nova.rs

„Planiram da živim bar još 70 godina“, nedavno je svojoj ćerki Loli rekla Brankica Raković, urednica magazina Lola, autorka i voditeljka podkasta „Oslobođena“, influenserka, marketinška stručnjakinja i najvažnije – mama, sa kojom otvaramo treću sezonu podkasta Mamazjanija. U emotivnom razgovoru sa ženom čije je lečenje od raka, do pre pet godina pratio ceo region putem društvenih mreža, oči su nam zasuzile, ali je osmeh pobedio, baš kao i ona surovu bolest. Transparentnost njene borbe se zapravo svodila na odnos sa najvoljenijom osobom na svetu, njenom ćerkom Lolom, i povratkom u njen zagrljaj. „Odvojenost od Lole pala mi je teže nego rak. Nismo se čule 30 dana, koliko sam bila na lečenju, nisam imala snage da je zovem, da joj čujem glas, a da ne mogu da je vidim, dodirnem. Onda mi je moja psihijatrica rekla da moram da zovnem dete i pozvala sam je, bilo je teško, ali prebrodile smo“, priča Brankica, koja ne skida osmeh sa lica, iako se suze probijaju kad navru teška sećanja. Ponavlja da ne beži od priče o teškim periodima, a ono što je obeležilo njen život je odrastanje bez majke, koja je napustila, i strah da će se „istorija ponoviti“, ako ona premine od bolesti i ostavi svoje dete. „To je bio najgori scenario koji sam mogla da zamislim. Znam kako je odrastati bez majke jer moja je mene napustila kad sam imala 13 godina i sve što želim jeste da ostanem uz svoju ćerku, da se nikad ne razdvojimo“, kaže Brankica. Podvlači da majci nikada nije oprostila, ali da je naučila da živi sa bolom, zbog kojeg je godine provodila razgovarajući sa psihijatrima i pokušavajući da nastavi sa životom. „Onda se rodila Lola i sve je bilo drugačije. Nažalost, bolest je na neko vreme prekinula naš sklad, ali ljubav je pobedila i uspele smo da ostanemo zajedno“. Opisala nam je kako se osećala kad je saznala da je bolesna, a Lola je još bila beba i ko joj je najviše pomogao u najtežim trenucima. Ispričala nam je zašto je mantra, „ja mogu sve“ kod savremenih žena, nervira i opisala ako vaspitava Lolu. Kroz razgovor se dotakla teške teme i priznala da majci nije oprostila što je ostavila, kao i da je naučila da živi sa bolom. A za kraj je dala savetea ženama, majkama koje se leče od raka, a kod kuće imaju malu decu. Brankica je pobedila rak, a danas, kaže, mnogo radi, ali zna koji su joj prioriteti i svaki slobodan trenutak provodi sa Lolom, kojoj nije drugarica već prava mama. Nije stroga, ne brani joj ništa, ali očekuje da pričaju sad i kasnije kada odraste, o svemu, da poverenje između njih dve nikada ne izbledi, da joj bude prva pomisao kad joj zatreba pomoć, ali i kad bude želela da podeli radost.

U šesnaestoj epizodi Radar Foruma, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović ugostila je Peđu Mitrovića, ekonomistu i svog bivšeg studenta, koji je u Narodnoj skupštini Srbije narodni poslanik Stranke slobode i pravde. Razgovarali su o liberalnoj demokratiji, rezultatima liberalnih ekonomskih politika u zapadnim zemljama i nekada socijalističkim državama, ali i o slabostima političkog sistema koji je u poslednjih desetak godina skrojen u Srbiji. Profesorka Popović je upozorila na nesrazmeru između marketinga koje primenjuje vladajuća koalicija, i na njenom čelu predsednik Vučić, i opozicija. Dok vlasti nameću teme i tako stvaraju tenziju u društvu, opozicija, prema njenim rečima, „ne ume da se obraća“. „Kada kontrolišete sve nacionalne frekvencije, a javnosti se obratite godišnje i 300 puta, kada iza sebe imate mašineriju koja se zasniva na državnim parama, kada iz državnog sistema, kroz sisteme plata, zapošljavanja i javnih nabavki finansirate ne samo ljude koji rade za vas, nego celokupan sistem koji radi isključivo u vašem interesu, suprotstavljanje ljudima u opoziciji koji su tu iz ideala i zastupanja vrednosti deluje kao borba Davida i Golijata“, predočio je Mitrović i rekao da je rezultat opozicije, s obzirom na okolnosti, još i povoljan. Poslanik SSP-a i profesorka Popović su diskutovali i o „zamkama srednjeg nivoa razvijenosti“, (ne)očekivanim paralelama između srpske i kineske ekonomije, kao i najvećem problemu privrede Srbije – nedovoljnom razvoju domaće privrede.

Kada vam neko poput vampira toliko energije uzme tokom 11 meseci rada, naravno da je mesec dana odmora malo da bi se baterije napunila. To međutim, ne važi kada je DLZ u pitanju. Marko Vidojković i Nenad Kulačin su ponovo u etru, i nastavili su taman tamo gde su stali u sred borbe protiv litijuma, ali pojačani za stari srpski recept za uspeh - sir i proju. Desile su se još po neke stvari tipa francuskog poljupca, ili upada kosovskih specijalaca u preostale srpske institucije, kao i nova, apdejtovana verzija projekta Parizer 2.0, koje su zavredile pažnju ovog uhodanog dvojca. Gošća je doktorka pravnih nauka Aleksandra Bulatović, ali je poput mnogobrojnih svojih kolega ekoloških aktivista i ona tokom leta privedena u policiju. U međuvremenu je označena kao "ekološki terorista". U Magarećem kutku četiri jahača srpske apokalipse - onaj glavni, ona što ne ume baš da priča, onaj što je rođen sa zlatnom kašikom i onaj što za sebe kaže da je "sveti" i koji je postao vlasnik najstarije masline u Evropi.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi glasa, tolerancije i ljubavi sa pevačicom Zejnom Murkić, kumom predstojećeg Prajda. Zejna je govorila o dobru koje nas čini ispunjenim ljudima, kao i o zlu koje ljudi često čine nesvesno, o važnosti poštovanja različitosti i autentičnosti svakog pojedinca u okviru same porodice pa i u društvu, ali i o svom viđenju religije i duhovnosti koja čini važan aspekt njenog života.

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji, ugostila je u petnaestoj epizodi Radar Foruma, Vesnu Rakić Vodinelić, profesorku prava. Diskutovale su o pravosuđu u Srbiji - dugotrajnim sudskim procesima, neuspehu pravosudnih reformi, političkim uticajima na sudstvo – ali i o rudarenju litijuma, odnosno njegovim pravnim i ekonomskim implikacijama. Govoreći o političkim uplivima u pravosuđe, Rakić Vodinelić je naglasila da se mora razdvojiti politički od stranačkog stava. „Normalno je da sudija, kao i svaki čovek, ima svoje političko mišljenje. Ako se donosi ili menja neki zakon na osnovu koga on sudi, sudovi moraju da imaju pravo da kažu šta o toj promeni misle. Ali ono što je ovde teško razdvojiti, zato što je takva atmosfera napravljena, jeste politički ili pravno-politički stav sudije od stranačkog stava. Jer vi ako ne razmišljate onako kako razmišlja Ministarstvo pravde, vi ste odmah opozicija i gotovo, ti si sudija i ti izražavaš svoj politički stav i sram te bilo. Zabrane koje kod nas postoje su dovoljne – sudija ne sme biti član političke stranke i ono što je vrlo bitno, sudija ne samo da mora da bude suštinski nezavisan, već mora tako i da izgleda, da ostavlja takav utisak. To dvoje kod nas je vrlo teško ispunjivo jer ako niste ulizica ovoj vlasti onda niste nezavisni“, kaže profesorka Rakić Vodinelić. Poredeći situaciju sa eksploatacijom litijuma u Finskoj, na šta se sam predsednik neretko poziva, Rakić Vodinelić je, sa pravnog aspekta, podvukla da je situacija neuporediva. „U Finskoj eksproprijacija nije tako jednostavna kao kod nas, zato što kod nas eksproprijacija za posebne potrebe ide na osnovu specijalnih zakona kao što je bio Zakon o Beogradu na vodi. Dakle, ne obavlja se po opštim zakonima nego po skraćenom postupku koji odgovara onome ko daje dozvolu za određeni objekat, a to je država, a država zna se ko je. I ta garancija u našoj zemlju, s obzirom na iskustva sa leks specijalisima, ne postoji. Drugo, naši propisi o zaštiti životne sredine nisu jednaki propisima EU i bilo čija garancija, pa makar dolazila i od nemačkog kancelara, da će se poštovati pravila EU, pada u vodu kada se zna da su nadležni za zaštitu životne sredine lokalni inspektori. I onda je ostalo da mi verujemo predsedniku republike, koji je diplomirani pravnik, na reč, da će on otići na svako od tih kopova i da će sam vršiti kontrolu“, zaključuje gošća Danice Popović. VIše na www.radar.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarom Markom Novičićem, voditeljom i novim urednikom jutarnjeg programa na Nova S "Pokreni se". Marko je govorio o snazi jutra, o informacijama i sadržajima koji su nam zaista potrebni ujutru, kao i o onima kojima se trujemo čim oči otvorimo, o svojoj rutini, novinarstvu i razbuđivanju.

U četrnaestoj epizodi Radar Foruma, izazivačica Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta, ugostila je Ivanku Popović, profesorku Tehnološko-metalurškog fakulteta i nekadašnju rektorku Univerziteta u Beogradu, kao i članicu pokreta "ProGlas“. Otvoreno su govorile o alarmantnim promenama i kritičnim tačkama obrazovnog sistema u Srbiji, ali i o stanju u društvu u celini. Danica Popović je izrazila zabrinutost zbog sveopšte degradacije obrazovnih standarda, ističući kako se i sami nastavnici, suočeni s nasiljem i pritiscima, povlače i snižavaju kriterijume. Ono što dodatno otežava situaciju, nadovezala se Ivanka Popović, jeste i liberalizacija uloge roditelja u obrazovanju. Osvrnule su se i na činjenicu da je u vreme rektorskog mandata Ivanke Popović odbijen i doktorat ministra finansija Siniše Malog. „Mnogo ljudi je učestvovalo u borbi da se do te konačne odluke dođe i to je bilo važno za ugled i dostojanstvo univerziteta. Borba se nastavlja jer se kroz administrativne začkoljice stalno osporava ta odluka. Ma koliko mi bili kritični prema akademskoj zajednici, po ovom pitanju je Univerzitet jedinstven. Ako se slučajno odluka po tom pitanju pomeri izvan, da to može neko drugi da odredi, onda već ne možemo da predvidimo šta će da se desi“, kaže Popović. Profesorke su takođe diskutovale i o uticaju Ruske pravoslavne crkve na našu crkvu, odnosno položaju Bogoslovskog fakulteta, kontroverzama oko iskopavanja litijuma i ulozi “ProGlasa” za koji Ivanka Popović ističe da će nastaviti borbu u kojoj su, uprkos sumnjama, svi članovi jedinstvenog stava. Ivanka Popović naglašava i zabrinutost zbog sve većeg udaljavanja univerziteta od društvenih zbivanja, dok Danica Popović podvlači opasnosti koje donosi instrumentalizacija znanja u političke svrhe.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa glumicom i aktivistkinjom Bojanom Novaković, koja je govorila o snazi ljudi koji su se udružili. Bojana je govorila o događajima, pritiscima i snazi iza protesta "Rudnika neće biti", o pritiscima sa kojima su se aktivisti susretali u prethodnom periodu i o načinima na koje se priča o Rio Tintu razvija u Srbiji.

Nakon što je razgovor sa Markom Gudejlom, profesorom sa Oksforda, odjeknuo u domaćoj javnosti, Stevan Filipović, srpski reditelj i voditelj Radar podkasta razgovarao je u Španiji sa prof. dr Martom Konde koja radi na Autonomnom Univerzitetu u Barseloni i na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji, kao dobitnica prestižne stipendije "Marija Kiri". Nakon što je stekla zvanje inženjerke poljoprivrede, specijalizaciju i doktorat je posvetila metodama otpora projektima rudarenja koji ugrožavaju prirodu širom sveta, gde se, po objavljenim radovima i naučnim projektima u kojima je učestvovala, izdvojila kao jedna od najvećih ekspertkinja za ovu oblast na svetu. Filipović je u novoj epizodi Radar podkasta razgovarao sa njom pretežno o situaciji u Srbiji, odnosno o tome koliko su problemi sa kojima se suočavamo slični onima koji pogađaju druge narodi u sličnim situacijama, kao i o mogućim rešenjima. Sagovornici su se na početku složili da zelena tranzicija sama po sebi ima dosta manjkavosti, te da je trenutni plan da se isti model nastavi, samo da promeni ruho. Odnosno, da se suštinski ništa neće promeniti jer suštinske promene zahtevaju cenu koja mora sa se plati. "Predloženo rudarenje u Srbiji će izazvati veliku štetu i razaranje. Ovo ne važi samo za Srbiju. Prosto ne postoji dovoljno minerala na svetu da bi podmirile potrebe ekonomskog modela u kom živimo. Jedini način da se izborimo sa ovim jeste da smanjimo ukupnu potrošnju energije na svetskom nivou, i tako smanjimo pritisak da mora da se rudari. Da, današnja tehnologija rudarenja je možda malo bolja, ali, i dalje - rudnik je rudnik. Šteta je neizbežna i ne postoji način da rudarenje bude ‘održivo’. To je oksimoron. Isto kao i ‘održivi razvoj’”, jasna je Konde. Ona objašnjava veze, odnosno uticaje rudarenja na poljoprivredu, ekologiju, pa i kulturu podneblja gde je planiran rudnik navodeći da je slučaj u Srbiji već viđen scenario. "Nažalost, postoji značajna korelacija između plodnosti zemlje, reka, kulturološkog značaja nekih prirodnih celina i rudarenja. Najčešće su upravo to mesta gde se nalaze rude koje su potrebne i gde rudarske kompanije dolaze da kopaju. Ono što se desilo u Srbiji je već viđen recept. Korporacija dođe, pokuša da otvori rudnik, dese se protesti, a onda se oni primire i čekaju. U međuvremenu ulažu u razaranje svih pokreta otpora, i onda pokušavaju ponovo", dodaje Konde. Filipović je podsetio sagovornicu da je u Srbiji jedinstvena situacija u svetu jer se iskopavanje rude planira usred plodne zemlje te apostorfirao da nam “oni (Rio Tinto i vlast) obećavaju da razvijaju nove procese, i da će šteta biti minimalna”. “To jednostavno nije istina", kratko i jasno odgovara Konde. Konde u razgovoru ilustruje i modus operandi po kojem velike korporacije otvaraju sebi put ka rudarenju navodeći da je u središtu svega – novac. "Ono što korporacije rade jeste da kupuju, bilo zemljište, kuće, bilo ljude... Ili ih kupuju ili im ponude poslove sa velikim platama. Na ovaj način se u epicentru rudarenja prave podele između meštana. Tu su i političari koje kupuju. A vi ste u Srbiji dobro krenuli sa velikim protestima i direktnim odbijanjem. To je najbolji način. I dobro bi bilo da uspete pre nego što se rudnik otvori, jer, jednom kad se otvori, stvari postaju komplikovanije", podvlači profesorka. Sagovornica je povukla paralele sa situacijom u Kataloniji, ali i širem sveta navodeći da ni u Srbiji situacija neće biti bolja. "Mi u Kataloniji imamo rudnik, i na kraju se ispostavilo da rudarska kompanija neće da plaća čišćenje reke od toksičnih hemikalija, tako da se to finansira narodnim novcem. Imamo dve ogromne rafinerije za prečišćavanje vode u periferiji Barselone, i to sve mi finansiramo, kompanija je jednostavno odbila. Ako se to dešava u Barseloni, u Japanu, Africi mnogo više, dakle, dešava se svuda isti obrazac. I ko na kraju disproporcionalno profitira? Rio Tinto. Šta će od toga da dobiju ljudi u Srbiji. Pa, neki možda dobiju posao, i to je uglavnom to".

U novoj epizodi Radar Foruma mišljenja su ukrstili redovni profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu – izazivačica Danica Popović i njen gost Dejan Šoškić, bivši guverner NBS. Danica Popović, poznata po analitičnosti, otpočela je debatu pitanjem kako je došlo do promena u globalnoj ekonomiji, odnosno, zašto se povlačimo iz otvorenosti koja je bila temelj ekonomskog rasta, a što u konačnici preti zatvaranjem privrede? Šoškić je istakao da su vrednosti koje su krasile zapadni svet polako počele da se napuštaju, čak i od strane onih zemalja koje su te vrednosti najviše zagovarale. On ukazuje na zabrinjavajući trend odstupanja od principa slobodne trgovine i poštovanja međunarodnih pravila, što dovodi do destabilizacije globalne ekonomske strukture. “To je zbunjujuće i po pitanju slobodne trgovine, i po pitanju vladavine prava, poštovanja međunarodnih sporazuma…”, ukazuje Šoškić. Popović je naglasila značaj institucionalne stabilnosti navodeći da privreda ne bi trebalo da trpi usled političkih promena. “Mnoge stvari moraju da se rade na odgovarajući način zarad dobrobiti građana nezavisno od toga da li je jedna ili druga politička opcija na vlasti. To je nešto što krasi jednu vrstu stabilnosti i građansko društvo. Neke stvari i vrednosti se postavljaju i doživljavaju od strane građanstva kao nepromenljive konstante u jednom organizovanom društvu. To ne zavisi od slobodne volje, da ne kažem hira - mislim da je to adekvatniji termin za ponašanje pojedinih političara koji misle da mogu naglo i mnogo svojim uverenjem, svojom ličnošću i nekom svojom energijom da menjaju. Dobre države to ne trpe i dobar sistem uvek treba da kanališe političare u pravcu održavanja kvalitetnih vrednosti koje su prethodne generacije ustanovile", jasan je Šoškić. Gosti Radar Foruma kritikovali su sa ekonomskog stanovišta i sankcije Rusiji, osvrnuli se na ulogu dolara i SAD-a u trenutnim globalnim odnosima, kao i na sve veću prisutnost Kine. Takođe su se dotakli i pitanja kompetencije kadra u Narodnoj banci Srbije i kako ona utiče na ekonomsku politiku zemlje. Više na radar.rs.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa Milicom Lupšor, aktivistkinjom i radnicom iz Udruženja za radna prava žena Roza. Milica je govorila o svom višedecenijskom iskustvu na tržištu rada, radu na crno i ostalim načinima na koje poslodavci zloupotrebljavaju radnika, ali i o višedecenijskoj borbi za dostojanstven rad, o načinima na koje fabrike po Srbiji ugrožavaju osnovna ljudska prava radnika, o iznurivanju, izrabljivanju, uskraćivanju plate koja je dovoljna za život, ali i mobingu kao gorućem problemu.

U poslednjoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač bio advokat Sead Spahović, gost je bio Vukašin Milićević, bivši profesor sa Bogoslovije. Njih dvojica razgovarali su o ulozi i uticaju religije na društvene i političke odnose na Balkanu. Spahović je na početku želeo da razjasni da li je pomirenje u regionu moguće bez praštanja, a praštanje bez kajanja? “Pravo pomirenje nije moguće bez pokajanja i spremnosti da se oprosti, a opet, pokajanje i praštanje nisu mogući bez spremnosti da se prihvati odgovornost. Ako posmatramo i hrišćansku tradiciju, i tradicije koje njoj prethode, jevrejske i helenske, u stvari je reč o jednom veoma aktivnom stanju duha. Metanoja je zapravo promena načina mišljenja koja treba da dovede do konkretne promene u postupcima. Dakle, nema nikakvog pokajanja i praštanja bez konkretnih dela. Simbolički činovi i aktovi jesu važni, ali oni apsolutno postaju isprazni ukoliko to ne dovodi do promene u načinu postupanja”, kaže Milićević. Govoreći o paradoksalnim situacijama gde kriminalci nose krstove oko vrata ili “trče u džamiju pet puta”, Milićević kaže da se zapravo radi o maskiranju stvarnog karaktera pozivanjem na religijski autoritet. On je kritikovao i SPC navodeći da se ona danas “nažalost sistematski brendira pozivajući se na sporno nasleđe”. “To je nešto čega se zapravo treba stideti. Imate kanonizaciju vladike Irineja Ćirića bačkog zajedno sa mučenicima iz Novosadske racije. Za vreme te iste racije, taj vladika Irinej, koji jeste bio značajna ličnost pre rata po mnogo čemu, on jeste spasavao neke ljude… Ali on jeste bio praktično Horitjev intimus. On za to vreme dok oni bacaju Srbe pod led, poziva narod da ostanu verni tim mađarskim vlastima i da ne podležu provokacijama kojima ti banditi hoće da se bore protiv okupacije i šire, misleći na komuniste. I to izjednačavanje je veoma sporno”, ističe Milićević. Sagovornici su se složili da se ovde promenio osnov na temelju kojeg je moguće artikulisati političku moć. “To nisu više one univerzalne priče, već ovde sada imate polufeudalne elite i jedini način da zadrže moć, koja je i ekonomska i politička, jeste to da podižu tenzije”.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa advokatom Aleksandrom Petrovićem, koji je u javnosti poznat kao advokat koji je pro bono zastupao protestante, studente i novinare. Vodeći se iskustvom u parničnim postupcima, posredovanju i pregovaranju, Petrović je govorio o pravilima i važnosti debate, kao i problemima koji se dešavaju kad ona u društvu iščezne, o konfliktima i pravilima pregovaranja koji bi mogli da nam pomognu da u svakodnevnom životu izbegnemo stres, ali i mnoge nepotrebne sukobe.

U jedanaestoj epizodi Radar Foruma, izazivač Sead Spahović ugostio je publicistu Zlatoja Martinova, a njih dvojica osvetlili su složene teme iz perioda Drugog svetskog rata. Martinov ističe da savremeni istoričari selektivno koriste nemačke dokumente zaplenjene nakon pada Berlina, koji otkrivaju prijateljske odnose između Hitlera i Staljina, o čemu i piše u svojoj knjizi Treći rajh i SSSR (1939-1941), a koji su omogućili Hitlerove vojne uspehe na zapadu Evrope. „Ako im je trebalo da se govori loše o Staljinu, što su i radili posle 1948, oni su koristili neke od tih dokumenata, a ako su govorili protiv Hitlera, opet su uzimali iste dokumente… ali niko nije sagledao celinu tih odnosa koji su od aprila-marta 1939, pa do 22. juna 1941. zapravo bili toliko prijateljski, nažalost, da su i te kako uticali na tok rata. Nikada Hitler ne bi tako lako osvojio u tom periodu i Holandiju i Norvešku i Dansku, Belgiju, Luksemburg, Francusku, najznačajniju evropsku demokratsku zemlju, da nije Staljin držao leđa Hitleru na istoku“, priča Martinov. On je posebno istakao njihov tajni Pakt o nenapadanju koji je uključivao podelu interesnih sfera gde je Staljin insistirao na bazama na Dardanelima i Bosforu, kompletnoj kontroli nad Bugarskom, sve do Sredozemlja, što je, naglašava Martinov, za Sile osovine bilo neprihvatljivo. Spahović je upitao i za razloge zbog kojih Srbi imaju averziju prema Zapadu. Martinov povezuje to s dugim periodima strane dominacije i različitim kulturnim uticajima, nasuprot građanskim nacijama Zapada koje su razvile svoj identitet kroz prosvetiteljstvo i Francusku revoluciju. Sagovornici su se dotakli i tanke linije između ekstremne levice i desnice, te razloga Putinovog okretanja Aziji. Za kraj, razmišljajući o trenutnim globalnim trendovima, sagovornici su izrazili zabrinutost za budućnost Evrope i sveta, poredeći današnje prilike sa onima iz predvečerja Drugog svetskog rata. „Mi živimo sada u izvesnoj 1936/37, tu smo negde, i to je jako opasno, plašim se za budućnost Evrope i sveta“, kaže Martinov. Više na www.radar.rs

Poslednja ovosezonska epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije razgovarali (opet) o litijumu, Brnabićkinoj vili i o napadu tabloida na naša dva div-junaka. Gost je predsednik NUNS, Željko Bodrožić. Kako se ređaju napadi na novinare, Bodrožić bi mogao da bude gost svake srede. Predsednik NUNS govorio je otvoreno i bez pardona (po čemu je i poznat) o situaciji u kojoj se nalaze naši novinari, ali i o uzrocima i posledicama te situacije. Govorio je, dakle, o celokupnoj situaciji u zemlji, koja je temelj za šikaniranje nezavisnih kritičih glasova, ali je na koncu ispoljio zavidnu dozu optimizma kad je reč o budućnosti Srbije. U Magarećem kutku videćete bizona. DLZ, samo na našem portalu.

U četvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je otišao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, pošto je prof. Gudejl proveo četiri godine istražujući kako se Bolivija – država sa najvećim rezervama litijuma na svetu – suočava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji. Pre svega, da li treba pristupiti rudarenju litijuma i kakve su moguće posledice tog izbora. Iako Bolivija i dalje nije započela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), još 2017. godine je osnovala državno litijumsko preduzeće, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama. „To je veoma različit pristup od uobičajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vrše eksploataciju za određenu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To što sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju – što je bio prvi potez Eva Moralesa nakon što je izabran za predsednika. U narednih desetak godina, Bolivija je tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja. Osnovali su nove fondove za trudnice, za studente... U Srbiji imate veoma drugačiji slučaj. Najveći deo profita ići će anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije“, ukazao je Gudejl. I dodao da, budući da se sedišta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to znači da novac neće čak završiti ni u EU. Ali postoje drugačiji ekonomski, kao i geopolitički razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta – najveći evropski proizvođači automobila su najavili da će se prebaciti na proizvodnju električnih vozila, međutim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tržištem. Zato, konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije očajnički traže način da proizvode baterije na tlu Evrope. A to znači i da žele da se razreši politički konflikt koji je nastao u predelu Jadra, kako bi mogli da tamo počnu da proizvode litijum. „Ono što slučaj Jadra čini neobičnim, čak i u globalnom kontekstu, jeste činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. Što nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da će to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. Što znači da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga neodgovorena pitanja. Ali ono na koje mislim da već možemo da odgvorimo jeste da li će projekat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da“, kaže profesor Gudejl. Gudejl je zaključio da se na neki način od građana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slučaju traži da se žrtvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta žrtva uopšte vredna.

U desetoj epizodi Radar Foruma stavove su ukrstili advokati Sead Spahović i Novak Lukić koji su pokušali da proniknu u kompleksne i često kontroverzne teme koje su oblikovale ratnu istoriju Balkana. U svojoj karijeri, Lukić je bio branilac u nekoliko visokoprofilnih slučajeva pred sudom u Hagu, uključujući i slučaj Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije.​ S druge strane, Spahović, kao renomirani advokat, je aktivno učestvovao u brojnim slučajevima vezanim za ratne zločine, te je poznat po svojim stavovima i javnim nastupima koji se bave pitanjima negiranja genocida. Spahović je provocirao debatu pitanjem o legalitetu i legitimnosti Haškog tribunala navodeći da su sve vlade, i Miloševićeva i Koštuničina, sarađivale sa sudom, što Lukić nije osporio navodeći da za njega legitimitet nije upitan, jer nije ni za državu Srbiju. Domaćin je dalje hteo da razjasni tumačenje presude Međunarodnog suda pravde o Srebrenici u kontekstu često zloupotrebljavanog termina „genocidan narod“. „Izgleda ima nekih koji su tako protumačili. Apsolutno se nijednom rečju nigde ne pominje, uopšte pojam genocidan narod ne postoji. Postoji nešto što se korsti često kao „genocidna politika“, problem je genocidne države koja se ovde pominje u nekoj ravni Republike Srpske, da će onda Republika Srpska biti proglašena genocidnom republikom, a to je apsolutno protiv onoga što je sadržaj presude. MSP je rekao u svojoj presudi, posebno analizirajući taj prvi period, do Srebrenice, da nema nijedna, ni odluka, niti dokaz koji ukazuje na postojanje genocidne namere bilo kog lica iz vlasti Republike Srpske u tom periodu. Čak citiraju čuvenu odluku od šest strateških ciljeva Republike Srpske ‘92. godine. Znači, eksplicitno su rekli da Republika Srpska nije zasnovana kao genocidna tvorevina, a opet jasno poručili da su određeni članovi Glavnog štaba Vojske Republike Srpske izvršili genocid i onda posle iz toga proizilazi odgovornost države za konvenciju o genocidu, to je drugi deo priče“. Sead se nadovezao pitanjem „šta je problem da to postane javna istina, zašto se stalno pumpa ta priča i ta paranoja, šta je osnov, odakle to dolazi?“. „Iz želje da se stvori neprijatelj“, dodao je Lukić. Više na www.radar.rs

U prvoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač Sead Spahović, ugledni beogradski advokat, gost je bio Vladimir Gajić, pravnik i predsednik Nardone stranke. Epizoda je donela uzbudljivu i na momente oštru diskusiju dvojice istaknutih pravnih stručnjaka koji se, uprkos istoj vokaciji, ideološki gotovo potpuno mimoilaze. Vladimir Gajić, istakao je da posleratni nacionalisti nisu „istinski nacionalisti“, odnosno da sebe ne može svrstati u, kako kaže, komunističke nacionaliste. „Ja Ćosića ne priznajem za nacionalistu, znači, ja te komunističke nacionaliste ne stavljam na stranu kojoj pripadam. Ova strana kojoj ja pripadam, to je recimo Bora Pekić, to je bio Crnjanski, takvih ljudi više nema, a podsetiću ovde – Đinđić, koga ovi naši takozvani drugosrbijanci vole da svojataju kao svog lidera, je puno puta govorio izvanredne političke ocene. Jedanput je rekao govoreći o srpskom narodu: dve najveće srpske greške su ideologija jugoslovenstva i ideologija komunizma. Moja dilema je zašto se komunizam lako primio kod pravoslavaca, a nije kod katolika ili protestanata", kaže Gajić. S druge strane, Spahović je istakao da je i jugoslovenski komunizam počivao na ideji većinskog naroda. „Tako neki gledaju i na Jugoslaviju, na ideju Jugoslavije kako je Srbi doživljavaju, kao da su svi drugi podstanari u toj Jugoslaviji“, kaže Spahović. Za Gajića je paradoksalno to što „Zapad danas podržava legate Lenjina, Staljina i Tita u rešavanju nacionalnih pitanja“, na šta Spahović uzvraća „a je l‘ paradoksalno to što antikomunisti u Srbiji podržavaju KGB špijuna Putina?“. „Ceo zapadni svet je smatrao da je rušenjem Berlinskog zida srušen komunizam, da se došlo do kraja istorije, a vidiš da nije, daleko je od toga. Šta se ispostavilo - nije problem Zapada bilo to što su oni bili u ideološkom sukobu protiv Sovjetskog Saveza, nego je problem Rusija. Svejedno je da li je u Rusiji car, da li je Staljin, da li je Putin, to je jedan neprijateljski pristup koji ima kontinuitet hiljadu godina, a ne ovih 20-30. Jer dok je bio Jeljcin, dok se razvaljivala ona Rusija u tom ekonomskom smislu, dok je Zapad imao svoje ekonomske interese u Rusiji, nikakav problem nije bio“, dodao je Gajić. „Sve što si rekao potpisao bi Dobrica Ćosić da ustane iz groba, i Dobrica Ćosić i Šešelj. Ta tvoja romantična priča o toj Srbiji, koja je velika, koju su uništili komunisti, to je jedna priča koju su pričali i Šešelj i Ćosić i ovi njihovi današnji sledbenici“, nadovezao se Spahović. Advokat Spahović je podsetio da su Rusi, uprkos osećanju koje u Srbiji preovlađuje, Srbe koristili za sopstvene interese. „Milošević nije priznao poraz 2000. godine sve dok nije došao Igor Ivanov, a to se ovde stalno zaboravlja. Znači, kad je došao Igor Ivanov i doveo Koštunicu, onda se Milošević povukao. Prema tome, to nisu uradili Amerikanci, to nije uradio truli Zapad, to su uradili Rusi. Rusi su koristili Srbe u svim ratovima da ginu, naročito protiv Turske. Napumpaju, gurnu ih, izginu ljudi." Dva pravnika na kraju su uspela da se slože da Srbija ima dobar pravni poredak, ali da se on ne primenjuje. „Demokratija nije naš kulturni model“, saglasni su Spahović i Gajić. Više na radar.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarkom i autorkom emisije "Da sam ja neko", Radom Đurić. Rada je govorila o načinima na koje su mediji postali rasadnici sadržaja koji nas kontinuirano uznemiruju, o uticaju koji to sve ostavlja na ljude, posebno na mlađe generacije među kojima je sve više ljudi koji su se saživeli sa tinjajućim osećajem nemira. Kako je sama rekla: "Prestali smo da čujemo sebe, pa ne čujemo ni druge. Onda dođemo u situaciju da smo uznemireni i kad nam se događaju lepe stvari. Rada je govorila i o svom pristupu novinarstvu, za koje je uvek verovala da može i treba da menja svet nabolje, o ratovima o kojima tvitujemo, o empatiji bez koje smo izgubljeni, o pronalaženju ljudi u koje verujemo i buđenju unutrašnjeg mira. Pred vama je topao i poučan razgovor sa legendom domaćeg novinarstva.

Još malo pa će vanredni parlamentarni izbori, ali pre njih nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao". Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije vredno radili na svojoj disertaciji iz kopanja litijuma, izanalizirali su predizbornu situaciju u Americi, a pozdravili su stavljanje demokratije i ljudska prava u Srbiji pod nemačku kontrolu. Gost je ekološki ratnik iz Gornjih Nedeljica, Zlatko Kokanović. On je, ekskluzivno za DLZ, prepričao detalje svoje borbe, kako gleda na "Šolcov" samit, ali i da li veruje režimu. Intervju koji morate pogledati, u sklopu priprema za ono što će se u Srbiji dešavati od 10. avgusta. U Magarećem kutku videćete kako pljušte "elitni" šamari. DLZ, samo na našem portalu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi integriteta, kreativnosti i kritičkog mišljenja sa čuvenim karikaturistom, Predragom Koraksićem Koraksom. Koraks, koji i u desetoj deceniji ažurno prati politička dešavanja i dalje radeći punom parom, govorio je o vrednostima koje je stekao još u detinjstvu, tokom Drugog svetskog rata, o načinima na koje uspeva da neprekidno prati vesti, a da ga to ne preplavi i ne pokosi, kao i o snazi karikature kao forme koja je tu da onima koji su oholi vrati poniznost, a i da one koji nemaju smisla za humor ostavi bez teksta.

Najpoznatija srpska karatistkinja, svetska i evropska vicešampionka, ali i pravnica, pijanistkinja, pesnikinja, Tanja Petrović, majka dvoje dece Tare i Mateje, duže od 20 godina priprema za život i svet, svoju, i svu decu koja prolaze njenu školu karatea, kroz borilačke veštine, učenje discipline, poštovanja, uz neizmerno negovanje ljubavi prema sportu. Svet virtuelnog, mobilni telefoni, igrice, internet, zatvaraju decu u četiri zida i odvlače ih od parka, igrališta, fizičkih aktivnosti, sporta, a posledice su deca sa motoričkim problemima, nedostatkom samopouzdanja, prijatelja, volje za životom, priča naša gošća. Osim sportista koji moraju biti i pedagozi, ako treniraju decu, roditelji su najvažnija karika, jer oni svojim modelom pokazuju, uče dete da voli sport, da izađe napolje, da se druži, takmiči, postiže uspehe. „Moja Tara imala je šest meseci kada sam je na leđima nosila na proteste tokom bombardovanja, a na rancu bila nalepljena meta. Učila sam ih borbenom duhu od prvog dana života, ali i avanturi, sportu, pokretu. Svuda su išli sa mnom i gledali kako ja to radim, pratili su me. Karate je sastavni deo njihovog života, zbog čega sam presrećna“, priča Tanja. Decu ne treba forsirati na sport, ali ona će sama razviti volju, ako su naučena da tako žive od malih nogu, ako su ih vozili na bicikli, izvodili napolje, sa njima trčali, plivali, skakali u vodu, peli se na drvo. „Meni je mobilni telefon zamena za život, rekao mi je dečak na našem kampu, dok je učestvovao u trci koju smo organizovali. Pitala sam ga kako mu je, da li mu se sviđaju aktivnosti i da li je pomislio na telefon, i to je odgovorio“, kaže Tanja. Deca u današnje vreme su u daleko težem položaju nego što smo bili mi, smatra ona. Oni su nesigurni, uplašeni, roditelji na njih projektuju svoje strahove, misli, osećaje, ne puštaju ih, ne daju im slobodu, pa čak su i dečja igrališta opasana ogradom, a na tlu je mekana podloga, da se ne povrede. „Treba da nauče da se povrede, pa da izbegnu udarac, da osete sve, da istražuju, da su lakomisleni, slobodni, jer deca su, detinjstvo je vreme za to. To pruža park, ulica. Nekad smo svi hteli prvo da budemo šampioni ulice u nekom sportu, a onda se probudi i želja za postoljem na Olimpijadi i prvenstvima“, naglašava Tanja. Ona objašnjava kako deci približiti sport i privoleti ih da treniraju, a i kako treneri uspevaju da dopru do današnje dece. Upozorava na posledice preteranog korišćenja mobilnih telefona kod dece i zamene parka sa četiri zida. Opisuje takođe razliku između načina života dece danas i pre 20, 30 godina. Tanja nas uči osnovnim načelima sporta i života, koje polaznici njene škole svakodnevno ponavljaju, a kojima je naučila i svoju decu. Ona objašnjava i zašto je u sportu važna uloga roditelja, a i kako je sama uspela u ulozi majke. Deca koja su prošla sportsko udruženje „Nippon“ i njihove kampove, treninge karatea, naučila su mnogo od Tanje, mnogi su bili sa njom u školskom uzrastu, a danas joj dovode svoju decu. Dok ih je učila borbi, samopoštovanju, disciplini, priznaje da je i ona od njih naučila najvažniju osobinu ratnika, borca. Naučili su je – strpljenju.

Evo najnovije epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije izvinjavali Trampu zbog ponašanja srpskog režima, divili se Čaletovom talentu za hiperodvratnost, a uz blagu euforiju dočekali su najave da će Srbija jednog lepog dana postati rudnik ekologije. Gost je državni neprijatelj broj 1, Srđan Škoro. Škoro je detaljno opisao kako je biti na meti režimskih medija, svih režimskih političara, te lokalnih kulturnoumetničkih društava, odakle je stizala podrška neugroženom detetu Danilu. On otkriva kako mu je dok šeta beogradskim ulicama, ali i svoju teoriju zbog čega režim ovako divljački disciplinuje građane i maltretira kritičare. U Magarećem kutku ćete saznati šta sve simbolizuju sardine. DLZ, samo na našem portalu!

Na Vuka su čekali sedam godina, priča u novoj Mamazjaniji, umetnica, čelistkinja, pevačica, kako sama kaže „izvođač radova u kulturi“, a pre svega mama jednog dečaka, Tijana Dapčević, koja otkriva kako izgleda život u njenoj umetničkoj porodici, u kojoj je razgovor o svemu jedino pravilo. Tijana potiče iz muzičke porodice, a ljubav prema ovoj vrsti umetnosti prenela je i na sina Vuka, tačnije, on se zaljubio u klavir, u note, melodije, a danas pravi svoju muziku, koja, kako njegova ponosna mama kaže, ove prostore tek treba da osvoji. „Išao je sa mnom na koncert fank muzike, a prethodno me je pitao da li je to ‘fonk‘? U pitanju je vrsta muzike koju on pravi i koja je u svetu jako popularna i odlično mu ide, ali mama mu je pokazala i šta je ‚fank‘ i dopalo mu se, a ja sam bila oduševljena što sam sa sinom otišla na koncert“, ispričala je Tijana. Vreme brzo prolazi, a deca rastu, što mnogi roditelji pored obaveza, dva, tri posla ne stignu ni da primete, a naša gošća apeluje da se sa decom radi, da sa njima razgovaramo, provodimo što više vremena, jer ako ih ispustimo u periodu odrastanja, posle je to teško ispraviti. „Sa Vukom idem u duge šetnje, u bioskop, pozorište, pričamo o svemu, iako se sad malo više poverava tati, od kako je zagazio u pubertet. Naporno je naći vreme za sve, ali sad je to jedino važno, moramo se baviti decom, jer ako mi to ne uradimo preuzeće ih društvene mreže, Instagram, TikTok i ostalo, a to ne želimo“, naglašava Tijana. Vuk u kući ima model zaposlenih roditelja, koji sa njim pričaju, vode ga na nastupe, koncerte, uvode ga u svoj svet, a kako on sa njima raste, tako se oni uz njega menjaju na bolje. „Naučio me je da stabilnije stojim na sopstvenim nogama. Kao majka sam uspela samo zahvaljujući bezrezervnoj podršci supruga, a u suprotnom mislim da ne bih izdržala“, uz osmeh priča Tijana. Naša gošća opisala nam je na koji način njen suprug i ona vaspitavaju sina Vuka, koji je izrastao u samosvesnog, odgovornog i zrelog tinejdžera. Ona nam opisuje i kako izgleda njena i Vukova svađa, ali i kako je odlučio da se bavi muzikom i šta joj je tada rekao. U našem razgovoru, Tijana se prisetila perioda kad je bila najviše zabrinuta za Vuka, ali i kad je postala svesna da je odrastao. Opisala nam je i kako je uspela da se izbori sa Vukom dok je bio beba, sa njegovim odrastanjem uz paralelni rad na albumima, koncertima, muzici, a i objasnila zašto u njenoj i Milanovoj kući nema „tepiha“. Iako o svemu razgovaraju i postoji puno poverenje između Vuka i njegovih roditelja, Tijana naglašava da sina već puštaju da izlazi u grad, ali vraćanje pre ponoći je još uvek obavezno. Pored sve slobode u ponašanju i umetničkog duha, koji neguju i koji su preneli na dete, naša gošća ističe da su granice obavezne, kao i pravila ponašanja, kojih se ne pridržava samo dete, već i oni, odrasli.

U osmoj epizodi Radar Foruma, ujedno i poslednjoj u kojoj je izazivač Jovo Bakić, sociolog, gost je bio advokat Božo Prelević, a razgovorom su pokušali da osvetle veze između organizovanog kriminala i političkih struktura. Prelević ističe da organizovani kriminal nikada nije centralna figura problema, već da je to uvek politički establišment koji ne radi na njegovom suzbijanju. On napominje da je do eskalacije došlo devedesetih, prvo kroz šverc tokom sankcija, a kasnije i spornim privatizacijama onog što je opljačkano. “Paralelno se privatizuju i neki mediji i mi tu dobijamo nesumnjivu laž kao informaciju, dobijamo huškanje na rat kao deo medijskog zanata, dobijamo objašnjenje buduće nesreće kao dobrobiti, uvodimo crkvu u život Srba kao komunisti i kao krimosi i preko kriminalnih medija”, kaže Prelević napominjući da je naredna vlast propustila da sprovede zakon o lustraciji što je, između ostalog, rezultiralo i ubistvom premijera Zorana Đinđića. Prelević otkriva i da su u prikupljanju novca za osnivanje “velike političke stranke” 2012. učestvovali ljudi sa poternica i sa optužnicama pred Specijalnim sudom. “Tu se za početni kapital skupilo više od 33 miliona evra. Tako je formirana jedna nova grupacija i niko od tih ljudi koji su dali pare nije bio suđen - nekima su zastarele, nekima zatvorene, neki su oslobođeni, a neki na kraju nisu ni gonjeni jer je odustao tužilac. Tako se formira grupacija koja ima značajan upliv u politička dešavanja, pa i u kadrovsku politiku. Ta maligna simbioza obuhvata finansije, medije, silu i kontrolu službe bezbednosti. To je kvartet koji uništava jednu zemlju. Ta naša nečastitost, ta naša prostitucija će dovesti do nestajanja Srba na ovim prostorima jer bez etike i morala nijedna nacija nije opstala”, dodaje Prelević. On kaže da je ovih dana usvojen i zakon po kome se produžava tajnost dokumenata, te da se to “ne radi zato što ćete vi da radite po zakonu”. Bakić je kao primer naveo i Veljka Belivuka napominjući da se “stvari ne dešavaju bez blagoslova velikih sila”. “To je grupa koja je obezbeđivala inauguraciju nepomenika 2017. Ta grupa je bila poznata po prebijanju navijača Partizana, dakle, osnovana je sa idejom disciplinovanja Južne tribine. Ali, ono što je važno jeste da su ti ljudi bili nesumnjivo iz kriminalnog miljea, a da su onda zbog dostave stranih službi morali da budu uhapšeni, pa nam je nepomenik sam pričao o tim neljudima, o mlevenju ljudskog mesa na toj nesretnoj televiziji. Sve to je jedan najodvratniji rijaliti koji najmoćniji ljudi u ovoj zemlji priređuju”, rekao je Bakić. Svoje vođenje Radar Foruma Bakić je završio rečima – vidimo se na ulici. Sve epizode Radar Foruma gledajte na sajtu Radar.rs, Jutjubu i televiziji N1

Čuvena psihoterapeutkinja, magistar psiho-socijalnog rada, osnivačica izdavačke kuće „Harfa“ i istoimene privatne škole, majka troje dece, Irena Orlović, sukobila je tradicionalno sa modernim roditeljstvom, pokrenula pitanja odnosa u porodici i njihovog uticaja na decu, kao i ranog razvoja, trauma iz detinjstva i promena koje su uvek moguće. Naša gošća duboku traumu, koju je doživela nakon rođenja ćerkice Matee, pretočila je u snagu i borbu koja nikad ne prestaje. Matea je rođena sa kardiološkim problemom, sa pola srca, a potom je nakon operacije, koja je ubrzo usledila, dobila i neurološke smetnje, zbog kojih danas ne čuje i ne govori. Ogromna bol i težina sa kojom su se Irena i njena porodica tada suočili, doneli su nešto neverovatno – veliki uspeh na polju učenja o razvoju dece, što je pre svega značilo Matei, koja je danas srećno dete, kako kaže Irena, čak najsrećnija u kući. „Naši prijatelji ne dolaze mene da vide, nego Mateu. Ona je njima svima uzor. Njena radost oko sitnica, malih stvari, koje ostali ni ne primete, je očaravajuća. Ona ume da se raduje, da tu radost širi na sve oko sebe. Radom, učenjem, istraživanjem, obilaskom najeminentnijih ustanova, uspeli smo da dovedemo Mateu u stanje da bude samostalna, i nikad je nismo gledali kao osobu sa smetnjama, niti na nas kao na roditelje bolesnog deteta“, priča Irena. Iz ličnog, ali i profesionalnog iskustva, Irena objašnjava koliko je važan rani razvoj, traume u najranijem detinjstvu i kakav uticaj imaju na dete, koje postaje odrasla osoba. Razvoj dečjeg uma traje do 25. godine i sve je podložno promenama. „Kao kad odlučite da promenite sav nameštaj u kući, da sve izbacite i kupite novo, tako je i sa umom. Ako postoje nagomilani problemi, nezadovoljstvo, anksioznost i osoba sve želi da uradi ispočetka, to je moguće, nije lako, ali je izvodljivo. Važno je takođe znati kako traumu pretvoriti u nešto korisno, kao i iz nje izvući snagu“, objašnjava Irena. Odnosi između roditelja i njihova komunikacija sa detetom su od ključnog značaja za rast i razvoj. „Ako su ti roditelji u lošim odnosima, ako dete ne vidi razumevanje ili koristan konflikt, onda je to za njega kao da se ruši kuća, kao da mu krov pada na glavu, a dete ne može da živi u pola kuće. Iz tog razloga veoma je važno gledati sa kim ćete imati dete. Za roditeljstvo se treba pripremiti i nije čudno ako neko uči o roditeljstvu, a da još deteta nema ni u stomaku“, kaže Irena. Irena nam objašnjava šta znači srećno detinjstvo, kako se razvija dečji um i zašto su odnosi među roditeljima najvažniji za dete. Ukazuje na brojne probleme u odnosima roditelja i naglašava da je važno gledati sa kim ćete imati dete, takođe objašnjava kako roditelj treba da komunicira sa detetom, a da ga ono razume. Irena opisuje na koji način postavljati granice u vaspitanju dece, koje su neophodne, i otkriva zašto je učenje po modelu najdominantniji vid podizanja deteta. Rad sa ćerkom Mateom doveo je i do otvaranja privatne škole „Harfa“, u kojoj nema ocena. Irena govori o značaju koji škola ima na decu i o batinama koje su nekada smatrane uobičajenom metodom vaspitanja, kako kod kuće, tako i u školi. Međutim, na njih se danas gleda kao na zlostavljanje, a tako će se, prema njenom mišljenju, gledati i na ocene za 50 ili 100 godina.

U okrepljujućem intervjuu za Radar, Vesna Goldsvorti, svetski poznata i priznata srpsko-britanska spisateljica, je govorila o međusobnim odnosima Balkana i Evrope i kroz prizmu svoje knjige Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte koja, između ostalog, istražuje kako je izmišljena zemlja u britanskom imaginarijumu postala simbol za izmeštenu projekciju civilizacijskih strahova i nada. Goldsvorti deli svoje uvide o paradoksima evropskog identiteta i Balkana i primećuje da se Balkan često spominje samo u kontekstu ratova, dok se u miru zaboravlja. „Britanija ima lep i čudan običaj da Srbe gura u Evropu, a sama je iz Evrope izašla. Pomažu nam. Ne znam da li da to kažem ironično ili ne. Kad se glasalo povodom Bregzita, u sebi sam dva dana sučeljavala argumente. Zato mi i prija kad ovde vidim nefiltrirana mišljenja. Jer, prostor za diskusiju u britanskim listovima koje čitam ne postoji. Sada u Britaniji živi 600.000 Rumuna i ne znam koliko stotina hiljada Bugara. Sada svi znaju da Sofija i Budimpešta nisu Beograd, nego da je Beograd prestonica nekih ratobornih Srba“, rekla je Goldsvorti u razgovoru sa našim novinarem Stefanom Slavkovićem.

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili uverenje da je Vučić predsednik najbezbednije zemlje u svemiru, vodili polemiku oko toga treba li Srbija da postane ekološka država i zašto da, a zapitali su se čijim avionom su Piksijevi luzeri morali da lete da ne ispadnu iz grupne faze EURO 2024. Gost u ovoj epizodi je u prvim redovima borbe protiv rudarenja litijuma, advokat Sreten Đorđević. Sreten je, u jednom od najboljih intervjua DLZ, detaljno objasnio koliko dugo kompanija Rio Tinto buši po Srbiji, kakvim se sve sredstvima služe, koji domaći političari su njihovi lobisti i zašto je sprečavanje rudarenja u Jadru apsolutni narodni prioritet. U Magarećem kutku moći ćete da naučite da stanište bizona nije samo prerija, već i penthaus.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa Milanom Maglovim, jednim od rodonačelnika digitalnog marketinga u Srbiji i influenserom. Milan je govorio o dobrom i lošem uticaju, o pronalaženju sreće u životu kroz upoznavanje sebe, o radnoj motivaciji u različitim životnim fazama i sazrevanju.

U trećoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je ugostio talentovanog glumca Darka Ivića, a njih dvojica podelili su utiske o popularnoj seriji The Gentlemen Gaja Ričija. Osim razgovora o seriji, kao i uvek, sagovornici su se dotakli i ključnih tema koje okupiraju društvo. Kako je autor podkasta, poznati reditelj Stevan Filipović, naglasio još u prvoj epizodi, njegov cilj je da u današnjem ubrzanom svetu, pronađemo trenutke za razmišljanje, učenje i širenje vidika. I ovom epizodom, sagovornici su uspeli da upravo to pruže gledaocima i slušaocima. Obojica iz sveta filma, pružili su dublje analize stila režije, karakterizacije likova i priča koje su im se posebno dojmile. Osim diskusije o seriji, Filipović i Ivić su otvoreno razgovarali i o devijantnim pojavama u društvu. Istakli su kako je danas važnije nego ikada pružiti ruku drugome i kako solidarnost i empatija često izostaju u savremenom društvu. Naglasili su potrebu za većom društvenom povezanošću i razumevanjem. Nova epizoda obiluje kreativnim prikazima same serije, ali i otrežnjujućim analizama samog društva, a tu je i dosta smeha, što svakako žele i svim gledaocima. Pišite nam vaše utiske o novoj epizodi, ali i koga biste voleli da vidite kao sledećeg gosta našeg domaćina Stevana Filipovića.

„Kad imate više od jednog deteta, potreban vam je veći auto, vozilo sa više sedišta, a niko ne razmišlja o tome“, uz osmeh, u novoj Mamazjaniji počinje priču o životu sa četvoro dece, popularni srpski glumac Nebojša Milovanović, koji kaže da ne postoji recept za dobru organizaciju sa kućom punom dece, ali ako je za roditelja porodica prioritet, onda je lakše postaviti stvari na svoje mesto i „izneti“ svaki dan. Sa suprugom Tijanom, Nebojša se trudi da postigne dogovor oko svakog detalja, koji ima veze sa decom i pred njima nastupaju zajednički, ali kako zbog posla često nije kod kuće, mama je ta koja neretko preuzima kormilo, a tata pokušava da prati. Ipak, svaki slobodan trenutak, naš popularni glumac provodi sa svoje četvoro dece, a priča kako se često dešava da se direktno sa predstave i gostovanja u udaljenom gradu, u pola noći vraća u Beograd, kako bi ujutru bio sa decom. „Jasno je da nedostatak sna moram kasnije da nadoknadim, ali ako sam deci obećao da ću ih negde voditi ili biti prisutan na školskoj priredbi, onda ću se i pojaviti, bez obzira na to što sam na izmaku snage. Prioritet se zna, a to je uvek porodica, bez obzira na sve“, kaže Nebojša. Priznaje da sa četvoro dece nije lako, ali da se supruga i on snalaze, uz malu pomoć, jer je to jedini način da se posvete i poslu, ali i jedni drugima. „Nažalost nemamo pomoć baka i deka, ali imamo Miru, ženu koja je kao član porodice, na nju su deca navikla, čak je sa nama jednom išla na more. Međutim, i kad je ona tu, supruga i ja opet nekako zaboravimo da malo odmorimo i budemo sami, a to je potrebno svim parovima, nevezano za broj ili uzrast dece, pa se sad, kako su malo stariji, trudimo da se posvetimo i jedno drugom kad god možemo“, priča naš gost. Izazovi koji pogađaju savremene roditelje, prezaštićenost dece, borba sa digitalnim svetom i modernim idolima, nije zaobišla ni Milovanoviće, ali Nebojša ističe da je pomoć često potrebnija roditeljima nego deci. Supruga i on trude se da deci daju dovoljno slobode, da ih ne ograničavaju, ali je meru teško pronaći, jer „svi sve znamo u teoriji“, naglašava on, ali praksa je nešto drugo. Naš gost opisuje kako izgleda život sa četvoro dece u Srbiji danas, ali i objašnjava kako se dvoje zaposlenih roditelja organizuje sa kućom punom dece i zašto je pomoć nekad neophodna. On nam opisuje razliku između porodica sa jednim, dvoje od onih sa četvoro i više dece, a takođe otkriva i zašto su deci dali tradicionalna imena i kako su ih odabrali. Tokom razgovora setio se i momenta kada ga je najstariji sin iznenadio i oduševio. Nebojša takođe priča o braku i o tome koliko je važno da mame i tate ne zaborave da su i muž i žena, a ne samo roditelji. Lepote velike porodice, navodi gost nove Mamazjanije, je i u tome što starija deca umeju da iznenade, da se brinu o mlađima, da ih malo i razmaze, ali da preuzmu neke uloge roditelja, bez da im to neko traži, da stvaraju osećaj za druge ljude od najranijeg detinjstva, imaju empatije, a povrh svega, da se snalaze u kolektivu i da im adaptacija na vrtić ne predstavlja nikakvu muku.

U šestoj epizodi Radar Foruma, a drugoj u kojoj je izazivač Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gost je bio Cvijetin Milivojević, novinar i politikolog. Dvojica intelektualaca, poznata po oštrim analizama i kritičkim stavovima, obradili su nekoliko tema - od krize demokratije koja traje još od perioda Slobodana Miloševića, grešaka opozicije, pa do Rio Tinta i položaja i uloge medija u kreiranju vladajućeg društveno-političkog narativa u Srbiji. Sagovornici su se složili da su mediji postali propagando oružje u rukama vlasti, između ostalog i nepostojanjem adekvatnog pravosudnog sistema u zemlji. Cvijetin Milivojević je, govoreći o partijskim manipulacijama, izneo i zanimljivu tezu da će Aleksandra Vučića na mestu predsednika zameniti Milica Đurđević Stamenkovski. “Čini mi se da je akvizicija Milica Zavetnica sa naprednjacima upravo taj Vučićev, moram reći sa jednog propagandnog stanovišta veoma efikasan potez, da pripremi svog naslednika na mestu predsednika republike. To mora da bude žena, kao što je u jednom trenutku žena trebalo da bude premijer, ali u tom trenutku je trend bio da to bude LGBT. U ovom trenutku, faktički, stav većine građana koji glasaju za Vučićevu koaliciju je da to bude žena, Srpkinja što bi se reklo. Milica Srpkinja. Imali smo jednu pesnikinju, Milica Zavetnica je najadekvatnije rešenje. Žena se ne bi mešala u svoj posao. Uostalom, to je trenutak kad Vučić se vraća na mesto premijera po našem Ustavu i Zakonu o Vladi - zapravo Vlada vodi i u unutrašnju i spoljnu politiku, i kreira je i vodi, a predsednik republike će biti predsednica republike, ako bi to bila Milica Zavetnica. Bila bi ono što piše lepo u Ustavu, a to je osam, ni manje ni više, samo osam ustavnih nadležnosti koje su sve do jedne ceremonijalne”, rekao je Milivojević.

Novo izdanje podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", upravo je stiglo. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije razmatrali zašto su mlađe verzije Branka Milićevića, Dragana Stojkovića i Aleksandra Šapića toliko bolje od sadašnjih, čestitali su Chodi Dan policije, a Feđi Štukanu zapažen nastup na beogradskom aerodromu. Gost u ovoj epizodi je glavni urednik nedeljnika "Vreme", Filip Švarm. Švarm je analizirao projekat otvaranja delfinarijuma, ali i situaciju oko litijuma, bezbednosti novinara, kao i strateškog opredeljenja Srbije da se dodvorava svim velikim silama. U Magarećem kutku saznaćete da se Đilas bavi vlaškom magijom.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa Dolores Milošev Erdeg producentkinjom i autorkom podcasta Zdrava priča sa Dolores, a ujedno i urednicom podcasta Zdrava priča sa mladima. Dolores je govorila o besu u društvu koji u poslednje vreme sve više utiče na decu i mlade, a koji se odavno ispoljava i u školama. Podelila je svoja iskustva iz rada sa mladim ljudima o načinima na koji društvene turbulencije utiču na njih i govorila o načinima na koje možemo da radimo na sebi, kako bismo bili bolji za svoju decu.

Prošla je kroz teško detinjstvo, unutrašnje borbe, depresiju, anksioznost, pomišljala na „najgore“ , a kad je shvatila u kom pravcu ide, zaustavila se i okrenula na drugu stranu, nastojeći da spasi sebe, kako bi jednog dana bila majka svojoj deci, onakvu kakvu ona nije imala - Milica Stevanović, trener za lični razvoj i terapeutkinja, majka dve devojčice, koja u novoj epizodi osim ličnog iskustva, donosi metode rada na sebi, koji su preko potrebni današnjim roditeljima. Svet gledamo kroz ružičaste, zelene, plave naočare, što je refleksija našeg uma, a on je zapravo potpuno drugačiji od onoga što je u našim glavama. Potrebno je da skinemo naočare i suočimo se sa bolom, problemima, traumama, kako bismo mogli da idemo dalje, da se nosimo sa sobom i da budemo oslonac svojoj porodici i deci, poruka je naše gošće. „U današnje vreme takozvanog plišanog roditeljstva, trudimo se da decu prezaštitimo, da im pružimo sve ono što nama nije bilo pruženo, ali zaboravljamo da je potrebno da nekada osete problem, da vide da svet nije mesto bez bola, prepreka, padova, ako se kao roditelji sukobimo sa njima povremeno, to može biti korisno, pre nego štetno“, objašnjava Milica. U osvrtu na svoje detinjstvo, koje je, kako je navela, bilo puno neizvesnosti, tenzije, stresa, jer nikada nije znala kakav će joj biti dan, sve je zavisilo od raspoloženja oca, koji je imao problem sa zavisnošću od alkohola, naglasila je da, bez obzira na sve, ni njoj, niti bilo kome, ne može celog života izgovor za loše postupke biti - „teško detinjstvo“. „Moji roditelji nisu više živi i ne bi bilo normalno da u ovim godinama pronalazim izgovor i opravdanje za svoje negativne postupke u tome što mi oni nisu pružili i što sam proživljavala traume kao dete. Svi mi, odrasli, imamo priliku da popravimo svoje stanje i izlečimo ožiljke, koji su nastajali tokom odrastanja. Na nama je da to učinimo jer imamo odgovornost“, kaže Milica. Razgovor sa decom je ključan u njihovom odrastanju, a napominje kako ona ni to nije imala, jer pripada generaciji koju su stariji ućutkivali. „Nama su govorili da ne talasamo, da pustimo starije kad pričaju, da ne pametujemo. Danas to nije tako, roditelj pita svoje dete šta ga muči, šta želi ili ne želi. Kako se oseća povodom neke situacije, jer potrebno je nama da znamo, a deci da izgovore. Krajnost, naravno, nije dobra, jer onda dobijamo dete koje očekuje ‚svet na tacni‘, kojem mora da se udovoljava, a to u realnom i odraslom životu - nije moguće“, upozorava naša gošća. Milica nam objašnjava kako da „radimo na sebi“ da bismo postali bolji ljudi i roditelji i kako da se izborimo sa traumama iz detinjstva i „slikama“ roditelja, koji su imali problem sa bolestima zavisnosti. Ona ukazuje na najteže posledice po dete koje je odrastalo sa roditeljem zavisnikom. Takođe savetuje šta da radimo kad u svom ponašanju i odnosu prema deci, prepoznamo negativno nasleđe naših roditelja. Naša gošća opisuje loše strane „plišanog roditeljstva“, ali i naglašava da traume i ožiljci iz detinjstva ne smeju biti izgovori za nedoličan život u odraslom dobu. Krivica je uobičajeno osećanje za svakog roditelja, koji se tokom detetovog odrastanja neretko zapita „Gde grešim?“ ili kad dete nešto loše uradi, pomislimo „Ovo je moja krivica, ja sam kriva.“ Međutim, ističe Milica, krivo je i današnje društvo, mreže na internetu koje šalju poruku savršenih roditelja koji realno ne postoje, ali ih vidimo na postovima, fotografijama, snimcima. Iz tog razloga, njen prvi savet mladima, koji tek ulaze u svet roditeljstva je – ugasite Instagram!

Jovo Bakić novi izazivač Radar Foruma Naredne četiri epizode Radar Foruma u ulozi “izazivača” biće Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njegov prvi gost je Dragomir Anđelković, politički analitičar, sa kojim će ukrstiti stavove o aktuelnim društveno-političkim pitanjima. Jovo Bakić, poznat po hrabrim i neretko nekonvencionalnim stavovima i analitičkoj oštrini, postaviće intrigantna pitanja i izneti sopstvene hipoteze, dok će Dragoljub Anđelković, sa bogatim iskustvom u političkoj analizi, dati odgovore koji će pružiti nove perspektive.

Trpela je dok je mogla, i verovala da će biti bolje, da će se „on“ i njihov odnos promeniti. Nije odustajala od porodice, sve do jedne, prelomne noći, koja je sve promenila, a o kojoj u novoj Mamazjaniji priča poznata glumica Jelena Helc, majka četvoro dece, za koju se godinama borila i dalje se bori. Zbog prevelike želje za opstankom porodice, Jelena je pomerala granicu izdržljivosti. I u braku je, kaže, na neki način, četvoro dece podizala sama. Karijeru je odložila, odselila se iz Srbije i posvetila u potpunosti kući i deci. Ipak, ni to nije bilo dovoljno. Patološka ljubomora, nepoverenje i ogromna nesigurnost, koja je osobina svih nasilnika, bila je povod za krah braka, za udarce fizičke i verbalne, koje je doživljavala godinama. „Nisam gubila nadu. Borila sam se za brak i porodicu, išla sam na vantelesnu oplodnju i rodila posle Vuka još troje dece. Dok su bili mali, mislila sam da ću umreti, da neću izdržati toliko posla, obaveza, bilo je prenaporno. Ipak, uspela, sam, izdržala, naučila da se organizujem, a oni su porasli“, priča Jelena. Kad je u jednoj, prelomnoj noći, na njihova vrata zakucala policija, na nasilje je konačno stavljena tačka, a ona je sa torbama i decom – otišla. Nikad se nije vratila. To su bile prve naznake borbe koja je tek počinjala. Tortura na sudovima, dokazivanje porodičnog nasilja nad njom i decom, borba za starateljstvo, i sve to u stranoj državi, na nepoznatom jeziku, okružena neznancima. „Posle mnogo muke, dobila sam podršku od sistema, od države Nemačke. Sećam se kada mi je rečeno da sam, time što sam ga napustila, deci dala najveći poklon u životu. Zapravo sad shvatam da su samo tako dobili šansu da izrastu u zdrave i prave ljude i da, iako su me u početku gledali kao žrtvu i gubitnicu, danas razumeju i podržavaju me“, kaže Jelena. Decu vaspitava tako da budu spremni na najgore, a da se nadaju najboljem, da znaju da u životu sve svakoga može da zadesi i da će biti prepreka, padova, grešaka, bola, muke i patnje, ali da je najvažnije ustati i krenuti dalje, bez obzira na sve. U Mamazjaniji Jelena otkriva kako je odlučila da ode i spasi i decu i sebe i koji momenat je bio prelomni. Ona objašnjava koliko je za svaku ženu, majku, važno da se ohrabri i stavi tačku na nasilje. U razgovoru za naš podkast naglašava šta je znak za uzbunu u braku i kad se treba okrenuti i otići. Tokom emisije, osvrnula se i na reakciju okoline na njen odlazak i na razvod. Opisuje nam i kako su deca reagovala i šta su joj rekla. Navodi kako se izborila sa problemima, bolom i depresijom, nakon odlaska sa decom iz porodične kuće. Ona objašnjava koliko je teško ženi da ostane sama sa jednim, dvoje, a tek četvoro dece u stranoj zemlji, prepuštena sebi i sistemu. Apeluje da je važno da u Srbiji zaživi sistem podrške samohranim roditeljima, a pre svega ženama, majkama i deci koja su žrtve nasilja, a nemaju kome da se obrate. Najveći izazov za nju, kao majku, je da jednog dana vidi svoju decu kao samostalne, samosvesne, ispravne, zdrave, zadovoljne i normalne ljude, koji neće trpeti posledice nasilja, niti bilo čega, čemu su nedužni svedočili. Ljude, koji će umeti da naprave razliku između dobrog i lošeg, a kada se i desi da pogreše, da će znati da kažu – izvini.

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao", kad joj vreme nije - u sred epskih uspeha Srbije na EP u fudbalu. Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su navijanje kojim je, zaštićen Kobrama, u Nemačkoj upravljao princ Danilo, zabrinuli su se minimalno zbog Orlićevog napradovanja u službi, a malo više zbog toga što će Srbija možda postati džinovski rudnik bez uslova za život ljudskih bića. Gost, pravo iz oslobođenog Niša, bivši gradonačelnik tog grada, ali i bivši predsednik Vlade Srbije, Zoran Živković! Uvek vickat i oštar na jeziku, Živković nije štedeo reči da opiše šta je bojkot izbora napravio u Srbiji. Zoran ima spreman plan kako se organizovati u daljoj borbi protiv srpskog hibridno-mafijaškog režima, a bilo je i emotivnih uspomena na doba kada je demokratija pobeđivala u Srbiji. Pa i poneka lepa reč za naše sportiste. U Magarećem kutku videćete kako iste fore ne stoje predsednikovom imitatoru i predsedniku.

Pred vama je nova epozoda podcasta Snaga uma, koja donosi razgovor sa Biljanom Đorđević docentkinjom Fakulteta političkih nauka u mirovanju i narodnom poslanicom. Biljana je govorila o seksualnom uznemiravanju u akademskim krugovima za koje se prećutno zna decenijama, o sistemu koji je napravljen tako da bi se o svemu ćutalo, o strategijama preživljavanja koje osmišljavaju mlade žene kako bi se sačuvale, kao i o hrabrosti studentkinja koje su to ćutanje u javnom prostoru zauvek razbile.

U drugoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, domaćin je ugostio proslavljenu srpsku glumicu Svetlanu Cecu Bojković. Tema je bila serija Kruna (The Crown), planetarno popularna saga o britanskoj kraljevskoj porodici, ali su sagovornici priču proširili ka različitim društvenim pitanjima. Ceca se, govoreći o uticaju serije Kruna na publiku, prisetila i legendarne Emilije Popadić iz Boljeg života, zasigurno uloge koja je obeležila njenu televizijsku karijeru, ali i privatni život budući da su je ljudi neretko poistovećivali sa Emilijom što njoj i nije uvek godilo. Razgovarajući o savremenom društvu i izazovima sa kojima se suočavamo, Ceca Bojković je bez dlake na jeziku govorila i o svom društveno-političkom angažovanju van pozorišnih dasaka i televizijskih kamera. Osvrnula se i na posrnuće obrazovnog sistema naglašavajući da je neobrazovanim ljudima u medijskom mraku najlakše manipulisati. Stevan Filipović uspeo je da nam pruži i intiman uvid u život i razmišljanja jedne od najomiljenijih glumica sa ovih prostora, dajući nam priliku da bolje razumemo likove koje je tumačila, ali i ženu koja stoji iza njih. "Iza nas je još jedna grozna nedelja u političkom smislu u Srbiji, i zbog toga pokušavamo da u tom besmislu, u tom mulju, pronađemo neki smisao u umetnosti i kulturi", rekao je autor podkasta reditelj Stevan Filipović. Gledajte drugu epizodu Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem i šaljite nam svoje komentare, kritike, ideje za teme i goste, kao i pitanja za njih.

Ljubav nije nešto sa čim se rađamo, ona se uči, poručuju psihoterapeuti Svetlana i Marko Majkić, roditelji četvoro dece, koji i posle 25 godina zajedničkog života, slušaju jedno drugo, partneri su i u poslu, a često se, dok šetaju, drže za ruke, čime pokazuju privrženost jedno drugom, koja danas uglavnom izostaje, posebno kod mladih parova, koji su sve više usmereni samo na sebe. Rad na partnerskim odnosima, primarni posao gostiju nove Mamazjanije, zasniva se, između ostalog, na saznanju da svako od nas ima pravo da se oseća dobro, ali da često na to zaboravimo. „Naš mentalitet i vaspitanje je takvo, da kad god osetimo zadovoljstvo, osećamo se loše, jer smo naučeni da nije dobro ako smo srećni i da uvek treba da strahujemo, umesto da iskoristimo momente radosti, pa čak i ako kasnije stignu teški trenuci, o njima ne treba unapred razmišljati“, poručuju naši gosti. Oni objašnjavaju da je zadatak roditelja da detetu pruže dobar model ponašanja, da ono izraste u stabilnu ličnost, koja se ne plaši da pokaže emocije, niti da živi okružena drugim ljudima. Deca treba da budu sigurna u sebe, ali ne i preterano samostalna, jer to onda često ukazuje na činjenicu da će osoba ostati sama, kao sama sebi dovoljna. „Stilovi vaspitanja su različiti, ali najvažnije je dete spremiti za socijalizaciju, kada uspostavimo balans između kritika, pohvala i zahteva. Nažalost, nekad je zahteva previše, pa se izgubi kontrola. Takođe, deci treba postavljati granice jer to je za njih zdravo“, pričaju Majkići. Porodica uglavnom zavisi od odnosa mame i tate, partnera, na kojima je velika odgovornost njenog opstanka. Da bi prevazišli brojne prepreke, nesuglasice, razlike, pristali na kompromise, dogovore, zarad odnosa dvoje ljudi, ali i njihove dece, potrebna je ljubav, koja se uči. Gosti nove Mamazjanije objašnjavaju kako da osvestimo svoja osećanja, misli, želje i da je neophodno da se, bar povremeno, osećamo dobro, pa čak i u „gužvi“ obaveza, posla, dece, kuće, brojnih odnosa i uloga koje obavljamo svakodnevno. Oni otkrivaju koja metoda vaspitanja je najučinkovitija i zašto, a takođe ukazuju na greške koje roditelji najčešće prave u vaspitanju dece. Kroz razgovor nas savetuju kako da naučimo da volimo i kako da razgovaramo sa decom, da im pokažemo da je potrebno da ispoljavaju emocije i svoje stavove i misli. Oni objašnjavaju i zašto su dobri zdravi konflikti i čemu nas uče. Roditelji ne smeju da zaborave na sebe, a opet deca moraju biti na prvom mestu, a u brojnim izazovima koje savremeni svet pred nas postavlja, pogubimo se lako u prioritetima. Deca nas, kažu Majkići, uglavnom podsete da treba da mislimo na sopstvena osećanja i da pokazujemo emocije, jer ona prate svaki naš korak i mimiku, i često nas podsete na osmeh, koji čeka u senci namrštenih lica.

U četvrtoj epizodi Radar Foruma, izazivač Milan St. Protić ugostio je Tanasija Marinkovića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu i stručnjaka za ustavno pravo, a njih dvojica razmenili su mišljenja o aktuelnom Ustavu Srbije Dvojica sagovornika istakla su da aktuelni Ustav iz 2006. godine ima svojih vrlina, ali i značajne mane. Jedna od najvećih kritika odnosi se na nedostatak javne rasprave tokom njegovog donošenja, čime su izostali doprinosi stručne javnosti i šireg građanstva. U pozitivnom svetlu, profesor Marinković ističe da je Ustav uveo transnacionalnu komponentu u pravni sistem Srbije, uključujući međunarodne standarde ljudskih prava, što je omogućilo sudovima u Srbiji da efikasno primenjuju međunarodne okvire i time poboljšaju pravni sistem zemlje. Takav aspekt je posebno važan jer Srbija nije imala koncept ljudskih prava tokom perioda socijalističke Jugoslavije i vladavine Slobodana Miloševića. Sagovornici su kritikovali postojeći Ustav i zbog nedostatka kontinuiteta s prethodnim ustavima, a ukazali su i na problem nedovoljno definisane autonomije pokrajina i nedostatka jasnih uslova za osnivanje novih autonomnih jedinica unutar države. Razgovor se vodio i o tome kako bi ustav mogao da evoluira u skladu sa savremenim demokratskim principima i potrebama srpskog društva, uz naglasak na važnost javnog dijaloga i stručnog doprinosa u procesu ustavne reforme. Profesor Marinković istakao je važnost političke pedagogije i vremena u procesu takvih ustavnih promena, naglašavajući da je potrebno stvoriti politički i društveni konsenzus kako bi novi ustav mogao da postane temelj demokratskog i pravnog sistema Srbije. Četvrta epizoda Radar Foruma je poslednja u kojoj je izazivač bio Milan St. Protić. Naredne četiri epizode, domaćin će biti Jovo Bakić, profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Nova epizoda podkasta koji se nalazi pod budnim okom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pažljivo saslušali postizbornu analizu Njegove Ekselencije, prinudnog upravnika Srbije, izračunali su da će Vučiću biti potrebno najmanje 48 godina da se sabere od rezultata izbora za Evropski parlament, a u glavu su izbrojali svih 17 učesnika Svesrpskog sabora. DLZ je dao veštačko disanje srpskoj opozicionoj sceni dovevši u goste predsednika Demokratske stranke, Zorana Lutovca! Lule se prisećao izbora, pokušao da objasni kakvi su planovi opozicije za naredni period, obećao da će DS nastaviti borbu za demokratsku Srbiju, a upozorio je i na to, da se sad, kad nema nikakvih izbora na vidiku, svi kritičari režima anlaze u ozbiljnoj opasnosti. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako bosanski medved pokušava da napastvuje ruskog predsednika.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa pravnicom Sofijom Mandić o snalaženju u stanju političkog bezumlja, o privikavanju na kršenje zakona i načinima na koje nam postepeno postaju normalne stvari koji su nekad delovale nepojmljivo. Sofija je govorila o izbornim malverzacijama, o apatiji koja dolazi usled predvidljivosti nameštenih izbora, kao i o načinima na koje ona uspeva da ostane politički prisutna uprkos neprijatnosti koju redovno informisanje o dnevnoj politici unosi u naše živote.

Odnos majka-ćerka koji se bazira na poverenju, razumevanju i besprekornoj podršci neguje već 30 godina, novinarka, NLP trener i osnivačica PCI Instituta, Tatjana Vojtehovski, sa svojom voljenom ćerkom Tijanom, koja je, kako kaže, danas odrasla osoba na koju je ponosna i od koje i ona može nešto da nauči. U novoj Mamazjaniji Tatjana nam je ispričala sa kakvim se preprekama suočavala kao majka dok je Tijana odrastala i koliko joj je bila značajna pomoć njene majke, Tijanine bake, koja je po struci psiholog. „Sećam se, jednom je iz mukle tišine, Tijana, tada petogodišnjakinja, pitala ‚Mama, šta je to hotlajn?‘, nisam znala kako da odgovorim u trenutku, a moja mama, koja je sedela sa nama, odmah je preuzela na sebe da joj objasni, na jeziku koji dete može da razume“, ispričala je naša gošća, koja kao NLP trener, tvrdi da je imperativ savršenstva poguban za današnje ljude, posebno roditelje, da je nemoguće da osoba bilo muško ili žensko, postigne u toku jednog dana sve što zacrta, već da je neophodno postaviti prioritete, pa ono što ne stignemo danas, nije tragedija ako ostane za sutra. Ona naglašava da nije sramota, niti je čudno, ako tražimo pomoć, ako ne možemo sami, a to je ono što ljudi u današnje vreme izbegavaju i onda se troše, bivaju umorni od života koji vode, gubi se radost iz svakodnevice i sve se pretvara u apatiju i formu. „Ljudi ne mogu da idu napred, ostvare uspeh kao roditelji ili u profesiji, jer se vezuju za prošlost, a to više ne postoji, to je bilo i prošlo. Sada samo možemo da menjamo naš doživljaj onoga što se dogodilo, ali tako da nas u životu ne koči“, objasnila je Tatjana. Za svoju Tijanu kaže da je vrlo ozbiljna, profesionalna i stabilna osoba, a da joj je davala slobodu dok je bila dete i tinejdžerka, ali samo zato što je imala puno poverenje u nju, koje nikada nije izdala i što su uvek o svemu razgovarale, a to je i danas njihova vodilja:“Kaži sve!“. Tatjana nam opisuje kako se kao zaposlena majka organizovala dok je Tijana odrastala i na kakve je prepreke kao roditelj nailazila, koliko se često preispitivala o odlukama koje je donosila. Ona nam prenosi utiske sa NLP treninga, odnosno, sa kakvim problemima se suočavaju ljudi koji se obraćaju NLP trenerima i kako im oni pomažu. Naša gošća otkriva u čemu je tajna njenog besprekornog odnosa sa ćerkom, ali i koje se anegdote rado seća iz Tijaninog odrastanja. Od Tatjane smo takođe saznali i koji je najdragoceniji savet koji je dala ćerki. O životu svoje ćerke kao jednom od najvećih uspeha koje je postigla, time što je izvela na pravi put, ali i o momentima ili danima kada roditelj oseća potrebu da malo bude sam, da otputuje, da ostane neko kraće vreme bez deteta i ispuni svoje želje i ciljeve, govori Tatjana kroz lično iskustvo, ali kao i NLP trener, i naglašava da u tim momentima osećaj krivice ne mora da znači da nismo u pravu, i da to što radimo nije upravo ono što nam je potrebno i što je ispravno.

U trećoj epizodi Radar foruma, izazivač Milan St. Protić razmenio je stavove sa istoričarkom Dubravkom Stojanović o uticaju srpske istorije 19. veka. Stojanović smatra da su u to doba srpsko društvo, privreda, školovanje, saobraćaj, zdravstvo… bili žrtvovani nacionalnom planu. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.

Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao". Izbori su prošli, mnogi su od njih poludeli ali ne Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji su odavno ludi. Autori su prvi deo emisije posvetili pobedi opozicije u Nišu i Nišlijama, rešenim da je po svaku cenu odbrane. Popričali su, neizostavno, o neubeljivom nastupu Oskara, koji je u Beogradu dobio 40.000 glasova manje nego u decembru, a došlo je i do temeljne analize kako su izborne rezultate komentarisali naš drug Dobrica Veselinović i naš drug Dragan Đilas. Gost jedini mogući u ovom trenutku, Boban Stojanović, poznat i kao Biban! Argumentovano, naoružan dokazima i brojkama, Biban je objasnio SVE. Ako vam nešto nije bilo jasno u vezi s izborima, posle ove epizode više neće biti. U Magarećem kutku videćete kako se rade sklekovi na jednoj ruci.

Stigla je i 33. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs - Zvezda i Partizan igraju za titulu prvaka Srbije, i spuštaju zavesu na klupsku sezonu, a onda...?

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja donosi razgovor sa preduzetnicom Aleksandrom Bezmarević. Aleksandra je ovom prilikom vrlo hrabno govorila o raznim oblicima zlostavljanja i izrabljivanja, koje je doživela kao vrlo mlada u medijima, a i nekim kompanijama. Kako je mobing problem sa kojim se nose mnogi, i to često u tišini, gošća je podelila svoje iskustvo iz vremena u kom su urednici i menadžeri zloupotrebljavali njen elan i želju za radom, o pretnjama, vređanjima, finansijskim ucenama i ostalim mehanizmima, koji su zvanično nedopustivi na radnom mestu, ali se događaju previše. Osvrnula se i na emocionalne posledicame koje to sve može da izazove, na bespomoćnost koja preplavljuje, ali i na činjenicu da možemo i treba više da govorimo o problemu mobinga kako bismo počeli da ga aktivnije suzbijamo.

Kada niste zadovoljni smeštajem, ne kačite to na FB, nego se obratite predstavniku agencije na terenu. Čitajte ugovor, uslove putovanja i vaučer do najsitnijih slova. Turističke agencije nisu odgovorne za kašnjenje letova, tu nema pomoći. Ukoliko niste zadovoljni smeštajem, tražite od agenta da vam nađe drugi. Cene turističkih aranžmana su veće u odnosu na prošlu godinu zbog povećane tražnje i ukupnih troškova u turizmu. Marže agencija su minimalne i na granici opstanka, za hotele 1-2 posto, a za apartmane oko 10 posto. Pre 30 godina je bilo lako otvoriti turističku agenciju jer nisu bile potrebne garancije, sada se one kreću i do pola miliona evra, u zavisnosti od aranžmana. Gost: Vladimir Vlaho, Nacionalna asocijacija turističkih agencija YUTA