nova.rs

Sloboda, strpljenje, mera, ali i povremeno jedno popodne za mamu, da razloži sve obaveze, planove i aktivnosti, možda su dobar recept za uspešno roditeljstvo, priča Ana Radonjić, naša poznata pevačica i tekstopisac, poznatija kao Zode Kida, koja inspiraciju i snagu, kako kaže, već godinama pronalazi u svojim ćerkicama Istri i Lavi. Roditeljstvo uglavnom dođe nenajavljeno, onda kad nismo spremni, a čini nam se da nikad nije baš pravo vreme. Međutim, ima izuzetaka. Gošća nove Mamazjanije upravo govori o tome, da je postala majka u periodu kada je to zaista i želela. „Jesam rodila decu malo kasnije, ali čini mi se, da se to dogodilo ranije, ne bi bilo isto. Ne bih umela da uživam u njima, u svakom trenutku, da cenim to što imamo, da se majčinstvo nije dogodilo baš u to vreme. Ono mi je dalo neverovatnu snagu, a u vreme korone, kad se Lava rodila i kad smo bili zatvoreni, shvatila sam koliko mi daju i inspiracije za rad“, sa osmehom priča Zoe. Kreativno vreme sa decom, uz crtanje, pevanje, pa čak i snimanje spotova, u ovom slučaju, dragoceno je, jer brzo prođe. „Najviše volim da ih cmačem i grlim, to radim po ceo dan, sad dok su još male. Čitala sam negde koliko zagrljaj znači deci, a u našoj kući to je normalno. Trudimo se da budemo zajedno što više, jer mislim da je vreme sa mamom i tatom, nešto što će u budućnosti najviše nedostajati deci, ono da samo budu zajedno, bez ikakvih telefona, televizije i ostalog“, kaže naša gošća. Priznaje da često vidi sebe u svojoj deci, ali i da današnjim generacijama nedostaje jednostavnost, skromnost, a pre svega dosada. „One su energične, vole da su napolju, da se svuda pentraju i dajemo im tu slobodu. Ipak, generalno deci danas dosta toga nedostaje, nekih stvari koje su nama bile uobičajene. Treba malo da im bude dosadno, jer iz dosade se rađa kreativnost, a njima igrice, igraonice, samo izazivaju agresiju. Toga im nije nikad dosta, a ne zadovoljava ih i uništava maštu“, objašnjava Zoe. Svoje ćerkice uči da budu samostalne, da se snalaze i kad mama i tata nisu tu, a istovremeno ih obasipa ljubavlju i pažnjom. „Umem da budem stroga, ali to je samo zato što smatram da su deci potrebni zdravi okviri. Na nama je da ih postavljamo, na neki način ograničavamo, a kako rastu, probijaju te granice. Mi ćemo im onda biti malo dosadni u nekom periodu, neće dozvoljavati ni da ih toliko cmačem“, nasmejano priča Zoe. Da bi mame danas ostale normalne, da ne pregore, neophodno je da sa nekim dele poslove u kući i oko dece. Zoe i njen suprug su pravi primer. „Kad imam uveče snimanja, obaveze oko posla, on im daje večeru ili ih ujutru vodi u školu, vrtić, što mi mnogo znači. Skidam kapu svim samohranim mamama i tatama, jer to je jako teško sve izvesti sam, a njima ipak nekako uspeva“, naglašava Zoe.

Miholjsko leto donelo je vrelu novu epizodu podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković odvojili su dužnu pažnju za najnoviju krivinu u koju smo skrenuli u borbi protiv rudarenja, Čale je dobila nov nadimak Fifi, zbog svojeg prizivanja građanskog rata, a ocenjeno je da novi autobusi GSP Beograd najviše podsećaju na produžene policijske marice. Gost, predsednik stranke SRCE, general Zdravko Ponoš. U nedostatku otvorenog dijaloga unutar opozicije, to je moralo da se desi u DLZ i nije bilo nimalo nežno. Nećemo vam ništa otkrivati, gledajte i pokušajte da uživate. U Magarećem kutku, moći ćete da vidite novo gostovanje DLZ u Hit šitu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičkim umetnikom Božom Vrećom, koji će 2. decembra u Sava Centru u Beogradu održati veliki koncert. Čovek koji glasom oslobađa dušu svih stega, govorio je o snazi ljubavi, svetlosti i življenja sopstvene istine u vremenu u kom je lako skliznuti u sebičnost i izgubiti sebe u gunguli.

Kontrola na internetu, u virtuelnom svetu, a u realnom sloboda, ljubav, iskrenost i zdrave granice, recept su za možda savršen odnos roditelja i dece, kojeg se u velikoj meri pridržavaju preduzetnica, vlasnica digitalne agencije „Dream maker“, influenserka i spisateljica Aleksandra Bezmarević Stević i njen suprug, dok vaspitavanju Manju (7) i Juga (4). Iako je njen posao neodvojiv od telefona, kompjutera i ekrana u svakom smislu, Aleksandra je uspela da svoju decu, u prvim godinama života, drži podalje od digitalnog sveta, pa čak i od crtanih filmova, koje samo povremeno gledaju, ali im nimalo ne nedostaju u realnom svetu igre i kreativnosti. „Meni je telefon često u rukama jer bez njega ne mogu da radim i deca to razumeju. Pružamo im i organizujemo razne igre u realnom svetu, toliko da im igrice, craći, mreže nisu potrebne. To ide dotle da u dnevnoj sobi imamo penjalicu iznad garniture, pa im doslovno dozvoljavam da mi se penju na glavu“, priča uz osmeh Aleksandra, i dodaje da je u prvim godinama života ključno da deca što manje budu pred ekranom, zbog razvoja govora i koncentracije, koju telefon oduzima. Ona naglašava da i pored brojnih fotografija i videa, koje možemo videti na njenim profilima, nikada nije objavljivala slike dece. „Desilo mi se da me ćerka pita zašto nigde nema njihovih slika, pa sam joj objasnila da ne želim da joj nepoznati ljudi prilaze u parku i javljaju joj se po imenu, jer su je prepoznali sa mog profila. Moj posao je moja stvar, ne želim njih da uvlačim u to, posebno jer su još mali, a i dosta sam zaštitnički nastrojena po tom pitanju“, objašnjava Aleksandra. U razgovoru za Mamazjaniju istakla je da je u metodama vaspitanja najvažniji model koji pružamo deci, ali i da smo neminovno svi, bar delimično, kopije naših roditelja, jer ono što smo slušali tokom odrastanja prenosimo dalje. Aleksandra se osvrnula i na odnos sa svojom majkom koji, kako kaže, nije drugarski, ali jeste blizak. Iako se često sukobljavaju u stavovima, sada joj je zahvalna za neke zabrane i pravila, koja su joj bila nametnuta dok je bila tinejdžerka. „Bila sam jedna od retkih u društvu kojima je bilo zabranjeno da idu na splavove. Mama to nije dozvoljavala i ja sam bila očajna i strašno ljuta zbog toga. Svi bi posle nekog pića u gradu produžili na splav, a ja - kući. Međutim, danas sam joj duboko zahvalna za to i smatram da zato ponekad treba i da naljutimo svoju decu, jer će nam kasnije, kad odrastu, reći hvala“, kaže Aleksandra. Na Sajmu knjiga ove godine, Aleksandra će biti prisutna kao autor sa knjigama „Nešto zeleno“ i „Nešto zdravo“. U Mamazjaniji otkriva zašto su ove knjige važne za decu, njihov razvoj, ali i odnos prema okolini i sopstvenom organizmu. „Važne su za najmlađe, ali i za odrasle, koji sa decom mogu da se igraju, jer je to poenta knjiga, da kroz igru i čitanje nešto nauče. Sve češće mi se dešava da su poentu sadržaja u knjigama prvo izvukla deca, pa tome naučila svoje roditelje“, sa osmehom ističe naša gošća.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković borili su se kako da objasne sebi i gledaocima dolazak dekonstruktivne opozicije u Gornje Nedeljice, objasnili su šontavom manijaku da ga čeka šlog ako nastavi da reži na prosvetare i izračunali koliko dece košta polovni Reno megan. Gost akademik Dušan Teodorović, koji se našao u samom vrhu liste najboljih svetskih naučnika prema istraživanju Stenford univerziteta. Profesor Teodorović je pun elana, optimizma i ideja kako se suprotstaviti režimu, a kompromis ne spada ni u jednu opciju. Dušan je pričao o svemu što nas muči, što je voditelje vodilo od očaja do tračka nade i nazad. U Magarećem kutku, učimo novu reč: drval! DLZ, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma", donosi razgovor sa gradskim odbornikom Beograda Stefanom Simićem iz "Pokreta Slobodnih građana", koji je proteklih nekoliko meseci počeo da koristi YouTube i društvene mreže za pokretanje inicijativa za uređenje Beograda, od krpljenja rupa, preko popravke parkova, pa do ozbiljnih problema sa nestašicom vode za piće. Diplomirani politikolog za međunarodne odnose na svom kanalu "Stefan Simić - Tvoj odbornik", pokrenuo je podcast u kom prenosi iskustva sa rada na terenu i deli sa pratiocima kako izgleda dovođenje komunalnih službi na teren kad pukne cev, kako izgledaju razgovori sa zaposlenima u opštini oko košenja trave koja mesecima nije pokošena, ali se i snimao kako je na kraju jednu rupu sam asfaltirao nakon nedelja i nedelja jurenja nadležnih da to urade. Simić se predstavio kao "običan đilkoš iz Kumodraža koji se obrazovao i bez šminkanja pokušava da popravi šta može, te mu nije teško da zove koliko god treba puta nadležne kako bi nešto završio". U podcastu je govorio o utiscima koje je stekao kroz komunikaciju sa gradskim preduzećima, o razlozima zbog kojih se dešavaju kolapsi u saobraćaju, curenja vode koja nekad traju i nedeljama i o svim drugim problemima koji nam utiču na svakodnevni život. Kako je istakao "velike političke teme su važne, ali ne mogu o velikim problemima govoriti oni koji nisu u stanju da zakrpe rupu na putu dve godine, jer su na sva odlučujuća mesta zaposlili botove, pa nema dovoljno ljudi koji zaista mogu na terenu nešto da urade".

Pobeda Crvene zvezde, poraz Partizana na startu Evrolige i treća epizoda druge sezone podcasta "Pick and roll". Zvezda je u Parizu savladala debitanta u Evroligi sa 80:77 posle veoma lošeg prvog poluvremena, ali su prevagu u nastavku doneli Nemanja Nedović i Nikola Kalinić, čije liderske crte je apostrofirao i Mića Berić. Pričali smo detlaljno o trijumfu crveno-belih, ali i lošim ABA izdanjima. Partizan je, gotovo po navici, poražen od Baskonije u Vitoriji (88:82), iako je odigrao sjajno prvo poluvreme. Do pada je došlo u nastavku, uz neshvatljive greške i velike propuste u odbrani, a Berić je istakao i šta je posebno bilo nedopustivo. Analizirali smo i raspored večitih u oktobru, odnosno u prvih sedam kola, u okviru kojih će biti čak dva dupla kola, kao i sve što je obeležilo start Evrolige.

Biti samozadovoljan najveća je boljka savremenog društva koje roditelji, odrasli, prenose na decu, na mlađe generacije. O izrazima ljubavi, nesebičnom darivanju, odnosu sa prirodom koji je deci neophodan, pronalasku mira u „džungli“ modernog života, koji roditelje odvaja od realnosti, u novoj Mamazjaniji govore Sanela Feković, psihološkinja, terapeutkinja i predsednica Udruženja „Mohanđi Srbija“ i Maja Popović, ekonomistkinja i potpredsednica ovog udruženja. Moderna i sve prisutnija dijagnoza, kako kod odraslih, tako i kod mladih anksioznost i introvertnost, uzrokovana je, većim delom, smatraju naše gošće, prelaskom iz realnog u virtuelni svet, ali i brojnim pritiscima savremenog društva, koje od mladih ljudi nekad previše očekuje. „Kada su u osetljivom periodu, kad pređu 14. godinu, pred decu se stavljaju razni zadaci. Od njih se očekuje uspeh u školi, sportu, u druženju, na svim poljima, a ima ih mnogo. Oni koji ne mogu da podnesu pritiske ili ne postižu očekivane uspehe, povlače se u sebe. Neki se okreću internetu, virtuelnim prijateljima i životu, a to ih još više zatvara. Gube samopouzdanje i lako mogu krenuti stranputicom“, priča Maja, čija je ćerka prevazišla probleme introvertnosti, upravo volontiranjem i radom u programima Udruženja „Mohanđi“. U ovom udruženju, naročito se bave problematikom sveprisutnog nasilja,verbalnog i fizičkog, koje neretko, nažalost, rezultira tragedijom. „Deca su izložena nasilju na internetu, televiziji, u igricama koje su im sastavni deo života. Nasilje je prisutno u školama, svuda u društvu i postaje prihvatljivo, popularizuje se. Međutim, nasilnici su ti koji beže od sebe, a time ugrožavaju i druge. Ukoliko deca u određenom periodu imaju višak energije, nju roditelji, i svi kojima su okruženi, treba da usmere na pokret, na sport, neki koristan rad, jer im je potrebno da se osete korisnim, da rade nešto sa ciljem, nešto čme pomažu drugima“, priča Sanela. Deca se ugledaju na roditelje, ali i na šire okruženje, na sadržaje koji su im servirani na internetu, na svoje društvo. „U plemenskim zajednicama kažu da celo pleme podiže dete, kod nas se govorilo da to čini ‚celo selo‘, tako da nisu samo roditelji odgovorni za ponašanje dece, za sebičluk, neljubaznost, koja je sve očiglednija. Međutim, roditelj treba da osvesti kod dece neprihvatljivo ponašanje, koje utiče na okolinu. Promene su moguće, ali uz istrajan i dug rad“, objašnjava Sanela. Svesno plesanje i hodanje, metode koje odraslima pomažu da budu prisutniji u svom životu, da pronađu fokus kako bi lakše ulazili u koštac sa svakodnevnim obavezama, pomažu i deci da se umire i prihvate zadatke koji su pred njima. Objasnile su nam i kako izgledaju platforme i programi Udruženja „Mohanđi Srbija“ i na koji način pomažu svojim članovima, volonterima, među kojima su i roditelji i deca, kako deluju na njihove odnose. Otkrile su nam razliku između radosti, sreće i trenutnih zadovoljstava, ali i objasnile zašto danas bežimo od istinske radosti i kako da odbranimo decu od sveprisutnog nasilja u društvu, na internetu, školi… U Udruženju „Mohanđi Srbija“ posebnu pažnju i vreme posvećuju i prirodi i životinjama. Odnos ljudi, pre svega dece, prema prirodi i životinjama, neophodan je za postizanje empatije, osećaja za druge, kao i nesebične ljubavi, koju dobijamo, ali isto tako vraćamo.

Dobro došli u novu epizodu podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu mogli više da se prave kako opozicija radi nešto korisno, izjavili su saučešće Srbima sa Kosova koje je 20 opozicionih poslanika iz Srbije ubeđivalo u 30 različitih stvari, a zaključili su da je najbolje jedno vreme iskulirati međugradski prevoz koji vodi u Beograd i iz njega. Dragi gost dvojca bez kormilara je kolumnista Peščanika i portala N1, jednom vojnik - uvek vojnik, Ljubodrag Stojadinović! Brutalna analiza ovog beskompromisnog fajtera o Banjskoj, Radoičiću, "maršalu" Vučiću, obaveznom služenju vojnog roka i još mnogim temama, upravo je ono što vam treba ovog trenutka. U Magarećem kutku videćete čak tri od devet Vulina.

Nova epizoda podcasta "Snaga uma", je pred vama. Donosi razgovor sa novinarom i glavnim urednikom "Nova" novina Rankom Pivljaninom, o snazi pritisaka na novinarstvo, protok informacija i kritičko mišljenje. Uoči hiljaditog broja novina "Nova", Pivljanin je govorio o dominantnom utisku o "novinarstvu koje je umrlo ili je na izdisaju", kao i o čuvenoj mantri "Biće bolje".

Pick and roll s Mićom Berićem, S2E2: Pojačanja i najveće zvezde, Bobi i Petrušev, favoriti za F4? by nova.rs

Izazovi i pritisci kojima su roditelji danas svakodnevno izloženi, kako u najbližoj okolini, tako i od strane nepoznatih, na raznim društvenim mrežama, dovode mame i tate u situaciju da se oko dece trude preko svojih mogućnosti, što kod većine uzrokuje sagorevanje, priča u novoj Mamazjaniji psihološkinja Nevena Lovrinčević. U novoj epizodi našeg podkasta, psihološkinja Nevena osvrće se na promene u vaspitanju dece danas i nekad, koje potiču od načina života roditelja i njihovog odnosa prema deci i porodici. „Naše bake nisu razmišljale o tome da li su dobre majke ili nisu, sve su nekako prirodno radile i bez pritisaka podizale decu. Danas, kao da je na roditeljima zadatak da budu savršeni, a nikome nije jasno šta to znači. Ne treba da se opterećuju razgovorima i slobodnim vremenom provedenim sa decom, već sa njima samo treba da žive“, kaže Nevena. Svakodnevne aktivnosti, ističe ona, mogu dovesti do skladnog i ispunjenog odnosa između roditelja i dece. „Dovoljno je da, recimo, ako kuvate, date detetu da nešto mućka, da vam pomaže, i to je zajednički provedeno vreme koje deci znači“. Tanka je granica, međutim, između roditelja koji želi da bude brižan, nežan i onoga koji se prema detetu postavi kao drug/drugarica, što nije preporučljivo. „Ta granica mora da se zna, jer ona određuje autoritete i ograničenja u ponašanju, a ona su svakom detetu potrebna. Nije uloga deteta da donosi odluke, već da sluša šta roditelj govori“, kaže ona. U Neveninoj knjizi „Ko je gazda u kući“, govori o autoritetima, koji se menjaju, ali su i dalje prisutni. „Autoritet uvek ima odrasla osoba. Ako Vi detetu dajete da jede, vodite ga kod lekara, čuvate, pazite, štitite, ono onda oseća Vas kao autoritet. Nije neophodno lupanje šakom o sto, niti povišen ton, mada i to ponekad nije isključeno, jer odražava emociju, koju ne treba da krijemo od dece. Samo bez preterivanja, naravno“, objašnjava Nevena. Odnosi u kući i prema detetu, najviše utiču na emocionalno stanje i ponašanje dece. „Poremećaji u ponašanju, kao i emocionalni disbalans, potiču iz kuće i najčešće zbog pritisaka roditelja za savršenstvom kod deteta. Oni prenose svoje zamisli, inhibicije na dete, koje to oseća, ili mu je direktno rečeno. Takođe, toksično roditeljstvo izaziva brojne probleme, a to je najčešće preslikano ponašanje naših roditelja, kada dete optužujemo da je krivo što nismo ostvareni u životu, što smo zbog njega mnogo propustili, a ono ni hvala da nam kaže“, naglašava naša gošća. Ona nam na samom početku opisuje šta je to roditeljstvo, ali i u čemu se današnji roditelji razlikuju od onih od pre nekoliko decenija. Objašnjava takođe i zašto „plišano“, moderno roditeljstvo nekad nije dobro, ali i kako da osvestimo toksične roditeljske obrasce koje preslikavamo iz svog detinjstva. Svetuje kako da uspostavimo autoritet nad detetom, a zašto u vaspitanju batine nisu dozvoljene, ali povišen ton jeste. Priča i o uzrocima poremećaja u ponašanju i emocionalnih problema kod današnje dece. Govori i o uspavljivanju dece, o čemu je pisala u knjizi „Naučite dete da spava“, a mnogi su joj zamerili što apeluje da se deca sama uspavljuju, iako se taj savet odnosi samo na roditelje koji su iscrpljeni i one kojima zdravstveno stanje zavisi od sna. Ona objašnjava da ovo nije uvek poželjan obrazac i da je u svakoj porodici drugačije, ali da, i u ovom slučaju, roditelji moraju biti fleksibilni i prilagođavati se najbolje što mogu.

Nova epizoda podcast-a "Dobar loš zao", koji je pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra i još nekoliko stranih organizacija, stigla je u pravi čas! Nenad Kulačin i Marko Vidojković zaključili su da je predsednik Vučić bio u punoj snazi u Njujorku jer je na specijalnom režimu ishrane, takozvanim "Moninim jajima". Autori su posvetili dužnu pažnju konferenciji za štampu Valjevskog pokreta otpora, a nisu mogli da se načude Izraelskom napadu na pejdžere Hezbolaha. Na kraju prvog dela, DLZ je pronašao recept za dva Monina jaja od kojih će svako biti sit najmanje dva dana. Đorđe Vukadinović je po stoti put gost u DLZ, ali prvi put kada nema izbora na vidiku. Bilo je prostora da pričljivi i duhoviti Đole govori o litijumu, Banjskoj, potencijalnim vanrednim izborima i svojim omiljenim crtaćima. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se Željko Mitrović ophodi prema Vučiću kao prema francuskoj sobarici.

Evroliga i večiti, srpski košarkaši, sva dešavanja i zanimljivosti – između dva kola elitnog takmičenja. Legendarni Mića Berić uželeo se podcasta i nastavili smo gde smo stali. Pričali smo kratko o olimpijskoj bronzi košarkaša Srbije, ali i onome što je usledilo u reprezentativnoj košarci, a glavna tema je bila kako izgledaju Crvena zvezda i Partizan, odnosno sa kakvim timovima će igrati u sezoni 2024/2025.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa prof.dr Zoricom Tomić, o snazi pravih pitanja u vremenu opšteg nerazumevanja, koje nas sve više vodi ka izolaciji. Nova knjiga prof.dr Zorice Tomić "Preživeti haos", bavi se baš ovom temom - preživljavanjem, pronalaženjem svrhe i smisla u vremenu u kom svakodnevno dobijamo previše informacija, ali i u kom nam se nameće previše kontradiktornih istina i kontradiktornih vrednosti. Kako se osloboditi osećaja izgubljenosti? Kako se osloboditi utiska da smo sami u gomili? Gde pronaći ljude koji su "naši"? Kako graditi i čuvati odnose kroz koje ćemo rasti i u kojima ćemo se osećati sigurno i zaista živo, a ne zbunjeno, neshvaćeno i izgubljeno? Ovo su samo neke od tema o kojima je prof.dr Tomić govorila u novoj epizodi podcast-a "Snaga uma".

Bogato, zabavno, zanimljivo, riskantno, uzbudljivo, svakako avanturističko detinjstvo, jedan je od najvažnijih uslova za dobrog dečjeg pisca, priča u novoj Mamazjaniji, Uroš Petrović, naš višesturko nagrađivani dečji književnik, koji bajkama osvaja svet najmlađih. Današnje detinjstvo u mnogo čemu se razlikuje od odrastanja pre 20, 30 ili 50 godina. Nije bilo virutelnog sveta. Međutim, Petrović smatra da ni taj svet ne mora da bude loš, ako se kontrolisano koristi i upotrebljava za nova kvalitetna saznanja. „Svako vreme je drugačije, deca su danas manje kreativna, dekoncentrisana su, pažnja im leti, ali to je zasluga interneta, koji koriste od najranijih dana. Međutim i dalje čitaju knjige i to ohrabruje. Te knjige, kao i filmovi, emisije, moraju da prate trendove i tematiku koja zanima savremene generacije. Ipak, ja pišem ono što mene interesuje i dobro prolazi kod dece“, priča sa osmehom Petrović. Osim knjiga, kreirao je i više društvenih igara koje su mu takođe donele brojne nagrade. „Kao što čitaju, tako se i igraju. Nije tačno da sva deca najviše vremena provode pred ekranom. Na radionicama sa decom, pričamo o igrama, knjigama, oni dosta pišu, vole zagonetke, pitalice, a sa odgovorima koje daju, uvek pobede odrasle. Logički razmišljaju i vrlo su informisani“, kaže naš gost, čije se knjige prevode i čitaju širom Evrope. Deca treba da budu napolju u prirodi, da istražuju i dolaze do različitih saznanja sama, bez pomoći roditelja. A svet igrica i interneta je dobar jer pruža beskrajne mogućnosti, ali samo ako se pravilno koristi, smatra Uroš. Ispričao nam je kako je postao pisac za decu i koliko najmlađi danas čitaju i koje teme su najaktuelnije. Prisetio se kroz razgovor kako je došao na ideju da kreira društvene igre i opisao nam kad su ga deca na radionicama najviše iznenadila. Otkriva nam i šta je najvažnije za srećno detinjstvo, ali i kako internet i virtuelni svet mogu biti dobri za dete. U centru većine Uroševih knjiga je dete, koje je samo i napušteno, koje se bori za sebe, nailazi na brojne prepreke, borbe, rizike, mistične pojave, ali svaki korak koji napravi čini ga hrabrijim, odvažnijim, i starijim. „To su večne teme, deca koja se bore za sebe, bez mame i tate da im vise nad glavom. Kao i bajke koje deca vole da čitaju u svim uzrastima, jer mašta se razvija celog života, a dete u nama živi bez obzira na godine“, zaključuje Uroš.

Ovo je jedna od ONIH epizoda, zbog kojih je podkast "Dobar loš zao" i od režimskih gledalaca proglašen najboljim ikad! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije, zajedno sa Kurtijem, drhtali zbog Vučićeve kosovske političko-diplomatske kontraofanzive, pozdravili su sve buduće Čeline regrute, a unapred su čestitali i pobedniku na američkim predsedničkim izborima. Gost DLZ je predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, jedan od onih glasova koje retko čujemo, a koji izgovaraju ono što većina ne voli da sluša. Vuletić je, u svom maniru, roštiljao i režim i opoziciju zbog naopakog pristupa kosovskom problemu, pokušavši da zdravorazumski i logično objasni gde smo bili i kuda idemo, kako mi, tako i Kosovo. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta sve može da vam se desi u Maderi.

Pred vama je nova epizoda podcasta "Snaga uma" sa novinarkom, producentkinjom i urednicom jutarnjeg programa na TV "Nova S", Nevenom Madžarević. Nevena je govorila o snazi motivacije, ali i pritisaka i očekivanja koje namećemo sebi. U svom prvom podcast gostovanju, gošća se osvrnula na svoje detinjstvo u kom se uveliko igrala televizije i režije, govorila o prevazilaženju prepreka, ali i trenutnom stanju u medijima.

Nakon susreta s profesorima Markom Gudejlom i Martom Konde, srpski reditelj Stevan Filipović je u šestoj epizodi Radar podkasta razgovarao s Florijanom Biberom, politikologom i profesorom Univerziteta u Gracu. Kao jedan od stručnjaka koji je popularizovao termin „stabilokratija“ – pojam koji se veoma često koristi za opis režima Aleksandra Vučića, a prema kojem međunarodna zajednica lokalnom autokrati dozvoljava narušavanje demokratskih principa pod uslovom da joj autokrata garantuje regionalnu stabilnost – Filipovićev sagovornik govorio je o značaju projekta Jadar za Evropu i vlasti u Srbiji, posetama nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, podršci koju su kao gosti Vučiću iskazali, ali i mogućim političkim alternativama koje bi mogle da promene društvenopolitičke tokove u Srbiji.

Kvalitetno vreme sa decom u prirodi, porodična priprema hrane, gledanje starih filmova, glasna rasprava kad je neophodno, samo su delovi dinamične svakodnevice, zabavne, emotivne i duhovite porodice Buzurović, čiji su mama i tata, novinarka i voditeljka Danijela i glumac i voditelj Stefan, gosti nove Mamazjanije. Ubrzo nakon što su se upoznali, počeli su da se zabavljaju, i nije dugo prošlo, shvatili su da su rođeni jedno za drugo, Stefan i Danijela, roditelji Nestora i Klare, žive porodični život na kakav danas retko nailazimo. U moru tehnologije, obaveza, posla, škole, Buzurevići stignu da se okupe i da provode kvalitetno vreme zajedno, što je njihova najveća dragocenost. Zar deca više nemaju urođeni instinkt da se popnu na drvo kad vide da je zgodno ili to samo važi za one koji, bar povremeno, provode vreme na selu i u skladu sa prirodom? Zapitali smo se tokom razgovora. „Iako živimo u gradu, svaki slobodan dan ili kraći period, provodimo u vikendici, gde su deca okružena prirodom. Tamo sadimo šargarepu, koja nam nešto ne uspeva, ali važno nam je da Nestor i Klara osete šta znači živeti u prirodi i da provodimo zajedničko vreme, koje nema veze sa telefonima, internetom, igricama“, pričaju Buzurovići. Osim prirode, dodaju da im je omiljena porodična aktivnost da „zajedno jedu“. Taman kad smo pomislili da se, po ko zna koji put, šale, shvatili smo da je to zapravo, istina. „Okupimo se u kuhinji i zajedno pravimo hranu. Omiljene su nam lazanje, tačno se za ko tu šta radi“, kroz osmeh pričaju Stefan i Danijela. Uprkos njihovom trudu da decu nauče i pokažu im prave porodične i životne vrednosti, okolina, internet, društvo u kojem odrastaju, vuku na drugu stranu. Iz komentara naših roditelja, ali i baka i deka, često se može čuti da je „teže decu podizati danas, nego u vreme okupacije“. „Teško je boriti se za normalno dete, a kasnije čoveka, u današnjem svetu. Naše bake su u pravu kad kažu da je nama teže. Naša deca se susreću sa ogromnom količinom informacija svakoga dana, procesuiraju sve to, treba da razumeju, dok nam određeni nepoželjni segmenti našeg društva, često nepozvani ulaze u kuću i pokušavaju da utiču na našu decu. E to moramo nekako da zaustavimo“, pričaju Buzurevići. Zajedničkim snagama, ipak, mnogo je lakše. I kada se ne slažu oko metoda vaspitanja dece, to pred njima ne pokazuju, kad dođe do rasprave sa decom ostaju istrajni i dosledni, ma koliko teško bilo, ali je jedini način da ih dovedu do osvešćivanja grešaka koje prave, kako se one ne bi ponavljale. Opisali su nam koje su im omiljene aktivnosti sa decom, ali i zašto je važno zadržati osmeh na licu, uprkos svemu. Takođe, opisali su nam kako izgledaju povremene rasprave i zašto ponekad na dete treba povisiti ton i dosledan. U razgovoru smo se dotakli i teme braka, kada su nam objasnili kako su znali da su rođeni jedno za drugo i koliko je, i zbog dece važno, da roditelji neguju svoj odnos. Ispričali su nam kako izgleda Nestorovo i Klarino vaspitavanje i koliko im daju slobode u ponašanju, ali i naveli čemu su ih deca naučila i kako su ih oplemenila. Bezgraničnom ljubavlju, nežnošću i posvećenošću, Stefan i Danijela, trude se, kako kažu, da decu zaštite od „čudnih i neprimerenih“ ljudi, koji su svuda oko nas, da ih nauče empatiji, da je ljubav najvažnija, ali i da ih pripreme za svet, koji čeka i koji nije nimalo blag.

Peti i poslednji sagovornik Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta u penziji, bio je vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije. U sedamnaestoj epizodi Radar Foruma, sagovornici su razgovarali o zanimljivim religijskim, kulturnim i društvenim temama, i to s pozicija naizgled suprotstavljenih, a zapravo komplementarnih – profesorka Popović sebe određuje kao bogotražitelja, a vladiku je predstavila kao svešteno lice koje razume i crkvu i laike. „Čovek postavlja ateistička pitanja, ali čim ih postavlja, on traži boga. Pravi ateista bi bio samo neko koga ta tema uopšte ne interesuje. Kad u jevanđelju neki čovek moli Hrista da isceli njegovog sina ili slugu, nisam sada siguran, Hrist ga pita: 'Veruješ li', a on mu odgovori: 'Verujem, gospode, pomozi mom neverovanju.' Neverovatno paradokslano, a istovremeno jako istinito. Kad mi ljudi priđu kao svešteniku i kažu: 'Voleo bih da verujem, ali baš i ne verujem', kažem im: 'Ja isto tako', i onda malo zastanu. Jer, za veru se treba boriti. Za neverovanje se ne treba boriti, ono se uvek javlja samo“, predočava vladika. Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan. „Moj je utisak da je Hristos, glava i osnivač crkve, ženu podigao na mesto koje joj niko nikad pre njega nije dodelio. Žene su njegove učenice, putuju s njim, uče od njega i podučavaju druge. Na kraju su ostale s njim pod krstom, kad su se čak i apostoli razbežali“, kaže vladika. Više na www.radar.rs

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je stigla u vaše kompjutere i mobilne telefone! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su, usled nezadovoljavajućeg nivoa diplomatskih odnosa Srbije i Ruske Federacije, promovisani u oficire za vezu Vladimira Putina! Osim toga, u prvom delu emisije istraživali su ko je kriv za javno blamiranje ruskog predsednika, kome je Vučić rekao istorijsko "Imam gužvu u šesnaestercu", čemu služi WC u Vučićevoj spavaoni, kada znamo da predsednik ne piški i ne kaki, a pesmom su se oprostili od Bore Đorđevića. Gost, pravo sa prve linije fronta, odnosno predsednikovih konferencija za novinare, zvezda u usponu Dnevnika Nova S, Željko Veljković! U dramatičnoj ispovesti, prožetoj emotivno nabijenim sećanjima na susrete s Vučićem, Željko će gledaocima DLZ približiti lik i delo predsednika, jer on to radi, da vi ne biste morali. Pored Vučićevog odnosa sa medijima, Željko je pričao o Kosovu, litijumu i svemu ostalom što nas zvanično u nezvanično muči na koncu dugog toplog leta, 2024. U Magarećem kutku moći ćete da čujete koliko je bitna tetka za razumevanje litijuma. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta "Snaga uma" sa Ivanom MIlosavljevićem, članom udruženja "Rendžeri Istočne Srbije" i ekološkim aktivistom, koji je govorio o rastućem problemu u vezi sa nestašicom vode za piće po Srbiji, o tome kako su se menjale Homoljske planine u poslednjih nekoliko godina usled dolaska stranih kompanija, kako na sve to gleda lokalno stanovništvo, a i kako misli da će se borba protiv rudarenja po Srbiji dalje razvijati.

„Planiram da živim bar još 70 godina“, nedavno je svojoj ćerki Loli rekla Brankica Raković, urednica magazina Lola, autorka i voditeljka podkasta „Oslobođena“, influenserka, marketinška stručnjakinja i najvažnije – mama, sa kojom otvaramo treću sezonu podkasta Mamazjanija. U emotivnom razgovoru sa ženom čije je lečenje od raka, do pre pet godina pratio ceo region putem društvenih mreža, oči su nam zasuzile, ali je osmeh pobedio, baš kao i ona surovu bolest. Transparentnost njene borbe se zapravo svodila na odnos sa najvoljenijom osobom na svetu, njenom ćerkom Lolom, i povratkom u njen zagrljaj. „Odvojenost od Lole pala mi je teže nego rak. Nismo se čule 30 dana, koliko sam bila na lečenju, nisam imala snage da je zovem, da joj čujem glas, a da ne mogu da je vidim, dodirnem. Onda mi je moja psihijatrica rekla da moram da zovnem dete i pozvala sam je, bilo je teško, ali prebrodile smo“, priča Brankica, koja ne skida osmeh sa lica, iako se suze probijaju kad navru teška sećanja. Ponavlja da ne beži od priče o teškim periodima, a ono što je obeležilo njen život je odrastanje bez majke, koja je napustila, i strah da će se „istorija ponoviti“, ako ona premine od bolesti i ostavi svoje dete. „To je bio najgori scenario koji sam mogla da zamislim. Znam kako je odrastati bez majke jer moja je mene napustila kad sam imala 13 godina i sve što želim jeste da ostanem uz svoju ćerku, da se nikad ne razdvojimo“, kaže Brankica. Podvlači da majci nikada nije oprostila, ali da je naučila da živi sa bolom, zbog kojeg je godine provodila razgovarajući sa psihijatrima i pokušavajući da nastavi sa životom. „Onda se rodila Lola i sve je bilo drugačije. Nažalost, bolest je na neko vreme prekinula naš sklad, ali ljubav je pobedila i uspele smo da ostanemo zajedno“. Opisala nam je kako se osećala kad je saznala da je bolesna, a Lola je još bila beba i ko joj je najviše pomogao u najtežim trenucima. Ispričala nam je zašto je mantra, „ja mogu sve“ kod savremenih žena, nervira i opisala ako vaspitava Lolu. Kroz razgovor se dotakla teške teme i priznala da majci nije oprostila što je ostavila, kao i da je naučila da živi sa bolom. A za kraj je dala savetea ženama, majkama koje se leče od raka, a kod kuće imaju malu decu. Brankica je pobedila rak, a danas, kaže, mnogo radi, ali zna koji su joj prioriteti i svaki slobodan trenutak provodi sa Lolom, kojoj nije drugarica već prava mama. Nije stroga, ne brani joj ništa, ali očekuje da pričaju sad i kasnije kada odraste, o svemu, da poverenje između njih dve nikada ne izbledi, da joj bude prva pomisao kad joj zatreba pomoć, ali i kad bude želela da podeli radost.

U šesnaestoj epizodi Radar Foruma, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji Danica Popović ugostila je Peđu Mitrovića, ekonomistu i svog bivšeg studenta, koji je u Narodnoj skupštini Srbije narodni poslanik Stranke slobode i pravde. Razgovarali su o liberalnoj demokratiji, rezultatima liberalnih ekonomskih politika u zapadnim zemljama i nekada socijalističkim državama, ali i o slabostima političkog sistema koji je u poslednjih desetak godina skrojen u Srbiji. Profesorka Popović je upozorila na nesrazmeru između marketinga koje primenjuje vladajuća koalicija, i na njenom čelu predsednik Vučić, i opozicija. Dok vlasti nameću teme i tako stvaraju tenziju u društvu, opozicija, prema njenim rečima, „ne ume da se obraća“. „Kada kontrolišete sve nacionalne frekvencije, a javnosti se obratite godišnje i 300 puta, kada iza sebe imate mašineriju koja se zasniva na državnim parama, kada iz državnog sistema, kroz sisteme plata, zapošljavanja i javnih nabavki finansirate ne samo ljude koji rade za vas, nego celokupan sistem koji radi isključivo u vašem interesu, suprotstavljanje ljudima u opoziciji koji su tu iz ideala i zastupanja vrednosti deluje kao borba Davida i Golijata“, predočio je Mitrović i rekao da je rezultat opozicije, s obzirom na okolnosti, još i povoljan. Poslanik SSP-a i profesorka Popović su diskutovali i o „zamkama srednjeg nivoa razvijenosti“, (ne)očekivanim paralelama između srpske i kineske ekonomije, kao i najvećem problemu privrede Srbije – nedovoljnom razvoju domaće privrede.

Kada vam neko poput vampira toliko energije uzme tokom 11 meseci rada, naravno da je mesec dana odmora malo da bi se baterije napunila. To međutim, ne važi kada je DLZ u pitanju. Marko Vidojković i Nenad Kulačin su ponovo u etru, i nastavili su taman tamo gde su stali u sred borbe protiv litijuma, ali pojačani za stari srpski recept za uspeh - sir i proju. Desile su se još po neke stvari tipa francuskog poljupca, ili upada kosovskih specijalaca u preostale srpske institucije, kao i nova, apdejtovana verzija projekta Parizer 2.0, koje su zavredile pažnju ovog uhodanog dvojca. Gošća je doktorka pravnih nauka Aleksandra Bulatović, ali je poput mnogobrojnih svojih kolega ekoloških aktivista i ona tokom leta privedena u policiju. U međuvremenu je označena kao "ekološki terorista". U Magarećem kutku četiri jahača srpske apokalipse - onaj glavni, ona što ne ume baš da priča, onaj što je rođen sa zlatnom kašikom i onaj što za sebe kaže da je "sveti" i koji je postao vlasnik najstarije masline u Evropi.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi glasa, tolerancije i ljubavi sa pevačicom Zejnom Murkić, kumom predstojećeg Prajda. Zejna je govorila o dobru koje nas čini ispunjenim ljudima, kao i o zlu koje ljudi često čine nesvesno, o važnosti poštovanja različitosti i autentičnosti svakog pojedinca u okviru same porodice pa i u društvu, ali i o svom viđenju religije i duhovnosti koja čini važan aspekt njenog života.

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji, ugostila je u petnaestoj epizodi Radar Foruma, Vesnu Rakić Vodinelić, profesorku prava. Diskutovale su o pravosuđu u Srbiji - dugotrajnim sudskim procesima, neuspehu pravosudnih reformi, političkim uticajima na sudstvo – ali i o rudarenju litijuma, odnosno njegovim pravnim i ekonomskim implikacijama. Govoreći o političkim uplivima u pravosuđe, Rakić Vodinelić je naglasila da se mora razdvojiti politički od stranačkog stava. „Normalno je da sudija, kao i svaki čovek, ima svoje političko mišljenje. Ako se donosi ili menja neki zakon na osnovu koga on sudi, sudovi moraju da imaju pravo da kažu šta o toj promeni misle. Ali ono što je ovde teško razdvojiti, zato što je takva atmosfera napravljena, jeste politički ili pravno-politički stav sudije od stranačkog stava. Jer vi ako ne razmišljate onako kako razmišlja Ministarstvo pravde, vi ste odmah opozicija i gotovo, ti si sudija i ti izražavaš svoj politički stav i sram te bilo. Zabrane koje kod nas postoje su dovoljne – sudija ne sme biti član političke stranke i ono što je vrlo bitno, sudija ne samo da mora da bude suštinski nezavisan, već mora tako i da izgleda, da ostavlja takav utisak. To dvoje kod nas je vrlo teško ispunjivo jer ako niste ulizica ovoj vlasti onda niste nezavisni“, kaže profesorka Rakić Vodinelić. Poredeći situaciju sa eksploatacijom litijuma u Finskoj, na šta se sam predsednik neretko poziva, Rakić Vodinelić je, sa pravnog aspekta, podvukla da je situacija neuporediva. „U Finskoj eksproprijacija nije tako jednostavna kao kod nas, zato što kod nas eksproprijacija za posebne potrebe ide na osnovu specijalnih zakona kao što je bio Zakon o Beogradu na vodi. Dakle, ne obavlja se po opštim zakonima nego po skraćenom postupku koji odgovara onome ko daje dozvolu za određeni objekat, a to je država, a država zna se ko je. I ta garancija u našoj zemlju, s obzirom na iskustva sa leks specijalisima, ne postoji. Drugo, naši propisi o zaštiti životne sredine nisu jednaki propisima EU i bilo čija garancija, pa makar dolazila i od nemačkog kancelara, da će se poštovati pravila EU, pada u vodu kada se zna da su nadležni za zaštitu životne sredine lokalni inspektori. I onda je ostalo da mi verujemo predsedniku republike, koji je diplomirani pravnik, na reč, da će on otići na svako od tih kopova i da će sam vršiti kontrolu“, zaključuje gošća Danice Popović. VIše na www.radar.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarom Markom Novičićem, voditeljom i novim urednikom jutarnjeg programa na Nova S "Pokreni se". Marko je govorio o snazi jutra, o informacijama i sadržajima koji su nam zaista potrebni ujutru, kao i o onima kojima se trujemo čim oči otvorimo, o svojoj rutini, novinarstvu i razbuđivanju.

U četrnaestoj epizodi Radar Foruma, izazivačica Danica Popović, redovna profesorka Ekonomskog fakulteta, ugostila je Ivanku Popović, profesorku Tehnološko-metalurškog fakulteta i nekadašnju rektorku Univerziteta u Beogradu, kao i članicu pokreta "ProGlas“. Otvoreno su govorile o alarmantnim promenama i kritičnim tačkama obrazovnog sistema u Srbiji, ali i o stanju u društvu u celini. Danica Popović je izrazila zabrinutost zbog sveopšte degradacije obrazovnih standarda, ističući kako se i sami nastavnici, suočeni s nasiljem i pritiscima, povlače i snižavaju kriterijume. Ono što dodatno otežava situaciju, nadovezala se Ivanka Popović, jeste i liberalizacija uloge roditelja u obrazovanju. Osvrnule su se i na činjenicu da je u vreme rektorskog mandata Ivanke Popović odbijen i doktorat ministra finansija Siniše Malog. „Mnogo ljudi je učestvovalo u borbi da se do te konačne odluke dođe i to je bilo važno za ugled i dostojanstvo univerziteta. Borba se nastavlja jer se kroz administrativne začkoljice stalno osporava ta odluka. Ma koliko mi bili kritični prema akademskoj zajednici, po ovom pitanju je Univerzitet jedinstven. Ako se slučajno odluka po tom pitanju pomeri izvan, da to može neko drugi da odredi, onda već ne možemo da predvidimo šta će da se desi“, kaže Popović. Profesorke su takođe diskutovale i o uticaju Ruske pravoslavne crkve na našu crkvu, odnosno položaju Bogoslovskog fakulteta, kontroverzama oko iskopavanja litijuma i ulozi “ProGlasa” za koji Ivanka Popović ističe da će nastaviti borbu u kojoj su, uprkos sumnjama, svi članovi jedinstvenog stava. Ivanka Popović naglašava i zabrinutost zbog sve većeg udaljavanja univerziteta od društvenih zbivanja, dok Danica Popović podvlači opasnosti koje donosi instrumentalizacija znanja u političke svrhe.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa glumicom i aktivistkinjom Bojanom Novaković, koja je govorila o snazi ljudi koji su se udružili. Bojana je govorila o događajima, pritiscima i snazi iza protesta "Rudnika neće biti", o pritiscima sa kojima su se aktivisti susretali u prethodnom periodu i o načinima na koje se priča o Rio Tintu razvija u Srbiji.

Nakon što je razgovor sa Markom Gudejlom, profesorom sa Oksforda, odjeknuo u domaćoj javnosti, Stevan Filipović, srpski reditelj i voditelj Radar podkasta razgovarao je u Španiji sa prof. dr Martom Konde koja radi na Autonomnom Univerzitetu u Barseloni i na Univerzitetu u Kvinslendu u Australiji, kao dobitnica prestižne stipendije "Marija Kiri". Nakon što je stekla zvanje inženjerke poljoprivrede, specijalizaciju i doktorat je posvetila metodama otpora projektima rudarenja koji ugrožavaju prirodu širom sveta, gde se, po objavljenim radovima i naučnim projektima u kojima je učestvovala, izdvojila kao jedna od najvećih ekspertkinja za ovu oblast na svetu. Filipović je u novoj epizodi Radar podkasta razgovarao sa njom pretežno o situaciji u Srbiji, odnosno o tome koliko su problemi sa kojima se suočavamo slični onima koji pogađaju druge narodi u sličnim situacijama, kao i o mogućim rešenjima. Sagovornici su se na početku složili da zelena tranzicija sama po sebi ima dosta manjkavosti, te da je trenutni plan da se isti model nastavi, samo da promeni ruho. Odnosno, da se suštinski ništa neće promeniti jer suštinske promene zahtevaju cenu koja mora sa se plati. "Predloženo rudarenje u Srbiji će izazvati veliku štetu i razaranje. Ovo ne važi samo za Srbiju. Prosto ne postoji dovoljno minerala na svetu da bi podmirile potrebe ekonomskog modela u kom živimo. Jedini način da se izborimo sa ovim jeste da smanjimo ukupnu potrošnju energije na svetskom nivou, i tako smanjimo pritisak da mora da se rudari. Da, današnja tehnologija rudarenja je možda malo bolja, ali, i dalje - rudnik je rudnik. Šteta je neizbežna i ne postoji način da rudarenje bude ‘održivo’. To je oksimoron. Isto kao i ‘održivi razvoj’”, jasna je Konde. Ona objašnjava veze, odnosno uticaje rudarenja na poljoprivredu, ekologiju, pa i kulturu podneblja gde je planiran rudnik navodeći da je slučaj u Srbiji već viđen scenario. "Nažalost, postoji značajna korelacija između plodnosti zemlje, reka, kulturološkog značaja nekih prirodnih celina i rudarenja. Najčešće su upravo to mesta gde se nalaze rude koje su potrebne i gde rudarske kompanije dolaze da kopaju. Ono što se desilo u Srbiji je već viđen recept. Korporacija dođe, pokuša da otvori rudnik, dese se protesti, a onda se oni primire i čekaju. U međuvremenu ulažu u razaranje svih pokreta otpora, i onda pokušavaju ponovo", dodaje Konde. Filipović je podsetio sagovornicu da je u Srbiji jedinstvena situacija u svetu jer se iskopavanje rude planira usred plodne zemlje te apostorfirao da nam “oni (Rio Tinto i vlast) obećavaju da razvijaju nove procese, i da će šteta biti minimalna”. “To jednostavno nije istina", kratko i jasno odgovara Konde. Konde u razgovoru ilustruje i modus operandi po kojem velike korporacije otvaraju sebi put ka rudarenju navodeći da je u središtu svega – novac. "Ono što korporacije rade jeste da kupuju, bilo zemljište, kuće, bilo ljude... Ili ih kupuju ili im ponude poslove sa velikim platama. Na ovaj način se u epicentru rudarenja prave podele između meštana. Tu su i političari koje kupuju. A vi ste u Srbiji dobro krenuli sa velikim protestima i direktnim odbijanjem. To je najbolji način. I dobro bi bilo da uspete pre nego što se rudnik otvori, jer, jednom kad se otvori, stvari postaju komplikovanije", podvlači profesorka. Sagovornica je povukla paralele sa situacijom u Kataloniji, ali i širem sveta navodeći da ni u Srbiji situacija neće biti bolja. "Mi u Kataloniji imamo rudnik, i na kraju se ispostavilo da rudarska kompanija neće da plaća čišćenje reke od toksičnih hemikalija, tako da se to finansira narodnim novcem. Imamo dve ogromne rafinerije za prečišćavanje vode u periferiji Barselone, i to sve mi finansiramo, kompanija je jednostavno odbila. Ako se to dešava u Barseloni, u Japanu, Africi mnogo više, dakle, dešava se svuda isti obrazac. I ko na kraju disproporcionalno profitira? Rio Tinto. Šta će od toga da dobiju ljudi u Srbiji. Pa, neki možda dobiju posao, i to je uglavnom to".

U novoj epizodi Radar Foruma mišljenja su ukrstili redovni profesori Ekonomskog fakulteta u Beogradu – izazivačica Danica Popović i njen gost Dejan Šoškić, bivši guverner NBS. Danica Popović, poznata po analitičnosti, otpočela je debatu pitanjem kako je došlo do promena u globalnoj ekonomiji, odnosno, zašto se povlačimo iz otvorenosti koja je bila temelj ekonomskog rasta, a što u konačnici preti zatvaranjem privrede? Šoškić je istakao da su vrednosti koje su krasile zapadni svet polako počele da se napuštaju, čak i od strane onih zemalja koje su te vrednosti najviše zagovarale. On ukazuje na zabrinjavajući trend odstupanja od principa slobodne trgovine i poštovanja međunarodnih pravila, što dovodi do destabilizacije globalne ekonomske strukture. “To je zbunjujuće i po pitanju slobodne trgovine, i po pitanju vladavine prava, poštovanja međunarodnih sporazuma…”, ukazuje Šoškić. Popović je naglasila značaj institucionalne stabilnosti navodeći da privreda ne bi trebalo da trpi usled političkih promena. “Mnoge stvari moraju da se rade na odgovarajući način zarad dobrobiti građana nezavisno od toga da li je jedna ili druga politička opcija na vlasti. To je nešto što krasi jednu vrstu stabilnosti i građansko društvo. Neke stvari i vrednosti se postavljaju i doživljavaju od strane građanstva kao nepromenljive konstante u jednom organizovanom društvu. To ne zavisi od slobodne volje, da ne kažem hira - mislim da je to adekvatniji termin za ponašanje pojedinih političara koji misle da mogu naglo i mnogo svojim uverenjem, svojom ličnošću i nekom svojom energijom da menjaju. Dobre države to ne trpe i dobar sistem uvek treba da kanališe političare u pravcu održavanja kvalitetnih vrednosti koje su prethodne generacije ustanovile", jasan je Šoškić. Gosti Radar Foruma kritikovali su sa ekonomskog stanovišta i sankcije Rusiji, osvrnuli se na ulogu dolara i SAD-a u trenutnim globalnim odnosima, kao i na sve veću prisutnost Kine. Takođe su se dotakli i pitanja kompetencije kadra u Narodnoj banci Srbije i kako ona utiče na ekonomsku politiku zemlje. Više na radar.rs.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa Milicom Lupšor, aktivistkinjom i radnicom iz Udruženja za radna prava žena Roza. Milica je govorila o svom višedecenijskom iskustvu na tržištu rada, radu na crno i ostalim načinima na koje poslodavci zloupotrebljavaju radnika, ali i o višedecenijskoj borbi za dostojanstven rad, o načinima na koje fabrike po Srbiji ugrožavaju osnovna ljudska prava radnika, o iznurivanju, izrabljivanju, uskraćivanju plate koja je dovoljna za život, ali i mobingu kao gorućem problemu.

U poslednjoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač bio advokat Sead Spahović, gost je bio Vukašin Milićević, bivši profesor sa Bogoslovije. Njih dvojica razgovarali su o ulozi i uticaju religije na društvene i političke odnose na Balkanu. Spahović je na početku želeo da razjasni da li je pomirenje u regionu moguće bez praštanja, a praštanje bez kajanja? “Pravo pomirenje nije moguće bez pokajanja i spremnosti da se oprosti, a opet, pokajanje i praštanje nisu mogući bez spremnosti da se prihvati odgovornost. Ako posmatramo i hrišćansku tradiciju, i tradicije koje njoj prethode, jevrejske i helenske, u stvari je reč o jednom veoma aktivnom stanju duha. Metanoja je zapravo promena načina mišljenja koja treba da dovede do konkretne promene u postupcima. Dakle, nema nikakvog pokajanja i praštanja bez konkretnih dela. Simbolički činovi i aktovi jesu važni, ali oni apsolutno postaju isprazni ukoliko to ne dovodi do promene u načinu postupanja”, kaže Milićević. Govoreći o paradoksalnim situacijama gde kriminalci nose krstove oko vrata ili “trče u džamiju pet puta”, Milićević kaže da se zapravo radi o maskiranju stvarnog karaktera pozivanjem na religijski autoritet. On je kritikovao i SPC navodeći da se ona danas “nažalost sistematski brendira pozivajući se na sporno nasleđe”. “To je nešto čega se zapravo treba stideti. Imate kanonizaciju vladike Irineja Ćirića bačkog zajedno sa mučenicima iz Novosadske racije. Za vreme te iste racije, taj vladika Irinej, koji jeste bio značajna ličnost pre rata po mnogo čemu, on jeste spasavao neke ljude… Ali on jeste bio praktično Horitjev intimus. On za to vreme dok oni bacaju Srbe pod led, poziva narod da ostanu verni tim mađarskim vlastima i da ne podležu provokacijama kojima ti banditi hoće da se bore protiv okupacije i šire, misleći na komuniste. I to izjednačavanje je veoma sporno”, ističe Milićević. Sagovornici su se složili da se ovde promenio osnov na temelju kojeg je moguće artikulisati političku moć. “To nisu više one univerzalne priče, već ovde sada imate polufeudalne elite i jedini način da zadrže moć, koja je i ekonomska i politička, jeste to da podižu tenzije”.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa advokatom Aleksandrom Petrovićem, koji je u javnosti poznat kao advokat koji je pro bono zastupao protestante, studente i novinare. Vodeći se iskustvom u parničnim postupcima, posredovanju i pregovaranju, Petrović je govorio o pravilima i važnosti debate, kao i problemima koji se dešavaju kad ona u društvu iščezne, o konfliktima i pravilima pregovaranja koji bi mogli da nam pomognu da u svakodnevnom životu izbegnemo stres, ali i mnoge nepotrebne sukobe.

U jedanaestoj epizodi Radar Foruma, izazivač Sead Spahović ugostio je publicistu Zlatoja Martinova, a njih dvojica osvetlili su složene teme iz perioda Drugog svetskog rata. Martinov ističe da savremeni istoričari selektivno koriste nemačke dokumente zaplenjene nakon pada Berlina, koji otkrivaju prijateljske odnose između Hitlera i Staljina, o čemu i piše u svojoj knjizi Treći rajh i SSSR (1939-1941), a koji su omogućili Hitlerove vojne uspehe na zapadu Evrope. „Ako im je trebalo da se govori loše o Staljinu, što su i radili posle 1948, oni su koristili neke od tih dokumenata, a ako su govorili protiv Hitlera, opet su uzimali iste dokumente… ali niko nije sagledao celinu tih odnosa koji su od aprila-marta 1939, pa do 22. juna 1941. zapravo bili toliko prijateljski, nažalost, da su i te kako uticali na tok rata. Nikada Hitler ne bi tako lako osvojio u tom periodu i Holandiju i Norvešku i Dansku, Belgiju, Luksemburg, Francusku, najznačajniju evropsku demokratsku zemlju, da nije Staljin držao leđa Hitleru na istoku“, priča Martinov. On je posebno istakao njihov tajni Pakt o nenapadanju koji je uključivao podelu interesnih sfera gde je Staljin insistirao na bazama na Dardanelima i Bosforu, kompletnoj kontroli nad Bugarskom, sve do Sredozemlja, što je, naglašava Martinov, za Sile osovine bilo neprihvatljivo. Spahović je upitao i za razloge zbog kojih Srbi imaju averziju prema Zapadu. Martinov povezuje to s dugim periodima strane dominacije i različitim kulturnim uticajima, nasuprot građanskim nacijama Zapada koje su razvile svoj identitet kroz prosvetiteljstvo i Francusku revoluciju. Sagovornici su se dotakli i tanke linije između ekstremne levice i desnice, te razloga Putinovog okretanja Aziji. Za kraj, razmišljajući o trenutnim globalnim trendovima, sagovornici su izrazili zabrinutost za budućnost Evrope i sveta, poredeći današnje prilike sa onima iz predvečerja Drugog svetskog rata. „Mi živimo sada u izvesnoj 1936/37, tu smo negde, i to je jako opasno, plašim se za budućnost Evrope i sveta“, kaže Martinov. Više na www.radar.rs

Poslednja ovosezonska epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije razgovarali (opet) o litijumu, Brnabićkinoj vili i o napadu tabloida na naša dva div-junaka. Gost je predsednik NUNS, Željko Bodrožić. Kako se ređaju napadi na novinare, Bodrožić bi mogao da bude gost svake srede. Predsednik NUNS govorio je otvoreno i bez pardona (po čemu je i poznat) o situaciji u kojoj se nalaze naši novinari, ali i o uzrocima i posledicama te situacije. Govorio je, dakle, o celokupnoj situaciji u zemlji, koja je temelj za šikaniranje nezavisnih kritičih glasova, ali je na koncu ispoljio zavidnu dozu optimizma kad je reč o budućnosti Srbije. U Magarećem kutku videćete bizona. DLZ, samo na našem portalu.

U četvrtoj epizodi Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem, autor je otišao u Oksford gde je posetio profesora antropologije Marka Gudejla. Povod za razgovor predstavlja ponovno aktiviranje planova Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji, pošto je prof. Gudejl proveo četiri godine istražujući kako se Bolivija – država sa najvećim rezervama litijuma na svetu – suočava sa pitanjima koja su sada pokrenuta i u Srbiji. Pre svega, da li treba pristupiti rudarenju litijuma i kakve su moguće posledice tog izbora. Iako Bolivija i dalje nije započela industrijsku proizvodnju litijum karbonata (planiranog finalnog proizvoda Rio Tintovog rudnika), još 2017. godine je osnovala državno litijumsko preduzeće, koje ostvaruje saradnju sa stranim kompanijama. „To je veoma različit pristup od uobičajenog izdavanja dozvole stranim kompanijama da vrše eksploataciju za određenu naknadu, koje onda iznose profit u inostranstvo. To što sada rade sa litijumom, prethodno su uradili sa prirodnim gasom, kada su 2006. godine nacionalizovali naftnu i gasnu industriju – što je bio prvi potez Eva Moralesa nakon što je izabran za predsednika. U narednih desetak godina, Bolivija je tako zaradila milijarde dolara i uspela je da dobar deo tih prihoda preraspodeli kroz socijalna davanja. Osnovali su nove fondove za trudnice, za studente... U Srbiji imate veoma drugačiji slučaj. Najveći deo profita ići će anglo-australijskoj kompaniji Rio Tinto, a ne narodu Srbije“, ukazao je Gudejl. I dodao da, budući da se sedišta Rio Tinta nalaze u Londonu i Melburnu, to znači da novac neće čak završiti ni u EU. Ali postoje drugačiji ekonomski, kao i geopolitički razlozi zbog kojih je Evropa stala iza projekta – najveći evropski proizvođači automobila su najavili da će se prebaciti na proizvodnju električnih vozila, međutim, trenutno baterije za njih moraju da uvoze, pre svega iz Kine koja dominira tržištem. Zato, konstatuje Gudejl, i EU i evropske kompanije očajnički traže način da proizvode baterije na tlu Evrope. A to znači i da žele da se razreši politički konflikt koji je nastao u predelu Jadra, kako bi mogli da tamo počnu da proizvode litijum. „Ono što slučaj Jadra čini neobičnim, čak i u globalnom kontekstu, jeste činjenica da je planiran u naseljenoj, poljoprivrednoj oblasti. Što nije ni nalik rudnicima litijuma u Zapadnoj Australiji, koji i dalje proizvode najveću količinu litijuma na svetu, a koji se nalaze u pustinjskoj oblasti. Poenta je da će to biti veoma jedinstven projekat, sproveden od strane kompanije koja nema rudnik litijuma nigde u svetu. Što znači da je mnogo toga eksperimentalno i postoje mnoga neodgovorena pitanja. Ali ono na koje mislim da već možemo da odgvorimo jeste da li će projekat naneti nepopravljivu štetu životnoj sredini? Mislim da je odgovor: aposlutno da“, kaže profesor Gudejl. Gudejl je zaključio da se na neki način od građana u dolini Jadra, ako ne i cele Srbije, u ovom slučaju traži da se žrtvuju zarad dobrobiti Evrope, a glavno pitanje je da li je ta žrtva uopšte vredna.

U desetoj epizodi Radar Foruma stavove su ukrstili advokati Sead Spahović i Novak Lukić koji su pokušali da proniknu u kompleksne i često kontroverzne teme koje su oblikovale ratnu istoriju Balkana. U svojoj karijeri, Lukić je bio branilac u nekoliko visokoprofilnih slučajeva pred sudom u Hagu, uključujući i slučaj Momčila Perišića, bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije.​ S druge strane, Spahović, kao renomirani advokat, je aktivno učestvovao u brojnim slučajevima vezanim za ratne zločine, te je poznat po svojim stavovima i javnim nastupima koji se bave pitanjima negiranja genocida. Spahović je provocirao debatu pitanjem o legalitetu i legitimnosti Haškog tribunala navodeći da su sve vlade, i Miloševićeva i Koštuničina, sarađivale sa sudom, što Lukić nije osporio navodeći da za njega legitimitet nije upitan, jer nije ni za državu Srbiju. Domaćin je dalje hteo da razjasni tumačenje presude Međunarodnog suda pravde o Srebrenici u kontekstu često zloupotrebljavanog termina „genocidan narod“. „Izgleda ima nekih koji su tako protumačili. Apsolutno se nijednom rečju nigde ne pominje, uopšte pojam genocidan narod ne postoji. Postoji nešto što se korsti često kao „genocidna politika“, problem je genocidne države koja se ovde pominje u nekoj ravni Republike Srpske, da će onda Republika Srpska biti proglašena genocidnom republikom, a to je apsolutno protiv onoga što je sadržaj presude. MSP je rekao u svojoj presudi, posebno analizirajući taj prvi period, do Srebrenice, da nema nijedna, ni odluka, niti dokaz koji ukazuje na postojanje genocidne namere bilo kog lica iz vlasti Republike Srpske u tom periodu. Čak citiraju čuvenu odluku od šest strateških ciljeva Republike Srpske ‘92. godine. Znači, eksplicitno su rekli da Republika Srpska nije zasnovana kao genocidna tvorevina, a opet jasno poručili da su određeni članovi Glavnog štaba Vojske Republike Srpske izvršili genocid i onda posle iz toga proizilazi odgovornost države za konvenciju o genocidu, to je drugi deo priče“. Sead se nadovezao pitanjem „šta je problem da to postane javna istina, zašto se stalno pumpa ta priča i ta paranoja, šta je osnov, odakle to dolazi?“. „Iz želje da se stvori neprijatelj“, dodao je Lukić. Više na www.radar.rs

U prvoj epizodi Radar Foruma u kojoj je izazivač Sead Spahović, ugledni beogradski advokat, gost je bio Vladimir Gajić, pravnik i predsednik Nardone stranke. Epizoda je donela uzbudljivu i na momente oštru diskusiju dvojice istaknutih pravnih stručnjaka koji se, uprkos istoj vokaciji, ideološki gotovo potpuno mimoilaze. Vladimir Gajić, istakao je da posleratni nacionalisti nisu „istinski nacionalisti“, odnosno da sebe ne može svrstati u, kako kaže, komunističke nacionaliste. „Ja Ćosića ne priznajem za nacionalistu, znači, ja te komunističke nacionaliste ne stavljam na stranu kojoj pripadam. Ova strana kojoj ja pripadam, to je recimo Bora Pekić, to je bio Crnjanski, takvih ljudi više nema, a podsetiću ovde – Đinđić, koga ovi naši takozvani drugosrbijanci vole da svojataju kao svog lidera, je puno puta govorio izvanredne političke ocene. Jedanput je rekao govoreći o srpskom narodu: dve najveće srpske greške su ideologija jugoslovenstva i ideologija komunizma. Moja dilema je zašto se komunizam lako primio kod pravoslavaca, a nije kod katolika ili protestanata", kaže Gajić. S druge strane, Spahović je istakao da je i jugoslovenski komunizam počivao na ideji većinskog naroda. „Tako neki gledaju i na Jugoslaviju, na ideju Jugoslavije kako je Srbi doživljavaju, kao da su svi drugi podstanari u toj Jugoslaviji“, kaže Spahović. Za Gajića je paradoksalno to što „Zapad danas podržava legate Lenjina, Staljina i Tita u rešavanju nacionalnih pitanja“, na šta Spahović uzvraća „a je l‘ paradoksalno to što antikomunisti u Srbiji podržavaju KGB špijuna Putina?“. „Ceo zapadni svet je smatrao da je rušenjem Berlinskog zida srušen komunizam, da se došlo do kraja istorije, a vidiš da nije, daleko je od toga. Šta se ispostavilo - nije problem Zapada bilo to što su oni bili u ideološkom sukobu protiv Sovjetskog Saveza, nego je problem Rusija. Svejedno je da li je u Rusiji car, da li je Staljin, da li je Putin, to je jedan neprijateljski pristup koji ima kontinuitet hiljadu godina, a ne ovih 20-30. Jer dok je bio Jeljcin, dok se razvaljivala ona Rusija u tom ekonomskom smislu, dok je Zapad imao svoje ekonomske interese u Rusiji, nikakav problem nije bio“, dodao je Gajić. „Sve što si rekao potpisao bi Dobrica Ćosić da ustane iz groba, i Dobrica Ćosić i Šešelj. Ta tvoja romantična priča o toj Srbiji, koja je velika, koju su uništili komunisti, to je jedna priča koju su pričali i Šešelj i Ćosić i ovi njihovi današnji sledbenici“, nadovezao se Spahović. Advokat Spahović je podsetio da su Rusi, uprkos osećanju koje u Srbiji preovlađuje, Srbe koristili za sopstvene interese. „Milošević nije priznao poraz 2000. godine sve dok nije došao Igor Ivanov, a to se ovde stalno zaboravlja. Znači, kad je došao Igor Ivanov i doveo Koštunicu, onda se Milošević povukao. Prema tome, to nisu uradili Amerikanci, to nije uradio truli Zapad, to su uradili Rusi. Rusi su koristili Srbe u svim ratovima da ginu, naročito protiv Turske. Napumpaju, gurnu ih, izginu ljudi." Dva pravnika na kraju su uspela da se slože da Srbija ima dobar pravni poredak, ali da se on ne primenjuje. „Demokratija nije naš kulturni model“, saglasni su Spahović i Gajić. Više na radar.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarkom i autorkom emisije "Da sam ja neko", Radom Đurić. Rada je govorila o načinima na koje su mediji postali rasadnici sadržaja koji nas kontinuirano uznemiruju, o uticaju koji to sve ostavlja na ljude, posebno na mlađe generacije među kojima je sve više ljudi koji su se saživeli sa tinjajućim osećajem nemira. Kako je sama rekla: "Prestali smo da čujemo sebe, pa ne čujemo ni druge. Onda dođemo u situaciju da smo uznemireni i kad nam se događaju lepe stvari. Rada je govorila i o svom pristupu novinarstvu, za koje je uvek verovala da može i treba da menja svet nabolje, o ratovima o kojima tvitujemo, o empatiji bez koje smo izgubljeni, o pronalaženju ljudi u koje verujemo i buđenju unutrašnjeg mira. Pred vama je topao i poučan razgovor sa legendom domaćeg novinarstva.

Još malo pa će vanredni parlamentarni izbori, ali pre njih nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao". Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije vredno radili na svojoj disertaciji iz kopanja litijuma, izanalizirali su predizbornu situaciju u Americi, a pozdravili su stavljanje demokratije i ljudska prava u Srbiji pod nemačku kontrolu. Gost je ekološki ratnik iz Gornjih Nedeljica, Zlatko Kokanović. On je, ekskluzivno za DLZ, prepričao detalje svoje borbe, kako gleda na "Šolcov" samit, ali i da li veruje režimu. Intervju koji morate pogledati, u sklopu priprema za ono što će se u Srbiji dešavati od 10. avgusta. U Magarećem kutku videćete kako pljušte "elitni" šamari. DLZ, samo na našem portalu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi integriteta, kreativnosti i kritičkog mišljenja sa čuvenim karikaturistom, Predragom Koraksićem Koraksom. Koraks, koji i u desetoj deceniji ažurno prati politička dešavanja i dalje radeći punom parom, govorio je o vrednostima koje je stekao još u detinjstvu, tokom Drugog svetskog rata, o načinima na koje uspeva da neprekidno prati vesti, a da ga to ne preplavi i ne pokosi, kao i o snazi karikature kao forme koja je tu da onima koji su oholi vrati poniznost, a i da one koji nemaju smisla za humor ostavi bez teksta.

Najpoznatija srpska karatistkinja, svetska i evropska vicešampionka, ali i pravnica, pijanistkinja, pesnikinja, Tanja Petrović, majka dvoje dece Tare i Mateje, duže od 20 godina priprema za život i svet, svoju, i svu decu koja prolaze njenu školu karatea, kroz borilačke veštine, učenje discipline, poštovanja, uz neizmerno negovanje ljubavi prema sportu. Svet virtuelnog, mobilni telefoni, igrice, internet, zatvaraju decu u četiri zida i odvlače ih od parka, igrališta, fizičkih aktivnosti, sporta, a posledice su deca sa motoričkim problemima, nedostatkom samopouzdanja, prijatelja, volje za životom, priča naša gošća. Osim sportista koji moraju biti i pedagozi, ako treniraju decu, roditelji su najvažnija karika, jer oni svojim modelom pokazuju, uče dete da voli sport, da izađe napolje, da se druži, takmiči, postiže uspehe. „Moja Tara imala je šest meseci kada sam je na leđima nosila na proteste tokom bombardovanja, a na rancu bila nalepljena meta. Učila sam ih borbenom duhu od prvog dana života, ali i avanturi, sportu, pokretu. Svuda su išli sa mnom i gledali kako ja to radim, pratili su me. Karate je sastavni deo njihovog života, zbog čega sam presrećna“, priča Tanja. Decu ne treba forsirati na sport, ali ona će sama razviti volju, ako su naučena da tako žive od malih nogu, ako su ih vozili na bicikli, izvodili napolje, sa njima trčali, plivali, skakali u vodu, peli se na drvo. „Meni je mobilni telefon zamena za život, rekao mi je dečak na našem kampu, dok je učestvovao u trci koju smo organizovali. Pitala sam ga kako mu je, da li mu se sviđaju aktivnosti i da li je pomislio na telefon, i to je odgovorio“, kaže Tanja. Deca u današnje vreme su u daleko težem položaju nego što smo bili mi, smatra ona. Oni su nesigurni, uplašeni, roditelji na njih projektuju svoje strahove, misli, osećaje, ne puštaju ih, ne daju im slobodu, pa čak su i dečja igrališta opasana ogradom, a na tlu je mekana podloga, da se ne povrede. „Treba da nauče da se povrede, pa da izbegnu udarac, da osete sve, da istražuju, da su lakomisleni, slobodni, jer deca su, detinjstvo je vreme za to. To pruža park, ulica. Nekad smo svi hteli prvo da budemo šampioni ulice u nekom sportu, a onda se probudi i želja za postoljem na Olimpijadi i prvenstvima“, naglašava Tanja. Ona objašnjava kako deci približiti sport i privoleti ih da treniraju, a i kako treneri uspevaju da dopru do današnje dece. Upozorava na posledice preteranog korišćenja mobilnih telefona kod dece i zamene parka sa četiri zida. Opisuje takođe razliku između načina života dece danas i pre 20, 30 godina. Tanja nas uči osnovnim načelima sporta i života, koje polaznici njene škole svakodnevno ponavljaju, a kojima je naučila i svoju decu. Ona objašnjava i zašto je u sportu važna uloga roditelja, a i kako je sama uspela u ulozi majke. Deca koja su prošla sportsko udruženje „Nippon“ i njihove kampove, treninge karatea, naučila su mnogo od Tanje, mnogi su bili sa njom u školskom uzrastu, a danas joj dovode svoju decu. Dok ih je učila borbi, samopoštovanju, disciplini, priznaje da je i ona od njih naučila najvažniju osobinu ratnika, borca. Naučili su je – strpljenju.

Evo najnovije epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije izvinjavali Trampu zbog ponašanja srpskog režima, divili se Čaletovom talentu za hiperodvratnost, a uz blagu euforiju dočekali su najave da će Srbija jednog lepog dana postati rudnik ekologije. Gost je državni neprijatelj broj 1, Srđan Škoro. Škoro je detaljno opisao kako je biti na meti režimskih medija, svih režimskih političara, te lokalnih kulturnoumetničkih društava, odakle je stizala podrška neugroženom detetu Danilu. On otkriva kako mu je dok šeta beogradskim ulicama, ali i svoju teoriju zbog čega režim ovako divljački disciplinuje građane i maltretira kritičare. U Magarećem kutku ćete saznati šta sve simbolizuju sardine. DLZ, samo na našem portalu!

Na Vuka su čekali sedam godina, priča u novoj Mamazjaniji, umetnica, čelistkinja, pevačica, kako sama kaže „izvođač radova u kulturi“, a pre svega mama jednog dečaka, Tijana Dapčević, koja otkriva kako izgleda život u njenoj umetničkoj porodici, u kojoj je razgovor o svemu jedino pravilo. Tijana potiče iz muzičke porodice, a ljubav prema ovoj vrsti umetnosti prenela je i na sina Vuka, tačnije, on se zaljubio u klavir, u note, melodije, a danas pravi svoju muziku, koja, kako njegova ponosna mama kaže, ove prostore tek treba da osvoji. „Išao je sa mnom na koncert fank muzike, a prethodno me je pitao da li je to ‘fonk‘? U pitanju je vrsta muzike koju on pravi i koja je u svetu jako popularna i odlično mu ide, ali mama mu je pokazala i šta je ‚fank‘ i dopalo mu se, a ja sam bila oduševljena što sam sa sinom otišla na koncert“, ispričala je Tijana. Vreme brzo prolazi, a deca rastu, što mnogi roditelji pored obaveza, dva, tri posla ne stignu ni da primete, a naša gošća apeluje da se sa decom radi, da sa njima razgovaramo, provodimo što više vremena, jer ako ih ispustimo u periodu odrastanja, posle je to teško ispraviti. „Sa Vukom idem u duge šetnje, u bioskop, pozorište, pričamo o svemu, iako se sad malo više poverava tati, od kako je zagazio u pubertet. Naporno je naći vreme za sve, ali sad je to jedino važno, moramo se baviti decom, jer ako mi to ne uradimo preuzeće ih društvene mreže, Instagram, TikTok i ostalo, a to ne želimo“, naglašava Tijana. Vuk u kući ima model zaposlenih roditelja, koji sa njim pričaju, vode ga na nastupe, koncerte, uvode ga u svoj svet, a kako on sa njima raste, tako se oni uz njega menjaju na bolje. „Naučio me je da stabilnije stojim na sopstvenim nogama. Kao majka sam uspela samo zahvaljujući bezrezervnoj podršci supruga, a u suprotnom mislim da ne bih izdržala“, uz osmeh priča Tijana. Naša gošća opisala nam je na koji način njen suprug i ona vaspitavaju sina Vuka, koji je izrastao u samosvesnog, odgovornog i zrelog tinejdžera. Ona nam opisuje i kako izgleda njena i Vukova svađa, ali i kako je odlučio da se bavi muzikom i šta joj je tada rekao. U našem razgovoru, Tijana se prisetila perioda kad je bila najviše zabrinuta za Vuka, ali i kad je postala svesna da je odrastao. Opisala nam je i kako je uspela da se izbori sa Vukom dok je bio beba, sa njegovim odrastanjem uz paralelni rad na albumima, koncertima, muzici, a i objasnila zašto u njenoj i Milanovoj kući nema „tepiha“. Iako o svemu razgovaraju i postoji puno poverenje između Vuka i njegovih roditelja, Tijana naglašava da sina već puštaju da izlazi u grad, ali vraćanje pre ponoći je još uvek obavezno. Pored sve slobode u ponašanju i umetničkog duha, koji neguju i koji su preneli na dete, naša gošća ističe da su granice obavezne, kao i pravila ponašanja, kojih se ne pridržava samo dete, već i oni, odrasli.

U osmoj epizodi Radar Foruma, ujedno i poslednjoj u kojoj je izazivač Jovo Bakić, sociolog, gost je bio advokat Božo Prelević, a razgovorom su pokušali da osvetle veze između organizovanog kriminala i političkih struktura. Prelević ističe da organizovani kriminal nikada nije centralna figura problema, već da je to uvek politički establišment koji ne radi na njegovom suzbijanju. On napominje da je do eskalacije došlo devedesetih, prvo kroz šverc tokom sankcija, a kasnije i spornim privatizacijama onog što je opljačkano. “Paralelno se privatizuju i neki mediji i mi tu dobijamo nesumnjivu laž kao informaciju, dobijamo huškanje na rat kao deo medijskog zanata, dobijamo objašnjenje buduće nesreće kao dobrobiti, uvodimo crkvu u život Srba kao komunisti i kao krimosi i preko kriminalnih medija”, kaže Prelević napominjući da je naredna vlast propustila da sprovede zakon o lustraciji što je, između ostalog, rezultiralo i ubistvom premijera Zorana Đinđića. Prelević otkriva i da su u prikupljanju novca za osnivanje “velike političke stranke” 2012. učestvovali ljudi sa poternica i sa optužnicama pred Specijalnim sudom. “Tu se za početni kapital skupilo više od 33 miliona evra. Tako je formirana jedna nova grupacija i niko od tih ljudi koji su dali pare nije bio suđen - nekima su zastarele, nekima zatvorene, neki su oslobođeni, a neki na kraju nisu ni gonjeni jer je odustao tužilac. Tako se formira grupacija koja ima značajan upliv u politička dešavanja, pa i u kadrovsku politiku. Ta maligna simbioza obuhvata finansije, medije, silu i kontrolu službe bezbednosti. To je kvartet koji uništava jednu zemlju. Ta naša nečastitost, ta naša prostitucija će dovesti do nestajanja Srba na ovim prostorima jer bez etike i morala nijedna nacija nije opstala”, dodaje Prelević. On kaže da je ovih dana usvojen i zakon po kome se produžava tajnost dokumenata, te da se to “ne radi zato što ćete vi da radite po zakonu”. Bakić je kao primer naveo i Veljka Belivuka napominjući da se “stvari ne dešavaju bez blagoslova velikih sila”. “To je grupa koja je obezbeđivala inauguraciju nepomenika 2017. Ta grupa je bila poznata po prebijanju navijača Partizana, dakle, osnovana je sa idejom disciplinovanja Južne tribine. Ali, ono što je važno jeste da su ti ljudi bili nesumnjivo iz kriminalnog miljea, a da su onda zbog dostave stranih službi morali da budu uhapšeni, pa nam je nepomenik sam pričao o tim neljudima, o mlevenju ljudskog mesa na toj nesretnoj televiziji. Sve to je jedan najodvratniji rijaliti koji najmoćniji ljudi u ovoj zemlji priređuju”, rekao je Bakić. Svoje vođenje Radar Foruma Bakić je završio rečima – vidimo se na ulici. Sve epizode Radar Foruma gledajte na sajtu Radar.rs, Jutjubu i televiziji N1

Čuvena psihoterapeutkinja, magistar psiho-socijalnog rada, osnivačica izdavačke kuće „Harfa“ i istoimene privatne škole, majka troje dece, Irena Orlović, sukobila je tradicionalno sa modernim roditeljstvom, pokrenula pitanja odnosa u porodici i njihovog uticaja na decu, kao i ranog razvoja, trauma iz detinjstva i promena koje su uvek moguće. Naša gošća duboku traumu, koju je doživela nakon rođenja ćerkice Matee, pretočila je u snagu i borbu koja nikad ne prestaje. Matea je rođena sa kardiološkim problemom, sa pola srca, a potom je nakon operacije, koja je ubrzo usledila, dobila i neurološke smetnje, zbog kojih danas ne čuje i ne govori. Ogromna bol i težina sa kojom su se Irena i njena porodica tada suočili, doneli su nešto neverovatno – veliki uspeh na polju učenja o razvoju dece, što je pre svega značilo Matei, koja je danas srećno dete, kako kaže Irena, čak najsrećnija u kući. „Naši prijatelji ne dolaze mene da vide, nego Mateu. Ona je njima svima uzor. Njena radost oko sitnica, malih stvari, koje ostali ni ne primete, je očaravajuća. Ona ume da se raduje, da tu radost širi na sve oko sebe. Radom, učenjem, istraživanjem, obilaskom najeminentnijih ustanova, uspeli smo da dovedemo Mateu u stanje da bude samostalna, i nikad je nismo gledali kao osobu sa smetnjama, niti na nas kao na roditelje bolesnog deteta“, priča Irena. Iz ličnog, ali i profesionalnog iskustva, Irena objašnjava koliko je važan rani razvoj, traume u najranijem detinjstvu i kakav uticaj imaju na dete, koje postaje odrasla osoba. Razvoj dečjeg uma traje do 25. godine i sve je podložno promenama. „Kao kad odlučite da promenite sav nameštaj u kući, da sve izbacite i kupite novo, tako je i sa umom. Ako postoje nagomilani problemi, nezadovoljstvo, anksioznost i osoba sve želi da uradi ispočetka, to je moguće, nije lako, ali je izvodljivo. Važno je takođe znati kako traumu pretvoriti u nešto korisno, kao i iz nje izvući snagu“, objašnjava Irena. Odnosi između roditelja i njihova komunikacija sa detetom su od ključnog značaja za rast i razvoj. „Ako su ti roditelji u lošim odnosima, ako dete ne vidi razumevanje ili koristan konflikt, onda je to za njega kao da se ruši kuća, kao da mu krov pada na glavu, a dete ne može da živi u pola kuće. Iz tog razloga veoma je važno gledati sa kim ćete imati dete. Za roditeljstvo se treba pripremiti i nije čudno ako neko uči o roditeljstvu, a da još deteta nema ni u stomaku“, kaže Irena. Irena nam objašnjava šta znači srećno detinjstvo, kako se razvija dečji um i zašto su odnosi među roditeljima najvažniji za dete. Ukazuje na brojne probleme u odnosima roditelja i naglašava da je važno gledati sa kim ćete imati dete, takođe objašnjava kako roditelj treba da komunicira sa detetom, a da ga ono razume. Irena opisuje na koji način postavljati granice u vaspitanju dece, koje su neophodne, i otkriva zašto je učenje po modelu najdominantniji vid podizanja deteta. Rad sa ćerkom Mateom doveo je i do otvaranja privatne škole „Harfa“, u kojoj nema ocena. Irena govori o značaju koji škola ima na decu i o batinama koje su nekada smatrane uobičajenom metodom vaspitanja, kako kod kuće, tako i u školi. Međutim, na njih se danas gleda kao na zlostavljanje, a tako će se, prema njenom mišljenju, gledati i na ocene za 50 ili 100 godina.

U okrepljujućem intervjuu za Radar, Vesna Goldsvorti, svetski poznata i priznata srpsko-britanska spisateljica, je govorila o međusobnim odnosima Balkana i Evrope i kroz prizmu svoje knjige Izmišljanje Ruritanije: Imperijalizam mašte koja, između ostalog, istražuje kako je izmišljena zemlja u britanskom imaginarijumu postala simbol za izmeštenu projekciju civilizacijskih strahova i nada. Goldsvorti deli svoje uvide o paradoksima evropskog identiteta i Balkana i primećuje da se Balkan često spominje samo u kontekstu ratova, dok se u miru zaboravlja. „Britanija ima lep i čudan običaj da Srbe gura u Evropu, a sama je iz Evrope izašla. Pomažu nam. Ne znam da li da to kažem ironično ili ne. Kad se glasalo povodom Bregzita, u sebi sam dva dana sučeljavala argumente. Zato mi i prija kad ovde vidim nefiltrirana mišljenja. Jer, prostor za diskusiju u britanskim listovima koje čitam ne postoji. Sada u Britaniji živi 600.000 Rumuna i ne znam koliko stotina hiljada Bugara. Sada svi znaju da Sofija i Budimpešta nisu Beograd, nego da je Beograd prestonica nekih ratobornih Srba“, rekla je Goldsvorti u razgovoru sa našim novinarem Stefanom Slavkovićem.