nova.rs

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili uverenje da je Vučić predsednik najbezbednije zemlje u svemiru, vodili polemiku oko toga treba li Srbija da postane ekološka država i zašto da, a zapitali su se čijim avionom su Piksijevi luzeri morali da lete da ne ispadnu iz grupne faze EURO 2024. Gost u ovoj epizodi je u prvim redovima borbe protiv rudarenja litijuma, advokat Sreten Đorđević. Sreten je, u jednom od najboljih intervjua DLZ, detaljno objasnio koliko dugo kompanija Rio Tinto buši po Srbiji, kakvim se sve sredstvima služe, koji domaći političari su njihovi lobisti i zašto je sprečavanje rudarenja u Jadru apsolutni narodni prioritet. U Magarećem kutku moći ćete da naučite da stanište bizona nije samo prerija, već i penthaus.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa Milanom Maglovim, jednim od rodonačelnika digitalnog marketinga u Srbiji i influenserom. Milan je govorio o dobrom i lošem uticaju, o pronalaženju sreće u životu kroz upoznavanje sebe, o radnoj motivaciji u različitim životnim fazama i sazrevanju.

U trećoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je ugostio talentovanog glumca Darka Ivića, a njih dvojica podelili su utiske o popularnoj seriji The Gentlemen Gaja Ričija. Osim razgovora o seriji, kao i uvek, sagovornici su se dotakli i ključnih tema koje okupiraju društvo. Kako je autor podkasta, poznati reditelj Stevan Filipović, naglasio još u prvoj epizodi, njegov cilj je da u današnjem ubrzanom svetu, pronađemo trenutke za razmišljanje, učenje i širenje vidika. I ovom epizodom, sagovornici su uspeli da upravo to pruže gledaocima i slušaocima. Obojica iz sveta filma, pružili su dublje analize stila režije, karakterizacije likova i priča koje su im se posebno dojmile. Osim diskusije o seriji, Filipović i Ivić su otvoreno razgovarali i o devijantnim pojavama u društvu. Istakli su kako je danas važnije nego ikada pružiti ruku drugome i kako solidarnost i empatija često izostaju u savremenom društvu. Naglasili su potrebu za većom društvenom povezanošću i razumevanjem. Nova epizoda obiluje kreativnim prikazima same serije, ali i otrežnjujućim analizama samog društva, a tu je i dosta smeha, što svakako žele i svim gledaocima. Pišite nam vaše utiske o novoj epizodi, ali i koga biste voleli da vidite kao sledećeg gosta našeg domaćina Stevana Filipovića.

„Kad imate više od jednog deteta, potreban vam je veći auto, vozilo sa više sedišta, a niko ne razmišlja o tome“, uz osmeh, u novoj Mamazjaniji počinje priču o životu sa četvoro dece, popularni srpski glumac Nebojša Milovanović, koji kaže da ne postoji recept za dobru organizaciju sa kućom punom dece, ali ako je za roditelja porodica prioritet, onda je lakše postaviti stvari na svoje mesto i „izneti“ svaki dan. Sa suprugom Tijanom, Nebojša se trudi da postigne dogovor oko svakog detalja, koji ima veze sa decom i pred njima nastupaju zajednički, ali kako zbog posla često nije kod kuće, mama je ta koja neretko preuzima kormilo, a tata pokušava da prati. Ipak, svaki slobodan trenutak, naš popularni glumac provodi sa svoje četvoro dece, a priča kako se često dešava da se direktno sa predstave i gostovanja u udaljenom gradu, u pola noći vraća u Beograd, kako bi ujutru bio sa decom. „Jasno je da nedostatak sna moram kasnije da nadoknadim, ali ako sam deci obećao da ću ih negde voditi ili biti prisutan na školskoj priredbi, onda ću se i pojaviti, bez obzira na to što sam na izmaku snage. Prioritet se zna, a to je uvek porodica, bez obzira na sve“, kaže Nebojša. Priznaje da sa četvoro dece nije lako, ali da se supruga i on snalaze, uz malu pomoć, jer je to jedini način da se posvete i poslu, ali i jedni drugima. „Nažalost nemamo pomoć baka i deka, ali imamo Miru, ženu koja je kao član porodice, na nju su deca navikla, čak je sa nama jednom išla na more. Međutim, i kad je ona tu, supruga i ja opet nekako zaboravimo da malo odmorimo i budemo sami, a to je potrebno svim parovima, nevezano za broj ili uzrast dece, pa se sad, kako su malo stariji, trudimo da se posvetimo i jedno drugom kad god možemo“, priča naš gost. Izazovi koji pogađaju savremene roditelje, prezaštićenost dece, borba sa digitalnim svetom i modernim idolima, nije zaobišla ni Milovanoviće, ali Nebojša ističe da je pomoć često potrebnija roditeljima nego deci. Supruga i on trude se da deci daju dovoljno slobode, da ih ne ograničavaju, ali je meru teško pronaći, jer „svi sve znamo u teoriji“, naglašava on, ali praksa je nešto drugo. Naš gost opisuje kako izgleda život sa četvoro dece u Srbiji danas, ali i objašnjava kako se dvoje zaposlenih roditelja organizuje sa kućom punom dece i zašto je pomoć nekad neophodna. On nam opisuje razliku između porodica sa jednim, dvoje od onih sa četvoro i više dece, a takođe otkriva i zašto su deci dali tradicionalna imena i kako su ih odabrali. Tokom razgovora setio se i momenta kada ga je najstariji sin iznenadio i oduševio. Nebojša takođe priča o braku i o tome koliko je važno da mame i tate ne zaborave da su i muž i žena, a ne samo roditelji. Lepote velike porodice, navodi gost nove Mamazjanije, je i u tome što starija deca umeju da iznenade, da se brinu o mlađima, da ih malo i razmaze, ali da preuzmu neke uloge roditelja, bez da im to neko traži, da stvaraju osećaj za druge ljude od najranijeg detinjstva, imaju empatije, a povrh svega, da se snalaze u kolektivu i da im adaptacija na vrtić ne predstavlja nikakvu muku.

U šestoj epizodi Radar Foruma, a drugoj u kojoj je izazivač Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gost je bio Cvijetin Milivojević, novinar i politikolog. Dvojica intelektualaca, poznata po oštrim analizama i kritičkim stavovima, obradili su nekoliko tema - od krize demokratije koja traje još od perioda Slobodana Miloševića, grešaka opozicije, pa do Rio Tinta i položaja i uloge medija u kreiranju vladajućeg društveno-političkog narativa u Srbiji. Sagovornici su se složili da su mediji postali propagando oružje u rukama vlasti, između ostalog i nepostojanjem adekvatnog pravosudnog sistema u zemlji. Cvijetin Milivojević je, govoreći o partijskim manipulacijama, izneo i zanimljivu tezu da će Aleksandra Vučića na mestu predsednika zameniti Milica Đurđević Stamenkovski. “Čini mi se da je akvizicija Milica Zavetnica sa naprednjacima upravo taj Vučićev, moram reći sa jednog propagandnog stanovišta veoma efikasan potez, da pripremi svog naslednika na mestu predsednika republike. To mora da bude žena, kao što je u jednom trenutku žena trebalo da bude premijer, ali u tom trenutku je trend bio da to bude LGBT. U ovom trenutku, faktički, stav većine građana koji glasaju za Vučićevu koaliciju je da to bude žena, Srpkinja što bi se reklo. Milica Srpkinja. Imali smo jednu pesnikinju, Milica Zavetnica je najadekvatnije rešenje. Žena se ne bi mešala u svoj posao. Uostalom, to je trenutak kad Vučić se vraća na mesto premijera po našem Ustavu i Zakonu o Vladi - zapravo Vlada vodi i u unutrašnju i spoljnu politiku, i kreira je i vodi, a predsednik republike će biti predsednica republike, ako bi to bila Milica Zavetnica. Bila bi ono što piše lepo u Ustavu, a to je osam, ni manje ni više, samo osam ustavnih nadležnosti koje su sve do jedne ceremonijalne”, rekao je Milivojević.

Novo izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", upravo je stiglo. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije razmatrali zašto su mlađe verzije Branka Milićevića, Dragana Stojkovića i Aleksandra Šapića toliko bolje od sadašnjih, čestitali su Chodi Dan policije, a Feđi Štukanu zapažen nastup na beogradskom aerodromu. Gost u ovoj epizodi je glavni urednik nedeljnika "Vreme", Filip Švarm. Švarm je analizirao projekat otvaranja delfinarijuma, ali i situaciju oko litijuma, bezbednosti novinara, kao i strateškog opredeljenja Srbije da se dodvorava svim velikim silama. U Magarećem kutku saznaćete da se Đilas bavi vlaškom magijom.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa Dolores Milošev Erdeg producentkinjom i autorkom podcasta Zdrava priča sa Dolores, a ujedno i urednicom podcasta Zdrava priča sa mladima. Dolores je govorila o besu u društvu koji u poslednje vreme sve više utiče na decu i mlade, a koji se odavno ispoljava i u školama. Podelila je svoja iskustva iz rada sa mladim ljudima o načinima na koji društvene turbulencije utiču na njih i govorila o načinima na koje možemo da radimo na sebi, kako bismo bili bolji za svoju decu.

Prošla je kroz teško detinjstvo, unutrašnje borbe, depresiju, anksioznost, pomišljala na „najgore“ , a kad je shvatila u kom pravcu ide, zaustavila se i okrenula na drugu stranu, nastojeći da spasi sebe, kako bi jednog dana bila majka svojoj deci, onakvu kakvu ona nije imala - Milica Stevanović, trener za lični razvoj i terapeutkinja, majka dve devojčice, koja u novoj epizodi osim ličnog iskustva, donosi metode rada na sebi, koji su preko potrebni današnjim roditeljima. Svet gledamo kroz ružičaste, zelene, plave naočare, što je refleksija našeg uma, a on je zapravo potpuno drugačiji od onoga što je u našim glavama. Potrebno je da skinemo naočare i suočimo se sa bolom, problemima, traumama, kako bismo mogli da idemo dalje, da se nosimo sa sobom i da budemo oslonac svojoj porodici i deci, poruka je naše gošće. „U današnje vreme takozvanog plišanog roditeljstva, trudimo se da decu prezaštitimo, da im pružimo sve ono što nama nije bilo pruženo, ali zaboravljamo da je potrebno da nekada osete problem, da vide da svet nije mesto bez bola, prepreka, padova, ako se kao roditelji sukobimo sa njima povremeno, to može biti korisno, pre nego štetno“, objašnjava Milica. U osvrtu na svoje detinjstvo, koje je, kako je navela, bilo puno neizvesnosti, tenzije, stresa, jer nikada nije znala kakav će joj biti dan, sve je zavisilo od raspoloženja oca, koji je imao problem sa zavisnošću od alkohola, naglasila je da, bez obzira na sve, ni njoj, niti bilo kome, ne može celog života izgovor za loše postupke biti - „teško detinjstvo“. „Moji roditelji nisu više živi i ne bi bilo normalno da u ovim godinama pronalazim izgovor i opravdanje za svoje negativne postupke u tome što mi oni nisu pružili i što sam proživljavala traume kao dete. Svi mi, odrasli, imamo priliku da popravimo svoje stanje i izlečimo ožiljke, koji su nastajali tokom odrastanja. Na nama je da to učinimo jer imamo odgovornost“, kaže Milica. Razgovor sa decom je ključan u njihovom odrastanju, a napominje kako ona ni to nije imala, jer pripada generaciji koju su stariji ućutkivali. „Nama su govorili da ne talasamo, da pustimo starije kad pričaju, da ne pametujemo. Danas to nije tako, roditelj pita svoje dete šta ga muči, šta želi ili ne želi. Kako se oseća povodom neke situacije, jer potrebno je nama da znamo, a deci da izgovore. Krajnost, naravno, nije dobra, jer onda dobijamo dete koje očekuje ‚svet na tacni‘, kojem mora da se udovoljava, a to u realnom i odraslom životu - nije moguće“, upozorava naša gošća. Milica nam objašnjava kako da „radimo na sebi“ da bismo postali bolji ljudi i roditelji i kako da se izborimo sa traumama iz detinjstva i „slikama“ roditelja, koji su imali problem sa bolestima zavisnosti. Ona ukazuje na najteže posledice po dete koje je odrastalo sa roditeljem zavisnikom. Takođe savetuje šta da radimo kad u svom ponašanju i odnosu prema deci, prepoznamo negativno nasleđe naših roditelja. Naša gošća opisuje loše strane „plišanog roditeljstva“, ali i naglašava da traume i ožiljci iz detinjstva ne smeju biti izgovori za nedoličan život u odraslom dobu. Krivica je uobičajeno osećanje za svakog roditelja, koji se tokom detetovog odrastanja neretko zapita „Gde grešim?“ ili kad dete nešto loše uradi, pomislimo „Ovo je moja krivica, ja sam kriva.“ Međutim, ističe Milica, krivo je i današnje društvo, mreže na internetu koje šalju poruku savršenih roditelja koji realno ne postoje, ali ih vidimo na postovima, fotografijama, snimcima. Iz tog razloga, njen prvi savet mladima, koji tek ulaze u svet roditeljstva je – ugasite Instagram!

Jovo Bakić novi izazivač Radar Foruma Naredne četiri epizode Radar Foruma u ulozi “izazivača” biće Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegov prvi gost je Dragomir Anđelković, politički analitičar, sa kojim će ukrstiti stavove o aktuelnim društveno-političkim pitanjima. Jovo Bakić, poznat po hrabrim i neretko nekonvencionalnim stavovima i analitičkoj oštrini, postaviće intrigantna pitanja i izneti sopstvene hipoteze, dok će Dragoljub Anđelković, sa bogatim iskustvom u političkoj analizi, dati odgovore koji će pružiti nove perspektive.

Trpela je dok je mogla, i verovala da će biti bolje, da će se „on“ i njihov odnos promeniti. Nije odustajala od porodice, sve do jedne, prelomne noći, koja je sve promenila, a o kojoj u novoj Mamazjaniji priča poznata glumica Jelena Helc, majka četvoro dece, za koju se godinama borila i dalje se bori. Zbog prevelike želje za opstankom porodice, Jelena je pomerala granicu izdržljivosti. I u braku je, kaže, na neki način, četvoro dece podizala sama. Karijeru je odložila, odselila se iz Srbije i posvetila u potpunosti kući i deci. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Patološka ljubomora, nepoverenje i ogromna nesigurnost, koja je osobina svih nasilnika, bila je povod za krah braka, za udarce fizičke i verbalne, koje je doživljavala godinama. „Nisam gubila nadu. Borila sam se za brak i porodicu, išla sam na vantelesnu oplodnju i rodila posle Vuka još troje dece. Dok su bili mali, mislila sam da ću umreti, da neću izdržati toliko posla, obaveza, bilo je prenaporno. Ipak, uspela, sam, izdržala, naučila da se organizujem, a oni su porasli“, priča Jelena. Kad je u jednoj, prelomnoj noći, na njihova vrata zakucala policija, na nasilje je konačno stavljena tačka, a ona je sa torbama i decom – otišla. Nikad se nije vratila. To su bile prve naznake borbe koja je tek počinjala. Tortura na sudovima, dokazivanje porodičnog nasilja nad njom i decom, borba za starateljstvo, i sve to u stranoj državi, na nepoznatom jeziku, okružena neznancima. „Posle mnogo muke, dobila sam podršku od sistema, od države Nemačke. Sećam se kada mi je rečeno da sam, time što sam ga napustila, deci dala najveći poklon u životu. Zapravo sad shvatam da su samo tako dobili šansu da izrastu u zdrave i prave ljude i da, iako su me u početku gledali kao žrtvu i gubitnicu, danas razumeju i podržavaju me“, kaže Jelena. Decu vaspitava tako da budu spremni na najgore, a da se nadaju najboljem, da znaju da u životu sve svakoga može da zadesi i da će biti prepreka, padova, grešaka, bola, muke i patnje, ali da je najvažnije ustati i krenuti dalje, bez obzira na sve. U Mamazjaniji Jelena otkriva kako je odlučila da ode i spasi i decu i sebe i koji momenat je bio prelomni. Ona objašnjava koliko je za svaku ženu, majku, važno da se ohrabri i stavi tačku na nasilje. U razgovoru za naš podkast naglašava šta je znak za uzbunu u braku i kad se treba okrenuti i otići. Tokom emisije, osvrnula se i na reakciju okoline na njen odlazak i na razvod. Opisuje nam i kako su deca reagovala i šta su joj rekla. Navodi kako se izborila sa problemima, bolom i depresijom, nakon odlaska sa decom iz porodične kuće. Ona objašnjava koliko je teško ženi da ostane sama sa jednim, dvoje, a tek četvoro dece u stranoj zemlji, prepuštena sebi i sistemu. Apeluje da je važno da u Srbiji zaživi sistem podrške samohranim roditeljima, a pre svega ženama, majkama i deci koja su žrtve nasilja, a nemaju kome da se obrate. Najveći izazov za nju, kao majku, je da jednog dana vidi svoju decu kao samostalne, samosvesne, ispravne, zdrave, zadovoljne i normalne ljude, koji neće trpeti posledice nasilja, niti bilo čega, čemu su nedužni svedočili. Ljude, koji će umeti da naprave razliku između dobrog i lošeg, a kada se i desi da pogreše, da će znati da kažu – izvini.

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", kad joj vreme nije - u sred epskih uspeha Srbije na EP u fudbalu. Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su navijanje kojim je, zaštićen Kobrama, u Nemačkoj upravljao princ Danilo, zabrinuli su se minimalno zbog Orlićevog napradovanja u službi, a malo više zbog toga što će Srbija možda postati džinovski rudnik bez uslova za život ljudskih bića. Gost, pravo iz oslobođenog Niša, bivši gradonačelnik tog grada, ali i bivši predsednik Vlade Srbije, Zoran Živković! Uvek vickat i oštar na jeziku, Živković nije štedeo reči da opiše šta je bojkot izbora napravio u Srbiji. Zoran ima spreman plan kako se organizovati u daljoj borbi protiv srpskog hibridno-mafijaškog režima, a bilo je i emotivnih uspomena na doba kada je demokratija pobeđivala u Srbiji. Pa i poneka lepa reč za naše sportiste. U Magarećem kutku videćete kako iste fore ne stoje predsednikovom imitatoru i predsedniku.

Pred vama je nova epozoda podcasta Snaga uma, koja donosi razgovor sa Biljanom Đorđević docentkinjom Fakulteta političkih nauka u mirovanju i narodnom poslanicom. Biljana je govorila o seksualnom uznemiravanju u akademskim krugovima za koje se prećutno zna decenijama, o sistemu koji je napravljen tako da bi se o svemu ćutalo, o strategijama preživljavanja koje osmišljavaju mlade žene kako bi se sačuvale, kao i o hrabrosti studentkinja koje su to ćutanje u javnom prostoru zauvek razbile.

U drugoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, domaćin je ugostio proslavljenu srpsku glumicu Svetlanu Cecu Bojković. Tema je bila serija Kruna (The Crown), planetarno popularna saga o britanskoj kraljevskoj porodici, ali su sagovornici priču proširili ka različitim društvenim pitanjima. Ceca se, govoreći o uticaju serije Kruna na publiku, prisetila i legendarne Emilije Popadić iz Boljeg života, zasigurno uloge koja je obeležila njenu televizijsku karijeru, ali i privatni život budući da su je ljudi neretko poistovećivali sa Emilijom što njoj i nije uvek godilo. Razgovarajući o savremenom društvu i izazovima sa kojima se suočavamo, Ceca Bojković je bez dlake na jeziku govorila i o svom društveno-političkom angažovanju van pozorišnih dasaka i televizijskih kamera. Osvrnula se i na posrnuće obrazovnog sistema naglašavajući da je neobrazovanim ljudima u medijskom mraku najlakše manipulisati. Stevan Filipović uspeo je da nam pruži i intiman uvid u život i razmišljanja jedne od najomiljenijih glumica sa ovih prostora, dajući nam priliku da bolje razumemo likove koje je tumačila, ali i ženu koja stoji iza njih. "Iza nas je još jedna grozna nedelja u političkom smislu u Srbiji, i zbog toga pokušavamo da u tom besmislu, u tom mulju, pronađemo neki smisao u umetnosti i kulturi", rekao je autor podkasta reditelj Stevan Filipović. Gledajte drugu epizodu Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem i šaljite nam svoje komentare, kritike, ideje za teme i goste, kao i pitanja za njih.

Ljubav nije nešto sa čim se rađamo, ona se uči, poručuju psihoterapeuti Svetlana i Marko Majkić, roditelji četvoro dece, koji i posle 25 godina zajedničkog života, slušaju jedno drugo, partneri su i u poslu, a često se, dok šetaju, drže za ruke, čime pokazuju privrženost jedno drugom, koja danas uglavnom izostaje, posebno kod mladih parova, koji su sve više usmereni samo na sebe. Rad na partnerskim odnosima, primarni posao gostiju nove Mamazjanije, zasniva se, između ostalog, na saznanju da svako od nas ima pravo da se oseća dobro, ali da često na to zaboravimo. „Naš mentalitet i vaspitanje je takvo, da kad god osetimo zadovoljstvo, osećamo se loše, jer smo naučeni da nije dobro ako smo srećni i da uvek treba da strahujemo, umesto da iskoristimo momente radosti, pa čak i ako kasnije stignu teški trenuci, o njima ne treba unapred razmišljati“, poručuju naši gosti. Oni objašnjavaju da je zadatak roditelja da detetu pruže dobar model ponašanja, da ono izraste u stabilnu ličnost, koja se ne plaši da pokaže emocije, niti da živi okružena drugim ljudima. Deca treba da budu sigurna u sebe, ali ne i preterano samostalna, jer to onda često ukazuje na činjenicu da će osoba ostati sama, kao sama sebi dovoljna. „Stilovi vaspitanja su različiti, ali najvažnije je dete spremiti za socijalizaciju, kada uspostavimo balans između kritika, pohvala i zahteva. Nažalost, nekad je zahteva previše, pa se izgubi kontrola. Takođe, deci treba postavljati granice jer to je za njih zdravo“, pričaju Majkići. Porodica uglavnom zavisi od odnosa mame i tate, partnera, na kojima je velika odgovornost njenog opstanka. Da bi prevazišli brojne prepreke, nesuglasice, razlike, pristali na kompromise, dogovore, zarad odnosa dvoje ljudi, ali i njihove dece, potrebna je ljubav, koja se uči. Gosti nove Mamazjanije objašnjavaju kako da osvestimo svoja osećanja, misli, želje i da je neophodno da se, bar povremeno, osećamo dobro, pa čak i u „gužvi“ obaveza, posla, dece, kuće, brojnih odnosa i uloga koje obavljamo svakodnevno. Oni otkrivaju koja metoda vaspitanja je najučinkovitija i zašto, a takođe ukazuju na greške koje roditelji najčešće prave u vaspitanju dece. Kroz razgovor nas savetuju kako da naučimo da volimo i kako da razgovaramo sa decom, da im pokažemo da je potrebno da ispoljavaju emocije i svoje stavove i misli. Oni objašnjavaju i zašto su dobri zdravi konflikti i čemu nas uče. Roditelji ne smeju da zaborave na sebe, a opet deca moraju biti na prvom mestu, a u brojnim izazovima koje savremeni svet pred nas postavlja, pogubimo se lako u prioritetima. Deca nas, kažu Majkići, uglavnom podsete da treba da mislimo na sopstvena osećanja i da pokazujemo emocije, jer ona prate svaki naš korak i mimiku, i često nas podsete na osmeh, koji čeka u senci namrštenih lica.

U četvrtoj epizodi Radar Foruma, izazivač Milan St. Protić ugostio je Tanasija Marinkovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i stručnjaka za ustavno pravo, a njih dvojica razmenili su mišljenja o aktuelnom Ustavu Srbije Dvojica sagovornika istakla su da aktuelni Ustav iz 2006. godine ima svojih vrlina, ali i značajne mane. Jedna od najvećih kritika odnosi se na nedostatak javne rasprave tokom njegovog donošenja, čime su izostali doprinosi stručne javnosti i šireg građanstva. U pozitivnom svetlu, profesor Marinković ističe da je Ustav uveo transnacionalnu komponentu u pravni sistem Srbije, uključujući međunarodne standarde ljudskih prava, što je omogućilo sudovima u Srbiji da efikasno primenjuju međunarodne okvire i time poboljšaju pravni sistem zemlje. Takav aspekt je posebno važan jer Srbija nije imala koncept ljudskih prava tokom perioda socijalističke Jugoslavije i vladavine Slobodana Miloševića. Sagovornici su kritikovali postojeći Ustav i zbog nedostatka kontinuiteta s prethodnim ustavima, a ukazali su i na problem nedovoljno definisane autonomije pokrajina i nedostatka jasnih uslova za osnivanje novih autonomnih jedinica unutar države. Razgovor se vodio i o tome kako bi ustav mogao da evoluira u skladu sa savremenim demokratskim principima i potrebama srpskog društva, uz naglasak na važnost javnog dijaloga i stručnog doprinosa u procesu ustavne reforme. Profesor Marinković istakao je važnost političke pedagogije i vremena u procesu takvih ustavnih promena, naglašavajući da je potrebno stvoriti politički i društveni konsenzus kako bi novi ustav mogao da postane temelj demokratskog i pravnog sistema Srbije. Četvrta epizoda Radar Foruma je poslednja u kojoj je izazivač bio Milan St. Protić. Naredne četiri epizode, domaćin će biti Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Nova epizoda podkasta koji se nalazi pod budnim okom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pažljivo saslušali postizbornu analizu Njegove Ekselencije, prinudnog upravnika Srbije, izračunali su da će Vučiću biti potrebno najmanje 48 godina da se sabere od rezultata izbora za Evropski parlament, a u glavu su izbrojali svih 17 učesnika Svesrpskog sabora. DLZ je dao veštačko disanje srpskoj opozicionoj sceni dovevši u goste predsednika Demokratske stranke, Zorana Lutovca! Lule se prisećao izbora, pokušao da objasni kakvi su planovi opozicije za naredni period, obećao da će DS nastaviti borbu za demokratsku Srbiju, a upozorio je i na to, da se sad, kad nema nikakvih izbora na vidiku, svi kritičari režima anlaze u ozbiljnoj opasnosti. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako bosanski medved pokušava da napastvuje ruskog predsednika.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa pravnicom Sofijom Mandić o snalaženju u stanju političkog bezumlja, o privikavanju na kršenje zakona i načinima na koje nam postepeno postaju normalne stvari koji su nekad delovale nepojmljivo. Sofija je govorila o izbornim malverzacijama, o apatiji koja dolazi usled predvidljivosti nameštenih izbora, kao i o načinima na koje ona uspeva da ostane politički prisutna uprkos neprijatnosti koju redovno informisanje o dnevnoj politici unosi u naše živote.

Odnos majka-ćerka koji se bazira na poverenju, razumevanju i besprekornoj podršci neguje već 30 godina, novinarka, NLP trener i osnivačica PCI Instituta, Tatjana Vojtehovski, sa svojom voljenom ćerkom Tijanom, koja je, kako kaže, danas odrasla osoba na koju je ponosna i od koje i ona može nešto da nauči. U novoj Mamazjaniji Tatjana nam je ispričala sa kakvim se preprekama suočavala kao majka dok je Tijana odrastala i koliko joj je bila značajna pomoć njene majke, Tijanine bake, koja je po struci psiholog. „Sećam se, jednom je iz mukle tišine, Tijana, tada petogodišnjakinja, pitala ‚Mama, šta je to hotlajn?‘, nisam znala kako da odgovorim u trenutku, a moja mama, koja je sedela sa nama, odmah je preuzela na sebe da joj objasni, na jeziku koji dete može da razume“, ispričala je naša gošća, koja kao NLP trener, tvrdi da je imperativ savršenstva poguban za današnje ljude, posebno roditelje, da je nemoguće da osoba bilo muško ili žensko, postigne u toku jednog dana sve što zacrta, već da je neophodno postaviti prioritete, pa ono što ne stignemo danas, nije tragedija ako ostane za sutra. Ona naglašava da nije sramota, niti je čudno, ako tražimo pomoć, ako ne možemo sami, a to je ono što ljudi u današnje vreme izbegavaju i onda se troše, bivaju umorni od života koji vode, gubi se radost iz svakodnevice i sve se pretvara u apatiju i formu. „Ljudi ne mogu da idu napred, ostvare uspeh kao roditelji ili u profesiji, jer se vezuju za prošlost, a to više ne postoji, to je bilo i prošlo. Sada samo možemo da menjamo naš doživljaj onoga što se dogodilo, ali tako da nas u životu ne koči“, objasnila je Tatjana. Za svoju Tijanu kaže da je vrlo ozbiljna, profesionalna i stabilna osoba, a da joj je davala slobodu dok je bila dete i tinejdžerka, ali samo zato što je imala puno poverenje u nju, koje nikada nije izdala i što su uvek o svemu razgovarale, a to je i danas njihova vodilja:“Kaži sve!“. Tatjana nam opisuje kako se kao zaposlena majka organizovala dok je Tijana odrastala i na kakve je prepreke kao roditelj nailazila, koliko se često preispitivala o odlukama koje je donosila. Ona nam prenosi utiske sa NLP treninga, odnosno, sa kakvim problemima se suočavaju ljudi koji se obraćaju NLP trenerima i kako im oni pomažu. Naša gošća otkriva u čemu je tajna njenog besprekornog odnosa sa ćerkom, ali i koje se anegdote rado seća iz Tijaninog odrastanja. Od Tatjane smo takođe saznali i koji je najdragoceniji savet koji je dala ćerki. O životu svoje ćerke kao jednom od najvećih uspeha koje je postigla, time što je izvela na pravi put, ali i o momentima ili danima kada roditelj oseća potrebu da malo bude sam, da otputuje, da ostane neko kraće vreme bez deteta i ispuni svoje želje i ciljeve, govori Tatjana kroz lično iskustvo, ali kao i NLP trener, i naglašava da u tim momentima osećaj krivice ne mora da znači da nismo u pravu, i da to što radimo nije upravo ono što nam je potrebno i što je ispravno.

U trećoj epizodi Radar foruma, izazivač Milan St. Protić razmenio je stavove sa istoričarkom Dubravkom Stojanović o uticaju srpske istorije 19. veka. Stojanović smatra da su u to doba srpsko društvo, privreda, školovanje, saobraćaj, zdravstvo… bili žrtvovani nacionalnom planu. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao". Izbori su prošli, mnogi su od njih poludeli ali ne Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji su odavno ludi. Autori su prvi deo emisije posvetili pobedi opozicije u Nišu i Nišlijama, rešenim da je po svaku cenu odbrane. Popričali su, neizostavno, o neubeljivom nastupu Oskara, koji je u Beogradu dobio 40.000 glasova manje nego u decembru, a došlo je i do temeljne analize kako su izborne rezultate komentarisali naš drug Dobrica Veselinović i naš drug Dragan Đilas. Gost jedini mogući u ovom trenutku, Boban Stojanović, poznat i kao Biban! Argumentovano, naoružan dokazima i brojkama, Biban je objasnio SVE. Ako vam nešto nije bilo jasno u vezi s izborima, posle ove epizode više neće biti. U Magarećem kutku videćete kako se rade sklekovi na jednoj ruci.

Stigla je i 33. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs - Zvezda i Partizan igraju za titulu prvaka Srbije, i spuštaju zavesu na klupsku sezonu, a onda...?

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja donosi razgovor sa preduzetnicom Aleksandrom Bezmarević. Aleksandra je ovom prilikom vrlo hrabno govorila o raznim oblicima zlostavljanja i izrabljivanja, koje je doživela kao vrlo mlada u medijima, a i nekim kompanijama. Kako je mobing problem sa kojim se nose mnogi, i to često u tišini, gošća je podelila svoje iskustvo iz vremena u kom su urednici i menadžeri zloupotrebljavali njen elan i želju za radom, o pretnjama, vređanjima, finansijskim ucenama i ostalim mehanizmima, koji su zvanično nedopustivi na radnom mestu, ali se događaju previše. Osvrnula se i na emocionalne posledicame koje to sve može da izazove, na bespomoćnost koja preplavljuje, ali i na činjenicu da možemo i treba više da govorimo o problemu mobinga kako bismo počeli da ga aktivnije suzbijamo.

Kada niste zadovoljni smeštajem, ne kačite to na FB, nego se obratite predstavniku agencije na terenu. Čitajte ugovor, uslove putovanja i vaučer do najsitnijih slova. Turističke agencije nisu odgovorne za kašnjenje letova, tu nema pomoći. Ukoliko niste zadovoljni smeštajem, tražite od agenta da vam nađe drugi. Cene turističkih aranžmana su veće u odnosu na prošlu godinu zbog povećane tražnje i ukupnih troškova u turizmu. Marže agencija su minimalne i na granici opstanka, za hotele 1-2 posto, a za apartmane oko 10 posto. Pre 30 godina je bilo lako otvoriti turističku agenciju jer nisu bile potrebne garancije, sada se one kreću i do pola miliona evra, u zavisnosti od aranžmana. Gost: Vladimir Vlaho, Nacionalna asocijacija turističkih agencija YUTA

Prva epizoda Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem ugostila je dramaturškinju Milenu Bogavac, s kojom Stevan Filipović debatuje o popularnoj seriji Maleni irvas. Ali ovaj Netfliksov hit je samo polazište za mnogo širu priču o nama i vremenu u kome živimo. Od petka 31. maja, sajt Radara je bogatiji za još jedan podkast. Naime, reditelj Stevan Filipović, autor filmova Šejtanov ratnik, Šišanje, Pored mene, Pored tebe i nadolazećeg Pored nas, upustio se u ambicioznu realizaciju podkasta s edukativnom komponentom, koji bi na svake dve nedelje donosio nove teme i goste, koji bi zajedno sa njim analizirali aktuelne popkulturne fenomene. Na ideju za podkast došao je slučajno: „Pre par dana sam imao višesatni razgovor sa čovekom od tridesetak godina, koji radi na visokoj poziciji u Majkrosoftu, prima platu do četiri hiljade evra, i zapošljava ljude koji rade na softveru koji upravo menja tok ljudske istorije. Sadržaj razgovora je za mene bio poražavajući. Ne mogu da kažem da čovek nije formalno obrazovan – ima gimnaziju, fakultet… Ali, njegovi stavovi o svim društveno-političkim temama kojih smo se dotakli su bili na nivou onoga što su pre digitalne revolucije bila ’razmišljanja’ likova koji piju pivo ili duvaju travu ispred C-marketa. Ili, prevedeno: stavovi su mu digest svih podkasta Džoa Rogana – od antivakserstva, preko podrške Trampu, nezainteresovanosti za demokratiju u svetu, slobodu medija, izbore, uz potpuno odsustvo svesti da živi u Srbiji, a ne u Americi. Vučić mu je apstrakcija, nečiji tuđi problem; ono što mu najviše zamera je ’što nas je zaključavao za vreme pandemije’. Mislim da je istina da on ne živi ni u Srbiji, ni u Americi, već u onome što Sem Haris duhovito naziva ’Podkastistan’. Pitao sam ga da li postoji jedan tradicionalni medij koji prati i čijim novinarima i uredništvu veruje, odgovor je bio odričan… Ovo nije ’generacija koja dolazi’, oni su uveliko tu, oni glasaju (ili ne glasaju), a rastu i obrazuju se putem pomenutih sadržaja, u vakuumu koji je nastao nepostojanjem kvalitetnih domaćih ekvivalenata. Moja ideja je da upravo ovim podkastom popunimo taj vakuum…“

U drugoj epizodi Radar Foruma, koncepta razgovora koji je izazvao pozitivne rekacije javnosti, “izazivač” Milan St. Protić ugostio je Zorana Sekulića, glavnog urednika agencije Fonet. Njih dvojica razgovarali su o tome u kom pravcu se kreće spoljna politika Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora. Pratite nas svake nedelje na sajtu radar.rs i Jutjubu.

Pred vama je prva epizoda nove emisije Radar Forum koja će se prikazivati jednom nedeljno na sajtu radar.rs. Tokom mesec dana, jedan „izazivač“ biraće četiri sagovornika sa kojima će voditi dijalog na različite teme. Prvi „izazivač“ je Milan St. Protić, a njegovi gosti biće Pavle Grbović, Zoran Sekulić, Tanasije Marinković i Dubravka Stojanović. Svakog narednog meseca u ulozi „izazivača“ smenjivaće se ličnosti iz političkog, društvenog i kulturnog miljea Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja i stavova dva sagovornika koja odstupa od forme postavljanja pitanja i davanja odgovora. U prvoj epizodi Milan St. Protić ugostio je Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana i narodnog poslanika. Protić je izazvao Grbovića da kaže kako bi on vodio Srbiju da osvoji vlast… Njih dvojica su, između ostalog, razmenili mišljenja i o obrazovanju i društvenim vrednostima u Srbiji gde Protić ističe da trenutni obrazovni sistem služi za manipulaciju i zatupljivanje nacije, pripremajući mlade da postanu poslušni sledbenici. Grbović dodaje da uspešna društva sprovode poznate korake i mehanizme, ali da Srbija pati od nedostatka volje za uspostavljanje takvog društvenog ugovora. On smatra da problem nije u nedostatku sposobnih ljudi, već u tome što država preferira kleptokratski sistem koji nagrađuje lojalnost i poslušnost umesto zasluga. Protić i Grbović dotakli su se i Srebrenice, ponavljanja grešaka iz prošlosti, tema o poreskoj politici, korupciji, zloupotrebama…

Evo poslednje epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" pred izbore drugog juna, a posle smak sveta. Možda i neće biti smak sveta, ali to već zavisi od vas. U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković odradili su poslednju rundu svađanja oko izlaska na izbore, divili su se Oskarovom žvalavljenu srpske zastave u Njujorku, pohvalili se obilaskom opozicionih kandidata u Rumi i Grockoj, a proslavili su uz čašu vode povratak Sautemptona u Premijer ligu! Pravi gost u pravom trenutku, profesor Jovo Bakić. Profesoru se Marko Vidojković najpre izvinio zbog svog neprimerenog rečnika, zbog kojeg prošla epizoda u kojoj je Bakić gostovao više ne postoji. Onda je usledilo ono zbog čega svi jedva čekate ovo gostovanje. Divno, mračno predavanje profesora Bakića o našoj crnoj rupi i stanju "nacije". Profesor je, pošto se izjasnio da će izaći na izbore, dugo izlagao zašto nije srećan zbog toga, secirao je uzduž i popreko situaciju u opoziciji, a posebna poslastica bilo je komentarisanje Nepomenikove blamaže u Njujorku. U Magarećem kutku saznaćete koliko je "lepa".

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi rešenosti i snazi potrebe za mirom, koja donosi razgovor sa glumcem Ammarom Mešićem. Ammar se nedavno vratio iz Beča, gde je otišao kako bi radio na građevini, nakon što je ovde ostao bez posla, jer je odbio da ćuti o stvarima koje su mu u ovoj zemlji smetale, poput odnosa prema nasilju, besa u ljudima, stanja životne sredine, ali i stanja u društvu. U Beograd je došao pun utisaka, ali i mudriji za značajno životno iskustvo. Govorio je o uređenosti države, razlozima zbog kojih je u Beču uspeo da se odmori iako je tako radio najteže fizičke poslove, ali i o načinima na koje i sada, kada se vratio u Srbiju, pokušava da uredi makar svoje dvorište.

Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce. Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće. Iako mu je to posao, JP "Hipodrom Beograd" već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije. Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom. Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada. Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima. Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja

„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je. U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje. „Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno. Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“. Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke. „Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica. U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo. Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima. Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla. Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet. Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković, autori podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar, loš, zao", snimili su još jednu urnebesnu epizodu! U prvom delu emisije autori su bezuspešno tražili Oskarov obraz, koji je nestao kada je predsednik zloupotrebio atentat na slovačkog premijera sebi za reklamicu. Zaključili su kako su sagovornici na skupu u Kotoru napravili od Oskara Kotorsku krempitu, pozdravili su najveći protestni (prosvetni) skup ove godine, a Vidojković je prepričavao svoje traume sa suđnja po Šapićevoj tužbi. Gost, idealan za ulazak u finiš predizborne trke, koautor kultne emisije "Marka žvaka" i građanski aktivista, Dušan Čavić! Dušan je prepričavao sopstvena mračna iskustva s agresivnim i pomahnitalim Šapićem, ali je detaljno opisao i ponašanje naprednjaka i njihove strategije na lokalu, pre svega u bloku, gde je Čavić odavno na prvoj liniji borbe za bolje društvo. Gost nema sumnju da na predstojeće izbore mora da se izađe. U Magarećem kutku moći ćete da čujete zašto Kruna Una neće postati voditeljka DLZ.

Pred vama je nova epizoda Podcasta Snaga uma o snazi integriteta sa majorom policije Katarinom Petrović, koja je već deset meseci suspendovana zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, time što je iz informacionog sistema MUP-a preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode, u kojoj je učestvovao bivši direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović. Katarina je za mnoge u međuvremenu postala simbol hrabrosti i otpora kakvom se nadaju u policiji. Sa vremenske distance ona govorila o odluci da progovori koja joj je promenila život. Govorila je i o svojim principima, nepisanim pravilima u policiji, o načinima na koje se policijski posao menjao tokom godina, o sistemu, kao i o tolerisanju korupcije koja se često odvija pred našim očima.

Ne zarađujemo dovoljno da bi nam stambeni kredit bio tehnička stvar, kredit je naš novac iz budućnosti. Nema jeftinog kredita, zato ne postoji ni idealno vreme za njegovo podizanje. Banke su prodavnice novca, nisu servis građana, zato se cenkajte, i ne pristajte odmah na ponuđeno. Banke u Srbiji imaju monopol zato su krediti skupi. Visina kamate je vezana za rizik zemlje u kojoj se podiže kredit, tj. tržište cena. Kamate na stambene kredite u Srbiji se kreću od 6 do 8 odsto. Gost: Dušan Uzelac, portal Kamatica

U najranijem detinjstvu, pre nego što deca počnu da govore, u rukama im je telefon, a u sve većem broju slučajeva, ti mališani u kasnijem adolescentskom dobu, upadaju u vrtlog virtuelnog sveta, odnosno bolesti zavisnosti od interneta, priča u novoj Mamazjaniji doktor Ivica Mladenović, psihijatar, psihoterapeut i subspecijalista za bolesti zavisnosti. Prvi simptomi javljaju se rano, ali ih roditelji primete kasno. Najčešće se, prema rečima doktora, na sve načine trude da sami „izleče“ dete, ali su to često pogrešne metode, pa kad iscrpe sve druge načine, dolaze kod stručnjaka. Ono što je glavni problem je zajedničko vreme roditelja i dece, koje sve češće izostaje. „Umesto da provode sa detetom više vremena, da igraju društvene igre, da zajedno crtaju, čitaju, da u kuću i posle napornog dana uđu nasmejani, koliko god da im je teško, roditelji deci zabranjuju telefone i igrice, a istovremeno se ne odvajaju od svojih aparata. Model je važan, ne razgovor“, objašnjava doktor Mladenović. Deca koja su ogrezla u zavisnost bilo koje vrste, pa i one virtuelne, zapravo beže od svojih porodica, koje se ne bave njima. Roditeljima je lakše da je dete u sobi po ceo dan sa telefonom, a simptome zavisnosti primete onog trenutka kad pokušaju da mu taj telefon oduzmu, priča psihijatar. Na lečenju od zavisnosti od interneta i igrica, roditelji su veći problem nego deca. „Svi roditelji vole svoju decu i normalno je da žele da im pomognu onda kad primete da su stvari izmakle kontroli. Međutim, to vreme je uvek problematično. Dok su deca na telefonima, roditelji su na poslu, pa potom na svojim telefonima, nema se vremena za dete. Kad im kažemo da lečenje zahteva da uzmu bolovanje dva meseca, posvete se detetu, koje neće ići normalno u školu, ni tada mnogi ‚nemaju vremena‘“, ističe dr Mladenović. On otkriva kako da znamo da nam je dete zavisnik, odnosno koji su prvi simptomi zavisnosti od virtuelnog sveta i znaci za uzbunu. Takođe savetuje kada je vreme da roditelji potraže stručnu pomoć za svoje dete, ali i celu porodicu. Doktor u razgovoru za Mamazjaniju objašnjava zašto dete postaje zavisnik i upozorava na najčešće greške koje roditelji prave. Kroz razgovor daje primere pozitivne prakse u svetu i opisuje kako su pojedine zemlje sistemski smanjile bolesti zavisnosti kod dece. U razgovoru sa poznatim psihijatrom, dotakli smo se i sistemsog rešavanja problema bolesti zavisnosti koje su sve učestalije kod adolescenata, kao uzimanje različitih vrsta narkotika, koji su u našoj zemlji finansijski dostupni najmlađima. Ipak, doktor naglašava da je zavisnost od interneta, igrica, društvenih mreža, trenutno najproblematičnija, a da je po intenzitetu i simptomima, u istom nivou kao najopasnija droga – heroin.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je da vam ulepša ovaj nezgodni maj. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije gledali u pasulj kako će se završiti drama sa opozicionim listama, čestitali su Šapiću novo nasilništvo nad građanima, a Chodi jer je u svojstvu "novinara" sa pet metara sa divljenjem gledao druga Sija. Gošća je novinarka i Tviter zvezda, Biljana Lukić! Iako dijametralno suprotnih stavova kad je reč o izlasku na izbore, Lukić i Vidojković su pokazali kako bi trebalo da izgleda kultura opozicionog dijaloga. Nenad Kulačin je ubeđivao Vidojkovića da ne zna matematiku, a sa Biljanom se manje-više-manje slagao. Na kraju, jasna poruka svima koji su protiv režima, naročito glasačima: mir, mir, mir, niko nije kriv. U Magarećem kutku moći ćete da vidite Sarapinu transformaciju u Superhika.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja je posvećena snazi dobre muzike i snazi kulture u našim životima. Beogradska filharmonija je svakako simbol ne samo dobre, nego i najbolje muzike, pa upravo iz ove institucije dolaze sagovornice današnje epizode: Jelena Milašinović, PR i Svetlana Radovanović, prva violina. Jelena i Svetlana govore o načinima na koje klasična muzika može da poboljša kvalitet naših života, stanje duha pa i mentalno zdravlje, o Beogradskoj filharmoniji i o borbi za izvrsnost u kulturi u vremenu u kom je ona zabrinjavajuće skrajnuta, ali i o bogatstvu koje donosi rad vek u profesiji koju smo izabrali srcem, a ne novčanikom.

Od milijardu i dvesta miliona evra beogradskog budžeta, 200 miliona ode na nameštene tendere i propale projekte. Subvencijama ćemo pomoći građanima da se priključe na daljinsko grejanje i pređu na čiste vidove grejanja, a zagađivače ćemo kažnjavati. Samo kvalitetan javni prevoz može da reši problem saobraćajnih gužvi u Beogradu. Potrebno je optimizovati linije, uvesti žute trake i izgraditi infrastrukturu za dvotočkaše. 47 posto građana koristi javni prevoz, 27 posto automobil, 24 posto pešači, oko 2 posto je motociklista, biciklista i vozača trotineta. Te parametre moramo menjati modernizacijom saobraćaja. 500 miliona evra grad planira da plati za period od 10 godina privatnicima za linije gradskog prevoza na potezima 100 i 700. Umesto guranja profita u tuđe ruke, grad bi morao da uloži u GSP i preuzme primat u gradskom prevozu. Kada bi svaki poslodavac u Beogradu uplaćivao po 1000 dinara mesečno direktno GSP-u, to bi pokrilo pola troškova javnog prevoza. Gradska vlast ne želi da reši problem kanalizacije i energetske efikasnosti, iako novca u budžetu ima. Umesto što je grad potrošio milion evra na reklamne bilborde vlasti, za taj novac su mogli da izgrade dečiji vrtić. Gost: Dobrica Veselinović, Kandidat za gradonačelnika Beograda, Koalicija "Biramo Beograd"

Da su odnosi među partnerima, mužem i ženom, mamom i tatom, stub svake porodice i da je rad na tim odnosima ključan za njen opstanak, otkriva nam Jelena Njegomir, koja je po struci dizajnerka enterijera, ali sama kaže da se kao trener svesnog roditeljstva i emocionalne pismenosti više bavi ljudima, njihovim emocijama i odnosima. U novoj epizodi našeg podkasta govori o odnosu sa svojom pokojnom majkom, svima dobro poznatom pevačicom Merimom Njegomir, opisuje i različite metode rada na sebi, suočavanju sa bolom, ali i odnosima sa partnerom, decom, u teoriji i u praksi iz sopstvenog iskustva nje, kao majke četvoro dece. Rad na sebi, važan je isto kao i rad na partnerskim odnosima, priča u Mamazjaniji Jelena, koja daje različite savete i predloge kako unaprediti ove odnose i sačuvati porodicu na okupu. Ona ističe da je u današnje vreme pred majkama imperativ savršenosti, koji se sve trude da ispune, a koji ne treba da bude prioritet. „Sudovi, prašina, veš, posao, sve to prolazi i prođe, ali šta ostaje, gde nam je vreme sa decom, sa partnerom. Deca brzo rastu i brzo će doći dan kada im više nećemo biti potrebni, na način na koji im trebamo kada su mali i to vreme sad treba iskoristiti“, kaže Jelena, koja je majka četvoro dece, od kojih najmlađe ima samo jednu i po godinu, a najstarije 12. Ona je u emisiji govorila o metodama vaspitanja i svesnog roditeljstva, na koje se različito gleda. U vreme našeg detinjstva batine i kazne bile su uobičajene i dobro dete bilo je poslušno dete, pa pristalice te metode na svesno roditeljstvo gledaju kao na „pamučno“, odnosno previše nežno. „Nije to baš tako, jer i u svesnom roditeljstvu postavljaju se granice i znaju se pravila ponašanja u kući i van nje. Pravila međutim, treba da poštuju i roditelji i deca, a ako roditelj nije dosledan i popušta prečesto, onda ne treba da se nada da će i dete raditi kako mu se kaže“, objašnjava naša gošća. Jelena savetuje kako da radimo na sebi, ali i na odnosu sa partnerom i objašnjava šta znači svesno roditeljstvo. Takođe, ona upozorava da savremeni imperativi savršenog roditeljstva negativno utiču na majke, a opisuje i male rituale kojih se pridržavaju ona, njen partner i njihovo četvoro dece, kako bi porodica opstala na zdravim osnovama. Ističe da je važno da roditelji pred decom ispoljavaju svaku emociju i da probleme „ne guraju pod tepih“. U razgovoru za Mamazjaniju, Jelena se osvrnula na svoj izuzetno blizak odnos sa majkom Merimom i na gubitak koji je ostavio dubok trag. Ona priča da je nemoguće pripremiti se na odlazak roditelja, bez obzira na to koliko neko ima godina, a da u trenutku kada saznate da vam je majka ili otac preminuo, svako se momentalno vrati u stanje deteta i sve druge uloge se gube, ostaje samo ta jedna, koja inače živi uvek u nama, samo je često zaboravljamo.

Jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", iznedrio je novu spektakularnu epizodu u jeku predizbornog ludila. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije ocenjivali domaći zadatak koji je premijer Čela u skupštini čitao četiri sata, pokušavali da provale ko je baba koja sedi na zadnjem sedištu Oskarovog busa zaglavljenog u surčinskom blatu, a aplaudirali su predsednikovoj mirotočivoj reakciji na apel članova PEN-a za mir na Zapadnom Balkanu. Ono što ovu epizodu čini apsolutnim hitom je gost, kandidat Kreni-promeni za beogradskog gradonačelnika, Savo Manojlović! Savo je predstavio svoj program za reanimaciju glavnog grada, odgovarao na provokacije bojkot-botova, po stoti put je ponovio da neće nikada sarađivati sa "mafijaškim režimom" Aleksandra Vučića, a na svaki pokušaj razgovora o svađama u opoziciji prekidao je tvrdnjom da to samo izaziva apatiju, u trenutku u kom je potrebna opšta mobilizacija opozicionih glasača, da bi Šapić izgubio na beogradskim izborima. Savo je voditeljima dao bedževe, a Nenad Kulačin je spasio intervju, pošto se glasač Vidojković sve vreme slagao sa gostom. U Magarećem kutku moći ćete da vidite najviši domet u karijeri Milice Zanoktice. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi solidarnosti i borbe za ono u šta verujemo, sa novinarkama Jovanom Gligorijević (Vreme) i Tamarom Urošević (TV N1). Kao novinarke koje se bave društveno odgovornim temama, Jovana i Tamara su članice grupe Novinarke protiv nasilja, koja je sad već važan deo istorije našeg novinarstva, na polju zalaganja za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama. Iz te perspektive ispričale su svoje priče. Kako se nose sa teškim pričama koje novinarski obrađuju? Koliko je novinarkama važna podrška koju pružaju jedne drugima? Kako je u Srbiji izgledala borba za medijsko dostojanstvo žrtava nasilja nekad, a kako izgleda danas? Šta sve stoji iza naslova, TV priloga i priča koje poštuju javni interes, a šta je iza medijskih sadržaja koji zarad klikova i tiraža uništavaju živote? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u ovom razgovoru, koji pruža uvid u jedno veoma važno polje medijske mašinerije.

Bliskost, razumevanje, poštovanje izviru iz širokih osmeha poznatih novinara, bračnog para Aleksandra i Jelene Gajšek, koji su brojnim anegdotama, šalama, ali i ozbiljnim savetima, porukama i životnim iskustvom, ispunili studio Mamazjanije, uoči uskršnjih praznika, kroz priču o svom braku dugom više od 20 godina i najvećim ljubavima, Anji (23), Teodori (19) i Andreju (13). Deca su im moderna, a odgajana u tradicionalnom duhu. Ono čemu su Aleksandar i Jelena uvek težili je da im deca budu skromna, što je u današnje vreme, nažalost, osobina koja je retka i teško se stiče i održava. U razgovoru za Mamazjaniju pričaju koliko su ponosni na najstariju ćerku Anju, kojoj ništa nije teško, čak ni da pre zore ustaje i ide na posao, pa iako je moglo biti drugačije, ona je odabrala teži, ali možda lepši put. U kući Gajšeka, Jelena je organizator, a oboje ističu da je dobra organizacija doprinela opstanku porodice u savremeno doba, u kojem je vreme najveća dragocenost i čini se nemoguće napraviti pauzu za predah. Porodica se okuplja na zajedničkom ručku, a uvek se jede za stolom, naglašava Jelena. Jednoglasno kažu da se sa decom i dalje druže, iako su im ćerke odrasle, ali sada se njihovim okupljanjima, „pesničkim večerima“, pridružuju i drugari njihove dece, što im govori da ih vreme još „nije pregazilo“ i da deca, čak ni u adolescentskom periodu, ne moraju biti otuđena. „U pubertetu su ćerke prestale da mi se poveravaju i malo sam se zabrinuo, a onda sam negde pročitao kako se sa 25 vraćaju roditeljima, pa evo čekamo tu 25.“, sa osmehom kaže Aleksandar, dok Jelena povremeno dobacuje sa šalama, koje kod oboje u trenutku izmame osmeh, a on govori da su u pitanju dvoje ljudi, koji su zajedno neuništvi. Aleksandar i Jelena opisuju nam šta to znači tradicionalno vaspitanje i daju recept za održanje porodice u današnje vreme razvoda, individualnosti, otuđenosti. Oni otkrivaju koji je tajni sastojak uspeha njihovog dugog braka i skladne porodice, i da mladi danas mogu biti moderni i religiozni u isto vreme. Jelena se sa osmehom seća kako je to Aleksandar privukao „zdravim pogledom na svet“ kad su se prvi put sreli, ali i kako danas izgleda priprema zajedničke emisije, da li ih i koliko posao zbližava ili razdvaja. U njihovoj kući poštuje se religija, ali decu nikada nisu pritiskali da odlaze u crkvu ili da poste. Međutim, sada kod ćerki primećuju da se vraćaju religijskim vrednostima, iako vode moderne i urbane živote. One dokazuju da je i to moguće. Takođe, u razgovoru o religiji i crkvi, Jelena otkriva da li je istina da religiozni ljudi imaju predrasude prema homoseksualcima i koliko su zapravo mnogi u zabludi, jer „ako si normalan, gledaćeš kakav je neko čovek, i to je jedino što treba da nas zanima“.

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković ušli su u blagu euforiju zbog toga što će Ivica Dačić posle 10 godina ponovo postati ministar policije, kladili su se u 100 dinara da li će Đilas ipak izaći na izbore, a jedan od voditelja se zahvalio Kruni Uni sa Hepija zbog uspostavljanja pristojne komunikacije između "zaraćenih" novinarskih strana. Gost, frontmen jednog od najpoznatijih beogradskih pank bendova, Dža ili bu, Sabljar! Sabljar je pričao o tome kako je kad ti masovno ubistvo obeleži kraj u kome živiš ceo život, savršeno se uklopio u pank rečnik DLZ govoreći o režimu, predsedniku, opoziciji i muzičkoj sceni u Srbiji, a učestvovao je sa 100 dinara i u pomenutoj opkladi. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se komunista moli Bogu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa politikologom Bobanom Stojanovićem o sistemima moći u opoziciji i u vlasti, o komunikaciji i porukama koje nam od izbora do izbora šalje vlast i koje šalje opozicija, ali i o tumačenju političkih dešavanja u vremenu u kom se čini da je informacija, izjava i odluka previše, a realnih događaja premalo.

Subvencije cene struje za fizička lica mogle bi prestati 2026. jer će EPS morati da ima CO2 sertifikat za proizvodnju struje. Oko 80 posto električne energije u Srbiji proizvodi se iz prljavih izvora. Ukoliko idemo u Evropsku uniju, taj procenat će 2030. morati znatno da se smanji. U Srbiji na cenu struje najviše utiče cene uglja i gasa. Većina termoelektrana ne ispunjava ekološke standarde, dok se u obnovljive izvore energije malo ulaže. Sve više ljudi se odlučuje za ugradnju solarnih panela. Za jednu kuću potrebno je uložiti 6000 evra. Uloženo se vraća kroz cenu struje u roku od 6 godina, dok su garancije na panele 25 godina. U privredi uložen novac u solarne panele se vraća duplo brže zbog veće cene struje. Gost: Marko Bulatović, ekonomista i stručnjak za energetiku

Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se nađe način za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poremećajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je „priča za sebe“, kažu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbić, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapić, voditelj podkasta „Neosvetljni ćošak“ i otac dvoje dece, devojčice Nevene i dečaka Bogdana, kojem je pre druge godine života dijagnostikovan autizam. Naši gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se što ranije jave stručnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne „beže“ od svog deteta, već da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan član dete sa autizmom, često se zapostavljaju i potrebe roditelja, koje su veoma važne, naglašava profesor Glumbić i kaže da njima treba pomoći jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez zaštite i brige. Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam. „Moramo da mislimo i na nas, ne možemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da izađu sa prijateljima na piće, da odspavaju, prošetaju. Treba da imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda će i dete to osetiti i svi trpe posledice“, priča Bojan. Profesor Glumbić ističe da je svaka osoba sa autizmom različita, kao i svaki roditelj, i da se ne može svima prilaziti na isti način, da je propust našeg sistema što nemamo organizovanu pomoć, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve više. Navodi pozitivan primer Španije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posvećeni inkluziji i životu sa autizmom. Ipak, ističe da se ne može svaka metoda i sistemsko rešenje primeniti u svim društvima, jer su i građani, vaspitanje i odnosi, različiti. Profesor objašnjava kako komunicirati i igrati se sa detetom koje ima autizam, dok Bojan opisuje šta je najteže roditeljima koji imaju decu sa autizmom i u čemu se takvo dete razlikuje od tipičnog deteta. Naš gost, stručnjak za autizam, priča na koji način defektolozi roditeljima saopštavaju da im dete ima ovaj razvojni poremećaj i objašnjava kako se ovaj razvojni poremećaj u Srbiji tretira. On takođe ukazuje na to koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomoći porodicama dece sa autizmom. Naš poznati glumac govori o svom braku, izazovima i podršci, i naglašava zašto je važno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku, ali i zašto je to ponekad jako teško. Najveće radosti, međutim, kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan priča kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno na dečje rođendane, ali posle njih ne spava, plače, viče, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajednički sa njim prolaze svaku fazu dok pomažu koliko mogu. Profesor Glumbić savetuje roditelje da nikada ne odustaju. On poručuje da za sve postoji rešenje, da se mogu pripremiti za svaku sledeću fazu odrastanja njihovog deteta, da je moguće da se dete obrazuje, druži, zaposli, samo treba da se pomire sa činjenicom da nikada neće biti deo kolektiva, kao većina druge dece, ali je važno da je ono u svom svetu srećno.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković rekli su na samom početku, 2017, da će DLZ trajati dok ne padne režim i evo nas, sedam godina kasnije pred tristotom jubilarnom epizodom, a biće ih, kako stvari stoje, još barem trista. U prvom delu emisije momci su se šalili (jer samo to je preostalo) na račun rata u opoziciji, aplaudirali prvim rečima Zagorke Dolovac (nije "mama" ni "tata", nego "Hil"), izrazili solidarnost sa Čaletom, koja je trpela govor mržnje na govornici u Banjoj Luci, a javno su podržali Sergeja, koji je zbog nekoliko grama vutre na putu da postane osuđivano lice. Gost, najbolji mogući, naš proslavljeni karikaturista, bez dlake na olovci i jeziku, najveća zvezda nedeljnika Radar, Dušan Petričić! Dule je održao predavanje celoj Srbiji, koje je bilo toliko upečatljivo da su voditelji zanemeli, što će reći, bio je ovo jedan od retkih intervjua u kom nisu uskakali gostu u reč. Proverite zašto. Ah, da, bila je i torta. A u Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se briše patos u Savetu bezbednosti UN.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa psihoterapeutima i supružnicima Svetlanom i Markom Majkić o prepoznavanju, građenju i čuvanju ljubavi i braka, od prve faze zaljubljenosti do svih kasnijih faza kroz koje se ljubav i partnerstvo testiraju kasnije u životu. Marko i Svetlana su i sami dvadeset i pet godina u braku, a kroz psihoterapiju stekli su značajna iskustva radeći bračno savetovanje, tako da je njihovo iskustvo na ovu temu prožeto ličnim i profesionalnim primerima i lekcijama.

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji. Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima. U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici. Podaci govore da u Beogradu "radi" oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad. Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće. Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora. Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

Generaciji rođenoj u 20. veku normalno je ono što je današnjoj deci nepoznato. „Savršen“ manekenski izgled, žeđ za slavom, uticajem u društvu, novcem, iskrivljene ljudske vrednosti, postale su osnovne i normalne, upozoravaju u razgovoru za novu Mamazjaniju psihološkinja Branka Tišma i ginekološkinja Mima Fazlagić. Stupanje u seksualne odnose sa 14 ili 15 godina zabrinjava lekare, od kojih roditelji očekuju da „saniraju“ posledice. Devojčice u osnovnoj školi ostaju u drugom stanju, traže prekid trudnoće, što dovodi do komplikacija, ne samo fizičkih, već i psiho-emotivnih. Razgovor roditelja sa decom je ključan u prevenciji ranog seksualnog odnosa, polno-prenosivih bolesti i neželjene trudnoće. Devojčice već sa devet godina dobijaju prvu menstruaciju, a najčešće sa 10 ili 11, kada je njihovo telo podložno trudnoći, a psihološki i emotivno su nezrele. Uticaj društvenih mreža dovodi do ranih odnosa, informiše, a često i dezinformiše decu o prvim znacima puberteta, o poželjnim načinima ponašanja, izgleda, koji od tinejdžera stvara odraslu osobu i naglo prekida detinjstvo. „Hoće da izgledaju kao njihovi internet idoli, pa dolazi do poremećaja ishrane, prekida ciklusa i potpunog haosa“, kaže doktorka Mima Fazlagić, dok se psihološkinja Branka osvrće na svoje višedecenijsko iskustvo rada u osnovnoj školi:“Roditeljima je potrebna pomoć društva i sistema, a danas ne postoje vrednosti koje oni treba da poštuju i prenesu svojoj deci. Vlada opšta konfuzija i svako stvara svoja pravila, pa tako očevi devojčicama u osnovnoj školi poklanjaju za rođendan silikon za usta ili grudi“. Doktorka Fazlagić savetuje kada devojčice prvi put treba da odu kod ginekologa i objašnjava da li sa prvom menstruacijom počinje ili se završava pubertet. Naše gošće navode razloge ranog puberteta i naglašavaju koliko se spustila starosna granica za prve pubertetske promene. One upozoravaju roditelje da treba da obrate pažnju i razgovaraju sa decom u pubertetu zbog spuštanja starosne granice za stupanje u prve seksualne odnose. Apeluju na uvođenje seksualnog vaspitanja zbog fizičke zrelosti koja dolazi u sve mlađim godinama, a emotivne i psihološke nezrelosti, koja je prati. „Novo normalno“ su pravila ponašanja, želje, ciljevi i odnosi mladih ljudi, adolescenata, dece, koje roditelji teško mogu da razumeju, ali o njima je potrebno da sa decom razgovaraju, da ne dozvole da uticaj društvenih mreža bude jači od porodice, jer može lako doći do komplikacija i posledica dečjeg ponašanja, koje su nepopravljive, upozoravaju naše gošće.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra je tu! Marko Vidojković nije tu (na specijalnom zadatku je), nego na ekranu, dok Nenad Kulačin čuva studio. Ovo autore nije sprečilo da urlaju u glas, a pojavio se i neizbežni "Koštunica", sa svojim mudrim savetima. Pored toga, autori su izrazili svoja strahovanja za plafon, pošto Oskarove psihijatrijske šifre prete da ga probiju, čestitali su RTS na snimku iz drona na kom se vidi svih imaginarnih 26.000 ljudi kojima se obratio Šapić na svojoj imaginarnoj manifestaciji. Ima još u prvom delu, ali ima i gošća - profesorka i opozicionarka, Biljana Stojković! Znate i sami kako je kad u DLZ dođe neko iz opozicije - red suza, red smeha, red dreke. Tako je bilo i ovog puta. Biljana je ekskluzivno iznela planove opozicije za budućnost, a autori su se pitali ima li u toj budućnosti preživelih. Autori i gošća raspravljali su i o tome koliko je Vučić pod pritiskom, koliko smo mi pod njegovim pritiskom i šta će najpre pod pritiskom krenuti da puca. U Magarećem kutku videćete šta se na Hepiju nosi ispod suknje.