anne Marie Ćurčić je decenijama sinonim za odgovorno novinarstvo i odbranu Kodeksa, bez obzira na medijske, a i političke okolnosti, kada se tome pridoda njeno iskustvo u borbi za širenje svesti o mentalnom zdravlju, jasno je da je ona dragocena sagovornica za razgovor u kom ćemo se osvrnuti na sve što nam se u proteklom periodu događalo, u životima i u medijima. Ova epizoda podcasta Snaga uma zato je posvećena odgovoru na pitanje: Šta nam je u proteklom periodu trebalo (od medija i institucija), a šta smo dobili? Leto je vreme kada, ako imamo sreće, sebi možemo da priuštimo fizički i mentalni odmor od svega, ali i da se osvrnemo na događaje koji su nas možda promenili, koji su nas načeli, koje smo morali da gurnemo pod tepih da bismo funkcionisali. Zato je leto i idealno vreme da se osvrnemo na svoje medijske rutine, da preispitamo svoje standarde, sve što očekujemo od medija, od državnika, od zvaničnika, a i od svog života. Kolektivna trauma, izazvana masovnim pucnjavama, kroz koju kao društvo prolazimo samo se nadovezala na kolektivnu traumu koju je izazvala korona, ali i na zveckanje oružjem i priče o mogućem ratu, na političku i finansijsku nestabilnost. Mediji a i institucije, čiji je primarni posao bio da nas odgovorno inforimišu i oslobode uznemirujućih nedoumica, u većini slučajeva su samo dolivali ulje na vatru. Zato je ova epizoda posvećena našoj potrebi da se zaustavimo i da u miru razgovaramo o onome što nam je trebalo i što će nam tek trebati.

Bio sam ćerkama i tata i mama, kaže gost nove “Mamazjanije”, Igor Milanović, proslavljeni i nekada najbolji vaterpolo reprezentativac, a danas vaterpolo trener i otac dve devojčice. Igor se kroz razgovor u “Mamazjaniji” prisetio harmoničnih dana kada su mu deca bila mala, a o njima je brinuo sa voljenom suprugom Natašom, dok je surova bolest nije odnela i ostavila ih “bez mame”. O danima, nedeljama, mesecima težine, straha, panike i bola koji su usledili, priča ovaj samohrani otac, koji se na sreću ponovo zaljubio, a njegovu Ivanu, ćerkice su prihvatile sa mnogo ljubavi. Igor nam otkriva može li tata da zameni mamu, koja nije tu i šta je jednom samohranom tati najteže u odgajanju i vaspitanju dece, posebno ženske. Koliko je važna pomoć sa strane: bake, prijatelja, porodice? Objašnjava nam i šta je potrebno da postoji u porodici i u odnosu mame i tate da bi deca izrasla u zadovoljne, dobre i normalne ljude, a kako u današnjem svetu objasniti detetu šta je dobro, a šta loše. O pedagoškim metodama koje je primenjivao, i dalje ih primenjuje, i o tome kako tek sada kada su mu ćerke odrasle ubira plodove žrtvovanja, truda i posvećivanja deci prilikom njihovog odrastanja, po prvi put, kako ističe, javno govori naš čuveni sportista, kojem su ćerke, Irina i Isidora, životno bogatstvo o kakvom nije mogao ni da sanja.