nova.rs

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" uletela je u vaš život! U njenom prvom delu Nenad Kulačin i Marko Vidojković proučavali su koliko je crvene farbe dovoljno da bi novosadski trg ostao crven, usvojili su predsedničku usmenu odluku da ćete biti krivi ako vas naprednjak nasadi na haubu, osudili su Čelu jer ne zna u koje mu odeljenje ide sin, a sa osrednjim uzbuđenjem dočekali su nove, već viđene sukobe na Kosovu, ali sad na malo drugačiji način. Gošća u ovoj epizodi televizijska i radijska megazvezda, aktivistkinja i ulični kontrolor rada Informera, Dubravka Duca Marković! U razgovoru koji nije ličio ni na jedan prethodni razgovaralo se o svemu - od odbrane starog savskog mosta, preko visine penzija i neizbežnog Bajage, sve do toga ko je sve ružan na našoj javnoj sceni i zašto je to jedan od glavnih aduta za uspeh u Srbiji. Uz mnoštvo anegdota iz svoje epohalne karijere, Duca je sebi obezbedila titulu gošće kakvu DLZ nikada nije imao, niti će. Osim kada dođe ponovo. U Magarećem kutku možete videti koliko je Jovana Jeremić niža od puške Hekler i Koh, koja nije isti model kojim je ubijen Đinđić ali liči (momci su dobili naređenje da se to napiše na ovom mestu, usled njihovog nepoznavanja opreme za ubijanje). DLZ, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi potrebe za slobodom, sa Nikolom Ristićem, stručnjakom za digitalne komunikacije i aktivistom grupe mladih "SviĆe". Nikola je govorio o protestima s porukom "Krvave su vam ruke", o svemu što su on i njegovi saborci doživljavali u kontaktu sa policijom, o pritvorima, ali i o mladosti i životu koji se dešava paralelno sa ovim protestima, a i protestima koji su se dešavali proteklih godina. Kako je objasnio, Nikola je do sada bio tri puta privođen na razgovor u BIA. On i njegovi prijatelji su doživljavali svašta, od razgovora za koje i sami policajci kažu da ne znaju čemu služe, preko maltene otmica bez objašnjenja i pritvora. Nikola je govorio o njegovom utisku o stanju u policiji, među ljudima na ulici, ali i o onima koji ostaju kod kuće.

Uvođenje digitalnog sveta u nastavu, korišćenje društvenih mreža kao pomoć u predavanju, ključni su ako nastavnici žele da njihov čas današnjim đacima bude zanimljiv i da nešto nauče, smatra jedna od omiljenih nastavnica srpskog, višestruko nagrađivana za svoj rad i proglašena za najboljeg onlajn predavača tokom pandemije, Anđelka Petrović, koju šira javnost zna sa Instagram profila „Just srpski“. Naša gošća, iz ličnog iskustva, objašnjava da današnja deca vole školu, ali da im nastavu i gradivo, koje često nije prilagođeno njihovom uzrastu, treba učiniti zabavnim. „Deca se danas snalaze u digitalnom svetu i to je nešto što svi poznaju, što im je blisko. Nažalost, ne možemo isto reći za većinu lektira koje po programu treba da čitaju ili gradiva u drugim predmetima. Međutim, ako uklopite moderno, tehnologiju, mreže i nastavu u učenje protokolarnog gradiva, imaćete dobitnu kombinaciju, koja će decu motivisati da steknu znanje“, priča Anđelka, čija su dva časa nagrađena upravo kada je spojila gradivo sa internetom i društvenim mrežama. Odnos nastavnika i škole prema učenicima, međutim, zavisi od mnogo faktora, a među njima su najvažniji roditelji, koji često ne razumeu novine u predavanju i pristup pojedinih nastavnika. „Desilo se da sam pokušala da uvedem neke novine u moju školu, ali je to naišlo na negodovanje samo dva roditelja, dok ostali nisu uopšte reagovali, samo su ćutali. Ljudi kao da se plaše modernizacije, čak i kad je ona dobra i kad je jasno da će imati pozitivan efekat na njihovu decu“, kaže naša gošća, koja predaje srpski malim prirodnjacima u Matematičkoj gimnaziji. Nastavnici moraju da shvate da je škola „živi organizam“, i da ne mora sve, uvek, da ide po planu i programu. Takođe treba da idu u korak sa vremenom, inače gube autoritet kod dece, čemu mnogi roditelji često doprinose, smatra ona. „Mi u školi ne smemo da podrivamo autoritet roditelja ma kakvi oni bili, ali isto tako oni ne bi trebalo to da rade kad su nastavnici u pitanju. Međutim, jasno je da mnogi nipodaštavaju nastavnike pred decom, a to je jedan od razloga zašto se gubi autoritet u školi“, kaže Anđelka. Učenicima je potrebna podrška i pomoć, posebno onima koji je nemaju kod kuće, a željni su znanja i pažnje. „Ima dece koja neće da pišu. Nikad nemaju svesku i olovku, kažu da slušaju i pamte, što je, naravno, nemoguće. Zato su upravo najveći izazov učenici koji beže od učenja, misle da već sve znaju, kad takvog đaka ‚spustite na zemlju‘ i stimulišete ga da stekne znanje je zaista veliki uspeh“, kaže Anđelka. Učenici ažurno prate Instagram profil svoje nastavnice, daju joj savete, predloge, upućuju kritike i ponosni su na nju. „Prate sve što radim, pa tako znaju i šta mi se dešava u životu. Trčala sam nedavno polumaraton, pa kad sam došla u školu, odmah su se skupili oko mene i uglas pitali ‚gde je medalja?‘ i ‚kako sam mogla da dođem na posao bez nje?‘“, uz osmeh priča Anđelka.

Bojan Pajtić, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, ugostio je u devetnaestoj epizodi Radar Foruma Gorana Ješića, nekadašnjeg potpredsednika pokrajinske Vlade, koji je nedavno pušten iz pritvora zbog učešća na demonstracijama 5. novembra u Novom Sadu organizovanih zbog pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Pajtić je nastojao na početku razgovora da od Ješića dobije konkretnije odgovore kako će izgledati njegov najavljeni povratak u politiku. "Kakav će biti format to sad zavisi od dosta ljudi sa kojima treba da se razgovara, između ostalih ja mislim da si ti jedan od prvih sa kojim treba da se razgovara, i ekipu negde znamo i mislim da bi to trebalo da bude ideološka organizacija za razliku od svih ostalih, negde leva, socijal-demokratska, ali to sad treba da ostavimo na stranu. Glavna tema su ova deca koja su i dalje u pritvoru. A uz to imamo Vesića koji se dobrovoljno predaje dramatičnom izjavom policiji i pravosuđu, a posle četiri sata ide u štrajk glađu", rekao je Ješić. Sagovornici su se dotakli i slučaja Ilije Kostića kojeg su policajci brutalno pretukli zbog čega je morao da bude i operisan. "BIA se znači bavi organizatorom studentskih protesta koji šetaju i farbaju asfalt, policija se bavi time da tuče čoveka od 74 godine sa demonstracija, Tužilaštvo u Novom Sadu se bavi time da vrati Ješića, Bačulova i Relju nazad u pritvor, a onda im pod nosom dođe Europol policija i uhapsi najvažnijeg direktora preduzeća sa osam kilograma kokaina. To je poraz ove države", dodao je Ješić. Domaćin Radar Foruma nadovezao se da su informacije počele da cure iz same policije navodeći da ljudi u raznim službama ne žele da učestvuju u prikrivanju bilo čije krivice. "Ja kada sam javio na Tviteru lokacije pred najveći protest u Novom Sadu nekoliko sati ranije, to su sve policijski izvori. Dakle, ono što je problem je to što je i policajcima, velikom broju njih, muka, bljuje im se od ideje da ti ne vidiš gde se završava mafija, a gde počinje država", kaže Pajtić. U nastavku razgovora Goran Ješić opisivao je i kako su izgledali pritvorski dani, a sagovornici su razložili i na koji način funkcioniše korupcija u velikim infrastrukturnim projektima, kako su u sve umešana braća Vučić, kao i da se mora aktivirati finansijska inspekcija kako bi se kroz tokove novca razotkrila pljačka naroda.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" stigla je pred publiku! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije analizirali moguće posledice hapšenja Gorana Vesića, merili ko više skiči pod policijskim pendrecima, uživali u skupštinskoj tuči i doživeli transfer blama gledajući kako Čvarak oplakuje Baobaba gledajući u dekolte Jovane Jeremić. Gost u ovoj epizodi je pisac, vizuelni umetnik, profesor i aktivista, koji je došao u studio pravo s odbrane starog savskog mosta, Dejan Atanacković! Objektivni i oštri Atanacković komentarisao je za DLZ izopačenu situaciju u srpskom društvu, pozivajući na apsolutno jedinstvo u borbi za povratak demokratije u Srbiju. On je analizirao šta je sve potrebno da bi Beograd ponikao iz pepela u koji su ga naprednjaci pretvorili, a za Beogradom i ostatak zemlje. U Magarećem kutku saznaćete šta ne smete da radite da ne bi postali kao Era Ojdanić.

Nova epizoda podcasta "Snaga uma" je pred vama i donosi razgovor o snazi suptilnosti i razumevanja u vremenu u kom se oseća sveopšta tenzija i potreba za promenama. Gost podcasta "Snaga uma" je digitalni autor Miroslav Živanov, autor stranice "The Dancing is good", koja je stekla ogromnu slavu zahvaljujući jasnim porukama koje su često vrlo snažne, ali takođe i veoma suptilne i ljudske. Miroslav je govorio upravo o toj suptilnosti koja je sušta suprotnost senzacionalizmu.

Prvi ovosezonski večiti derbi pripao je košarkašima Partizana, Crvena zvezda je baš podbacila - zašto? Kako se Andreas Obst "upalio" i oborio rekord sa 11 trojki, zašto su igrači Pariza išli u Estoniju, posle koliko je Teo završio meč Evrolige bez asistencije, zbog čega je Toko Šengelija istinski junak i kad Srbija ide po to zlato na Evrobasketu? O svemu tome smo pričali u 10. epizodi druge sezone podcasta "Pick and roll".

U vreme kad su roditelji današnje dece bili mali, izlivi emocija nisu bili uvek poželjni, ni dozvoljeni na način na koji se dopuštaju danas, priča Nikolina Milosavljević, psihološkinja, psihoterapeutkinja i praktičar terapije igrom, gošća nove Mamazjanije, koja ističe da su tantrumi kod dece iz tog razloga danas izražajniji i da je dobro što je tako. Sa dve, tri godine, a ponekad i u bebećem uzrastu, javljaju se tantrumi, u vidu snažnih izliva emocija. „Kod male dece pojava ljutitih reakcija, plakanje, valjanje po podu, uslovljeno je uglavnom nekim neispunjenim prohtevom. U takvim situacijama roditelj mora da pazi i da sa jedne strane zadrži empatiju, ali da sa druge ne popusti i ne da detetu ono što na taj način zahteva“, objašnjava Nikolina. Iako su pojave tantruma neprijatne na javnim mestima i roditelji se uvek osećaju nemoćno pred detetovim ponašanjem, ispoljavanje osećanja je zdravo i normalno, sve dok dete ne povređuje samo sebe ili okolinu. „Ukoliko je kod kuće i dobije napad besa, može da viče u jastuk ili da udara u zid, ali tako da se ne povredi. Treba naći način za ispoljavanje ovih snažnih emocija, tako da ne ugrozi sebe. Svakako roditelji ne treba da ih suzbijaju, ali ni da popuštaju pred prohtevima“, naglašava Nikolina. U situacijama kada dete ispoljava tantrume, dešava se da roditelj burno reaguje i da detetovo ponašanje samo podstiče i bes odraslih, koji tada često pribegavaju vikanju i batinama. „Oštra reakcija roditelja i njihov bes, pogoršava stanje. Roditelji treba da se spremaju za ovakve momente, da rade vežbe disanja i da duboko dišu kako bi se umirili. Ne mogu smiriti dete, niti ga kontrolisati, ako oni nisu smireni. Kažnjavanje, vika i batine, izazvaće nepoverenje deteta u roditelja, jer u momentima kad detetu treba pomoć, roditelj ga krivi i odbacuje“, priča naša gošća. Ona navodi simptome koji ukazuju na moguć zdravstveni problem, odnosno ozbiljniju dijagnozu koja može izazvati traume i prenaglašene emotivne izlive kod dece, zbog čega je neophodno potražiti stručnu pomoć. Nikolina savetuje roditelje da pred decom ne kriju emocije, jer ona uvek osete kad nešto nije u redu. „Ako se roditelji svađaju, dete i to treba da čuje, ali da je svađa konstruktivna i da se posle toga izvine jedno drugom. U suprotnom dete strahuje od razdvajanja i napuštanja. Takođe, ako je mama ljuta treba to da kaže, ako joj se plače da se isplače i da objasni da joj je tako lakše, pa će i dete biti slobodnije da pokaže svoje emotivno stanje“, zaključuje Nikolina.

Pred vama je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković umalo da poginu koliko je Čela dosadan, primetili su da je predsednik pijan seo za volan i kupio sto pljeskavica i još jednom nisu krili zadovoljstvo reakcijama koje Tonino Picolula izaziva kod srpskog antidržavnog vrha. Gost je neustrašivi novosadski novinar Igor Mihaljević, koji je u noći masovne građanske pogibije u Novom Sadu bez dlake na jeziku tačno opisao šta nam se i zašto dešava.DLZ je sjajna prilika da se upoznate sa našim kolegom, njegovim oštrim jezikom i stavovima za koje treba velika doza hrabrosti da budu javno izrečeni. U Magarećem kutku otkrićete čija je riba bila Čale.

Ulaz-izlaz sistem ulaska u zemlje Evropske unije (EES) možda neće zaživeti jer bi on podrazumevao ogromne gužve na granicama. Prosečno po osobi, zadržavanje bi bilo 15 minuta zbog uzimanja otisaka prstiju, skeniranja lica i kontrole pasoša. Zbog svega toga će ga najverovatnije u maju 2025. zameniti ETIAS sistem ulaska u zemlje Evropske unije, koji podrazumeva elektronsku kontrolu ko, kada i koliko ostaje na teritoriji EU, bez uzimanja biometrijskih podataka na graničnim prelazima. Onlajn prijava će morati da se popuni najmanje 96 sati pre putovanja. Ona podrazumeva unos podataka iz pasoša i isključivo elektronsku uplatu 7 evra preko aplikacije, koju će moći da izvrši i treće lice u vaše ime. Prijava će važiti 3 godine ili do dana važenja pasoša. Oslobođeni plaćanja biće mlađi od 18 i stariji od 70 godina. Ovaj sistem neće se odnositi na građane Srbije koji imaju dozvole boravka u EU po raznim osnovama i za one koji imaju dvojna državljanstva, tj. pasoše neke od zemalja EU. I dalje ostaje ograničenje koje podrazumeva da u periodu od 6 meseci zbirno u svim zemljama EU, boravak ne sme biti duži od 90 dana. Gost: Aleksandar Seničić, direktor YUTA

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarom i direktorom programa N1 Igorom Božićem, o snazi informacija i propagande. Božić je govorio o svojim sećanjima na novinarske redakcije u kojima je radio tokom devedesetih, u vreme kad je policija gasila televizije, kad su se novinari okupljali u stanovima i u bombordovanja. Takođe, govorio je o načinima na koje su mediji gubili kredibilitet, a i preživljavali tokom poslednjih deset i petnaest godina, ali i objasnio kako nam dezinformacije i poluinformacije utiču na svakodnevni život, čak i kad toga nismo svesni.

„Deca su nam porasla i nema više ranog ustajanja, buđenja za školu, pravljenja sendviča, ali ipak dani kad su bile u vrtiću - nedostaju“, pričaju gosti nove Mamazjanije, voditeljka i novinarka Ivana Zarić i glumac Ivan Zarić, roditelji dve, sad već velike, devojčice. Poslovi voditeljke i glumca, bez radnog vremena - od devet do pet, omogućili su Zarićima, kako kažu, da mnogo više kvalitetnog vremena provode sa svojom decom, nego što bi to možda uspeli sa kancelarijskim poslovima. „Uvek smo se dopunjavali i dogovarali ko šta radi, iako poslovi nisu bili podeljeni, nekako je to išlo spontano, ali imali smo dosta vremena za decu, mogli smo da im se posvetimo, što je im je mnogo značilo“, priča Ivana. Dok je starija ćerka bila mala, Ivana se na neko vreme povukla iz javnosti i prestala da radi, kako bi se posvetila porodici. „Nisam htela da ih podižu dadilje, iako smo imali bake i deke, ali bilo mi je važno da mi budemo sa njima u tom periodu ranog razvoja. Kasnije nije bilo lako ni vratiti se na posao, ali ne kajem se zbog te pauze“. U vaspitanju devojčica, koje su danas već velike i imaju 16 i 19 godina, pratili su sopstveni instinkt, nisu slušali savete, niti čitali udžbenike. „Mazili smo ih i davali im ljubavi onoliko koliko nam je to svima bilo potrebno. Spavale su u krevetićima do našeg kreveta, bili smo neko vreme svi u istoj sobi, blizu jedni drugima. Bilo je kasnije perioda da su bežale od poljubaca, zatvarale se u sobu i imale te simptome koje pubertet nosi, ali i danas se družimo i provodimo često slobodno vreme zajedno“, pričaju Zarići. U roditeljstvu je najvažnija mera, da decu ne gušimo, ne kontrolišemo, ali i da ih ne puštamo previše. „Nije lako naći meru, ali ona je neophodna. Takođe, važno je preneti im ljubav i model ponašanja, jer deca prepisuju sve od nas. Oni više gledaju, očima upijaju, nego što slušaju“, kaže Ivan. Najlepše i najbezbrižnije bilo je vreme kad su išle u vrtić, kaže Ivana. „Nedostaje mi taj period. Kasnije, kad su krenule u školu, sve je nekako proletelo. Danas je društvo takvo da se plašite za svoju decu, budućnost je neizvesna, a nama je najvažnije da one, uprkos svemu, ostanu da stoje čvrsto na zemlji i to smo im i rekli više puta. Važno je da ostanu stabilne i da jednog dana pronađu sebi i takvog, stabilnog muškarca, ovako kao što sam ja njihovog tatu“, uz osmeh zaključuje Ivana.

Teški dani se nastavljaju, a svetionik slobode govora, podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", neumorno svetli! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije, nakon čestitke Donaldu Trampu, osvrnuli na protest u Novom Sadu, protest u Beogradu i Vučićev nastup na GO SNS, u kom je pominjao naše kuće i vratove. Nema mnogo boljih gostiju od Marka Šelića Marčela za razgovor o situaciji u kojoj se srpsko društvo trenutno nalazi. Iskusni pisac, muzičar i potpisnik ProGlasa precizno je secirao sve ono što u Srbiji ne valja, od vlasti do opozicije i nazad, zajedno se sa autorima pitajući kuda dalje i kako se izvući iz kanala u kome smo. U Magarećem kutku saznaćete kakve fotke Vučić mrzi.

Pred vama je epizoda podcasta Snaga uma, koja je snimana za prošlu nedelju, ali nije emitovana zbog dana žalosti. Sudija i pisac Miodrag Majić govorio je o osećaju izgubljenog rata za društvene vrednosti, kritičku misao i empatiju, uz osvrt na izgubljene ratove i ratne traume kojima se bavi u svojim romanima, a posebno u svom najnovijem romanu "Pod tuđim suncem". "Kao narod, mi smo se uvek vraćali kad su nas svi otpisali i pravili istorijske veleobrte. Možda u tome pokušavam da pronađem i sada nadu. I domaći i strani zavojevači su nas već otpisali", objasnio je Majić ističući da ipak čuva optimizam, uprkos osećaju poraza koji se često nameće.

Od 1. novembra svi kao društvo nosimo jedan dug. Dug nevinim žrtvama, njihovim porodicama, i onima koji se i dalje bore za život, da iznova zahtevamo odgovornost kako se nijedna nadstrešnica više nikad ne bi obrušila zarad nečijeg dubljeg džepa ili političkog rejtinga. Jer ne radi se više o političkim preferencijama već o pukoj egzistenciji. Istu misao dele Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i njegov prvi gost Đorđe Vukadinović, bivši poslanik i urednik Nove srpske političke misli, koji su otvorili novu sezonu Radar Foruma.

„Nilo nijednih kola, osim naših, a bombe su pretile sa neba“, priča u novoj Mamazjaniji naša gošća Duška Vučinić, šefica službe za odnose sa javnošću i korporativni imidž RTS-a, nekada TV lice Trećeg kanala, novinarka i autorka brojnih emisija, najpoznatija kao komentatorka Evrovizije, danas najponosnija kao mama jednog dvadesetpetogodišnjeg Alekse. U novoj epizodi našeg podkasta, Duška se osvrnula na porođaj koji je bio nezaboravno, ali i traumatično iskustvo, jer je, kako kaže, njen sin odlučio da dođe na svet u vreme kad su na Beograd bacali grafitne bombe. „Vozili smo se kolima do porodilišta. Nikoga nije bilo na putu, a bombe su padale oko nas. Porođena sam na carski rez, a u to vreme bilo je jako rizično uvoditi pacijenta u anesteziju, jer ne znate kad će i gde da padne bomba. Ipak, uspeli smo. Aleksa je rođen!“, sa osmehom priča naša gošća. Duška je kratko radila i kao stjuardesa, a ljubav prema letenju i životu u vazduhu, koja se provlači već dugo u njenoj porodici, prešla je i na Aleksu. „Kada je imao pet godina rekao je da će kad poraste biti pilot. Nismo ga shvatali ozbiljno. Ispostavilo se, međutim, da ga ta želja nije prošla, a da je poziv pilota ljubav za ceo život. Dete koje je rođeno pod avionima, doduše bombarderima, sad se sprema za svoj prvi komercijalni let“, ponosno priča Duška. Navodi da je tokom njegovog odrastanja mnogo radila, ali uvek pronalazila vremena za porodicu i da je velika podrška od strane njenih roditelja i muža, čak i kada je postao bivši, bila dragocena. „Aleksin otac me je čak terao da idem na službena putovanja, onda kad nisam htela da ostavim dete. Ipak, znala sam da ostaje u dobrim rukama. Podrška i pomoć mi je neizmerno značila, mada sam ponekad i sina vodila sa sobom. Kad je imao nepuna dva meseca išao je sa mnom u Aziju, a kada smo radili leti snimanja na moru, moja cela porodica bila je uz mene“, seća se gošća Mamazjanije. I kada je Aleksino vaspitanje i odrastanje u pitanju, uvek je mogla da se osloni na njegovog oca i da zajednički reše svaki problem. Metoda kažnjavanja, batina i sličnih strogih mera, nikada nije dolazila u obzir. „Nisam stroga mama. Bilo je problema dok je odrastao, kao i kod svakog deteta, ali uvek bismo sve stavili na sto, raspravili i zajedno rešili. Sećam se da su Aleksini drugovi voleli da dolaze kod nas, da se okupljaju, što govori da nisam bila opasna mama, ali kažu da sam imala taj neki pogled od kojih bi se zaledili. Ne znam na šta su tačno mislili“, kroz osmeh kaže Duška. Majkama, posebno zaposlenim, neophodna je podrška, ne samo kod kuće, već i na poslu, u kompletnom društvu. „Treba da je sramota sve one poslodavce koji nemaju razumevanje za zaposlene koje su majke, iako su žene jake, mogu sve da izdrže i prežive“, zaključuje Duška.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" uplovila je u vaše živote. Nenad Kulačin i Marko Vidojković posvetili su celu emisiju, pa samim tim i njen ceo prvi deo, pogibiji nevinog sveta na železničkoj stanici u Novom Sadu. Oni su bez uzdržavanja podelili emocije sa gledaocima i dali konstruktivne predloge kako artikulisati građanski bes. Gost u ovoj epizodi je advokat Ivan Ninić. On je oštro govorio o organizovanom kriminalu kome je glava režimski vrh, a dno mu se ne vidi. Ninić je, pored novosadskog horora, govorio i o predloženim izmenama Krivičnog zakonika Srbije, koje su kao iz horora. U Magarećem kutku videćete kako Vesić plače bez suza.

Sva četiri poraza večitih u duplom kolu Evrolige, užasno suđenje i sporni momenti, jedna saga i jedna afera na pomolu, o svemu tome smo pričali u sedmoj epizodi druge sezone podcasta "Pick and roll".

U danu kada se žena porodi, niko joj neće reći da je pored bebe rođena još jedna ona – mama. Knjiga, koja je deo većeg projekta, „Mama, sve je u redu, utorak je u sredu“, bavi se mamom i njenom decom, izazovima, problemima, strahovima, uzbudljivim, nezaboravnim momentima, sa humorističnim crticama, koje se stidljivo provlače između redova punih ljubavi. O nastanku ove knjige pričaju naše gošće, idejni tvorci projekta, Maja Maršićević, producentkinja na televiziji „Una“ i dr Maja Milosavljević, lekar-psihijatar na Institutu za mentalno zdravlje. Odgovornost i briga, idu ruku pod ruku sa roditeljstvom, ali za nalet novih uloga, emocija i život okrenut naopačke, mame niko ne pripremi. Period koji se udobno smestio između trudnoće i roditeljstva, kao da ne postoji, a zapravo je ključan za razvoj jedne majke, ali i njene bebe. „Nema uputstva, ali postoji edukacija. Žena može da se pripremi na to šta je čeka posle porođaja. To je osetljiv period u kojem svaka od nas doživi određene promene. Važno je da znamo da osećanja ne treba da krijemo. Mami mora biti dozvoljeno da ispoljava i tugu, bol, ljutnju, tako će i dete sutra znati da prepozna, i da se nosi sa svojim emocijama“, priča Maja Milosavljević, koja radi u Kabinetu za perinatalnu i reproduktivnu psihijatriju, a deo od prodaje svakog primerka ove jedinstvene knjige odvaja se za edukaciju zdravstvenih radnika cele Srbije. Ovo delo se kupuje, ali na poklon, kaže Maja Maršićević, autorka predgovora i jedne od priča. „Sa drugim detetom upala sam u specifičan period, kao da sam izgubila kontrolu nad svojim životom. Zanimljivo da se to nije dogodilo sa prvim, već posle drugog porođaja. Svi imamo svoje priče, a važno je da one isplivaju, da se o njima čuje, da ne budu potisnute, zaboravljene, jer neke mogu ostaviti posledice ako ih zanemarimo“, kaže ona. Osim duhovitih momenata koji prožimaju gotovo sve tekstove, koji su se našli među koricama pomenute knjige, prostor je posvećen i ozbiljnim temama o kojima se nedovoljno govori. „Jedna priča je o postporođajnoj depresiji. To je važna tema, koju smo u našem društvu tek načeli. Porodilje se za pomoć najčešće javljaju ako su i ranije imale duševnih problema, pa umeju da prepoznaju da im je potreban stručan savet. Ostale mame često puštaju da prođe vreme, nastoje to da sakriju, ne shvataju šta im se dešava, ali jasno im je da nisu dobro. Najteže mi pada što se nas, lekara, javnost uvek seti nakon nekog tragičnog događaja, koji ovakvo stanje svesti može da uzrokuje“, kaže Maja Milosavljević. Priče o zaposlenim mamama često povlače i pitanje krivice, koju sve one osećaju s vremena na vreme. „Možda će neka mama reći, nije pošteno da sam na kafi sa drugaricom, dok mi je dete u vrtiću. Ali zašto nije, pa baš je to normalno. Mama mora da brine o svom fizičkom, ali i mentalnom zdravlju. Ta kafa sa drugaricom ili korišćenje slobodnog vremena, onako kako ona želi, je upravo to - čuvanje zdravlja, kako bi njoj, a samim tim i detetu, bilo bolje“, zaključuju naše gošće.

Evo nove epizode podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", sa Nenadom Kulačinom u studiju i Markom Vidojkovićem u televizoru. Momci su prvi deo emisije posvetili divnim rečima koje je "dragi Aleksandar" dobio od Ursule von der Lajen, hektolitrima alkohola koje je predsednik stukao pre odlaska na nacionalnu frekvenciju, te rešavanjem misterije ko je Vučićevo četvrto dete. Gošća je urednica u FoNetu, dobitnica prestižne nagrade NUNS "Dušan Bogavac" i zapažene huškačke kampanje režimskih medija, Tamara Skrozza! Tamara je ponovo pokazala zbog čega spada u sam vrh srpskog novinarstva. Ona je održala čas kako ostati novinar u srpskom paklu, uz osvrte na sve opasnosti koje naše zanimanje donosi. U Magarećem kutku čućete koju foru Glišić uvek kaže pre nego što napastvuje kokošku. DLZ, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcasta Snaga uma posvećena je odnosu između snage društva i snage institucija, u svetlu nedavno dodeljene Nobelove nagrade za ekonomiju. Prof.dr Miodrag Zec govorio je o uticaju jakih instituticija i slobode pojedinca na kompletan prosperitet društva, ali i kako to izgleda u koruptivnim društvima, kroz istoriju do aktuelnog trenutka. "Vođa drži kutlaču, a kazan je sve prazniji. Nekome sipa meso, nekoga udari kutlačom po glavi... Tako izgleda raspodela društvenog proizvoda ovde", ilutrsovao je prof.dr Miodrag Zec u živom, poučnom i edukativnom gostovanju u novoj epizodi podcasta Snaga uma.

Nedelja za zaborav Partizana i Crvene zvezde u Evroligi, neki neočekivani junaci i lideri, i još mnogo toga... Da li je bio faul nad Ifeom, šta radi Tajrik Džons, kakva će biti uloga Dvejna? Koliko će Zvezdi tek nedostajati Džoel Bolomboj, za koga Mića smatra da je 50 odsto tima, a kakav tretman zaslužuje Ognjen Dobrić? Šta rade Trinkijeri i lider Žalgiris, TJ Šorts i Pariz, neverovatni Bajern, Maledon, Sako i simpatični Asvel... A već ove nedelje ide novo duplo kolo. Nova epizoda podcasta "Pick and roll" i Mića Berić od 20h na Nova.rs i našem YouTube kanalu.

Volim da moja deca znaju da je mama uvek tu za njih, kaže u novoj Mamazjaniji Bojana Barović, bivša manekenka, koja danas vodi firmu i Fondaciju „Porodica“, a najviše vremena provodi sa svoje troje dece Leonom, Simeonom i najmlađom Angelinom, ali i sa suprugom, poznatim pevačem Nikolom Rokvićem. Prvu ćerku rodila je u Americi, gde su joj bebu doneli odmah po porođaju, nije bilo čekanja i dojenje je krenulo bez pauze, što je za Bojanu bilo od neizmerne važnosti. „Kod njih su pravila malo drugačija nego u Srbiji, u državnim porodilištima. Kad sam rodila Leonu, odmah su mi je dali na dojenje, spavala je pored mene, mada sam je retko ispuštala iz ruku, sama sam je i kupala, povijala. U Srbiji je to retkost, zato sam se sa drugom decom porađala u privatnim porodilištima u našoj zemlji, kako bih mogla da budem sa bebom odmah po njenom rođenju“, priča Bojana. Ona ističe da je kolostrum, koji majka daje bebi na samom početku života, najdragoceniji za razvoj imuniteta deteta. „Ukoliko bebu počnu da hrane dohranom u porodilištu, onda često bude poteškoća sa dojenjem. Nisam želela da mi se to desi, jer znam koliko je majčino mleko važno. Mene je majka dojila do druge godine, pa iako sam se dosta vezala za nju, sad imam jak imunitet i verujem da za to mogu da zahvalim upravo majčinom mleku, što želim i za svoju decu“, objašnjava Bojana. Navodi u razgovoru da joj je teško palo majčinstvo dok su prva dva deteta bila mala, jer je delovalo kao da ima dve bebe, dok je sa Angelinom bilo lakše, jer je „stigla“ kasnije. „Nije lako kad je dvoje male dece, ali sreća pa sam imala pomoć moje majke, a i sa Nikolom sam delila obaveze, što i danas radimo, kad god je neophodno. Imam ženu koja mi pomaže i dolazi pre podne da bude sa Angelinom, da ja mogu da završim neke obaveze oko fondacije, firme, da odem u teretanu, da prikupim energiju. Mislim da je vrlo važno da radimo na sebi i vodimo računa o sebi, kako bismo bili bolji našoj deci“, priča gošća Mamazjanije. Decu vaspitavaju tako što im postavljaju ograničenja, ali i daju dovoljno slobode. „Nikola i ja smo složni po pitanju vaspitanja. Decu ne želimo da opterećujemo sa mnogo obaveza, dovoljno je da se bave nekim sportom, plesom, nečim što će pomoći pravilnom razvoju. Nismo od onih koji prezaštićuju, iako sam na momente imala te porive, ali sam se zaustavila, jer opet moraju nešto da nauče i sami, ali da uvek znaju da smo tu za njih i da je naša kuća njihova baza, u kojoj će biti najsigurniji“. Za zdravu i srećnu porodicu najvažnije je međusobno poverenje, ali i posvećenost, pre svega roditelja prema deci dok su mala. „Deci na vreme treba pokazati da je porodični dom njihova sigurna baza, da ne traže jednog dana bekstvo u društvu, vezi ili nekim stranputicama. To se ne radi kad uđu u pubertetski period, već u najranijem detinjstvu, kroz razgovor, ali i vreme koje provodimo sa njima, kada smo apsolutno prisutni i oni to osećaju“, zaključuje Bojana.

Zona apsolutne slobode govora, poskast "Dobar loš zao" vraća se i ove srede! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković slavili su pojavljivanje jednog naprednjaka na skupu protiv kopanja litijuma, otkrili su da Vučić zaista nije lagao kada je odjavio Putina za odlazak u Kazanj, na samit BRICS. On je imao pune ruke posla sa svojim uvaženim gostom, Aladinom, supreme leaderom velike afričke nacije Wadiya. Na koncu, zaključeno je da je telefonski razgovor sa Putinom u trajanju od dva i po sata siguran znak da su između Rusije i Srbije odnosi nikad bolji. Autori su sebi rekli dosta je intervjua u kojima se svi sa svima slažu, pa su gledaocima priredili šok, tako što su ugostili kuvara, ekonomistu, tamburaša i političara, Nenada Čanka. Čanak je, po običaju bio duhovit i provokativan, pljuvao je čas Demokratsku stranku, čas režim, čas crve u novosadskoj vodi, pa onda još malo DS, pa još malo režim, a kad je Mare zatražio da emisija malo više liči na Maksoviziju, Čanak je izvadio bodež. U Magarećem kutku, čućete kako se od Trampa lako dobija posao. DLZ, samo na našem portalu!

Geolozi su ti koji moraju da stopiraju projekat Jadar. Već je stiglo zagađenje do obala Drine, ono koje je nastalo zbog 600 istražnih bušotina. Odgovorni ne pokreću istragu. Studija Rio Tinta je provizorijum i zabava za narod. U projektu Jadar ne postoji adekvatna kontrola rizika, može se desiti potpuno uništenje tla i vode u Srbiji. Na kraju se donosi politička odluka, ali ona mora biti potkovana znanjem. Bez domaćih stručnjaka mi ćemo samo motati kablove u pelenama i postati kolonija i jeftina radna snaga. Gost: Branislav Božović, geolog i član Nacionalne ekološke asocijacije

Dve pobede Partizana, polovičan učinak Crvene zvezde u Evroligi i nedopustive odluke sudija, čudesni rezultati i Svetislav Pešić kao novi-stari selektor Srbije, sve to u petoj epizodi druge sezone podcasta "Pick and roll"

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma" donosi razgovor sa glumcem Bojanom Dimitrijevićem, koji je nedavno imao premijeru predstave "Ućutkivanje Sokrata" u Bitef teatru, gde igra samog Sokrata. Bojan je govorio o procesu preispitivanja kroz koji je prošao gradeći Sokratov lik na sceni, o kritičkom mišljenju koje je skoro 2500 godina uvek na meti i uvek tako krhko, o odnosu kulture i estrade, ali pre svega o umetnosti koja jedina može da nas nahrani lepotom i istinom u vremenu spinova.

Sloboda, strpljenje, mera, ali i povremeno jedno popodne za mamu, da razloži sve obaveze, planove i aktivnosti, možda su dobar recept za uspešno roditeljstvo, priča Ana Radonjić, naša poznata pevačica i tekstopisac, poznatija kao Zode Kida, koja inspiraciju i snagu, kako kaže, već godinama pronalazi u svojim ćerkicama Istri i Lavi. Roditeljstvo uglavnom dođe nenajavljeno, onda kad nismo spremni, a čini nam se da nikad nije baš pravo vreme. Međutim, ima izuzetaka. Gošća nove Mamazjanije upravo govori o tome, da je postala majka u periodu kada je to zaista i želela. „Jesam rodila decu malo kasnije, ali čini mi se, da se to dogodilo ranije, ne bi bilo isto. Ne bih umela da uživam u njima, u svakom trenutku, da cenim to što imamo, da se majčinstvo nije dogodilo baš u to vreme. Ono mi je dalo neverovatnu snagu, a u vreme korone, kad se Lava rodila i kad smo bili zatvoreni, shvatila sam koliko mi daju i inspiracije za rad“, sa osmehom priča Zoe. Kreativno vreme sa decom, uz crtanje, pevanje, pa čak i snimanje spotova, u ovom slučaju, dragoceno je, jer brzo prođe. „Najviše volim da ih cmačem i grlim, to radim po ceo dan, sad dok su još male. Čitala sam negde koliko zagrljaj znači deci, a u našoj kući to je normalno. Trudimo se da budemo zajedno što više, jer mislim da je vreme sa mamom i tatom, nešto što će u budućnosti najviše nedostajati deci, ono da samo budu zajedno, bez ikakvih telefona, televizije i ostalog“, kaže naša gošća. Priznaje da često vidi sebe u svojoj deci, ali i da današnjim generacijama nedostaje jednostavnost, skromnost, a pre svega dosada. „One su energične, vole da su napolju, da se svuda pentraju i dajemo im tu slobodu. Ipak, generalno deci danas dosta toga nedostaje, nekih stvari koje su nama bile uobičajene. Treba malo da im bude dosadno, jer iz dosade se rađa kreativnost, a njima igrice, igraonice, samo izazivaju agresiju. Toga im nije nikad dosta, a ne zadovoljava ih i uništava maštu“, objašnjava Zoe. Svoje ćerkice uči da budu samostalne, da se snalaze i kad mama i tata nisu tu, a istovremeno ih obasipa ljubavlju i pažnjom. „Umem da budem stroga, ali to je samo zato što smatram da su deci potrebni zdravi okviri. Na nama je da ih postavljamo, na neki način ograničavamo, a kako rastu, probijaju te granice. Mi ćemo im onda biti malo dosadni u nekom periodu, neće dozvoljavati ni da ih toliko cmačem“, nasmejano priča Zoe. Da bi mame danas ostale normalne, da ne pregore, neophodno je da sa nekim dele poslove u kući i oko dece. Zoe i njen suprug su pravi primer. „Kad imam uveče snimanja, obaveze oko posla, on im daje večeru ili ih ujutru vodi u školu, vrtić, što mi mnogo znači. Skidam kapu svim samohranim mamama i tatama, jer to je jako teško sve izvesti sam, a njima ipak nekako uspeva“, naglašava Zoe.

Miholjsko leto donelo je vrelu novu epizodu podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković odvojili su dužnu pažnju za najnoviju krivinu u koju smo skrenuli u borbi protiv rudarenja, Čale je dobila nov nadimak Fifi, zbog svojeg prizivanja građanskog rata, a ocenjeno je da novi autobusi GSP Beograd najviše podsećaju na produžene policijske marice. Gost, predsednik stranke SRCE, general Zdravko Ponoš. U nedostatku otvorenog dijaloga unutar opozicije, to je moralo da se desi u DLZ i nije bilo nimalo nežno. Nećemo vam ništa otkrivati, gledajte i pokušajte da uživate. U Magarećem kutku, moći ćete da vidite novo gostovanje DLZ u Hit šitu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa muzičkim umetnikom Božom Vrećom, koji će 2. decembra u Sava Centru u Beogradu održati veliki koncert. Čovek koji glasom oslobađa dušu svih stega, govorio je o snazi ljubavi, svetlosti i življenja sopstvene istine u vremenu u kom je lako skliznuti u sebičnost i izgubiti sebe u gunguli.

Kontrola na internetu, u virtuelnom svetu, a u realnom sloboda, ljubav, iskrenost i zdrave granice, recept su za možda savršen odnos roditelja i dece, kojeg se u velikoj meri pridržavaju preduzetnica, vlasnica digitalne agencije „Dream maker“, influenserka i spisateljica Aleksandra Bezmarević Stević i njen suprug, dok vaspitavanju Manju (7) i Juga (4). Iako je njen posao neodvojiv od telefona, kompjutera i ekrana u svakom smislu, Aleksandra je uspela da svoju decu, u prvim godinama života, drži podalje od digitalnog sveta, pa čak i od crtanih filmova, koje samo povremeno gledaju, ali im nimalo ne nedostaju u realnom svetu igre i kreativnosti. „Meni je telefon često u rukama jer bez njega ne mogu da radim i deca to razumeju. Pružamo im i organizujemo razne igre u realnom svetu, toliko da im igrice, craći, mreže nisu potrebne. To ide dotle da u dnevnoj sobi imamo penjalicu iznad garniture, pa im doslovno dozvoljavam da mi se penju na glavu“, priča uz osmeh Aleksandra, i dodaje da je u prvim godinama života ključno da deca što manje budu pred ekranom, zbog razvoja govora i koncentracije, koju telefon oduzima. Ona naglašava da i pored brojnih fotografija i videa, koje možemo videti na njenim profilima, nikada nije objavljivala slike dece. „Desilo mi se da me ćerka pita zašto nigde nema njihovih slika, pa sam joj objasnila da ne želim da joj nepoznati ljudi prilaze u parku i javljaju joj se po imenu, jer su je prepoznali sa mog profila. Moj posao je moja stvar, ne želim njih da uvlačim u to, posebno jer su još mali, a i dosta sam zaštitnički nastrojena po tom pitanju“, objašnjava Aleksandra. U razgovoru za Mamazjaniju istakla je da je u metodama vaspitanja najvažniji model koji pružamo deci, ali i da smo neminovno svi, bar delimično, kopije naših roditelja, jer ono što smo slušali tokom odrastanja prenosimo dalje. Aleksandra se osvrnula i na odnos sa svojom majkom koji, kako kaže, nije drugarski, ali jeste blizak. Iako se često sukobljavaju u stavovima, sada joj je zahvalna za neke zabrane i pravila, koja su joj bila nametnuta dok je bila tinejdžerka. „Bila sam jedna od retkih u društvu kojima je bilo zabranjeno da idu na splavove. Mama to nije dozvoljavala i ja sam bila očajna i strašno ljuta zbog toga. Svi bi posle nekog pića u gradu produžili na splav, a ja - kući. Međutim, danas sam joj duboko zahvalna za to i smatram da zato ponekad treba i da naljutimo svoju decu, jer će nam kasnije, kad odrastu, reći hvala“, kaže Aleksandra. Na Sajmu knjiga ove godine, Aleksandra će biti prisutna kao autor sa knjigama „Nešto zeleno“ i „Nešto zdravo“. U Mamazjaniji otkriva zašto su ove knjige važne za decu, njihov razvoj, ali i odnos prema okolini i sopstvenom organizmu. „Važne su za najmlađe, ali i za odrasle, koji sa decom mogu da se igraju, jer je to poenta knjiga, da kroz igru i čitanje nešto nauče. Sve češće mi se dešava da su poentu sadržaja u knjigama prvo izvukla deca, pa tome naučila svoje roditelje“, sa osmehom ističe naša gošća.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković borili su se kako da objasne sebi i gledaocima dolazak dekonstruktivne opozicije u Gornje Nedeljice, objasnili su šontavom manijaku da ga čeka šlog ako nastavi da reži na prosvetare i izračunali koliko dece košta polovni Reno megan. Gost akademik Dušan Teodorović, koji se našao u samom vrhu liste najboljih svetskih naučnika prema istraživanju Stenford univerziteta. Profesor Teodorović je pun elana, optimizma i ideja kako se suprotstaviti režimu, a kompromis ne spada ni u jednu opciju. Dušan je pričao o svemu što nas muči, što je voditelje vodilo od očaja do tračka nade i nazad. U Magarećem kutku, učimo novu reč: drval! DLZ, samo na našem portalu!

Pobeda Crvene zvezde, poraz Partizana na startu Evrolige i treća epizoda druge sezone podcasta "Pick and roll". Zvezda je u Parizu savladala debitanta u Evroligi sa 80:77 posle veoma lošeg prvog poluvremena, ali su prevagu u nastavku doneli Nemanja Nedović i Nikola Kalinić, čije liderske crte je apostrofirao i Mića Berić. Pričali smo detlaljno o trijumfu crveno-belih, ali i lošim ABA izdanjima. Partizan je, gotovo po navici, poražen od Baskonije u Vitoriji (88:82), iako je odigrao sjajno prvo poluvreme. Do pada je došlo u nastavku, uz neshvatljive greške i velike propuste u odbrani, a Berić je istakao i šta je posebno bilo nedopustivo. Analizirali smo i raspored večitih u oktobru, odnosno u prvih sedam kola, u okviru kojih će biti čak dva dupla kola, kao i sve što je obeležilo start Evrolige.

Nova epizoda podcast-a "Snaga uma", donosi razgovor sa gradskim odbornikom Beograda Stefanom Simićem iz "Pokreta Slobodnih građana", koji je proteklih nekoliko meseci počeo da koristi YouTube i društvene mreže za pokretanje inicijativa za uređenje Beograda, od krpljenja rupa, preko popravke parkova, pa do ozbiljnih problema sa nestašicom vode za piće. Diplomirani politikolog za međunarodne odnose na svom kanalu "Stefan Simić - Tvoj odbornik", pokrenuo je podcast u kom prenosi iskustva sa rada na terenu i deli sa pratiocima kako izgleda dovođenje komunalnih službi na teren kad pukne cev, kako izgledaju razgovori sa zaposlenima u opštini oko košenja trave koja mesecima nije pokošena, ali se i snimao kako je na kraju jednu rupu sam asfaltirao nakon nedelja i nedelja jurenja nadležnih da to urade. Simić se predstavio kao "običan đilkoš iz Kumodraža koji se obrazovao i bez šminkanja pokušava da popravi šta može, te mu nije teško da zove koliko god treba puta nadležne kako bi nešto završio". U podcastu je govorio o utiscima koje je stekao kroz komunikaciju sa gradskim preduzećima, o razlozima zbog kojih se dešavaju kolapsi u saobraćaju, curenja vode koja nekad traju i nedeljama i o svim drugim problemima koji nam utiču na svakodnevni život. Kako je istakao "velike političke teme su važne, ali ne mogu o velikim problemima govoriti oni koji nisu u stanju da zakrpe rupu na putu dve godine, jer su na sva odlučujuća mesta zaposlili botove, pa nema dovoljno ljudi koji zaista mogu na terenu nešto da urade".

Biti samozadovoljan najveća je boljka savremenog društva koje roditelji, odrasli, prenose na decu, na mlađe generacije. O izrazima ljubavi, nesebičnom darivanju, odnosu sa prirodom koji je deci neophodan, pronalasku mira u „džungli“ modernog života, koji roditelje odvaja od realnosti, u novoj Mamazjaniji govore Sanela Feković, psihološkinja, terapeutkinja i predsednica Udruženja „Mohanđi Srbija“ i Maja Popović, ekonomistkinja i potpredsednica ovog udruženja. Moderna i sve prisutnija dijagnoza, kako kod odraslih, tako i kod mladih anksioznost i introvertnost, uzrokovana je, većim delom, smatraju naše gošće, prelaskom iz realnog u virtuelni svet, ali i brojnim pritiscima savremenog društva, koje od mladih ljudi nekad previše očekuje. „Kada su u osetljivom periodu, kad pređu 14. godinu, pred decu se stavljaju razni zadaci. Od njih se očekuje uspeh u školi, sportu, u druženju, na svim poljima, a ima ih mnogo. Oni koji ne mogu da podnesu pritiske ili ne postižu očekivane uspehe, povlače se u sebe. Neki se okreću internetu, virtuelnim prijateljima i životu, a to ih još više zatvara. Gube samopouzdanje i lako mogu krenuti stranputicom“, priča Maja, čija je ćerka prevazišla probleme introvertnosti, upravo volontiranjem i radom u programima Udruženja „Mohanđi“. U ovom udruženju, naročito se bave problematikom sveprisutnog nasilja,verbalnog i fizičkog, koje neretko, nažalost, rezultira tragedijom. „Deca su izložena nasilju na internetu, televiziji, u igricama koje su im sastavni deo života. Nasilje je prisutno u školama, svuda u društvu i postaje prihvatljivo, popularizuje se. Međutim, nasilnici su ti koji beže od sebe, a time ugrožavaju i druge. Ukoliko deca u određenom periodu imaju višak energije, nju roditelji, i svi kojima su okruženi, treba da usmere na pokret, na sport, neki koristan rad, jer im je potrebno da se osete korisnim, da rade nešto sa ciljem, nešto čme pomažu drugima“, priča Sanela. Deca se ugledaju na roditelje, ali i na šire okruženje, na sadržaje koji su im servirani na internetu, na svoje društvo. „U plemenskim zajednicama kažu da celo pleme podiže dete, kod nas se govorilo da to čini ‚celo selo‘, tako da nisu samo roditelji odgovorni za ponašanje dece, za sebičluk, neljubaznost, koja je sve očiglednija. Međutim, roditelj treba da osvesti kod dece neprihvatljivo ponašanje, koje utiče na okolinu. Promene su moguće, ali uz istrajan i dug rad“, objašnjava Sanela. Svesno plesanje i hodanje, metode koje odraslima pomažu da budu prisutniji u svom životu, da pronađu fokus kako bi lakše ulazili u koštac sa svakodnevnim obavezama, pomažu i deci da se umire i prihvate zadatke koji su pred njima. Objasnile su nam i kako izgledaju platforme i programi Udruženja „Mohanđi Srbija“ i na koji način pomažu svojim članovima, volonterima, među kojima su i roditelji i deca, kako deluju na njihove odnose. Otkrile su nam razliku između radosti, sreće i trenutnih zadovoljstava, ali i objasnile zašto danas bežimo od istinske radosti i kako da odbranimo decu od sveprisutnog nasilja u društvu, na internetu, školi… U Udruženju „Mohanđi Srbija“ posebnu pažnju i vreme posvećuju i prirodi i životinjama. Odnos ljudi, pre svega dece, prema prirodi i životinjama, neophodan je za postizanje empatije, osećaja za druge, kao i nesebične ljubavi, koju dobijamo, ali isto tako vraćamo.

Dobro došli u novu epizodu podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu mogli više da se prave kako opozicija radi nešto korisno, izjavili su saučešće Srbima sa Kosova koje je 20 opozicionih poslanika iz Srbije ubeđivalo u 30 različitih stvari, a zaključili su da je najbolje jedno vreme iskulirati međugradski prevoz koji vodi u Beograd i iz njega. Dragi gost dvojca bez kormilara je kolumnista Peščanika i portala N1, jednom vojnik - uvek vojnik, Ljubodrag Stojadinović! Brutalna analiza ovog beskompromisnog fajtera o Banjskoj, Radoičiću, "maršalu" Vučiću, obaveznom služenju vojnog roka i još mnogim temama, upravo je ono što vam treba ovog trenutka. U Magarećem kutku videćete čak tri od devet Vulina.

Pick and roll s Mićom Berićem, S2E2: Pojačanja i najveće zvezde, Bobi i Petrušev, favoriti za F4? by nova.rs

Nova epizoda podcasta "Snaga uma", je pred vama. Donosi razgovor sa novinarom i glavnim urednikom "Nova" novina Rankom Pivljaninom, o snazi pritisaka na novinarstvo, protok informacija i kritičko mišljenje. Uoči hiljaditog broja novina "Nova", Pivljanin je govorio o dominantnom utisku o "novinarstvu koje je umrlo ili je na izdisaju", kao i o čuvenoj mantri "Biće bolje".

Izazovi i pritisci kojima su roditelji danas svakodnevno izloženi, kako u najbližoj okolini, tako i od strane nepoznatih, na raznim društvenim mrežama, dovode mame i tate u situaciju da se oko dece trude preko svojih mogućnosti, što kod većine uzrokuje sagorevanje, priča u novoj Mamazjaniji psihološkinja Nevena Lovrinčević. U novoj epizodi našeg podkasta, psihološkinja Nevena osvrće se na promene u vaspitanju dece danas i nekad, koje potiču od načina života roditelja i njihovog odnosa prema deci i porodici. „Naše bake nisu razmišljale o tome da li su dobre majke ili nisu, sve su nekako prirodno radile i bez pritisaka podizale decu. Danas, kao da je na roditeljima zadatak da budu savršeni, a nikome nije jasno šta to znači. Ne treba da se opterećuju razgovorima i slobodnim vremenom provedenim sa decom, već sa njima samo treba da žive“, kaže Nevena. Svakodnevne aktivnosti, ističe ona, mogu dovesti do skladnog i ispunjenog odnosa između roditelja i dece. „Dovoljno je da, recimo, ako kuvate, date detetu da nešto mućka, da vam pomaže, i to je zajednički provedeno vreme koje deci znači“. Tanka je granica, međutim, između roditelja koji želi da bude brižan, nežan i onoga koji se prema detetu postavi kao drug/drugarica, što nije preporučljivo. „Ta granica mora da se zna, jer ona određuje autoritete i ograničenja u ponašanju, a ona su svakom detetu potrebna. Nije uloga deteta da donosi odluke, već da sluša šta roditelj govori“, kaže ona. U Neveninoj knjizi „Ko je gazda u kući“, govori o autoritetima, koji se menjaju, ali su i dalje prisutni. „Autoritet uvek ima odrasla osoba. Ako Vi detetu dajete da jede, vodite ga kod lekara, čuvate, pazite, štitite, ono onda oseća Vas kao autoritet. Nije neophodno lupanje šakom o sto, niti povišen ton, mada i to ponekad nije isključeno, jer odražava emociju, koju ne treba da krijemo od dece. Samo bez preterivanja, naravno“, objašnjava Nevena. Odnosi u kući i prema detetu, najviše utiču na emocionalno stanje i ponašanje dece. „Poremećaji u ponašanju, kao i emocionalni disbalans, potiču iz kuće i najčešće zbog pritisaka roditelja za savršenstvom kod deteta. Oni prenose svoje zamisli, inhibicije na dete, koje to oseća, ili mu je direktno rečeno. Takođe, toksično roditeljstvo izaziva brojne probleme, a to je najčešće preslikano ponašanje naših roditelja, kada dete optužujemo da je krivo što nismo ostvareni u životu, što smo zbog njega mnogo propustili, a ono ni hvala da nam kaže“, naglašava naša gošća. Ona nam na samom početku opisuje šta je to roditeljstvo, ali i u čemu se današnji roditelji razlikuju od onih od pre nekoliko decenija. Objašnjava takođe i zašto „plišano“, moderno roditeljstvo nekad nije dobro, ali i kako da osvestimo toksične roditeljske obrasce koje preslikavamo iz svog detinjstva. Svetuje kako da uspostavimo autoritet nad detetom, a zašto u vaspitanju batine nisu dozvoljene, ali povišen ton jeste. Priča i o uzrocima poremećaja u ponašanju i emocionalnih problema kod današnje dece. Govori i o uspavljivanju dece, o čemu je pisala u knjizi „Naučite dete da spava“, a mnogi su joj zamerili što apeluje da se deca sama uspavljuju, iako se taj savet odnosi samo na roditelje koji su iscrpljeni i one kojima zdravstveno stanje zavisi od sna. Ona objašnjava da ovo nije uvek poželjan obrazac i da je u svakoj porodici drugačije, ali da, i u ovom slučaju, roditelji moraju biti fleksibilni i prilagođavati se najbolje što mogu.

Nova epizoda podcast-a "Dobar loš zao", koji je pod pojačanom zaštitom Međunarodnog PEN centra i još nekoliko stranih organizacija, stigla je u pravi čas! Nenad Kulačin i Marko Vidojković zaključili su da je predsednik Vučić bio u punoj snazi u Njujorku jer je na specijalnom režimu ishrane, takozvanim "Moninim jajima". Autori su posvetili dužnu pažnju konferenciji za štampu Valjevskog pokreta otpora, a nisu mogli da se načude Izraelskom napadu na pejdžere Hezbolaha. Na kraju prvog dela, DLZ je pronašao recept za dva Monina jaja od kojih će svako biti sit najmanje dva dana. Đorđe Vukadinović je po stoti put gost u DLZ, ali prvi put kada nema izbora na vidiku. Bilo je prostora da pričljivi i duhoviti Đole govori o litijumu, Banjskoj, potencijalnim vanrednim izborima i svojim omiljenim crtaćima. U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako se Željko Mitrović ophodi prema Vučiću kao prema francuskoj sobarici.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa prof.dr Zoricom Tomić, o snazi pravih pitanja u vremenu opšteg nerazumevanja, koje nas sve više vodi ka izolaciji. Nova knjiga prof.dr Zorice Tomić "Preživeti haos", bavi se baš ovom temom - preživljavanjem, pronalaženjem svrhe i smisla u vremenu u kom svakodnevno dobijamo previše informacija, ali i u kom nam se nameće previše kontradiktornih istina i kontradiktornih vrednosti. Kako se osloboditi osećaja izgubljenosti? Kako se osloboditi utiska da smo sami u gomili? Gde pronaći ljude koji su "naši"? Kako graditi i čuvati odnose kroz koje ćemo rasti i u kojima ćemo se osećati sigurno i zaista živo, a ne zbunjeno, neshvaćeno i izgubljeno? Ovo su samo neke od tema o kojima je prof.dr Tomić govorila u novoj epizodi podcast-a "Snaga uma".

Evroliga i večiti, srpski košarkaši, sva dešavanja i zanimljivosti – između dva kola elitnog takmičenja. Legendarni Mića Berić uželeo se podcasta i nastavili smo gde smo stali. Pričali smo kratko o olimpijskoj bronzi košarkaša Srbije, ali i onome što je usledilo u reprezentativnoj košarci, a glavna tema je bila kako izgledaju Crvena zvezda i Partizan, odnosno sa kakvim timovima će igrati u sezoni 2024/2025.

Bogato, zabavno, zanimljivo, riskantno, uzbudljivo, svakako avanturističko detinjstvo, jedan je od najvažnijih uslova za dobrog dečjeg pisca, priča u novoj Mamazjaniji, Uroš Petrović, naš višesturko nagrađivani dečji književnik, koji bajkama osvaja svet najmlađih. Današnje detinjstvo u mnogo čemu se razlikuje od odrastanja pre 20, 30 ili 50 godina. Nije bilo virutelnog sveta. Međutim, Petrović smatra da ni taj svet ne mora da bude loš, ako se kontrolisano koristi i upotrebljava za nova kvalitetna saznanja. „Svako vreme je drugačije, deca su danas manje kreativna, dekoncentrisana su, pažnja im leti, ali to je zasluga interneta, koji koriste od najranijih dana. Međutim i dalje čitaju knjige i to ohrabruje. Te knjige, kao i filmovi, emisije, moraju da prate trendove i tematiku koja zanima savremene generacije. Ipak, ja pišem ono što mene interesuje i dobro prolazi kod dece“, priča sa osmehom Petrović. Osim knjiga, kreirao je i više društvenih igara koje su mu takođe donele brojne nagrade. „Kao što čitaju, tako se i igraju. Nije tačno da sva deca najviše vremena provode pred ekranom. Na radionicama sa decom, pričamo o igrama, knjigama, oni dosta pišu, vole zagonetke, pitalice, a sa odgovorima koje daju, uvek pobede odrasle. Logički razmišljaju i vrlo su informisani“, kaže naš gost, čije se knjige prevode i čitaju širom Evrope. Deca treba da budu napolju u prirodi, da istražuju i dolaze do različitih saznanja sama, bez pomoći roditelja. A svet igrica i interneta je dobar jer pruža beskrajne mogućnosti, ali samo ako se pravilno koristi, smatra Uroš. Ispričao nam je kako je postao pisac za decu i koliko najmlađi danas čitaju i koje teme su najaktuelnije. Prisetio se kroz razgovor kako je došao na ideju da kreira društvene igre i opisao nam kad su ga deca na radionicama najviše iznenadila. Otkriva nam i šta je najvažnije za srećno detinjstvo, ali i kako internet i virtuelni svet mogu biti dobri za dete. U centru većine Uroševih knjiga je dete, koje je samo i napušteno, koje se bori za sebe, nailazi na brojne prepreke, borbe, rizike, mistične pojave, ali svaki korak koji napravi čini ga hrabrijim, odvažnijim, i starijim. „To su večne teme, deca koja se bore za sebe, bez mame i tate da im vise nad glavom. Kao i bajke koje deca vole da čitaju u svim uzrastima, jer mašta se razvija celog života, a dete u nama živi bez obzira na godine“, zaključuje Uroš.

Ovo je jedna od ONIH epizoda, zbog kojih je podkast "Dobar loš zao" i od režimskih gledalaca proglašen najboljim ikad! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije, zajedno sa Kurtijem, drhtali zbog Vučićeve kosovske političko-diplomatske kontraofanzive, pozdravili su sve buduće Čeline regrute, a unapred su čestitali i pobedniku na američkim predsedničkim izborima. Gost DLZ je predsednik Građanskog demokratskog foruma, Zoran Vuletić, jedan od onih glasova koje retko čujemo, a koji izgovaraju ono što većina ne voli da sluša. Vuletić je, u svom maniru, roštiljao i režim i opoziciju zbog naopakog pristupa kosovskom problemu, pokušavši da zdravorazumski i logično objasni gde smo bili i kuda idemo, kako mi, tako i Kosovo. U Magarećem kutku moći ćete da čujete šta sve može da vam se desi u Maderi.

Pred vama je nova epizoda podcasta "Snaga uma" sa novinarkom, producentkinjom i urednicom jutarnjeg programa na TV "Nova S", Nevenom Madžarević. Nevena je govorila o snazi motivacije, ali i pritisaka i očekivanja koje namećemo sebi. U svom prvom podcast gostovanju, gošća se osvrnula na svoje detinjstvo u kom se uveliko igrala televizije i režije, govorila o prevazilaženju prepreka, ali i trenutnom stanju u medijima.

Nakon susreta s profesorima Markom Gudejlom i Martom Konde, srpski reditelj Stevan Filipović je u šestoj epizodi Radar podkasta razgovarao s Florijanom Biberom, politikologom i profesorom Univerziteta u Gracu. Kao jedan od stručnjaka koji je popularizovao termin „stabilokratija“ – pojam koji se veoma često koristi za opis režima Aleksandra Vučića, a prema kojem međunarodna zajednica lokalnom autokrati dozvoljava narušavanje demokratskih principa pod uslovom da joj autokrata garantuje regionalnu stabilnost – Filipovićev sagovornik govorio je o značaju projekta Jadar za Evropu i vlasti u Srbiji, posetama nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, podršci koju su kao gosti Vučiću iskazali, ali i mogućim političkim alternativama koje bi mogle da promene društvenopolitičke tokove u Srbiji.

Kvalitetno vreme sa decom u prirodi, porodična priprema hrane, gledanje starih filmova, glasna rasprava kad je neophodno, samo su delovi dinamične svakodnevice, zabavne, emotivne i duhovite porodice Buzurović, čiji su mama i tata, novinarka i voditeljka Danijela i glumac i voditelj Stefan, gosti nove Mamazjanije. Ubrzo nakon što su se upoznali, počeli su da se zabavljaju, i nije dugo prošlo, shvatili su da su rođeni jedno za drugo, Stefan i Danijela, roditelji Nestora i Klare, žive porodični život na kakav danas retko nailazimo. U moru tehnologije, obaveza, posla, škole, Buzurevići stignu da se okupe i da provode kvalitetno vreme zajedno, što je njihova najveća dragocenost. Zar deca više nemaju urođeni instinkt da se popnu na drvo kad vide da je zgodno ili to samo važi za one koji, bar povremeno, provode vreme na selu i u skladu sa prirodom? Zapitali smo se tokom razgovora. „Iako živimo u gradu, svaki slobodan dan ili kraći period, provodimo u vikendici, gde su deca okružena prirodom. Tamo sadimo šargarepu, koja nam nešto ne uspeva, ali važno nam je da Nestor i Klara osete šta znači živeti u prirodi i da provodimo zajedničko vreme, koje nema veze sa telefonima, internetom, igricama“, pričaju Buzurovići. Osim prirode, dodaju da im je omiljena porodična aktivnost da „zajedno jedu“. Taman kad smo pomislili da se, po ko zna koji put, šale, shvatili smo da je to zapravo, istina. „Okupimo se u kuhinji i zajedno pravimo hranu. Omiljene su nam lazanje, tačno se za ko tu šta radi“, kroz osmeh pričaju Stefan i Danijela. Uprkos njihovom trudu da decu nauče i pokažu im prave porodične i životne vrednosti, okolina, internet, društvo u kojem odrastaju, vuku na drugu stranu. Iz komentara naših roditelja, ali i baka i deka, često se može čuti da je „teže decu podizati danas, nego u vreme okupacije“. „Teško je boriti se za normalno dete, a kasnije čoveka, u današnjem svetu. Naše bake su u pravu kad kažu da je nama teže. Naša deca se susreću sa ogromnom količinom informacija svakoga dana, procesuiraju sve to, treba da razumeju, dok nam određeni nepoželjni segmenti našeg društva, često nepozvani ulaze u kuću i pokušavaju da utiču na našu decu. E to moramo nekako da zaustavimo“, pričaju Buzurevići. Zajedničkim snagama, ipak, mnogo je lakše. I kada se ne slažu oko metoda vaspitanja dece, to pred njima ne pokazuju, kad dođe do rasprave sa decom ostaju istrajni i dosledni, ma koliko teško bilo, ali je jedini način da ih dovedu do osvešćivanja grešaka koje prave, kako se one ne bi ponavljale. Opisali su nam koje su im omiljene aktivnosti sa decom, ali i zašto je važno zadržati osmeh na licu, uprkos svemu. Takođe, opisali su nam kako izgledaju povremene rasprave i zašto ponekad na dete treba povisiti ton i dosledan. U razgovoru smo se dotakli i teme braka, kada su nam objasnili kako su znali da su rođeni jedno za drugo i koliko je, i zbog dece važno, da roditelji neguju svoj odnos. Ispričali su nam kako izgleda Nestorovo i Klarino vaspitavanje i koliko im daju slobode u ponašanju, ali i naveli čemu su ih deca naučila i kako su ih oplemenila. Bezgraničnom ljubavlju, nežnošću i posvećenošću, Stefan i Danijela, trude se, kako kažu, da decu zaštite od „čudnih i neprimerenih“ ljudi, koji su svuda oko nas, da ih nauče empatiji, da je ljubav najvažnija, ali i da ih pripreme za svet, koji čeka i koji nije nimalo blag.

Peti i poslednji sagovornik Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta u penziji, bio je vladika diseldorfski i cele Nemačke Grigorije. U sedamnaestoj epizodi Radar Foruma, sagovornici su razgovarali o zanimljivim religijskim, kulturnim i društvenim temama, i to s pozicija naizgled suprotstavljenih, a zapravo komplementarnih – profesorka Popović sebe određuje kao bogotražitelja, a vladiku je predstavila kao svešteno lice koje razume i crkvu i laike. „Čovek postavlja ateistička pitanja, ali čim ih postavlja, on traži boga. Pravi ateista bi bio samo neko koga ta tema uopšte ne interesuje. Kad u jevanđelju neki čovek moli Hrista da isceli njegovog sina ili slugu, nisam sada siguran, Hrist ga pita: 'Veruješ li', a on mu odgovori: 'Verujem, gospode, pomozi mom neverovanju.' Neverovatno paradokslano, a istovremeno jako istinito. Kad mi ljudi priđu kao svešteniku i kažu: 'Voleo bih da verujem, ali baš i ne verujem', kažem im: 'Ja isto tako', i onda malo zastanu. Jer, za veru se treba boriti. Za neverovanje se ne treba boriti, ono se uvek javlja samo“, predočava vladika. Na pitanje o položaju žene u crkvi, za koje se često može čuti da je podređen – recimo, žene mogu biti svetice, ali ne i sveštenice, vladika Grigorije je rekao da odgovora bezbroj, ali da nijedan neće biti dostatan. „Moj je utisak da je Hristos, glava i osnivač crkve, ženu podigao na mesto koje joj niko nikad pre njega nije dodelio. Žene su njegove učenice, putuju s njim, uče od njega i podučavaju druge. Na kraju su ostale s njim pod krstom, kad su se čak i apostoli razbežali“, kaže vladika. Više na www.radar.rs

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je stigla u vaše kompjutere i mobilne telefone! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su, usled nezadovoljavajućeg nivoa diplomatskih odnosa Srbije i Ruske Federacije, promovisani u oficire za vezu Vladimira Putina! Osim toga, u prvom delu emisije istraživali su ko je kriv za javno blamiranje ruskog predsednika, kome je Vučić rekao istorijsko "Imam gužvu u šesnaestercu", čemu služi WC u Vučićevoj spavaoni, kada znamo da predsednik ne piški i ne kaki, a pesmom su se oprostili od Bore Đorđevića. Gost, pravo sa prve linije fronta, odnosno predsednikovih konferencija za novinare, zvezda u usponu Dnevnika Nova S, Željko Veljković! U dramatičnoj ispovesti, prožetoj emotivno nabijenim sećanjima na susrete s Vučićem, Željko će gledaocima DLZ približiti lik i delo predsednika, jer on to radi, da vi ne biste morali. Pored Vučićevog odnosa sa medijima, Željko je pričao o Kosovu, litijumu i svemu ostalom što nas zvanično u nezvanično muči na koncu dugog toplog leta, 2024. U Magarećem kutku moći ćete da čujete koliko je bitna tetka za razumevanje litijuma. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta "Snaga uma" sa Ivanom MIlosavljevićem, članom udruženja "Rendžeri Istočne Srbije" i ekološkim aktivistom, koji je govorio o rastućem problemu u vezi sa nestašicom vode za piće po Srbiji, o tome kako su se menjale Homoljske planine u poslednjih nekoliko godina usled dolaska stranih kompanija, kako na sve to gleda lokalno stanovništvo, a i kako misli da će se borba protiv rudarenja po Srbiji dalje razvijati.