nova.rs

Zašto je Željko Obradović poludeo u Vitoriji, kako je Mića Berić video provokacije Zeka Ledeja i Džejmsa Nanelija pre pobedničkih slobodnih bacanja Čime Monekea i kakav efekat bi mogla da ima partija Tristana Vukčevića? Detaljno je pričao i o Milošu Teodosiću, a iznenadilo ga je što je u dresu Olimpijakosa bio defanzivac godine grčkog prvenstva 2010. Zato je uzvratio sjajnim pričama iz reprezentacije i kako je legendarni Dušan Duda Ivković (sa)čuvao magičnog plejmejkera. Da li crveno-beli mogu da iznenade u Barseloni i šta nas čeka u kumovskom okršaju Obradovića i Dimitrisa Itudisa u Areni? Dotakli smo se i odličnih izdanja Virtusa i Valensije, nesrećne milanske Olimpije, spornih situacija i neverovatnih sudijskih odluka, kao i čuda zvanog Đanmarko Poceko.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi podsećanje na budućnost svakog od nas, razgovor o starenju i starosti sa genijalnom divom srpskog glumišta, Brankom Petrić! Inspirisana ulogom "bake Lu" iz pozorišnog komada Erika Emanuela Šmita "Da krenemo ispočetka", Branka Petrić je govorila o životnim lekcijama koje donosi starost, kao životno doba o kom često govorimo u negativnom smislu iako je ono uspeh: "Starost znači da smo imali dovoljno sreće i dovoljno pameti da preživimo mladost". Kako je objasnila, mnogo je o odnosu prema životu, a i starenju naučila od svoje bake, koja je u osamdesetim godinama morala da počne svoj život ispočetka, kao i od mame, koja nije dozvolila da klonu duhom kad je njihov otac poslat u zarobljeništvo. Ovom prilikom Branka je govorila o svim onim stvarima koje u mlađim i zrelim godinama zanemarujemo, a koje pokažu važnost kasnije u životu, o važnosti igre, o "čuvanju života kao da je prelepi dvorac"; ali i značaju sticanja novih prijateljstava, jer starost znači i život sa uspomenama na važne ljude koji više nisu sa nama. Pred vama je topla i mudra priča žene koja je mlada i u devetoj deceniji života, zato što je sačuvala radoznalost, sposobnost igre i zato što, kako sama kaže, i dalje ima mnogo želja, a želje su važne.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM". Vodič nam je Viktor Kiš, umetnik, skulptor koji radi sa gvožđem i paperjem, kreativac koji je pokrenuo Ciglanu i "Festival 9", haiku majstor i sanjar. Laganim korakom kroz november približavamo se finalu serijala ŠBB KBB podkasta. Pred nama je prava delicija - razgovor sa buntovnikom i umetnikom koji kida. Čovekom koji od gvožđa stvara i leptire. Sa VIktorom razgovoram otvoreno na njegovom igralištu u Ciglani. Pričamo o "weltschmerz"-u, o svesti i savesti, o tome kako izaći na kraj sa ovim naopakim društvom koji se teško odlučuje na promene i drugačije pristupe. Ko može da bude srećan danas u ovakvom svetu koji je brutalan i bolan. "Svet je prelep jer je grozan" - jedan je od haikua koji nam je Kiš ponudio. Ovo izdanje serijala "Šta bi bilo - kada bi bilo" nudi vam umetnika kao javnog sanjara u krupnom kadru koji se drži one čuvene indijanske izreke - "Ako ideš tuđim stopama nećeš ostaviti sopstveni trag". Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

O izazovima sa prvim detetom, ćerkicom Sofijom, koja je uvela u sasvim novi svet, u novoj Mamazjaniji priča naša proslavljena košarkašica Nataša Kovačević Stojaković, koja je 2013. doživela tešku saobraćajnu nesreću i tada prestala profesionalno da se bavi sportom, iako nikada nije prekinula svoje veze sa košarkom, a danas je deo tima Košarkaškog saveza Srbije i vodi Fondaciju „Nataša Kovačević“, ali je pre svega – mama jedne Sofije. Kada je pre 10 godina preživela tešku saobraćajnu nesreću, razmišljala je samo o košarci i kako nikada više neće izaći na teren, ali, pogrešila je, jer kako navodi, ipak je odigrala još jednu sezonu. Tada nije mislila o majčinstvu, deci, porodici, ali je svu svoju snagu usmerila na to da ostane vedra, nasmejana i spremna za neke drugačije pobede. Najveća od svih stigla je krajem prošle godine, kada je rodila voljenu Sofiju. U našem podkastu Nataša priča kako će Sofiji objasniti protezu koju nosi, ali i o tome koliko joj nedostaje košarka. Objašnjava kako nadoknađuje nedostatak sna, sa kojim se bori u noćima kada bebi rastu zubići i muče je grčevi. Takođe, priča o tome zašto je važno da mama i tata podele obaveze oko bebe, ali i da ne zaborave jedno na drugo. Mlada mama Nataša, ispričala nam je šta joj je najteže palo, ali i koji su to najlepši trenuci u životu sa bebom, koja je i nju i supruga Vuka, uvela u jedan potpuno novi svet. Nataša, koju znamo kao velikog borca i ženu koja, ni u najmučnijim momentima ne skida osmeh sa lica, priča o tome kako je ćerka Sofija podsetila koliko je važno radovati se sitnicama i da sva deca uče roditelje da zastanu, i obrate pažnju na „male“ stvari, koje brzo prođu, a mnogo nam znače.

Nova epizoda DLZ u novoj političkoj eri - Vučićevog slobodnog pada u politički ambis. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije proslavili ujedinjenje demokratske proevropske opozicije u jedinstvenu kolonu "Srbija protiv nasilja". Sada više nema prostora za sitne prepirke i probirljivost, zna se kako se ruše autokratski režimi, ujedinjenjem, a DLZ, koja je na tome insistirala od početka je javno podržala ovu kolonu u izbornoj borbi protiv zlikovačkog režima, jer... šta drugo? Da ne dobijemo još jednu, "državotvornu" kolonu desničarskih stranaka postarali su se Zavetnici, zahvaljujući zavetu koji su dali predsedniku i njegovoj hunti. Autori DLZ mole marketinške agencije da hitno sklope dogovor sa gospodinom Vučićem, koji je kao svoje predizborne aktivnosti najavio blejanje ispred dragstora i startovanje gospođa. Bilo je vremena i da primetimo kako se stranci s predsednikom Srbije ophode kao pijani dizač tegova prema bokserskoj "kruški" u luna-parku. Gost je jedan od vođa demokratske opozicije, Nebojša Zelenović. Autori su ličnim primerom pokazali da više neće peckati ujedinjenu opoziciju, već da joj u narednom periodu valja pružiti punu podršku i drugarstvo. Zelenović je dosta govorio, uglavnom kako je lepo kada se ujediniš oko zajedničkog cilja, a još lepše kada je taj cilj rušenje diktature. Nebojša je otvoreno priznao šta smatra izbornim uspehom i kakve su tehničke koalicije moguće, ukoliko na izborima glasači SNS otkažu poslušnost svom luzerskom tiraninu i zajedno sa opozicionim glasačima ga pošalju u političku istoriju. U Magarećem kutku moći ćete da čujete kako agenti zapadnih službi idu po beogradskim kafićima i novcem "apaju" mlade da glasaju protiv onih koji su im sve oteli. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Druga epizoda košarkaškog podcasta na Nova.rs Sportski podcast kakav ste čekali krenuo je na Nova.rs, a posle premijere, u specijalnom terminu i sa posebnim gostom pred vama je i druga epizoda. "Pick and roll" smo vrteli na našem portalu u susret duelu Partizana i Crvene zvezde u okviru ABA lige (20.00), takođe u Areni, a u našem studiju bili su domaćin Miroslav Mića Berić i prvi gost, Predrag Drobnjak, njegov veliki prijatelj i bivši as. Četiri dana ranije na istom mestu odigran je večiti derbi u Evroligi i crno-beli su posle sjajne utakmice slavili sa 88:86. Bio je to i prvi ovosezonski okršaj večitih rivala... A, šta vas čeka večeras u drugoj epizodi? Fokus je bio na derbiju, onom okončanom, a pričali smo i o ovom večerašnjem... Šta je obeležilo kolo u Evroligi, šta nas čeka u četvrtak i petak, kada Zvezda dočekuje Bajern, a Partizan gostuje Baskoniji?

Podcast Snaga uma donosi razgovor sa voditeljkom i jednom od najvoljenijih TV lica s ovih prostora Marijom Kilibardom. Marija je sa Miljanom Nešković otvoreno i prijateljski govorila o verzijama uspeha koje je stavljala pred sebe sa dvadeset, u tridesetim i u četrdesetim, o stereotipima i preprekama sa kojima se susretala kao žena u javnom poslu, ali i o kulturi nežnosti i čeličenju kroz koje je ona sama sebe provela tokom godina.

Ekscentrične, egzotične, neuobičajene, majka, ćerka, baka, poznata glumica Hristina Popović i njena mama balerina, koreograf i pozorišna rediteljka Sonja Vukićević, koja je i baka devojčice Luče, u novoj Mamazjaniji „češljaju“ čitav svoj život, od putovanja u Meksiko kada je Hristina imala osam godina i polako ulazila u svet umetnosti, pozorišta i glume, sve do danas, kada je tu i Luča, njena ćerka, a njih tri nerazdvojni ženski tim. O tome zašto je Sonja bila tako stroga prema Hristini, štedljiva na komplimentima, pohvalama i nežnim rečima, ali puna poverenja i razumevanja za dečju slobodu, a sada je baka-anđeo prema Luči, razgovarale smo u našem podkastu i zaključile da su reči pored međusobnog poštovanja i bezrezervne podrške, nekad i suvišne, nepotrebne. Nekonvencionalne majke Sonja i Hristina, otkrile su nam da se ne obaziru na ustaljene norme vaspitanja dece, šablone savremenog društva, već uvode svoja, nova pravila, koja su tajna zadovoljstva i osmeha koji im ne silazi sa lica. Otkrile su nam i kako je Sonjin posao, putovanja i način života obogatio Hristinino detinjstvo i dao joj smernice za budućnost. Takođe su dale recept kako da majka istovremeno bude drugarica, ali i autoritet, da dete kontroliše, ali i da mu daje slobodu i naglasile zašto je poverenje između roditelja i deteta najvažnije za njihov odnos i zašto roditelji nikada ne bi smeli da nameću detetu svoje stavove, izbore, mišljenje. Sonja nam je ispričala čega se najviše plašila kada je sa osmogodišnjom Hristinom bila u Meksiku, dok se Hristina prisetila šta joj je Bora Todorović rekao nakon što je odigrala ulogu Đenke, ali i koliko je pismo Milene Dravić imalo uticaj na njen život i rad. Komični, ali i problematični momenti iz Hristininog detinjstva i Sonjine mladosti, provukli su se uz salve smeha kroz ovu epizodu Mamazjanije. Uz mnogo šale, malo suza radosnica, zagrljaja, ali i sitnih prekora, balerina i glumica, objasnile su nam kako treba da izgleda savršen odnos majka-ćerka, u kojem su humor i ljubav najjača odbrana od svakog problema i „crnog oblaka“.

U novoj epizodi podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pokušavali da se sete ko je Tomislav Nikolić, brojali su da li je predsednik supersile Srbija bio u 186. ili 187. redu na balu vampira u Kini, a sa radošću su odlušali i novi NDH žurnal sa govorom satnika Bakareca. Gošća u crnim danima nekada slavnog beogradskog Sajma knjiga čuvena je književnica Jelena Lengold. Osim o zvezdi sajma Šešelju i razlozima zbog kojih tamo neće ići, gošća je izuzetno nadahnuto govorila o Srbiji i njenoj, ispostaviće se prema Jeleni, ne tako sjajnoj budućnosti. U Magarećem kutku naučičete da su tunel, pasarela i stepenice ka nebu, isto.

Novi košarkaški podcast, kakav ste čekali, na Nova.rs svakog ponedeljka. Evroliga, Partizan i Crvena zvezda, ili Crvena zvezda i Partizan (ko kako voli), srpski košarkaši, sva dešavanja i zanimljivosti - između dva kola elitnog takmičenja. "Pick and roll" je košarkaški podcast posvećen svemu navedenom, a vaš domaćin je Miroslav Mića Berić, sa kojim ćemo se družiti do kraja ove sezone. I ne samo on, već će mu društvo na Nova.rs praviti i brojni gosti, legende igre pod obručima. Sudar dva vaša omiljena kluba sada sa parketa širimo i u naš studio. Mića Berić je sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs, zavrteo prvi "Pick and roll" u susret prvom ovosezonskom večitom derbiju u Evroligi (četvrtak, 18.30).

Podcast Snaga Uma - Stanko Crnobrnja by nova.rs

Pubertet je najstresnije doba za dete, ali i za roditelja, čija je uloga, ponašanje i reakcije na promene koje se dešavaju, ključna i odgovorna za dalji razvoj tinejdžera, a kasnije i za njegovo odraslo doba, priča u novoj Mamazjaniji naša poznata glumica Ljubinka Klarić, koja je ponosna majka jednog dečaka. Posao glumice, koji ne poznaje radno vreme, ne ide na ruku mami koja odgaja dete. Ipak, uz pomoć porodice, svojih najbližih, ali i stalnih dogovora sa bivšim mužem, Ljubinka je uspela da izvede svog Kostu na pravi put, a sa njim je prošla kroz brojne izazove, iz kojih su uz mnogo truda, rada, a pre svega bezrezervne ljubavi, zajedno izašli kao pobednici. Ljubinka otkriva koji momenat majčinstva joj je najteže pao i kako su se izborili sa zavisnošću od igrica, koje su u današnje vreme problem 90 odsto porodica koje u kući imaju pubertetlije, ali i mlađu decu. Ona se priseća kako je kroz iznošenje svog primera borbe sa krizama u odrastanju deteta, pomogla mnogim roditeljima u našoj zemlji, ali i neumesnih interpretacija i komentara u srpskoj javnosti. Apeluje na roditelje da svoju sebičnost i vezanost za dete stave po strani, a prioritet daju dečjoj sreći, iako ih ona ponekad, određenim delom isključuje. Otkriva nam i na šta je, kao majka, ponosna, ali i objašnjava razliku između „majčinskog“ i „porodičnog“ tipa čoveka, koju, ističe, mnogi u Srbiji, nažalost, ne razumeju. O Kostinom odlasku u Sjedinjene Američke Države, odnosu sa njim, koji je sav njen život, ali i sa bivšim mužem, sa kojim rešava probleme i nedoumice sa kojma se njihov sin susreće, o težini glumačkog posla, koji nema uvek razumevanja za privatan život, iskušenjima i izazovima sa kojima se hvata u koštac od svoje 30. godine i promenama koje su je zatekle nakon rođenja deteta, u novoj epizodi Mamazjanije, čućete od Ljubinke Karić, televizijske, filmske i pozorišne glumice.

U novoj epizodi podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se drskim insinuacijama da velečasni srpski državni vrh ima veze s mafijom, analizirali su nivo bedništva na kom se trenutno nalazi "Srpska lista", a posvetili su nekoliko sekundi predlozima medijskih zakona koji su u međuvremenu povučeni iz skupštinske procedure. Naši voditelji najbolje znaju kako je to čačkati mečku izgovorenom reči, ali njihov gost, novinar NIN-a, Vuk Cvijić, ponekad stvarno preteruje. Ukoliko nešto niste znali o sprezi države i organizovanog kriminala, a znali ste sve, samo se pravite blesavi, tu je Vuk da o tome naglas govori. Dragocen razgovor o crnim vremenima u kojima pokušavamo da sačuvamo žive glave. U Magarećem kutku čućete kako Šapić brani čast svoje vile preteći Miketićevoj porodici. DLZ, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi intiman razgovor sa glumicom Anđelom Jovanović, koja je govorila u odrastanju iz ugla hipersenzibilne devojčice, "koja ima antenice pomoću kojih hvata sve što osećaju drugi, a i ona sve mnogo intenzivnije oseća". Anđela je iskreno govorila o odnosu snage i ranjivosti, o načinima na koje su njeni roditelji tretirali njenu hipersenzibilnost, o osamostaljivanju u Londonu, ali i o pronalasku životnog partnera, današnjeg supruga Mihaila Dudaša.

Većina onih koji su pisali ZOBS ne vozi bicikl, već su stalno u automobilu, zato ne mogu ni da shvate značaj alternativnih vidova prevoza. Zbog svega toga, država ne gradi biciklističke staze i trotoare, već uglavnom novac troši na infrastrukturu za motorni saobraćaj. Vlast obmanjuje građane apsolutnim brojevima kad je reč o nesrećama, stradalim, povređenim i oštećenim u saobraćaju i na taj način manipuliše statistikom u bezbednosti saobraćaja. Novi zakon o saobraćaju destimuliše vozače električnih trotineta. Želja pisaca zakona je da vozače starosti od 14-18 godina izbace iz saobraćaja. Oni zbog propisanih ograničenja neće imati gde da voze e-trotinete. Nalepnice koje će vlasnicima trotineta izdavati Agencija za bezbednost saobraćaja značiće dodatan namet za vlasnike trotineta. Zbog obavezne opreme, novi zakon oteraće investitore koji žele da ulože u posao iznajmljivanja električnih trotineta u gradovima u Srbiji. Istraživanja u Evropi pokazuju da, gde god je nametnuta obavezna oprema, smanjuje se broj biciklista, a povećava broj motornih vozila. S druge strane, što je više alternativnih vidova prevoza manja je gužva i zagađenje. Vozač bicikla je u povlašćenom položaju u odnosu na vozača električnog trotineta jer ne mora da nosi kacigu i reflektujući prsluk, ne mora da ima nalepnicu o sertifikaciji, može da učestvuje u saobraćaju već sa 12 godina starosti. Izmene zakona i dalje ne prepoznaju električne bicikle, pa se očekuje ponovno prepravljanje ZOBS-a. Gost: Igor Velić, Inženjer saobraćaja u Udruženju "Sigurne staze"

Zdravo je i normalno da se deca bave sportom od najranijeg doba, da se što više kreću, igraju, istražuju, što pospešuje njihov rast i razvoj, ali za to je najvažnije jedno – da roditelji daju svoj primer, slažu se doktorka Danijela Vukićević, subspecijalistkinja dečje fizijatrije i doc. dr Miroslav Marković, profesor fizičkog vaspitanja, gosti nove Mamazjanije. Nekada je bilo teško dete naterati da uđe u kuću, a danas je uspeh ako ga nagovorimo da izađe u park da trči, igra se sa loptom, vozi biciklu… Naši gosti objašnjavaju da su aktivna uglavnom ona deca, koja za primer imaju aktivne roditelje, koji učestvuju u sportovima i zajednički im se raduju. Deca su, takođe, nekada, osnovne pokrete učila još u vrtiću u kojima je uvek sa njima radilo stručno lice, ali danas toga više nema, a u školama su besplatni treninzi otišli u istoriju, pa minimalan procenat dece u Srbiji se u današnje vreme bavi sportom. Oni objašnjavaju zašto je fizička aktivnost i igranje napolju, najbolja alternativa igricama, mobilnom telefonu, kompjuteru, televiziji, ali i kada decu ne treba forsirati da se bave sportom. Savetuju roditelje koje je pravo vreme da dete počne da se bavi sportom, ali i upozoravaju da postoje godine kad je kasno za “popravke”. Naši gosti apeluju da decu treba navikavati na slobodu kretanja dok su još u pelenama. Oni navode da je ozbiljan problem sputavanje dece što je karakteristično za sve veći broj roditelja, ali je krivica i na školi i vrtićima u kojima se sa najmlađima ne radi dovoljno, a posledice se teško saniraju. “Deca su nam fenomenalna!”, naglašava doktorka Vukićević, a najaktivnija su do treće, četvrte godine, kad skaču gde stignu, ruše sve pred sobom, nezaustavljivi su. Ipak, naši gosti upozoravaju da je potrebno mnogo rada da se ova dečja energija zadrži i usmeri, da deca ne budu uvučena u virtuelni svet i demotivisana za fizičku aktivnost. O tome kako ih motivisati i kolika je uloga škole, kao i roditelja, ističe profesor Marković, a savete, poruke i apele stručnjaka, čućete u novoj epizodi našeg podkasta

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", stigla je u vaš život! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković borili su se da izgovore Svećlja, pa su uprostili u Sveća, analizirali su navode o novom upadanju deteta Danila u loše društvo i hvalili se kako, za razliku od gospodina Vučića, nisu impotentni u najboljim godinama. U vremenima kada su informacije šture, a strah sveprisutan, gost koji ima informacije a nema strah, pravo je blago. Upravo takav kalibar je osnivač Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić! Gospodin Janjić je, u intervjuu za pamćenje, raščistio poslednje dileme koje ste imali u vezi sa terorističkim napadom u Banjskoj, otkrio iznenađujuću ulogu koju je predsednik Srbije imao u sprečavanju većeg pokolja, a do detalja je opisao zašto Milorada Dodika vidi kao junaka Šekspirove tragedije. U sve se umešao i "presednik", koji je, umesto Sigala, u DLZ doveo Van Dama, a u Magarećem kutku moći ćete da vidite uniformu ikonopisaca koji na srpskim zidovima prizivaju novi rat. DLZ, samo na našem portalu. Uzmite kokice.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o kraljici nauka, matematici, koja nas ne uči samo brojevima već i rešavanju problema. Kao takvoj, posvećujemo joj premalo pažnje za društvo kom problema ne manjka. Prof.dr Bogoljub Marinković, osnivač je matematičkog društva "Arimedes", koje je ovog meseca obeležilo neverovatnih pedeset godina rada i kroz koje je prošla većina mladih matematičara na putu ka osvajanju medalja na svetskim takmičenjima. Prof.dr Marinković retko govori za medije, ali je u svojoj 88. godini i dalje aktivan, svakodnevno je u Udruženju, radi sa učenicima i nastavnicima tako što osmišljava nove načine da matematiku učini interesantnom. Zajedno sa prof.dr Marinkovićem, u ovoj epizodi je o kreativnom pristupu nauci i logičnom razmišljanju govorio i redovni profesor Matematičkog fakulteta, prof.dr Miloš Arsenović, koji je kao dete počeo da se igra brojevima upravo kroz zbirke zadataka "Arhimedes", koje je pisao prof.dr Marinković.

Za nasilje je odgovorna vlast i sistem, mediji, porodica, škola, ali i svako od nas pojedinačno. Mladima su potrebni časovi i radionice koji su interesantni da bi prihvatili i naučili o istorijskim događajima i razbili predrasude. Akcenat radionica je na istini, činjenicama i stradanju nevinih žrtava, nebitno kom narodu one pripadaju. Kultura sećanja na Holokaust skoro da ne postoji u Srbiji, dokaz za to je stanje stratišta iz Drugog svetskog rata u kom su pored Jevreja stradali i Srbi i Romi. U Srbiji je 187 ljudi proglašeno pravednicima jer su svojom empatijom i žrtvom spašavali Jevreje u Drugom svetskom ratu. Antisemitizam nikad nije prestao, on je samo sofisticiran. Jedan od dokaza za to su teorije zavere u vreme korone, kada su Jevreji optuženi za stvaranje virusa. Radionice "Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da se nikad ne ponovi" su uvod u koncert "Muzika piše sećanja" 22.10.2023. u 20h u UK "Vlada Divljan". Gošća: Marlena Wainberger Pavlović, Predsednica Srpsko-jevrejskog pevačkog društva

Naša deca žive u najboljem vremenu, jer deci je uvek njihovo vreme najbolje, kao što je nama bilo naše, pa će tako biti i svakoj narednoj generaciji. Potrebno je da decu pustimo da izađu iz staklenog zvona, da budu slobodna, da greše, da se razlikuju, da znaju da ne moraju uvek i u svemu biti prvi, priča u novoj Mamazjaniji Danijela Kvas, najpopularnija, i jedna od najboljih profesorki srpskog jezika, književnica i mama dvoje dece. Poslednje tri godine za srpsko školstvo bile su turbulentne, teške, naporne, ali i tragične. Pandemija, koliko god lošeg da je izazvala, ipak je iznedrila i nešto dobro, upoznali smo nova lica, koja su donela ohrabrenje u bolje sutra, a sa „školom na daljinu“, to je učinila Danijela, koju su sami učenici primetili i izdvojili iz mase, a čijoj popularnosti je doprineo specifičan metod prenošenja gradiva, neposredan odnos sa đacima, ali i velika ljubav prema poslu kojim se bavi, koju prenosi na decu i ona je osećaju. U novoj epizodi Mamazjanije, Danijela objašnjava zašto je važno da školi vratimo dozvolu da vaspitava i zašto su roditelji u zabludi kada misle da su im deca u većoj opasnosti nego što su to bile ranije generacije. Kao profesorka koja je i književnica, piše knjige pesama za decu i odrasle, svedoči koliko deca danas samoinicijativno čitaju i pišu. Mlađe kolege savetuje o najučinkovitijim metodama rada sa decom, a roditeljima poručuje da ne plaćaju privatne časove iz svakog predmeta i da je dobro i zdravo da dete ponekad dobije i jedinicu, dvojku, trojku. Ukazuje na greške koje se iznova ponavljaju u prosvetnom sistemu Srbije i kako da iz njih konačno nešto naučimo. O „trulom“ obrazovnom sistemu punom rupa i o nadležnima koji iznova uvode nove mere u prosvetu, umesto da se konsultuju sa onima koji svakodnevno rade sa decom u školama, o vaspitanju koje je danas delimično virtuelno, o roditeljima koji nemaju vremena da pomažu u učenju i domaćim zadacima, ali su ubeđeni da njihova deca moraju biti vukovci i da je petica jedino merilo znanja i kvaliteta, iako je često poklonjena, a svaka niža ocena je nedopustiva, pa čak i kad je realna, priča Danijela, profesorka sa bogatim iskustvom u radu sa učenicima u osnovnim i srednjim školama, a iz čijih knjiga recitacija ne izvlače samo deca brojne pouke, već i mame i tate, koji za knjigu nađu vremena.

Nova istorijska epizoda jednog od retkih podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je pred vama. Marko Mare Vidojković i Nenad Neša Kulačin su u prvom delu emisije izrazili sumnju u iskrenost postupka protiv Milana Radoičića, upoređivali su svoje kuće u vlasništvu sa njegovom, smejali su se Vučiću kod Amanpur i proslavili ostavke nekoliko desetina naprednjačkih štetočina. Gost je osnivač "Novog optimizma", neumorni borac za slobodu i vlasnik izuzetnog motornog vozila, Branislav Guta Grubački. Sa Gutom su Neša i Mare vodili drugarsku analizu stanja u zemlji i iznad nje, vodila se na trenutke žustra rasprava o bivšim, sadašnjim i budućim potezima građana koji se bore za bolju Srbiju, a sve je dodatno začinio i "presednik" svojim redovnim javljanjem. U Magarećem kutku naučićete da na ušću rastu urme.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa aktivistom "Lokalnog fronta", Predragom Voštinićem na temu uzroka i posledica toga što u javnosti brzo prelazimo s jedne krize na drugu, s jedne šokantne vesti na drugu, pa onda i lako zaboravljamo, ali i propuštamo da iz stvari koje su nas brinule izvučemo pouke kako se ne bi ponavljale.

Da EPS ne čuva socijalni mir, struja bi trebalo da poskupi 40 posto. Da bi EPS funkcionisao, potrebno je u stalni radni odnos primiti 7.000 ljudi koji sada rade za Protent na istim poslovima kao i radnici EPS-a, ali za manje plate. EPS-u ne trebaju firme posrednici koji profitiraju na sistemu. EPS zimu dočekuje spremno, iako je neophodno preko 300 miliona evra za modernizaciju sistema. To je jedan od razloga za poskupljenje struje. Ako hidrološka situacija bude dobra, biće struje i za izvoz. Pitanje je zašto su Norvežani došli da nas savetuju, kad su svoju elektroprivreda vratili iz privatnog sektora pod okrilje države? Nadam se da prelazak EPS-a u akcionarsko društvo neće značiti i put ka privatizaciji. To bi uništilo energetsku nezavisnost Srbije. Ni Nemci, ni Poljaci ne odustaju od uglja, pa ne bi trebalo ni mi, jer Srbija ima rezerve uglja za najmanje 50 godina. To ne znači da paralelno treba razvijati zelenu energiju. U sistemu EPS-a postoje dve velike sindikalne struje koje su u svađi i na sudu. Iza svega stoji premijerka koja favorizuje jednu stranu, koja je falsifikovala sindikalne izbore. Na konkursu za generalnog direktora EPS-a stoji da je uslov tečno poznavanje engleskog jezika, ali ne i stručnost u elektroenergetskom sistemu, to budi sumnju. Sem smene Grčića, niko nije ni krivično, ni materijalno odgovarao za gubitke i havarije u EPS-u. Veliki problem je odliv stručnog kadra, ali i rudara koji neće da rade za 50.000 dinara. Gost: Milan Đorđević Đokin, Predsednik Sindikata radnika EPS-a Teme podcasta koji vodi Đuro Svilar su sve ono što svakog pojedinca tišti, pitanja na koja nije mogao naći odgovor, problemi za koje nadležne službe nisu imale razumevanja ni htenja da ih reše. Između ostalog, Komunalne teme, školstvo, zdravstvo, pravne nedoumice, zaštita potrošača….dakle od pojedinačnog problema ka opštem rešenju. Cilj nije kritika, već rešenje. Ako želite da budete moji saradnici i novinari na terenu, šaljite pitanja, fotografije, snimke na FB, X, Instagram Pitajte Đuru ili šaljite pitanja na email: [email protected], a tu je i Viber broj na koji možete pisati ili slati „problem“ u vidu fotografije ili videa sa terena, 069 893 00 23

Oni su sigurno najveseliji, ali i najpoznatiji roditelji na ovim prostorima - Marija i Strahinja Ćalović. Oboje su visoko obrazovani i rade u struci, ali u novoj Mamazjaniji gostuju u ulozi, koju im je, pre svega, doneo njihov hobi, ljubav prema deci i porodici, ali i kreativnost, koja je morala negde da se pokaže, pa se rodio, sasvim slučajno, novi posao – influenserski, u kojem su glavni glumci i mali „šefovi“, niko drugi do njihova deca, Višnja (5) i Vukan (6), zvezde interneta. Priznaju da ne snimaju i ne objavljuju baš svaki trenutak. One najintimnije, tople porodične momente, ostavljaju za sebe, ali njihovi brojni pratioci, kojih je iz dana u dan sve više, često imaju utisak da su deo porodice Ćalović, a sa njihovom decom rastu, i oni im, neretko, ulepšaju tmuran dan. O „Tatinom dnevniku“, koji gotovo u stopu prati Vukana i Višnju, njihove urnebesne, dečje šale, avanture, izjave, ideje, zaključke, pričaju Marija i Strahinja, u novoj Mamazjaniji. Ovaj poznati bračni par otkriva kako uloga influensera, koji se obraćaju pre svega roditeljima, nosi sa sobom i određenu dozu odgovornosti prema pratiocima i koliko su i zašto pojedine teme u videima, koje objavljuju, društveno odgovorne. Opisuju nam kako svojim objavama razbijaju predrasude kada je vaspitanje i odnos prema deci u pitanju i zašto se i danas, u 21. veku, potcenjuje uloga oca u vaspitanju i podizanju dece. Iz njihovog iskustva savetuju kako sa decom da budemo „drugar“, ali da ne izgubimo autoritet. Navode koji su im bili najveći izazovi u podizanju dvoje dece, rođenih u periodu od samo 16 meseci, pa im se često činilo da imaju blizance. Otkrivaju nam i šta su očekivali od „Tatinog dnevnika“, a šta im je on doneo, ali i do kada planiraju da ga snimaju. U novoj Mamazjaniji, Ćalovići govore pre svega o velikom uticaju društvenih mreža na život savremene porodice, otkrivaju da njihova publika nisu samo roditelji, već i oni koji to žele da budu, i kako je ljudima ova influenserska porodica probudila želju za roditeljstvom. Takođe, objašnjavaju, da ih prate i one mame i tate, koji svakodnevno „izlaze na kraj“ sa dečjim željama, patnjama, brigama, radostima i pobedama, ali uz brojne obaveze, posao, školu, vanškolske aktivnosti, zaboravljaju često na sitnice koje mnogo znače, pa pored njih neprimetno prođu i ne sete se da zastanu. „Tatin dnevnik“ opominje na vreme koje prolazi i decu koja brzo rastu, savetuje da usporimo, bar ponekad, zaustavimo se i podelimo trenutke radosti sa svojom decom, da čujemo šta ona imaju da kažu, i da prosto – budemo prisutni.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao" je, sa danom zakašnjenja, zbog dana žalosti, pred vama! Na žalost, živimo u vremenima punim istorije, pa su tako Nenad Kulačin i Marko Vidojković bili prinuđeni da se bave istorijskim jednodnevnim ratom na severu Kosova, istorijskim fotografijama sa istorijskog boravka bračnog para Vučić u Njujorku, ali i istorijskim "dogovorom za pobedu" srpske opozicije. Gost je narodni poslanik Demokratske stranke, Srđan Milivojević. Milivojević je prvo lice iz parlamentarne opozicije koje je došlo u DLZ od početka protesta i ne možete da zamislite koliko su momci imali pitanja za njega. Možda možete da zamislite koliko je ovaj intervju bio žestok, ali kada ga pogledate, shvatićete da niste mogli ni da zamislite kakav će biti. Razgovaralo se dugo, uz povremene krike i vapaje, o strategiji opozicije za budućnost i nešto malo o Kosovu. Da sve bude luđe, u razgovor se umešao i "presednik". U Magarećem kutku moći ćete da vidite Jovanu Jeremić kako se vrti u krug pre nego što počne da lupeta. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Markom Dražićem iz Njuza! Ne samo zato što pokreće blog o trčanju, u kom će deliti svoje utiske sa deset maratona koje istrčao do sada, Dražić važi za čoveka koji se trudi da živi zdravo. Pored zdravog odnosa prema fizičkom zdravlju i aktivnosti, tu je važno i praktikovanje zdravog odnosa prema često vrlo nezdravoj društveno-političkoj situaciji u kojoj živimo. Čini se da je Dražić uspeo da pronađe tu meru između kreiranja svog malog, zdravog sveta s jedne strane i političke informisanosti, naspram toga. Upravo toj ravnoteži i čuvanju sopstvenog psihofizičkog zdravlja u vremenu trovanja posvećen je razgovor pred vama. Kako je Dražić u zrelim godinama rešio da počne da trči, iako mu je trčanje ranije delovalo jako dosadno? Kako mu trčanje pomaže u osluškivanju svog organizma, ali i u pronalaženju mira? Najzad, kako uspeva da bude politički informisan i da prati sve što se dešava bez osećaja besa, nemoći i ogorčenosti, samo su neke od tema.

Aplikacija koja obaveštava koliko je vozila gradskog prevoza u saobraćaju i kad dolazi sledeće vozilo ne funkcioniše kako treba, tj. šalje netačne informacije putnicima. Najčešće ne postoje ni glasovna obaveštenja o stanici koja sledi. Sve to veoma otežava slepim i slabovidim osobama funkcionisanje u javnom prevozu. Slepa osoba kada dođe na raskrsnicu ne zna šta treba da radi jer je sve više tastera za slepe koji ne rade, ili nisu dovoljno razumljivi. Ne poštuju se standardi za postavljanje taktilnih staza, što dodatno otežava kretanje slepih i slabovidih. Slepe osobe su diskriminisane u Srbiji, a najčešće pri školovanju i zapošljavanju. Inkluzivno školstvo nije unapredilo obrazovanje slepih i slabovidim jer nema dovoljno kadra koji bi učili takve osobe. Dokaz za to je da u Srbiji postoji jedan peripatolog za obuku slepih da se samostalno kreću. Iako postoji zakonska obaveza da svaki poslodavac mora da zaposli po jednu osobu sa invaliditetom na svakih 50 zaposlenih, to najčešće nije slučaj. Umesto toga, poslodavci radije plaćaju kazne nego da zaposle takvu osobu. Gost: Nikola Đorđević, Predsednik Gradske organizacije slepih Beograda

„Zagrljaj i roditeljski osmeh, deci su sasvim dovoljni da budu srećna“, u novoj Mamazjaniji priča nam draga gošća, novinarka i voditeljka, autorka više emisija, Rada Đurić, a najvažnije, mama dvoje, sada već odrasle dece, Vere (31) i Despota (25). Biti roditelj tokom teških devedestih godina prošlog veka, nije bilo lako, ali povremeni radosni momenti, kao i oni koji su je mnogo čemu naučili, vraćaju vedrinu na lice, kada se seti početaka. Rada je, naglašava, uvek bila optimista i govorila je da „ne može gore, već mora biti bolje“, a večiti optimizam prenela je i na svoju decu, što se danas ogleda u njihovim postupcima i načinu života. Rada je dokaz je da je moguće održati uspešnu karijeru i istovremeno izvesti decu na pravi put, pa navodi koji je njen recept za svakodnevni život zaposlene mame i kako se nositi sa obavezama, koje nikome ne manjkaju, naročito u savremeno doba. Opisuje nam čemu su je sve naučile devedesete, godine u kojima je postala majka, ali naglašava da ne bi mogla da bude roditelj male dece u 21. veku, sa svim izazovima koje današnjica nosi. Kao majka dečaka i devojčice, odgovorno tvrdi da i kad su deca dva ista roditelja, među njima razlike mogu biti neobjašnjivo velike, pa se i način vaspitanja menja, što onemogućava „prepisivanje“, a objašnjava nam i zašto je lakše podizati decu u maloj sredini. Sve razvojne faze dece, ali i jedne mame, prošla je Rada, koja za sebe kaže da je „roditelj u penziji“. O Verinom odlasku u Sjedinjene Američke Države pre više od jedne decenije, Despotovoj umetnosti i svetu bogate mašte, koju od malih nogu neguje, i o tome koliko „hiljada svetova“ je između njih, o spavanju na kašičicu, usklađivanju napornog posla, karijere i dvoje dece, pa čak i o restrikcijama u ratnim godinama, ispričala je naša gošća do detalja u novoj Mamazjaniji. Posle svih uspona i padova, mogućih grešaka, ali i velikih pobeda, svojim najvećim uspehom danas, smatra svoju decu, jer „majka je srećna, ako su joj deca srećna“.

Dvesta sedamdeseto izdanje podkasta "Dobar loš zao" ući će u istoriju kao prvo u koje je, u sred snimanja, banuo predsednik! Osim toga, u prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković bave se Vučićevim i Kurtijevim pretposlednjim tangom u Briselu, Vulinovim pretposlednjim tangom u Pranjanima i protestom u Kraljevu, na koji nije došla cela Srbija, a trebalo je. Gost, jedan od vođa Valjevskog pokreta otpora, advokat Branko Ivković! Branko je govorio o tome kako je bilo organizovati jedan od najuspešnijih protesta u Srbiji, a najveći deo razgovora protekao je u pokušajima da se parlamentarna opozicija nekako približi narodu, u čemu bi logična spona trebalo da budu lokalni aktivistički pokreti, pa onda svi zajedno u borbu za povratak demokratije u Srbiju. U Magarećem kutku moći ćete da zevate dok Vučić priča bajku. DLZ, jedini podkast u ovom delu planete pod zaštitom Međunarodng PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom i aktivistkinjom Lanom Nikolić, koja je govorila o uspehu, kao kategoriji o kojoj se u medijima mnogo govori, ali često vrlo površno. U kulturi u kojoj se uspeh nameće kao imperativ, vrlo malo vremena provodimo u definisanju tog istog uspeha za nas lično. Kako određujemo šta je ono što ćemo sami učitavati kao sopstveni uspeh? Šta proslavljamo, šta zanemarujemo, a šta žrtvujemo? Da li prepuštamo društvu i zajednici da nam odredi životne ciljeve ili umemo da slušamo sebe? Da li smo svesni nekih velikih stvari koje možda ostvarujemo svaki dan i koje jesu uspesi, a ne slavimo ih kao takve? Lana Nikolić je o ovim pitanjima govorila iz ugla iskustva u kom su nekad jedini važan uspeh bile ocene, nekad dokazivanje na poslu, a nekad samostalno kretanje po sopstvenom stanu.

Izmena Zakona o stanovanju donosi više prava, ali i obaveza stanarima. Plan je da se uvede red i u plaćanju poreza na iznajmljivanje nekretnina. Ugovori bi trebalo da se overavaju kod notara koji će imati obavezu poreske prijave. Što je zgrada manja veća je cena upravljanja, ona ide od 400 do 1.000 dinara po stanu. Profesionalni upravnici u Srbiji su u deficitu jer je to težak i odgovoran posao. Svaki upravnik mora da ima godišnji plan održavanja i investicioni plan. Ukoliko nema rizikuje kaznu i gubitak licence. Za obrušavanje fasade i pričinjenu štetu trećim licima, odgovorni su upravnik i stanari. Ukoliko sušite veš na terasi, a da je vidljiv sa ulice, rizikujete kaznu od 5.000 dinara. Isto je i ako tresete stolnjak kroz prozor. Stambena zajednica koja nema upravnika iz reda stanara ili profesionalnog, rizikuje kaznu komunalne inspekcije koju solidarno dele svi stanari. Gost: Ljubiša Banovački, Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda

O možda najosetljivijim razgovorima koje roditelji treba da vode sa decom, razvoju seksualnosti, „nastanku“ beba, seksualnim odnosima, prevenciji polnih bolesti i neželjene trudnoće, u novoj epizodi podkasta „Mamazjanija“ pričaju psihološkinja Sara Ivanović i pedijatar Saša Milićević. U različitim periodima odrastanja, sa detetom se o seksu drugačije i razgovara, jer priča mora biti prilagođena uzrastu. Naši gosti objašnjavaju kada i kako pričati sa detetom o seksu i ima li razlike u razgovorima sa ćerkom i sa sinom. Savetuju nas šta da kažemo kad dete pita: „Kako sam došao/la na ovaj svet?“ Takođe, navode da je neophodno pričati, u određenom uzrastu naravno, o prevenciji polnih bolesti i neželjene trudnoće. Zaključuju da priče o seksu sa decom ne smeju biti tabu, ali treba biti oprezan, da stavovi ne odu u krajnost. O ovim i brojnim drugim pitanjima, nedoumicama, strahovima i dilemama, koje svaki roditelj ima, kada dođe vreme za razgovore o seksu i seksualnosti sa detetom, pričaju naši gosti, koji navode i primere iz svoje dugogodišnje prakse, kao i metode kojima su pomogli onim mamama i tatama, koje je pre svega sramota, da pred decom govore o ovoj večitoj „tabu“ temi u Srbiji.

Nova epizoda jedinog podkasta u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" je pred vama! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković upoređivali su svoje salame s Vučićevom, apelovali su na kritičare režima da manje voze bicikl, a opoziciji su poručili da proba da se sabere u jednu kolonu, ma koliko im to teško palo. Gost u ovoj epizodi je novinar, univerzitetski profesor i kolekcionar pretnji smrću, Dinko Gruhonjić. Dinko je bez pardona govorio o Aleksandru Vučiću i mračnoj perspektivi Srbije, a analizirao je koliki je ruski uticaj u zemlji i regionu, uz poseban osvrt na to kako srpski režim preko svojih posrednika Crnu Goru i BiH pretvara u disfunkcionalne države. U Magarećem kutku čućete koliko bukvara ume da čita predsednik Srbije. DLZ, samo na našem portalu!

Mlada glumica Mina Sovtić (28), koja je pre pola godine rodila ćerku, otvara sa nama drugu sezonu podkasta „Mamazjanija“ i priča o svim izazovima koje joj je priredila ova, do sada najveća i najvažnija, životna – uloga. O sigurnosti i životu svoje bebe, Mina je odgovorno razmišljala još dok je njena ćerkica Luna bila u stomaku, a rizična trudnoća vezala je za kuću i krevet, što joj nije lako palo, ali ističe da se na taj način pripremila za život sa bebom, iako tek sad uviđa da je, kako uz osmeh kaže, trebalo više da spava. U novoj epizodi našeg podkasta ona otkriva zašto je ćerkica po izlasku iz porodilišta imala dva imena. Takođe, priča o tome koliko preterana briga za dete ponekad može da optereti majku. Mina je želela prirodan porođaj, ali to nije bilo moguće, pa objašnjava zašto je nemoguće biti spreman za porođaj carskim rezom. Ona ističe koliko u prvih nekoliko meseci po porođaju znači pomoć majke i svekrve, naročito uz bebu koja ne voli da spava. Navodi nam i zašto svojoj mami, čuvenoj glumici Anici Dobroj, ne mora da daje instrukcije i pravila kada Luna ostaje sa sama njom. O ovim novim momentima i emocijama u životu, promeni navika i dodatnim obavezama, kao i o trudnoći koja je zahtevala mirovanje i porođaju hitnim carskim rezom, na koji nije bila spremna, podršci muža Luke, koji je bio uz nju dok je Lunu donosila na svet, a sada joj predlaže da ode na trodnevno putovanje i odmori od bebe i brige, do povratka na posao, na snimanja, samo dva meseca posle porođaja, priča nasmejana mama i talentovana glumica Mina, u prvoj epizodi nove sezone našeg podkasta.

O pravilnoj, zdravoj ishrani naše dece, od „bebećeg“ uzrasta do adolescentnog doba, u novoj Mamazjaniji govore Teodora Marinković, diplomirana nutricionistkinja i sertifikovana dečja nutricionistkinja i Saša Milićević, specijalista pedijatrije. Čini se, da već sa rođenjem deteta, od prvog momenta, kreću i razmišljanja i nedoumice oko zdrave ishrane, a dileme traju dok ono ne odraste. U moru ponuda koje u današnje vreme imamo na tržištu hrane, postavljamo pitanje: Kako izabrati najbolje za dete. Teodora i Saša, objašnjavaju nam neka od pravila zdrave ishrane, uz koja dete nikad neće biti gladno, unosiće sve neophodne minerale i vitamine u organizam, smanjiće potrebu za unosom slatkiša i sokova, a u odraslom dobu neće biti problema sa viškom kilograma, srčanim smetnjama, bolovima u kičmi i mnogim drugim koje gojaznost i nezdrava ishrana sa sobom nose. Oni objašnjavaju i koliko je slatkiša i „grickalica“ dozvoljeno, da detetu ne ugorze zdravlje, a kako ih zaštititi od brze hrane koja nas „napada“ sa svih strana. Navode primere zdravih obroka i naglašavaju da deca moraju uveče jesti, jer nikako ne smeju na spavanje gladna. Takođe nam otkrivaju zašto se u moderno doba, sa sve većom ponudom u ishrani, borimo sa epidemijom dečje gojaznosti i savetuju kako da kod deteta razvijemo navike u zdravoj ishrani. Na ova, ali i na mnoga druga pitanja, naši gosti pokušali su da daju odgovore, koji će decu spasiti gojaznosti i svih zdravstvenih, fizičkih, ali i psiho-socijalnih posledica, koje ovaj problem rađa. Objasnili su i da je velika odgovornost u ishrani dece na roditeljima, koji moraju imati kontrolu nad dečjim obrocima, bar dok ne završe osnovnu školu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o ključnim političkim skandalima, ali i političkom stanju svesti našeg društva sa narodnim poslanikom i osnivačem Narodnog pokreta Srbije Miroslavom Aleksićem, koji je na snimanje došao s pištaljkom u džepu, pravo iz Skupštine, nakon onog zasedanja koje će ostati upamćeno po blokadi i naoružanim pripadnicima MUP-a. Stigao je dugo najavljivani septembar. Tokom leta koje su obeležili protesti "Srbija protiv nasilja", a uoči političke jeseni od koje mnogi nestrpljivo očekuju, nakupila su se brojna pitanja. Upravo tim pitanjima posvećena je epizoda koja je pred vama. Kako Aleksić vidi svrhu protesta u trenutku u kom se ta svrha često dovodi u pitanje, a kako zamišlja proces promene vlasti za koju se zalaže? Misli li da će Vučić "dati beogradske izbore"? Kako gleda na politički umor među opoziciono orijentisanim građanima, ali i među pristalicama i aktivistima vlasti? Kako smatra da će se razvijati slučaj Jovanjica ukoliko se vlast uskoro promeni, a kako ako se ne promeni ništa? Najzad, kakav je efekat postiglo dovođenje pripadnika MUP-a u Skupštinu i ograničavanje kretanja narodnim poslanicima iz redova opozicije? Šta Aleksić misli da ovakvi postupci najavlju? Ovo su samo neke od tema nove epizode podcasta Snaga uma.

Kada dođe do kašnjenja leta to je tzv. nesaobrazno putovanje i turistička agencija ima obavezu da vrati deo novca za pričinjenu štetu zbog izgubljenog vremena u okviru turističkog putovanja, tj. aranžmana. Oni koji po društvenim mrežama nude usluge za naplatu štete zbog kašnjenja letova, to ne mogu da učine kad je reč o letovima koji su vanredne linije, tj. čarter letovi, već samo za kašnjenja preko 3 sata i to redovnih linija. Nesaobrazno putovanje je svako odstupanje od ugovorenih uslova, npr. pogled na more, nedostatak peškira, loša hrana, prljavština, ne radi klima itd. Zato putnik odmah mora da se pisanim putem obrati turističkoj agenciji koja mu je prodala aranžman. Ako ona ne ispravi nedostatke, potrošač ima pravo na umanjenje cene ili da nastavi aranžman na nekom drugom mestu, a onda da tuži agenciju za nadoknadu štete. Za uvećane račune za struju prošlog meseca odgovoran je EPS, pola reklamacija je uvaženo, što je dokaz da je u pitanju sistemska greška ili nameran prekršaj. Trgovačke marže u Srbiji idu i do 43 procenta, a većina je duplo veća nego u zemljama okruženja i zapadne Evrope. To je rezultat kartelskog udruživanja velikih trgovinskih lanaca sa državom i nerada Komisije za zaštitu konkurencije.

Na zahtev milionskog auditorijuma, Nenad Kulačin i Marko Vidojković skratili su godišnji odmor za 15 minuta i vratili se, jedan u studio, a drugi na skajp, da započnu novu sezonu podkasta "Dobar loš zao"! Momci su se u prvom delu emisije zapitali da li će učesnici "Elite" čitati naglas Tolstoja, da li će Koluvija dobiti svoj rijaliti šou, da li ima kraja režimskom zlu, ali i blamiranju opozicije. Prvi gost u sezoni je član obe radne grupe za bezbednost novinara, urednik portala "Javni servis", jedan od onih kojima treba da se zahvalite što su voditelji DLZ i dalje živi, Veran Matić! Matić je pričao o svojim iskustvima na mestu specijalnog izaslanika predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, o tome u kom smo krugu pakla, četiri meseca posle masovnih ubistava, svojim strahovanjima za bezbednost novinara, ali i za ishod suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Uz to, Veran je analizirao lik i delo Željka Mitrovića, a sa momcima se prisećao zajedničkih uspomena, koje nisu vezane za pretnje ubistvom koje im stižu. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako ministarka Kisić uživa na demonskom piru Informera. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa glumicom Marinom Ćosić, koja je govorila o tome kako joj je majčinstvo promenilo život, ali i kako je radila na tome da ostane svoja uprkos činjenici što su joj životni prioriteti promenjeni. Otvoreno i emotivno je prvi put progovorila o postporođajnoj depresiji o kojoj je u početku ćutala, ostavljajući utisak čak i pred najbližima da je sve u redu i da sve može. Govorila je i o griži savesti koju sebi nabacujemo onda kad nema potrebe za tim, o načinima na koje je otkrila da je preopterećivala sebe, značaju porodice i prijatelja, kao i o načinima na koje se suočila sa stvarima koje su joj često blokirale mogućnost uživanja u sopstvenom životu.

Nova epizoda donosi razgovor sa Zoranom Kostićem Canetom, frontmenom grupe Partibrejkers, čovek kom je pesma omogućila da da bude zaštićeni svedok svog vremena. U razgovoru čija je inicijalna tema bila sloboda, od sistema, od otrova, od strahova, od neukusa i od sopstvenih demona, Cane je u svom stilu, malo kroz stihove, a malo kroz cinizam, govorio o mnogo čemu praktikujući taj početni princip - slobodu misli i izražavanja. Epizoda koja je pred vama donosi uvide pesnika i čoveka o političkim sistemima koji ljude teraju u rat, o vrednosnim sistemima koji nas odvajaju od svoje prirode i istine, o duhovnosti, o prirodi, o čišćenju sopstvene duše i o svemu onome što se nađe između.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarom Vukom Cvijićem, koji je iz pozicije istraživačkog novinara i višedecenijskog medijskog iskustva govorio o kritičkom načinu razmišljanja, kao i o načinu na koji profesionalni novinari pristupaju novim informacijama, kako se odnose prema glasinama, kako proveravaju informacije i kada ih usvajaju kao činjenice koje će posle tretirati kao proverenu istinu.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju i radionica za kako sačuvati zdrav razUM". Vodič nam je Mladen Mrdalj, politički analitičar i doktor filozofije. Kako se zakuvava situacija u ovom našem društvu - korisno je saznati kako bi se stvari mogle razvijati. Saznajemo i koje je životna priča Mladena - kako je izabrao svoj put i došao u situaciju da daje svoj sud o onome šta nam se dešava na političkoj sceni Neverovatno, ali istinito - kraj avgusta je sasvim blizu. Leto prelazi u svoju zrelu fazu čini se prebrzo. Septembar nas čeka iza ćoška, a tenzije se u društvu krčkaju - predaha, bez. Pozvala sam u pomoć da nam stvari razjasni zanimljivi mislilac i tumač političkih (ne)prilika Mladen Mrdalj. Nike lako suočiti se sa istinom, ali da bi mašta proradila ponekad je važno saslušati kako stvari stoje u okviru realnosti. Već od septembra očekuju nas bioskopske premijere i pozorišta otvaraju svoja vrata tako da će se eskapizam vratiti na jelovnik, a do tada poslušajmo dijagnoze - korisno je da bi se našao najefikasniji lek i melem. Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama, ovog puta posvećena je mašti i njenom značaju u našem životu. Gost Miljane Nešković je stendap komičar Nikola Radojlović, koji je ocenio da ima natprosečnu maštu, između ostalog i zato što ju je posebno razvijao od malih nogu. "Sve oblike, sve što se nalazi oko nas, većina ljudi može da vidi, a ja zamišljam, tako je počelo", objasnio je Nikola, koji je ovom prilikom govorio o otkrivanju sveta mašte iz pozicije slepog dečaka, o značaju mašte za razvijanje empatije, o zabavi, ali i o diskriminaciji.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Stevan Filipović, filmski autor i slobodni mislilac. On je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedan veoma neobičan sugrađanin. Njegov novi film "Pored tebe" u bioskopima je od 6.septembra, uzbuđenje raste. U našem društvu situacija se zakuvava - polako se svi vraćamo u stvarnost posle letnjih predaha. ŠBB KBB serijal širi polje delanje te pored "masterklasa o maštanju" u puzle svakodnevice ubacujemo i "radionicu za kako sačuvati zdrav razUM". U novoj epizodi ugostili smo Stevana Filipovića, filmskog reditelja i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti. Razgovaramo otvoreno o aktuelnim vrelim političkim temama, ali i o mentalnom zdravlju, (ne)prilikama u svetu domaćeg filma i opasnostima "cancel" kulture - kulture "otkazivanja". Sa velikim zadovoljstvom najavljujemo i premijeru njegovog novog filma "Pored tebe" - deo tirlogije započet filmom "Pored mene", a koja se završava sledeće godine naslovom "Pored nas". Poput Marvela i Stevan ima univerzum svojih junaka koji se prepliću još od blokbastera "Šišanje". Novu epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Jelena Mandarić, samohrani laborant kome je život stand up. Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična građanka. Posle Jagode i Ane - ugostili smo i Jelenu treću članicu stand up trija - "Žene koje pričaju". ŽKP-u smo posvetiti tri ŠBB KBB epizode ovog varljivog leta 2023. - plan je da vratimo humor kao način da spasimo zdrav razUM. Na njihovom sajtu Jelenu je predstavljena rečima: "Jelena je po struci (samohrani) laborant. Dolazi iz Alibunara i počasni je nosilac titule “Prva igla južnog Banata”. Ima mišljenje o svemu i ne ustručava se da ga glasno iznese. Krenula je u teretanu sa ciljem da bude Hale Beri. Deset minuta njenih frustracija je deset minuta vašeg sigurnog smeha." I ova ŠBB KBB epizoda Masterklasa o maštanju se ne propušta - poziv je da se zajedno smejemo pod parolom - samo iskreno, bez fejka. Važno je da se podsetimo koliko smo duhovita nacija i da nam je to vrlina koja nam može pomoći da rešimo ovaj na izgled nerešivi sudoku društva u velikoj nevolji. Epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o poslovnom, finansijskom i kreativnom osnaživanju i osamostaljivanju, pre svaga žena, ali i ne smo žena. Iva Parađanin, autorka podcasta "Tampon zona" koji je za kratko vreme dobio veliku popularnost kao "siguran prostor za žene na internetu", govorila je o svom putu profesionalnog osnaživanja, iz ugla Milenijalke koja je na tržište rada stupila u vreme plata koje su se dobijale u kovertama "kad dođu. Iva je pričala o preispitivanju koje je prethodilo njenoj odluci da napusti korporaciju i otpočne samostalnu priču, uprkos malom detetu, kreditima i svim ostalim razlozima koji su ulazak u nepoznato možda činili zastrašujućim. Govorila je i o podršci, lekcijama koje je za ovo vreme naučila i odnosu prema sistemu koji svojim radom menja, imposter sindromu sa kojim se dugo suočava, perfekcionizmu... Pred vama je iskren i topao razgovor o borbi za slobodu, na ličnom, profesionalnom i društvenom planu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnom poslanicom Zeleno-levog fronta Biljanom Đorđević, politikološkinjom i docentkinjom Fakulteta političkih nauka. Kada čujemo da se u javnosti kaže da neku temu ne treba politizovati to u prevodu znači da na toj temi ne treba skupljati jeftine političke poene. Ipak, u daljem prevodu, a i u praksi to se na kraju svede na poruku da o toj temi ne treba ozbiljno razgovarati, da neki problem ne treba uvezivati sa institucijama i da odgovornost ne treba tražiti u sistemu koji može biti bolji. Baš zbog toga, jedna od teme današnje epizode je politizacija, šta ona jeste, šta bi trebalo da bude, ali i koja su to polja koja bismo morali što pre da politizujemo, ako želimo da budemo ozbiljno društvo. "Ljudi prečesto misle da je nešto što im se dešava njihov lični problem, možda nemaju stan, možda ih maltretiraju na poslu, mi žene takođe to preživljavamo. Tek kad se progovori o problemu, dođemo do toga da ono što smo mislili da su naši lični problemi su u stvari sistemski problemi društva i da moraju da se politizuju kao teme, kako bismo ih rešili kroz institucije", objasnila je Biljana u epizodi o kojoj je govorila i o mehanizmima na koje poslanici vlasti opstruiraju rad opozicionih kolega, ali i talasima desnih ideja, koje dolaze kako sa Zapada, tako i sa Istoka.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode nedeljom sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Ana Zlatanović, stand up komičarka, pisac i vlasnica veoma neobične biografije Ona je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Posle Jagode, ugostili smo i Anu još jednu članicu stand up trija "Žene koje pričaju". ŽKP-u ćemo posvetiti tri ŠBB KBB epizode ovog varljivog leta 2023. Na njihovom sajtu za Anu piše: "Ana je androgeno stvorenjce sa iščašenim pogledom na svet. Veruje da je tajna dobre komunikacije u upornom ćutanju. Ako baš mora da razgovara, to radi sa patkama i mačkama. Neko bi rekao “luda žena sa mačkama” ali mi znamo da je Ana bila luda i pre njih, mačke su samo accessories. Nastupi su retke prilike u kojima možete čuti Anu da svoje čudnjikave (da se tako blago izrazimo) misli deli sa ljudskim bićima, a to se ne propušta." I zaista, ova ŠBB KBB epizoda Masterklasa o maštanju se ne propušta - bukvalno od smeha do suza pa ponovo smeha - neverovatna životna priča i pride čvrst stav na prvo pogled krhke Ane - nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Epizodu poslužujemo premijerno - nedeljom. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Gošće nove epizode Mamazjanije, učiteljica Marija Milinović i logoped dr Violeta Nestorov, uvele su nas u svet učenja i domaćih zadataka, i u razgovoru objasnile sve poteškoće, pravila, smernice i “recepturu” po kojoj oni najmlađi, u nižim razredima osnovne škole, ali i oni stariji školarci, najlakše pamte. Iz iskustva rada sa najmlađima, od predškolskog uzrasta, pa do petog razreda, naše gošće savetuju roditelje kako da dete postepeno uđe u svet školskih predmeta, bez stresa, pritisaka i napora, koji im prosvetni sistem, ali i mame i tate često nesvesno nameću. One otkrivaju kada je pravi momenat da roditelji “uskoče” i pomognu detetu oko učenja i domaćeg zadatka? Kolika je uloga učitelja, nastavnika, a kolika roditelja u privikavanju deteta na učenje? Koji su prvi simptomi koji ukazuju da dete ima poteškoće u učenju i da mu je neophodna stručna pomoć? Kako u savremeno doba, kada su “distraktori”, spoljni faktori, poput igrica, društvenih mreža i raznih internet sadržaja, dete privoleti da sedne i da uči? U novoj Mamazjaniji, Marija i Violeta, savetuju mame i tate kako da priđu detetu sa poteškoćama u učenju, ali i objašnjavaju zašto ocene nisu najvažnije i kada je vreme da se knjiga ostavi, da se napravi pauza, a uzme igračka ili upali crtani film. Pratite nas na:

Pred vama je nova epizoda specijalnog serijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike, koji realizujemo uz pomoć kompanije Visa. Kao lider digitalnog plaćanja Visa je prepoznala važnost edukacije i konstruktivnih dijaloga o tome na koje načine moderne tehnologije utiču na različite aspekte našeg života. Gost Miljane Nešković je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za jugoistočnu Evropu. Vladimir je govorio o tome koliko su se naše finansijske navike digitalizovale, o novim mogućnostima koje je digitalizacija otvorila, kao i o promenama koje je to uslovilo u rukovođenju sopstvenim novcem. Pozivamo vas da ispratite i ostale epizode specijala podkasta Snaga uma - Nove digitalne navike u kojima ćete saznati mnogo o uticaju tehnologije na psihologiju, na našu kreativnost, fizičko zdravlje, ali i na naš odnos prema novcu.