nova.rs

Prva epizoda Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem ugostila je dramaturškinju Milenu Bogavac, s kojom Stevan Filipović debatuje o popularnoj seriji Maleni irvas. Ali ovaj Netfliksov hit je samo polazište za mnogo širu priču o nama i vremenu u kome živimo. Od petka 31. maja, sajt Radara je bogatiji za još jedan podkast. Naime, reditelj Stevan Filipović, autor filmova Šejtanov ratnik, Šišanje, Pored mene, Pored tebe i nadolazećeg Pored nas, upustio se u ambicioznu realizaciju podkasta s edukativnom komponentom, koji bi na svake dve nedelje donosio nove teme i goste, koji bi zajedno sa njim analizirali aktuelne popkulturne fenomene. Na ideju za podkast došao je slučajno: „Pre par dana sam imao višesatni razgovor sa čovekom od tridesetak godina, koji radi na visokoj poziciji u Majkrosoftu, prima platu do četiri hiljade evra, i zapošljava ljude koji rade na softveru koji upravo menja tok ljudske istorije. Sadržaj razgovora je za mene bio poražavajući. Ne mogu da kažem da čovek nije formalno obrazovan – ima gimnaziju, fakultet… Ali, njegovi stavovi o svim društveno-političkim temama kojih smo se dotakli su bili na nivou onoga što su pre digitalne revolucije bila ’razmišljanja’ likova koji piju pivo ili duvaju travu ispred C-marketa. Ili, prevedeno: stavovi su mu digest svih podkasta Džoa Rogana – od antivakserstva, preko podrške Trampu, nezainteresovanosti za demokratiju u svetu, slobodu medija, izbore, uz potpuno odsustvo svesti da živi u Srbiji, a ne u Americi. Vučić mu je apstrakcija, nečiji tuđi problem; ono što mu najviše zamera je ’što nas je zaključavao za vreme pandemije’. Mislim da je istina da on ne živi ni u Srbiji, ni u Americi, već u onome što Sem Haris duhovito naziva ’Podkastistan’. Pitao sam ga da li postoji jedan tradicionalni medij koji prati i čijim novinarima i uredništvu veruje, odgovor je bio odričan… Ovo nije ’generacija koja dolazi’, oni su uveliko tu, oni glasaju (ili ne glasaju), a rastu i obrazuju se putem pomenutih sadržaja, u vakuumu koji je nastao nepostojanjem kvalitetnih domaćih ekvivalenata. Moja ideja je da upravo ovim podkastom popunimo taj vakuum…“

U drugoj epizodi Radar Foruma, koncepta razgovora koji je izazvao pozitivne rekacije javnosti, “izazivač” Milan St. Protić ugostio je Zorana Sekulića, glavnog urednika agencije Fonet. Njih dvojica razgovarali su o tome u kom pravcu se kreće spoljna politika Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora. Pratite nas svake nedelje na sajtu radar.rs i Jutjubu.

Pred vama je prva epizoda nove emisije Radar Forum koja će se prikazivati jednom nedeljno na sajtu radar.rs. Tokom mesec dana, jedan „izazivač“ biraće četiri sagovornika sa kojima će voditi dijalog na različite teme. Prvi „izazivač“ je Milan St. Protić, a njegovi gosti biće Pavle Grbović, Zoran Sekulić, Tanasije Marinković i Dubravka Stojanović. Svakog narednog meseca u ulozi „izazivača“ smenjivaće se ličnosti iz političkog, društvenog i kulturnog miljea Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja i stavova dva sagovornika koja odstupa od forme postavljanja pitanja i davanja odgovora. U prvoj epizodi Milan St. Protić ugostio je Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana i narodnog poslanika. Protić je izazvao Grbovića da kaže kako bi on vodio Srbiju da osvoji vlast… Njih dvojica su, između ostalog, razmenili mišljenja i o obrazovanju i društvenim vrednostima u Srbiji gde Protić ističe da trenutni obrazovni sistem služi za manipulaciju i zatupljivanje nacije, pripremajući mlade da postanu poslušni sledbenici. Grbović dodaje da uspešna društva sprovode poznate korake i mehanizme, ali da Srbija pati od nedostatka volje za uspostavljanje takvog društvenog ugovora. On smatra da problem nije u nedostatku sposobnih ljudi, već u tome što država preferira kleptokratski sistem koji nagrađuje lojalnost i poslušnost umesto zasluga. Protić i Grbović dotakli su se i Srebrenice, ponavljanja grešaka iz prošlosti, tema o poreskoj politici, korupciji, zloupotrebama…

Evo poslednje epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" pred izbore drugog juna, a posle smak sveta. Možda i neće biti smak sveta, ali to već zavisi od vas. U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković odradili su poslednju rundu svađanja oko izlaska na izbore, divili su se Oskarovom žvalavljenu srpske zastave u Njujorku, pohvalili se obilaskom opozicionih kandidata u Rumi i Grockoj, a proslavili su uz čašu vode povratak Sautemptona u Premijer ligu! Pravi gost u pravom trenutku, profesor Jovo Bakić. Profesoru se Marko Vidojković najpre izvinio zbog svog neprimerenog rečnika, zbog kojeg prošla epizoda u kojoj je Bakić gostovao više ne postoji. Onda je usledilo ono zbog čega svi jedva čekate ovo gostovanje. Divno, mračno predavanje profesora Bakića o našoj crnoj rupi i stanju "nacije". Profesor je, pošto se izjasnio da će izaći na izbore, dugo izlagao zašto nije srećan zbog toga, secirao je uzduž i popreko situaciju u opoziciji, a posebna poslastica bilo je komentarisanje Nepomenikove blamaže u Njujorku. U Magarećem kutku saznaćete koliko je "lepa".

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi rešenosti i snazi potrebe za mirom, koja donosi razgovor sa glumcem Ammarom Mešićem. Ammar se nedavno vratio iz Beča, gde je otišao kako bi radio na građevini, nakon što je ovde ostao bez posla, jer je odbio da ćuti o stvarima koje su mu u ovoj zemlji smetale, poput odnosa prema nasilju, besa u ljudima, stanja životne sredine, ali i stanja u društvu. U Beograd je došao pun utisaka, ali i mudriji za značajno životno iskustvo. Govorio je o uređenosti države, razlozima zbog kojih je u Beču uspeo da se odmori iako je tako radio najteže fizičke poslove, ali i o načinima na koje i sada, kada se vratio u Srbiju, pokušava da uredi makar svoje dvorište.

Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce. Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće. Iako mu je to posao, JP "Hipodrom Beograd" već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije. Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom. Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada. Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima. Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja

„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je. U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje. „Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno. Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“. Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke. „Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica. U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo. Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima. Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla. Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet. Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković, autori podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar, loš, zao", snimili su još jednu urnebesnu epizodu! U prvom delu emisije autori su bezuspešno tražili Oskarov obraz, koji je nestao kada je predsednik zloupotrebio atentat na slovačkog premijera sebi za reklamicu. Zaključili su kako su sagovornici na skupu u Kotoru napravili od Oskara Kotorsku krempitu, pozdravili su najveći protestni (prosvetni) skup ove godine, a Vidojković je prepričavao svoje traume sa suđnja po Šapićevoj tužbi. Gost, idealan za ulazak u finiš predizborne trke, koautor kultne emisije "Marka žvaka" i građanski aktivista, Dušan Čavić! Dušan je prepričavao sopstvena mračna iskustva s agresivnim i pomahnitalim Šapićem, ali je detaljno opisao i ponašanje naprednjaka i njihove strategije na lokalu, pre svega u bloku, gde je Čavić odavno na prvoj liniji borbe za bolje društvo. Gost nema sumnju da na predstojeće izbore mora da se izađe. U Magarećem kutku moći ćete da čujete zašto Kruna Una neće postati voditeljka DLZ.

Pred vama je nova epizoda Podcasta Snaga uma o snazi integriteta sa majorom policije Katarinom Petrović, koja je već deset meseci suspendovana zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, time što je iz informacionog sistema MUP-a preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode, u kojoj je učestvovao bivši direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović. Katarina je za mnoge u međuvremenu postala simbol hrabrosti i otpora kakvom se nadaju u policiji. Sa vremenske distance ona govorila o odluci da progovori koja joj je promenila život. Govorila je i o svojim principima, nepisanim pravilima u policiji, o načinima na koje se policijski posao menjao tokom godina, o sistemu, kao i o tolerisanju korupcije koja se često odvija pred našim očima.

Ne zarađujemo dovoljno da bi nam stambeni kredit bio tehnička stvar, kredit je naš novac iz budućnosti. Nema jeftinog kredita, zato ne postoji ni idealno vreme za njegovo podizanje. Banke su prodavnice novca, nisu servis građana, zato se cenkajte, i ne pristajte odmah na ponuđeno. Banke u Srbiji imaju monopol zato su krediti skupi. Visina kamate je vezana za rizik zemlje u kojoj se podiže kredit, tj. tržište cena. Kamate na stambene kredite u Srbiji se kreću od 6 do 8 odsto. Gost: Dušan Uzelac, portal Kamatica

U najranijem detinjstvu, pre nego što deca počnu da govore, u rukama im je telefon, a u sve većem broju slučajeva, ti mališani u kasnijem adolescentskom dobu, upadaju u vrtlog virtuelnog sveta, odnosno bolesti zavisnosti od interneta, priča u novoj Mamazjaniji doktor Ivica Mladenović, psihijatar, psihoterapeut i subspecijalista za bolesti zavisnosti. Prvi simptomi javljaju se rano, ali ih roditelji primete kasno. Najčešće se, prema rečima doktora, na sve načine trude da sami „izleče“ dete, ali su to često pogrešne metode, pa kad iscrpe sve druge načine, dolaze kod stručnjaka. Ono što je glavni problem je zajedničko vreme roditelja i dece, koje sve češće izostaje. „Umesto da provode sa detetom više vremena, da igraju društvene igre, da zajedno crtaju, čitaju, da u kuću i posle napornog dana uđu nasmejani, koliko god da im je teško, roditelji deci zabranjuju telefone i igrice, a istovremeno se ne odvajaju od svojih aparata. Model je važan, ne razgovor“, objašnjava doktor Mladenović. Deca koja su ogrezla u zavisnost bilo koje vrste, pa i one virtuelne, zapravo beže od svojih porodica, koje se ne bave njima. Roditeljima je lakše da je dete u sobi po ceo dan sa telefonom, a simptome zavisnosti primete onog trenutka kad pokušaju da mu taj telefon oduzmu, priča psihijatar. Na lečenju od zavisnosti od interneta i igrica, roditelji su veći problem nego deca. „Svi roditelji vole svoju decu i normalno je da žele da im pomognu onda kad primete da su stvari izmakle kontroli. Međutim, to vreme je uvek problematično. Dok su deca na telefonima, roditelji su na poslu, pa potom na svojim telefonima, nema se vremena za dete. Kad im kažemo da lečenje zahteva da uzmu bolovanje dva meseca, posvete se detetu, koje neće ići normalno u školu, ni tada mnogi ‚nemaju vremena‘“, ističe dr Mladenović. On otkriva kako da znamo da nam je dete zavisnik, odnosno koji su prvi simptomi zavisnosti od virtuelnog sveta i znaci za uzbunu. Takođe savetuje kada je vreme da roditelji potraže stručnu pomoć za svoje dete, ali i celu porodicu. Doktor u razgovoru za Mamazjaniju objašnjava zašto dete postaje zavisnik i upozorava na najčešće greške koje roditelji prave. Kroz razgovor daje primere pozitivne prakse u svetu i opisuje kako su pojedine zemlje sistemski smanjile bolesti zavisnosti kod dece. U razgovoru sa poznatim psihijatrom, dotakli smo se i sistemsog rešavanja problema bolesti zavisnosti koje su sve učestalije kod adolescenata, kao uzimanje različitih vrsta narkotika, koji su u našoj zemlji finansijski dostupni najmlađima. Ipak, doktor naglašava da je zavisnost od interneta, igrica, društvenih mreža, trenutno najproblematičnija, a da je po intenzitetu i simptomima, u istom nivou kao najopasnija droga – heroin.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je da vam ulepša ovaj nezgodni maj. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije gledali u pasulj kako će se završiti drama sa opozicionim listama, čestitali su Šapiću novo nasilništvo nad građanima, a Chodi jer je u svojstvu "novinara" sa pet metara sa divljenjem gledao druga Sija. Gošća je novinarka i Tviter zvezda, Biljana Lukić! Iako dijametralno suprotnih stavova kad je reč o izlasku na izbore, Lukić i Vidojković su pokazali kako bi trebalo da izgleda kultura opozicionog dijaloga. Nenad Kulačin je ubeđivao Vidojkovića da ne zna matematiku, a sa Biljanom se manje-više-manje slagao. Na kraju, jasna poruka svima koji su protiv režima, naročito glasačima: mir, mir, mir, niko nije kriv. U Magarećem kutku moći ćete da vidite Sarapinu transformaciju u Superhika.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja je posvećena snazi dobre muzike i snazi kulture u našim životima. Beogradska filharmonija je svakako simbol ne samo dobre, nego i najbolje muzike, pa upravo iz ove institucije dolaze sagovornice današnje epizode: Jelena Milašinović, PR i Svetlana Radovanović, prva violina. Jelena i Svetlana govore o načinima na koje klasična muzika može da poboljša kvalitet naših života, stanje duha pa i mentalno zdravlje, o Beogradskoj filharmoniji i o borbi za izvrsnost u kulturi u vremenu u kom je ona zabrinjavajuće skrajnuta, ali i o bogatstvu koje donosi rad vek u profesiji koju smo izabrali srcem, a ne novčanikom.

Od milijardu i dvesta miliona evra beogradskog budžeta, 200 miliona ode na nameštene tendere i propale projekte. Subvencijama ćemo pomoći građanima da se priključe na daljinsko grejanje i pređu na čiste vidove grejanja, a zagađivače ćemo kažnjavati. Samo kvalitetan javni prevoz može da reši problem saobraćajnih gužvi u Beogradu. Potrebno je optimizovati linije, uvesti žute trake i izgraditi infrastrukturu za dvotočkaše. 47 posto građana koristi javni prevoz, 27 posto automobil, 24 posto pešači, oko 2 posto je motociklista, biciklista i vozača trotineta. Te parametre moramo menjati modernizacijom saobraćaja. 500 miliona evra grad planira da plati za period od 10 godina privatnicima za linije gradskog prevoza na potezima 100 i 700. Umesto guranja profita u tuđe ruke, grad bi morao da uloži u GSP i preuzme primat u gradskom prevozu. Kada bi svaki poslodavac u Beogradu uplaćivao po 1000 dinara mesečno direktno GSP-u, to bi pokrilo pola troškova javnog prevoza. Gradska vlast ne želi da reši problem kanalizacije i energetske efikasnosti, iako novca u budžetu ima. Umesto što je grad potrošio milion evra na reklamne bilborde vlasti, za taj novac su mogli da izgrade dečiji vrtić. Gost: Dobrica Veselinović, Kandidat za gradonačelnika Beograda, Koalicija "Biramo Beograd"

Da su odnosi među partnerima, mužem i ženom, mamom i tatom, stub svake porodice i da je rad na tim odnosima ključan za njen opstanak, otkriva nam Jelena Njegomir, koja je po struci dizajnerka enterijera, ali sama kaže da se kao trener svesnog roditeljstva i emocionalne pismenosti više bavi ljudima, njihovim emocijama i odnosima. U novoj epizodi našeg podkasta govori o odnosu sa svojom pokojnom majkom, svima dobro poznatom pevačicom Merimom Njegomir, opisuje i različite metode rada na sebi, suočavanju sa bolom, ali i odnosima sa partnerom, decom, u teoriji i u praksi iz sopstvenog iskustva nje, kao majke četvoro dece. Rad na sebi, važan je isto kao i rad na partnerskim odnosima, priča u Mamazjaniji Jelena, koja daje različite savete i predloge kako unaprediti ove odnose i sačuvati porodicu na okupu. Ona ističe da je u današnje vreme pred majkama imperativ savršenosti, koji se sve trude da ispune, a koji ne treba da bude prioritet. „Sudovi, prašina, veš, posao, sve to prolazi i prođe, ali šta ostaje, gde nam je vreme sa decom, sa partnerom. Deca brzo rastu i brzo će doći dan kada im više nećemo biti potrebni, na način na koji im trebamo kada su mali i to vreme sad treba iskoristiti“, kaže Jelena, koja je majka četvoro dece, od kojih najmlađe ima samo jednu i po godinu, a najstarije 12. Ona je u emisiji govorila o metodama vaspitanja i svesnog roditeljstva, na koje se različito gleda. U vreme našeg detinjstva batine i kazne bile su uobičajene i dobro dete bilo je poslušno dete, pa pristalice te metode na svesno roditeljstvo gledaju kao na „pamučno“, odnosno previše nežno. „Nije to baš tako, jer i u svesnom roditeljstvu postavljaju se granice i znaju se pravila ponašanja u kući i van nje. Pravila međutim, treba da poštuju i roditelji i deca, a ako roditelj nije dosledan i popušta prečesto, onda ne treba da se nada da će i dete raditi kako mu se kaže“, objašnjava naša gošća. Jelena savetuje kako da radimo na sebi, ali i na odnosu sa partnerom i objašnjava šta znači svesno roditeljstvo. Takođe, ona upozorava da savremeni imperativi savršenog roditeljstva negativno utiču na majke, a opisuje i male rituale kojih se pridržavaju ona, njen partner i njihovo četvoro dece, kako bi porodica opstala na zdravim osnovama. Ističe da je važno da roditelji pred decom ispoljavaju svaku emociju i da probleme „ne guraju pod tepih“. U razgovoru za Mamazjaniju, Jelena se osvrnula na svoj izuzetno blizak odnos sa majkom Merimom i na gubitak koji je ostavio dubok trag. Ona priča da je nemoguće pripremiti se na odlazak roditelja, bez obzira na to koliko neko ima godina, a da u trenutku kada saznate da vam je majka ili otac preminuo, svako se momentalno vrati u stanje deteta i sve druge uloge se gube, ostaje samo ta jedna, koja inače živi uvek u nama, samo je često zaboravljamo.

Jedini podkast u ovom delu sveta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", iznedrio je novu spektakularnu epizodu u jeku predizbornog ludila. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije ocenjivali domaći zadatak koji je premijer Čela u skupštini čitao četiri sata, pokušavali da provale ko je baba koja sedi na zadnjem sedištu Oskarovog busa zaglavljenog u surčinskom blatu, a aplaudirali su predsednikovoj mirotočivoj reakciji na apel članova PEN-a za mir na Zapadnom Balkanu. Ono što ovu epizodu čini apsolutnim hitom je gost, kandidat Kreni-promeni za beogradskog gradonačelnika, Savo Manojlović! Savo je predstavio svoj program za reanimaciju glavnog grada, odgovarao na provokacije bojkot-botova, po stoti put je ponovio da neće nikada sarađivati sa "mafijaškim režimom" Aleksandra Vučića, a na svaki pokušaj razgovora o svađama u opoziciji prekidao je tvrdnjom da to samo izaziva apatiju, u trenutku u kom je potrebna opšta mobilizacija opozicionih glasača, da bi Šapić izgubio na beogradskim izborima. Savo je voditeljima dao bedževe, a Nenad Kulačin je spasio intervju, pošto se glasač Vidojković sve vreme slagao sa gostom. U Magarećem kutku moći ćete da vidite najviši domet u karijeri Milice Zanoktice. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi solidarnosti i borbe za ono u šta verujemo, sa novinarkama Jovanom Gligorijević (Vreme) i Tamarom Urošević (TV N1). Kao novinarke koje se bave društveno odgovornim temama, Jovana i Tamara su članice grupe Novinarke protiv nasilja, koja je sad već važan deo istorije našeg novinarstva, na polju zalaganja za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama. Iz te perspektive ispričale su svoje priče. Kako se nose sa teškim pričama koje novinarski obrađuju? Koliko je novinarkama važna podrška koju pružaju jedne drugima? Kako je u Srbiji izgledala borba za medijsko dostojanstvo žrtava nasilja nekad, a kako izgleda danas? Šta sve stoji iza naslova, TV priloga i priča koje poštuju javni interes, a šta je iza medijskih sadržaja koji zarad klikova i tiraža uništavaju živote? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u ovom razgovoru, koji pruža uvid u jedno veoma važno polje medijske mašinerije.

Bliskost, razumevanje, poštovanje izviru iz širokih osmeha poznatih novinara, bračnog para Aleksandra i Jelene Gajšek, koji su brojnim anegdotama, šalama, ali i ozbiljnim savetima, porukama i životnim iskustvom, ispunili studio Mamazjanije, uoči uskršnjih praznika, kroz priču o svom braku dugom više od 20 godina i najvećim ljubavima, Anji (23), Teodori (19) i Andreju (13). Deca su im moderna, a odgajana u tradicionalnom duhu. Ono čemu su Aleksandar i Jelena uvek težili je da im deca budu skromna, što je u današnje vreme, nažalost, osobina koja je retka i teško se stiče i održava. U razgovoru za Mamazjaniju pričaju koliko su ponosni na najstariju ćerku Anju, kojoj ništa nije teško, čak ni da pre zore ustaje i ide na posao, pa iako je moglo biti drugačije, ona je odabrala teži, ali možda lepši put. U kući Gajšeka, Jelena je organizator, a oboje ističu da je dobra organizacija doprinela opstanku porodice u savremeno doba, u kojem je vreme najveća dragocenost i čini se nemoguće napraviti pauzu za predah. Porodica se okuplja na zajedničkom ručku, a uvek se jede za stolom, naglašava Jelena. Jednoglasno kažu da se sa decom i dalje druže, iako su im ćerke odrasle, ali sada se njihovim okupljanjima, „pesničkim večerima“, pridružuju i drugari njihove dece, što im govori da ih vreme još „nije pregazilo“ i da deca, čak ni u adolescentskom periodu, ne moraju biti otuđena. „U pubertetu su ćerke prestale da mi se poveravaju i malo sam se zabrinuo, a onda sam negde pročitao kako se sa 25 vraćaju roditeljima, pa evo čekamo tu 25.“, sa osmehom kaže Aleksandar, dok Jelena povremeno dobacuje sa šalama, koje kod oboje u trenutku izmame osmeh, a on govori da su u pitanju dvoje ljudi, koji su zajedno neuništvi. Aleksandar i Jelena opisuju nam šta to znači tradicionalno vaspitanje i daju recept za održanje porodice u današnje vreme razvoda, individualnosti, otuđenosti. Oni otkrivaju koji je tajni sastojak uspeha njihovog dugog braka i skladne porodice, i da mladi danas mogu biti moderni i religiozni u isto vreme. Jelena se sa osmehom seća kako je to Aleksandar privukao „zdravim pogledom na svet“ kad su se prvi put sreli, ali i kako danas izgleda priprema zajedničke emisije, da li ih i koliko posao zbližava ili razdvaja. U njihovoj kući poštuje se religija, ali decu nikada nisu pritiskali da odlaze u crkvu ili da poste. Međutim, sada kod ćerki primećuju da se vraćaju religijskim vrednostima, iako vode moderne i urbane živote. One dokazuju da je i to moguće. Takođe, u razgovoru o religiji i crkvi, Jelena otkriva da li je istina da religiozni ljudi imaju predrasude prema homoseksualcima i koliko su zapravo mnogi u zabludi, jer „ako si normalan, gledaćeš kakav je neko čovek, i to je jedino što treba da nas zanima“.

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković ušli su u blagu euforiju zbog toga što će Ivica Dačić posle 10 godina ponovo postati ministar policije, kladili su se u 100 dinara da li će Đilas ipak izaći na izbore, a jedan od voditelja se zahvalio Kruni Uni sa Hepija zbog uspostavljanja pristojne komunikacije između "zaraćenih" novinarskih strana. Gost, frontmen jednog od najpoznatijih beogradskih pank bendova, Dža ili bu, Sabljar! Sabljar je pričao o tome kako je kad ti masovno ubistvo obeleži kraj u kome živiš ceo život, savršeno se uklopio u pank rečnik DLZ govoreći o režimu, predsedniku, opoziciji i muzičkoj sceni u Srbiji, a učestvovao je sa 100 dinara i u pomenutoj opkladi. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se komunista moli Bogu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa politikologom Bobanom Stojanovićem o sistemima moći u opoziciji i u vlasti, o komunikaciji i porukama koje nam od izbora do izbora šalje vlast i koje šalje opozicija, ali i o tumačenju političkih dešavanja u vremenu u kom se čini da je informacija, izjava i odluka previše, a realnih događaja premalo.

Subvencije cene struje za fizička lica mogle bi prestati 2026. jer će EPS morati da ima CO2 sertifikat za proizvodnju struje. Oko 80 posto električne energije u Srbiji proizvodi se iz prljavih izvora. Ukoliko idemo u Evropsku uniju, taj procenat će 2030. morati znatno da se smanji. U Srbiji na cenu struje najviše utiče cene uglja i gasa. Većina termoelektrana ne ispunjava ekološke standarde, dok se u obnovljive izvore energije malo ulaže. Sve više ljudi se odlučuje za ugradnju solarnih panela. Za jednu kuću potrebno je uložiti 6000 evra. Uloženo se vraća kroz cenu struje u roku od 6 godina, dok su garancije na panele 25 godina. U privredi uložen novac u solarne panele se vraća duplo brže zbog veće cene struje. Gost: Marko Bulatović, ekonomista i stručnjak za energetiku

Nije tragedija ako dete ne govori, uvek se nađe način za neverbalnu komunikaciju, ali roditelji treba da imaju na umu da deca sa neurorazvojnim poremećajem iz spektra autizma nisu sva ista, zapravo svako je „priča za sebe“, kažu gosti nove Mamazjanije, prof. dr Nenad Glumbić, defektolog i oligofrenolog i glumac Bojan Krivokapić, voditelj podkasta „Neosvetljni ćošak“ i otac dvoje dece, devojčice Nevene i dečaka Bogdana, kojem je pre druge godine života dijagnostikovan autizam. Naši gosti savetuju roditelje koji sumnjaju na autizam kod dece, da se što ranije jave stručnjacima, pedijatrima, defektolozima, logopedima, da ne „beže“ od svog deteta, već da pomognu i njemu i sebi. U porodicama u kojima je jedan član dete sa autizmom, često se zapostavljaju i potrebe roditelja, koje su veoma važne, naglašava profesor Glumbić i kaže da njima treba pomoći jer ako pregore, to nije dobro ni za koga, a dete ostaje bez zaštite i brige. Bojan i njegova supruga pronalaze vreme za sebe, uprkos stalnoj brizi oko dece, od kojih jedno ima autizam. „Moramo da mislimo i na nas, ne možemo oboje tokom 24 sata biti sa Bogdanom. Roditelji treba da izađu sa prijateljima na piće, da odspavaju, prošetaju. Treba da imaju vreme za sebe, kako bi mogli da se posvete detetu, jer ako su nezadovoljni i nervozni, onda će i dete to osetiti i svi trpe posledice“, priča Bojan. Profesor Glumbić ističe da je svaka osoba sa autizmom različita, kao i svaki roditelj, i da se ne može svima prilaziti na isti način, da je propust našeg sistema što nemamo organizovanu pomoć, edukaciju i inkluziju u svakom smislu za ove porodice, kojih je sve više. Navodi pozitivan primer Španije u kojoj postoje gradovi koji su u potpunosti posvećeni inkluziji i životu sa autizmom. Ipak, ističe da se ne može svaka metoda i sistemsko rešenje primeniti u svim društvima, jer su i građani, vaspitanje i odnosi, različiti. Profesor objašnjava kako komunicirati i igrati se sa detetom koje ima autizam, dok Bojan opisuje šta je najteže roditeljima koji imaju decu sa autizmom i u čemu se takvo dete razlikuje od tipičnog deteta. Naš gost, stručnjak za autizam, priča na koji način defektolozi roditeljima saopštavaju da im dete ima ovaj razvojni poremećaj i objašnjava kako se ovaj razvojni poremećaj u Srbiji tretira. On takođe ukazuje na to koja zemlja ima najnapredniji sistem inkluzije i pomoći porodicama dece sa autizmom. Naš poznati glumac govori o svom braku, izazovima i podršci, i naglašava zašto je važno da roditelji dece sa autizmom ostanu u braku, ali i zašto je to ponekad jako teško. Najveće radosti, međutim, kod dece sa autizmom snose posledice, pa Bojan priča kako Bogdan voli da izlazi napolje, u park, a posebno na dečje rođendane, ali posle njih ne spava, plače, viče, uznemiren je, a roditelji sve to podnose, prihvataju i zajednički sa njim prolaze svaku fazu dok pomažu koliko mogu. Profesor Glumbić savetuje roditelje da nikada ne odustaju. On poručuje da za sve postoji rešenje, da se mogu pripremiti za svaku sledeću fazu odrastanja njihovog deteta, da je moguće da se dete obrazuje, druži, zaposli, samo treba da se pomire sa činjenicom da nikada neće biti deo kolektiva, kao većina druge dece, ali je važno da je ono u svom svetu srećno.

Nenad Kulačin i Marko Vidojković rekli su na samom početku, 2017, da će DLZ trajati dok ne padne režim i evo nas, sedam godina kasnije pred tristotom jubilarnom epizodom, a biće ih, kako stvari stoje, još barem trista. U prvom delu emisije momci su se šalili (jer samo to je preostalo) na račun rata u opoziciji, aplaudirali prvim rečima Zagorke Dolovac (nije "mama" ni "tata", nego "Hil"), izrazili solidarnost sa Čaletom, koja je trpela govor mržnje na govornici u Banjoj Luci, a javno su podržali Sergeja, koji je zbog nekoliko grama vutre na putu da postane osuđivano lice. Gost, najbolji mogući, naš proslavljeni karikaturista, bez dlake na olovci i jeziku, najveća zvezda nedeljnika Radar, Dušan Petričić! Dule je održao predavanje celoj Srbiji, koje je bilo toliko upečatljivo da su voditelji zanemeli, što će reći, bio je ovo jedan od retkih intervjua u kom nisu uskakali gostu u reč. Proverite zašto. Ah, da, bila je i torta. A u Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se briše patos u Savetu bezbednosti UN.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa psihoterapeutima i supružnicima Svetlanom i Markom Majkić o prepoznavanju, građenju i čuvanju ljubavi i braka, od prve faze zaljubljenosti do svih kasnijih faza kroz koje se ljubav i partnerstvo testiraju kasnije u životu. Marko i Svetlana su i sami dvadeset i pet godina u braku, a kroz psihoterapiju stekli su značajna iskustva radeći bračno savetovanje, tako da je njihovo iskustvo na ovu temu prožeto ličnim i profesionalnim primerima i lekcijama.

Utisak je da je džeparoša sve više, iako statistika govori da je 2023. prijavljeno 1639 krivičnih dela džepne krađe, 2022. prijavljeno 2273, a 2016. bilo je 5600 džeparenja prijavljenih policiji. Prošle godine je u Beogradu uhapšeno 58 džeparoša, većina oslobođena ili osuđena uslovnom kaznom. Većina njih nema stalno prebivalište i stanuje u nehigijenskim naseljima. U preko 90 posto slučajeva oštećeni nisu svesni gde i kada su odžepareni. Nekada su lopovi radili u paru i bili srednje dobi, danas to čine u grupama od 4-5 ljudi, većinom su to lica do 25 godina starosti i višestruki povratnici. Podaci govore da u Beogradu "radi" oko 100 džeparoša, dok inspektora ima desetak. Jedni druge poznaju, što otežava rad. Nekada su džeparoši radili u gradskom prevozu, danas to čine u podzemnim prolazima, tržnim centrima i na ulici. Najveći broj džeparenja se vrši iz ranca. Najkritičnije tačke su petlja kod Franša i Autokomande, ali i aerodrom Nikola Tesla. Nekada je to bio podzemni prolaz kod TC Ušće. Ukoliko oštećeni ne želi da goni počinioca, krivično delo krađe se ne tretira, što je najčešći slučaj. Kazna može ići od pola do 3 godine zatvora. Gost: Aleksandar Mitrović, Šef Odseka za suzbijanje džepnih krađa beogradske policije

Generaciji rođenoj u 20. veku normalno je ono što je današnjoj deci nepoznato. „Savršen“ manekenski izgled, žeđ za slavom, uticajem u društvu, novcem, iskrivljene ljudske vrednosti, postale su osnovne i normalne, upozoravaju u razgovoru za novu Mamazjaniju psihološkinja Branka Tišma i ginekološkinja Mima Fazlagić. Stupanje u seksualne odnose sa 14 ili 15 godina zabrinjava lekare, od kojih roditelji očekuju da „saniraju“ posledice. Devojčice u osnovnoj školi ostaju u drugom stanju, traže prekid trudnoće, što dovodi do komplikacija, ne samo fizičkih, već i psiho-emotivnih. Razgovor roditelja sa decom je ključan u prevenciji ranog seksualnog odnosa, polno-prenosivih bolesti i neželjene trudnoće. Devojčice već sa devet godina dobijaju prvu menstruaciju, a najčešće sa 10 ili 11, kada je njihovo telo podložno trudnoći, a psihološki i emotivno su nezrele. Uticaj društvenih mreža dovodi do ranih odnosa, informiše, a često i dezinformiše decu o prvim znacima puberteta, o poželjnim načinima ponašanja, izgleda, koji od tinejdžera stvara odraslu osobu i naglo prekida detinjstvo. „Hoće da izgledaju kao njihovi internet idoli, pa dolazi do poremećaja ishrane, prekida ciklusa i potpunog haosa“, kaže doktorka Mima Fazlagić, dok se psihološkinja Branka osvrće na svoje višedecenijsko iskustvo rada u osnovnoj školi:“Roditeljima je potrebna pomoć društva i sistema, a danas ne postoje vrednosti koje oni treba da poštuju i prenesu svojoj deci. Vlada opšta konfuzija i svako stvara svoja pravila, pa tako očevi devojčicama u osnovnoj školi poklanjaju za rođendan silikon za usta ili grudi“. Doktorka Fazlagić savetuje kada devojčice prvi put treba da odu kod ginekologa i objašnjava da li sa prvom menstruacijom počinje ili se završava pubertet. Naše gošće navode razloge ranog puberteta i naglašavaju koliko se spustila starosna granica za prve pubertetske promene. One upozoravaju roditelje da treba da obrate pažnju i razgovaraju sa decom u pubertetu zbog spuštanja starosne granice za stupanje u prve seksualne odnose. Apeluju na uvođenje seksualnog vaspitanja zbog fizičke zrelosti koja dolazi u sve mlađim godinama, a emotivne i psihološke nezrelosti, koja je prati. „Novo normalno“ su pravila ponašanja, želje, ciljevi i odnosi mladih ljudi, adolescenata, dece, koje roditelji teško mogu da razumeju, ali o njima je potrebno da sa decom razgovaraju, da ne dozvole da uticaj društvenih mreža bude jači od porodice, jer može lako doći do komplikacija i posledica dečjeg ponašanja, koje su nepopravljive, upozoravaju naše gošće.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra je tu! Marko Vidojković nije tu (na specijalnom zadatku je), nego na ekranu, dok Nenad Kulačin čuva studio. Ovo autore nije sprečilo da urlaju u glas, a pojavio se i neizbežni "Koštunica", sa svojim mudrim savetima. Pored toga, autori su izrazili svoja strahovanja za plafon, pošto Oskarove psihijatrijske šifre prete da ga probiju, čestitali su RTS na snimku iz drona na kom se vidi svih imaginarnih 26.000 ljudi kojima se obratio Šapić na svojoj imaginarnoj manifestaciji. Ima još u prvom delu, ali ima i gošća - profesorka i opozicionarka, Biljana Stojković! Znate i sami kako je kad u DLZ dođe neko iz opozicije - red suza, red smeha, red dreke. Tako je bilo i ovog puta. Biljana je ekskluzivno iznela planove opozicije za budućnost, a autori su se pitali ima li u toj budućnosti preživelih. Autori i gošća raspravljali su i o tome koliko je Vučić pod pritiskom, koliko smo mi pod njegovim pritiskom i šta će najpre pod pritiskom krenuti da puca. U Magarećem kutku videćete šta se na Hepiju nosi ispod suknje.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa glumicom Tamarom Dragičević, o snazi podrške, porodice i slobode. Tamara je govorila o značaju vaspitanja i lekcijama koje je upila rastući u velikoj porodici punoj ljubavi, koje su joj dale slobodu i snagu za građenje karijere koju danas ima, a koje sada nadragđuje i sa suprugom prenosi na njihovu decu. Čeka vas razgovor o životnim vrednostima na kojima možda počivaju svi uspesi, bilo da su oni profesionalni, društveni ili porodični.

110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini. Samo njih devetoro je dobilo azil u našoj zemlji. Sve zemlje na obodu EU će morati da primenjuju pakt o vraćanju izbeglica i migranata. To će povećati njihov broj u regionu Balkana. To će izazvati tzv. push back sistem koji je zabranjen međunarodnim konvencijama. Evropa primenjuje dvostruke aršine kad je reč o migrantima. Ljudi iz arapskih zemalja nisu dobrodošli, dok izbeglice iz Ukrajine prihvata bez pogovora. Time se krši povelja UN jer bi trebalo da svi narodi imaju ista prava. Gost: Nikola Kovačević, pravnik u oblasti zaštite ljudskih prava

Na deci svet ostaje, a ako iz njihovih života izbrišemo kulturu, knjige i čitanje, čeka nas siva budućnost, ovo bi mogla da bude ukratko poruka nove Mamazjanije. U ovoj epizodi nas naše gošće, Jasminka Petrović poznata književnica, spisateljica dečjih knjiga i njena sestra Ivana Lukić, psihološkinja, nastavnica i takođe autorka brojnih knjiga za decu, uvode u književni svet modernih mališana. Društvene mreže, Fejsbuk, Instagram, TikTok, igrice, gejmerski rečnik, mogu biti saveznici, ali najčešće su neprijatelji pisane knjiške reči. Jasminka i Ivana slažu se da deca danas manje čitaju, ali to je zato što imaju sažete sadržaje, koji se brzo smenjuju na internetu i njihova koncentracija ne podržava čitanje od korice do korice, pa glavna karakteristika knjige treba da je – što kraća! Gejmerski jezik, proistekao iz engleskog, ali prilagođen srpskom, utiče da deca zaboravljaju svoj maternji i da im ta nova komunikacija postaje jedina ispravna i normalna. Ono što može da stane na put iskrivljenom jeziku, upravo su – knjige. „Dečje knjige treba da čitaju i roditelji, ne samo deca, jer je važno da se oni prebace bar ponekad u svet mališana, kako bi ih bolje razumeli i sa njima lakše komunicirali“, poručuju naše gošće. One takođe kažu da mame i tate treba da skinu maske strogoće, da se približe svom detetu, saslušaju ga, a ne da se uvek razgovor svodi na naredbe, pretnje i pametovanje. Inspiraciju za dečje priče, Jasminka, koja piše za najmlađe, i Ivana, čija su ciljna grupa tinejdžeri, srednjoškolci, nalaze u svakodnevnom životu i komunikaciji sa decom, ali i u svom detinjstvu, koje zauvek čuči u svima nama. Slažu se da nedostaje televizijski program za najmlađe, koji će okupljati čitavu porodicu, da danas svako gleda u svoj telefon, da roditelji i deca ne govore istim jezikom. One objašnjavaju kako najlakše dete privoleti knjigama i zašto deca danas manje čitaju, a navode i sve razloge zašto su dečje knjige važne. Opisuju nam kako je tehnološko doba uticalo na promenu sadržaja dečjih knjiga. Ivana nam je pričala na šta se danas školskom psihologu žale srednjoškolci i koje su njihove najveće muke. Jasmina i Ivana ispričale su nam i njihovu porodičnu priču, koja uključuje i Bojanu, treću, najmlađu sestru. Naime, Jasmina je dete iz prvog braka njihovog oca, a njene dve sestre imaju drugu majku. Međutim, dobar odnos između roditelja, doveo je do toga da one danas budu jedna drugoj najbliže, najveća podrška i snaga u svemu što rade, a sve to kao dokaz da je moguće i posle razvoda ostati u najboljim odnosima, ako je interes deteta na prvom mestu.

Nova epizoda podkasta 'Dobar loš zao", koji se nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, stigla je u vaše živote! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković komentarisali su kako je Oskar sa puno takta povezao crnu hroniku iz Bora i nuklearnu tehnologiju iz Francuske, polemisali su oko toga kako je nova funkcija uticala na Čaleta, a malo su učili i francuski, u čast intimnih pariskih susreta Oskara i Makrona. Gost je advokat i član RERI, Jovan Rajić, koji je najpre izrazio bojazan za svog kolegu Čedomira Kokanovića, koji se zbog verbalnog delikta skoro tri meseca nalazi u pritvoru. A onda, večite teme - da li će biti izbora, i ako da, kad, kakvih i šta s njima raditi. Izaći ili možda ipak ne i ima li kraja tunelu u kom smo se našli. U Magarećem kutku upoznaćete "Šešelja u kupaćim gaćama".

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga Uma o slabosti uma na polju kontrole impulsa, koja se vezuje za kockanje i klađenje. Psihološkinja i psihoterapeutkinja Marija Petrović govorila je o složenosti problema sa kockanjem, koji je, kako objašnjava, kompleksniji od klasičnih bolesti zavisnosti, o adekvatnim reakcijama u prepoznavanju problema i pružanju podrške u okviru porodice, o učenju o odgovornosti, prevenciji, ali i o izlasku iz začaranog kruga kocke, sa posebnim osvrtom na načine na koje deca, nekad već u ranim tinejdžerskim godinama, lako upadnu u zamku klađenja koja može da promeni tok celog života.

Ukoliko Rio Tinto sprovede plan, Srbija će postati jedina rudarska kolonija u Evropi. Zato budimo spremni na odbranu Srbije. Za potrebe rudnika Rio Tinto potrebne su hiljade hektara koje još uvek nisu prodate toj rudarskoj kompaniji. 157 raseljenih ljudi koji su prodali svoja domaćinstva Rio Tintu ne može odrediti sudbinu čitave Srbije. Stanovnici u zoni rudnika su prodavali za 165 evra ar zemljišta, a kuće za 450 evra po kvadratu. Zbog toga je cena stanova u Loznici skočila duplo. Rio Tinto je priznao da je imao dozvole države i da je zbog toga kupovao zemlju u dolini Jadra. Marijanti Babić, predstavnica Rio Tinta za Srbiju laže kada kaže da nisu istražnim bušotinama zagadili zemlju i vodu u Jadru. Gost: Zlatko Kokanović, Ne damo Jadar

Nagle promene u ponašanju, komunikaciji, odnosu deteta prema roditelju u periodu od 13. do 18. godine, najčešće pripisujemo pubertetu, a gošće nove Mamazjanije objašnjavaju nam gde je granica adolescencije i bezobrazluka, psihološkinja Ana Mirković i Divna Peškir kopirajterka, pevačica. „Ne dozvolite da vam društvene mreže vaspitavaju decu, uključite se!“, poručuju naše gošće. Obe priznaju da su aktivne na mrežama, delom, upravo zbog svoje dece, ne samo kako bi imale uvid u to čime se bave, već da bi išle u korak sa „njihovim, a našim“ vremenom, tačnije aktuelnostma današnjih tinejdžera. Pubertetliji je najvažnije da ga saslušamo kad želi da priča, da mu ne „solimo pamet“, da ga pustimo da sam donese zaključke na razne teme, da nam pokaže šta i koliko zna. Razgovorom ostvarujemo međusobno poverenje i razumevanje koje je važno, koliko detetu, toliko i roditelju. „Obratite pažnju na njihove probleme, jer koliko god da su nama minorni, za njih su veliki kao kosmos“, naglašavaju gošće Mamazjanije. One upozoravaju da je komunikacija nemoguća i rezultat odnosa katastrofalan, ako roditelj ne može da uspostavi samokontrolu i dopusti nervozi i umoru da ga preplave, što kod tinejdžera izaziva buran odgovor. Naše gošće navode, koji su prvi znaci puberteta i savetuju kako da kroz period adolescencije prođemo što bezbolnije. One ističu koliko je važna samokontrola majke i oca i ukazuju kako se komunicira sa detetom u pubertetu, posebno ako dođe do sukoba. Objašnjavaju nam šta je deci u pubertetu najvažnije i kako da ostvarimo međusobno poverenje, a i zašto je normalno da nam svašta pada na pamet kad počnu da izlaze u grad, na žurke, na nama nepoznata mesta. Ukazuju i zašto je važno da roditelj tinejdžera prati društvene mreže. One u razgovoru za Mamazjaniju napominju i da je ispoljavanje emocija, dobrih i loših, radosti i tuge, jedno od ključnih faktora zdravog odrastanja. U razgovoru sa našim gošćama, podvlačimo činjenicu da današnji roditelji ne dozvoljavaju deci da ispolje svoja osećanja, želje, namere. Ističu da dete treba da vidi svaku našu emociju, kako bi svoju umelo da prepozna i kontroliše. Zaključuju i da je briga za tinejdžera koji se osamostaljuje, normalna i očekivana, ali da mora imati granice.

Evo nove epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije brzinski osmislili nadimak za novog premijera, apelovali na studente (iz 1996/1997) da započnu protest, a odlučili su i da od sad posebnu pažnju poklone izborima koji čekaju mesta koja nisu Beograd. Gošća je predsednica NDNV i žrtva fašističkog progona, Ana Lalić Hegediš. Momci su sa Anom pričali o tome na šta danas liči život u Novom Sadu, a analizirali su i zbog čega nema solidarnosti među novinarima kojima je ugrožena bezbednost. U Magarećem kutku moći ćete na trenutak da vidite, ali ne i da čujete, dete Danila.

Pred vama je specijalno izdanje podcast-a "Snaga uma" sa glumcem Slavenom Došlom, koje je posvećeno našem odrastanju uz moderne tehnologije, a realizujemo uz podršku prijatelja podcast-a kompanije Samsung. Tema za razgovor, a i za razmišljanje nam dolazi iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor i za prisećanje puta koji smo prošli u našim digitalnim životima, koji su neizostavni deo i naših karijera i privatnih života, pa i ličnog rasta. Pred vama je vedar razgovor o odrastanju, otkrivanju digitalnog sveta i odrastanju zajedno sa modernizacijom, ali i o tome kako zamišljamo budućnost sa Slavenom Došlom, koji je nedavno ostvario veliki uspeh prvo u ulozi voditelja Pesme za Evroviziju, čak se i pojavio kao hologram, a onda i na premijeri brodvejskog mjuzikla „Company“ gde igra glavnu ulogu.

Stigla je i 24. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, do kraja Evrolige ostala su još dva kola i čeka nas ludnica, Partizan više ne zavisi samo od sebe, a Zvezda može da pokvari planove. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Tražio je Mića ubuduće „jače blokove“, ali je i bez toga poentirao u svom stilu. U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, iako su i Partizan i Crvena zvezda opet izgubili, crno-beli na svom terenu od Olimpijakosa sa 69:74, dok su crveno-beli stali nadomak čuda protiv Reala u Madridu – 101:94.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa profesorom književnosti u penziji, diplomatom i političarom prof.dr Vladetom Jankovićem, o snazi tradicionalnih vrednosti, onih vrlina na koje bi trebalo da se ugledamo i koje bi trebalo da nas oplemenjuju, ali i o krhkosti ideje o tradiciji u vremenima u kojima se ona olako zloupotrebljava u cilju konkretnih potreba političkih aktera, do tačke deformisanja u kojoj nas više deli nego što nas povezuje. Kojim nam vrednostima zaista uči naša tradicija? Kako se tradicija zloupotrebljava i deformiše u dnevno-političke svrhe? Kada se pravoslavno učenje ne slaže sa onim što nam se nekad govori i iz redova Srpske pravoslavne crkve? Kako prepoznati ideje koje kroz decenije pod plaštom tradicionalnih, pravoslavnih vrednosti i patriotizma uglavnom dele društvo budeći mržnju i bes u ljudima, umesto da društvo učvršćuju budeći toleranciju i ematiju? Najzad, zbog čega je pogrešno misliti da su pravoslavlje i feminizam na suprotnim stranama? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u razgovoru koji je pred vama sa prof.dr Vladetom Jankovićem.

Kad pas udahne ili pojede otrov, prva pomoć je ispijanje troprocentnog hidrogena da bi ispovraćao sve što je ušlo u organizam. Nakon toga dati tablete aktivnog uglja i otići kod veterinara. Zbog blage zime, krpelja je više nego ranije Od krpelja se psi mogu braniti tabletama, kapima ili ogrlicama. Ujed krpelja može biti smrtonosan. Krpelja ne treba zalivati alkoholom, benzinom, uljem, već skinuti laganim pokretima levo desno dok ga ne otkačite sa kože. Zelene površine bi trebalo da se tretiraju od marta do septembra. To se većinom radi samo u centralnim gradskim opštinama jer je skupo. U Srbiji ako napustite psa ili mačku kazna je 75.000 dinara. U Hrvatskoj je za to propisana kazna zatvora do 2 godine. Gost: Vladimir Terzin, Veterinar i bivši pomoćnik sekretara za komunalne poslove

Često su je prekoravali da sa decom ne treba pričati baš o svemu, ali naša poznata pozorišna i televizijska glumica Nela Mihailović, u novoj Mamazjaniji priča, da je upravo razgovor sa ćerkama Martom (18) i Petrom (16), od kad su bile male, pa sve do danas, zaslužan za njihovo međusobno poverenje, koje uz bezrezervnu ljubav, porodicu drži na okupu. U braku sa kompozitorom Vladimirom Petričevićem bila je devet godina pre nego što im se rodila prva ćerka Marta, a ističe da se bez mnogo premišljanja udala već posle šest meseci zabavljanja. Sa 37 godina postala je majka i iako je, kaže, ponovila više puta da bi volela da je bila mlađa zbog fizičke izdržljivosti, sa zrelošću je stekla mudrost i iskrenu želju za majčinstvom. „Deca su učvrstila naš brak, koji je opstajao, ne samo zbog ljubavi već i razumevanja, jer kad se oboje bavite umetnošću onda je lakše shvatiti večernje predstave, kasno vraćanje kući i zavisnost od projekata koji određuju ritam života“, priča Nela. Kroz odrastanje Marte i Petre prošli su brojne faze, sa dve devojčice koje su toliko različite, a opet slične, koje su iz perioda puberteta sa svađama, buntom, netrpeljivošću, stigle do statusa najboljih drugarica. Nela nam opisuje kako je decu pripremala za faze i periode koji ih čekaju u životu, ali se seća i kad je ćerka istovremeno šokirala i prijatno iznenadila jednim pitanjem. Ona navodi razloge zašto roditelj ne sme da popusti kad donese odluku, uprkos dečjoj ljutnji i suzama. Opisuje nam zašto su muž i ona počeli da prate društvene mreže, koje su godinama zaobilazili i kako gledaju na interesovanje za glumu i umetnost kod svojih ćerki. Naša gošća seća se kako je ćerkama objasnila da “biraju društvo“, posebno dok su bile u osnovnoj školi. Nela je sa ćerkama drugarica, ali i autoritet, koji poštuju. Na njihova pitanja muž i ona odgovaraju uvek, ali nakon međusobnog dogovora, a ako se ne slažu, nasamo reše svoje razmirice, pa deca čuju samo jednu odluku. Razgovorom su stekli poverenje, koje ništa ne može da naruši, i koje porodicu drži na okupu.

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar, loš, zao" počinje izveštajem sa najvažnijeg godišnjeg skupa ove organizacije, o čemu nećete ništa moći da čujete ni na jednoj televiziji. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije bavili još isključivo Oskarom, najpre njegovim mračenjem izazvanim "gvozdenim determinizmom", onda njegovim zadocnelim priznanjem da je upravo on Oskar, pa čak i ispoljavanjem Oskarovih proročkih moći kada je reč o predstojećim izborima. Protivotrov za ovoliku oskarovštinu je narodni poslanik koalicije "Srbija protiv nasilja", Borislav Bora Novaković, koji je u studio doneo - Oskara. Osim toga, jedan od najagilnijih poslanika odgovarao je na nedoumice autora oko ponašanja opozicije u Skupštini Srbije, a otvoreno i detaljno je razotkrio na koje načine vrh SNS razara Vojvodinu i Novi Sad. Bora, ipak sumnju nema, Novi Sad će na izborima biti oslobođen. U Magarećem kutku, opet Oskar. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma sa Jelisavetom Miletić iz NjuzNeta, koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „Note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i tema za razgovor, kao i povod za prisećanje na put koji smo prešli i kako smo digitalno odrastali. Kako je na život Jelisavete Miletić uticao brzi internet, a kako prvi mobilni telefon? Kako je rasla i menjala se zajedno sa mogućnostima koje nam je internet otvarao kroz razvoj društvenih mreža? Kako se menjao naš odnos prema uspomenama na lepe životne trenutke, zajedno sa unapređivanjem fotoaparata i kamera na mobilnim telefonima, ali i sa standardima koje nameću društvene mreže? Najzad, kako bi mogla da izleda budućnost i kako ćemo se u njoj snaći? Ovo su samo neke od tema dinamičnog i poučnog razgovora koji je pred vama.

Stigla je i 23. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, u kojoj je Novica Veličković pričao kao nikad - o emocijama, živcima, plakanju posle utakmice, Teodosiću i Jokiću, naravno Partizanu i Zvezdi. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić i Novica Veličković, bivši reprezentativac i legendarni kapiten Partizana, zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. „Ja sam gledao njih i uvek sam se čudio kako da 30 poena, kako da 20 i ne umori se, a ja uđem na šest minuta i ne mogu da hodam posle toga. Dnevna rutina, ne mesečna, ne godišnja, nego dnevna je jako bitna i to im (igračima, p.a) stalno ponavljam. Ne možeš jednom da glavom ne dođeš na trening. Ljudima mora da bude jasno, ne znam kad će se roditi plejmejker kao što je Miloš Teodosić, to koliko on vidi ispred i kakvu glavu ima… Nikola Jokić je sigurno najbolji košarkaš na svetu trenutno, toliko dominira, njemu dodaš i on nađe najbolje rešenje“, poručio je naš gost.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi zabave, muzike i provoda, koje su deo našeg identiteta, ali važan ventil za oslobađanje od tenzija, kojima nas puni život u neizvesnim vremenima. Legenda beogradske klupske scene Pero Di Reda, DJ Peppe, govorio je o načinima na koje se noćni život Beograda menjao od kraja osamdesetih do današnjih dana, o lepotama i opasnostima noćnog života u Beogradu u različitim epohama, o ulasku droga u beogradske klubove i o reketiranju, o trenucima u kojima su ljude koji plešu s osmehom na licu zamenili oni koji se u klubovima mršte, o razlozima zbog kojih je Beograd balkanska prestonica zabave, ali i o načinima za očuvanje provoda u "narodu koji voli da živi, bez obzira na sve što se dešava".

Do 2008. godine na Savskom nasipu bilo je desetak vikendica, sad ih ima stotine sve do Surčina i Jakova. Reka Sava napadnuta je sa svih strana, slično se sprema i Dunavu. Od preko100 splavova na Savi, samo 30 je dobilo plutajuću dozvolu, a nijedan nema dozvolu za postavljenje. Dakle, svi su nelegalni i sve ih treba ukloniti jer ugrožavaju bezbednost građana. Građani nisu svesni da je Savski nasip izbušen kao švajcarski sir i vode manje od tzv. stogodišnjih voda mogu izazvati pucanje nasipa i poplavu pola Novog Beograda. Pored toga ugroženi su reni bunari, a samim tim i pijaća voda pola Beograda. Država je saučesnik u kriminalu, pre svega Ministarstvo građevine i saobraćaja, JP Srbija vode, gradska uprava Beograda i opština Novi Beograd. Gošća: Aleksandra Smiljanić, Savski nasip

Stručna pomoć potrebnija je roditelju nego detetu, jer deca samo snose posledice, priča u novoj Mamazjaniji poznati dečiji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, dr Roberto Grujičić, koji je i jedan od autora podkasta „Dva i po psihijatra“. U novoj epizodi Mamazjanije, on se osvrće na sve veći broj problema koje nosi takozvano „new age“ moderno roditeljstvo, ali i tehnologija koja je sastavni deo života, nažalost i dece mlađe od tri godine. U razgovoru za Mamazjaniju, navodi sve uzroke poremećaja u razvoju i ponašanju dece, za koje, naglašava, nisu krivi roditelji i njihov pogrešan pristup, koji međutim, često pospešuje loše mentalno stanje. Greške koje pravimo kao roditelji su nesvesne, ali mogu biti pogubne. „Narcisoidne ličnosti dečje uspehe pripisuju sebi, zanimaju ih samo rezultati, kojima nimalo ne doprinose. Stvaraju kod dece strah od neuspeha, odnosno od gubitka roditeljske ljubavi, što je za dete nešto najteže“, priča doktor Grujičić. On navodi ko su roditelji koji zanemaruju svoju decu i savetuje kada roditelji u Srbiji treba, a kad ne treba, da dovode decu kod psihijatra. Objašnjava zašto deci ne smemo da dajemo telefon u ruke pre treće godine i na koji način odrastanje uz telefon remeti psiho-socijalni razvoj deteta. U razgovoru za naš podkast opisuje narcisoidne roditelje i objašnjava kako da znamo da li smo takvi. Ukazuje takođe na to koliko ponašanje i raspoloženje roditelja utiče na decu i upozorava da međusobno poverenje dece i roditelja može lako da se izgubi. Doktor zaključuje da odlazak kod dečijeg psihijatra ima smisla u ekstremnim situacijama i kad je roditelj iscrpeo sve druge mogućnosti, poput razgovora sa detetom, odlaska kod školskog pedagoga, psihologa u domu zdravlja, koji nisu uspeli da pomognu, pa je reč o ozbiljnijoj dijagnozi. Svakako, osvešćivanje problema i preispitivanje roditelja, kad primete poremećaj u ponašanju svog deteta, je prvi korak ka boljitku.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je pred gledaoce! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković proučavali su Oskarov govor povodom pogroma, analizirali građansko hapšenje u jednoj beogradskoj zgradi, čestitali Rusima koji su glasali u Beogradu, a dali su i drugarske savete Olji Bećković kako da joj gosti ne odlaze iz emisije. Gost, prvi put u svojstvu urednika ekonomske rubrike u nedeljniku Radar, Milan Mića Ćulibrk. Momci nisu izdržali, morali su da pitaju Miću koliko je dugo sanjao košmare posle intervjua sa Vučićem, a onda se razgovor razlepršao u svim pravcima, od ekonomije do politike i nazad, kako to samo sa Mićom može, uz njegove sjajne analize i duhovote opaske. U Magarećem kutku moći ćete da čujete ekonomske savete Vojislava Šešelja.

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma, gde o snazi inovacija govori novinarka Brana Antović , a koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta, kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije, na neki način, ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument, koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je jedna vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor. Kako se prilagođavati svim promenama koje nam dolaze s stalnom nadgradnjom naših digitalnih mogućnosti? Kako koristiti sve te mogućnosti za rast i nadgradnju, a čega se treba paziti? Kako je izgledao put u životu i karijeri jedne novinarke koja je krenula od modnih magazina, ali se gradila u vremenu procvata modernih tehnologijama, uvek na vreme prepoznajući njihove potencijale? Pred vama je dinamičan i poučan razgovor o putu koji je iza nas u vremenu digitalnog procvata, a i o mogućnostima koje su pred nama, sa ženom koja je prihavatanjem, istraživanjem i pomeranjem mogućnosti interneta izgradila svoje ime i ugled koji danas ima.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom Oliverom Kovačević o trajanju, pritiscima i rastu u društvu koje se menja i u vremenima koja se menjaju. Olivera je govorila o svom novinarskom putu od NIN-a i TV Politike do "Pesme za Evroviziju"; načinima na koji se u tom periodu novinarska profesija menjala, što zbog tehnološkog napretka, što zbog društvenih i političkih okolnosti; kako se ona prilagiđavala novim okolnostima, a i kako je čuvala ono što nije želela da promeni; o važnosti pravilne informacije i čiste zabave u vremenu senzacija, ali i o uzrocima i posledicama promena u kulturi dijaloga koje danas gotovo i da nema.

Kripto valute su digitalno zlato koje ne poznaje granice, teritorije i ograničenja. To je novac koji ne može da se pipne, to je broj na ekranu koji ima svoju upotrebnu vrednost koja se stvara energijom i vremenom. Ko namerava da uloži standardan novac u kripto valute i da trguje na berzi mora da se edukuje. Bitcoin je prvi novac u istoriji za koga znamo koliko ga ima u opticaju. Sve je više država koje ulažu u kripto valute i zakonski ga uvode u sistem. Gost: Aleksandar Matanović, Direktor ECD kripto menjačnice