nova.rs

Moderni nomadi, influenseri „Whatifness“, Anja Vuković i Strahinja Tanasković sa trogodišnjim blizancima Adom i Ognjenom žive u kombiju, planiraju da obiđu svet, a njhov nekonvencionalni način života, na koji bi se većina ljudi teško navikla, moraće da zaustave „na kratko“, priznaju, samo kad deca krenu u školu. U novoj Mamazjaniji Anja nam je pričala o prvim danima posle porođaja, kad su Strahinja i ona zaboravili da kupe dohranu, jer su bili toliko neopterećeni, da ni na sekund nisu pomišljali da će deci nešto faliti sa njima i sa činjenicom da ne žive u klasičnoj kući. Nikada im nije palo na pamet da se zaustave ili presele u stabilnu kuću ili stan, ali svesni su da će period prilagođavanja biti neophodan kad Ada i Ogi postanu đaci. „Ne želimo da glumimo učitelje. Hoćemo da imaju interakciju sa drugom decom i učiteljicom, ali opet bismo voleli da možemo istovremeno da putujemo. Neće biti lako – stati, pa čak i na određeno vreme“, priča Anja, koja kaže da deci daju potpunu slobodu kretanja, često su parkirani u prirodi gde nema saobraćaja, ni mnogo opasnosti, ali čak i ako naiđu na prepreku, ovi roditelji avanturisti očekuju da je deca sama prevaziđu, da se snađu. U novoj epizodi Mamazjanije Anja opisuje kako izgleda život sa dvoje dece i dva psa u kombiju - kući na točkovima. Ona objašnjava i zašto deci ne žele da daju mobilne telefone, iako se oni bave društvenim mrežama i često su na internetu, ali i kako uspevaju deci da daju pozitivan model, tačnije da ne dozvole da ih vide pred ekranom. Anja se seća šta joj je bilo najteže dok su blizanci bili bebe i osvrće se na reakcije okoline, familije, prijatelja, na njihov način života, posebno nakon što su dobili decu. Priča o deci i njihovom odnosu prema stalnim putovanjima i navodi koji su najveći izazovi života „na točkovima“ i sa decom. Iako blizanci, napominje Anja, nisu nikad bili usklađeni, kad jedno jede, drugo spava i tome slično, istog su temperamenta. Poput njihovih roditelja vuče ih daljina, istraživački duh i avantura, pa sad sa tri godine već pitaju mamu i tatu kad stižu na novu destinaciju i šta će sve tamo videti. Tako će biti do upisa u školu, a onda će smanjiti brzinu, ali samo na kratko.

Nova epizoda nesalomivog podkasta "Dobar loš zao" je stigla u vaše domove! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sa umerenom dozom podsmeha pozdravili Guzonjinu najavu beogradskih izbora za drugi juni, svim srcem podržali inicijativu opozicije i ProGlas-a da se dođe do iole normalnih izbornih uslova, utvrdili da ne moraš da koristiš Skaj da bi se našao u Skaj prepiskama, a zapitali su se i ko to kompromitujućim fotkama pokušava da smesti budućem visokom državnom funkcioneru Marku Đuriću. Gošća je urednica "IN Medija", nezavisnog inđijskog portala i žrtva višegodišnjeg režimskog nasilja, Verica Marinčić. Verica je ispričala do detalja kako je Inđija od simbola demokratije postala simbol naprednjačkog terora, naširoko opisala kako nju, ali i političke neistomišljenke šikanira lokalna vlast, a iznela je i svoje viđenje o predstojećim izborima. U Magarećem kutku čeka vas neuobičajeno skandiranje na stadionu "Rajko Mitić". DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi odupiranja iskorenjavanju korupcije i mafije, ali i o snazi podilaženja onima koji su na poziciji moći u jednom društvu. Kažu da se istorija ponavlja dva puta, prvi put dođe kao tragedija, a drugi put kao farsa. Advokat Božo Prelević napravio je analizu raspadanja našeg pravosudnog sistema tokom proteklih četrdeset godina, s osvrtom na to kako se naš pravosudni i državni sistem menjao, a i kako se nije menjao kad je trebalo, da bismo došli do stanja u kom malo-malo pa čujemo da živimo u državi koja nema institucije. Šta je bilo nedopustivo, a na šta se "gledalo kroz prste", krajem osamdesetih, kad je Prelević postao sudija? Kako su izgledali pritisci na pravosuđe tokom devedesetih, do tačke u kojoj je i on sam razrešen kao sudija, u kojoj su postojale "liste za odstrel političkih neistomišljenika", na kojoj tvrdi da se i sam nalazio? Najzad, zašto je došlo do toga da se lustracija nije dogodila početkom dvehiljaditih, kad je bio koministar unutrašnjih poslova u prelaznoj Vladi, i kako su sve te stvari uticale na formiranje današnjeg sistema u kom živimo? Pred vama je razgovor o genezi saradnje između države i mafije, ali i između urušavanja sistema vrednosti i svih nas koji kao građani to decenijama posmatramo.

Za mlade koji nisu na budžetu i u studentskim domovima nema nikakvih olakšica za studiranje. Rezultat će biti pad obrazovanja. Treba imati razumevanje za fakultete koji žele da povećaju kvalitet nastave, ali ne preko povećanja školarina i džepa studenata i roditelja. Čeka se izmena zakona o mladima koji bi konkretizovao strategiju za mlade. Potrebno je doneti i zakon o volontiranju i zakon o radnoj praksi. Danas je praksa neplaćena i mladi se time zloupotrebljavaju. Mladi nemaju poverenje u studentske organizacije, samo njih 10 posto učestvuje u odlučivanju i izlasku na izbore na fakultetima. Ta praksa preslikava se i na učešće u društvenim aktivnostima. Gošća: Maša Vračar, Krovna organizacija mladih u Srbiji

„O usvajanju deteta ne treba previše razmišljati“, kaže u novoj Mamazjaniji čuveni srpski glumac, reditelj i producent Goran Šušljik, koji se u novoj epizodi našeg podkasta osvrće na period od pre 15, ali i 12 godina, kada je sa suprugom Irinom usvojio Đorđa, a potom i Dušana. Kako izgleda procedura usvajanja dece u Srbiji, Goran nam je detaljno objasnio kroz prednosti sistema, ali i mane naših građana, kod kojih su i dalje „žive“ predrasude prema roditeljima i njihovoj deci, koja nisu biološka, a posebno ako su drugačije boje kože. U priči o svojoj, kako naglašava, savim uobičajenoj, normalnoj porodici, Goran se osvrnuo na ljude koji bi želeli da usvoje decu, ali se plaše, jer žive u maloj sredini, ali i na one koji su pokušali da usvoje, ali nisu mogli da izdrže, pa su deca vraćena u hraniteljske porodice. Smatra da treba imati razumevanja i za takve parove, jer mnogima ova odluka ne pada lako. Svakako nikada neće zaboraviti osećaj kada su Đorđe, a gotovo tri godine kasnije i Dušan, ušli u njihov stan, iako su se potpuno različito ponašali, što je slučaj i danas, jer iako su rođena braća, „dva su sveta“. Goran nam otkriva zašto su i kako Irina i on odlučili da usvoje decu, ali i kako izgleda procedura usvajanja deteta u Srbiji. Opisuje i zašto je lakše usvojiti dete kad živiš u velikom gradu. Seća se kako su podneli saznanje da Dušan ima oštećenje sluha i kako su izgledale vežbe i kontinuirani odlasci kod terapeuta. Goran nam je opisao i kako Irina i on vaspitavaju sinove i zašto smatra da im daju previše slobode. Objasnio nam je i zašto u Srbiji ima gotovo duplo manje dece koja čekaju na usvojenje nego parova koji usvajaju. Usled bliskosti, zajedničkog života, odrastanja dece, i najveće avanture koju su doživeli, Goran i Irina odavno su zaboravili da su Đorđe i Dušan usvojeni. Na to ih, kaže naš gost, podsete kada ih pitaju o usvojenju, dok ova skladna porodica funkcioniše kao i svaka druga, a u odnosu na pojedine „biološke“, sigurno i daleko bolje.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković snimali su na Guzonjin rođendan i nervirali se zbog toga što će od sad možda da ga zovu "Oskar", divili su se Šapičevom rečniku manje poznatih reči i izraza, iznenadnoj Topalkovoj popularnosti i zavidnom umeću upotrebe desne šake Milana Radoičića. U ovoj svečanoj epizodi, prvo "ankenselnovanje" u Srbiji - gost neustrašivog dvojca je beskompromisni borac za Beograd, žrtva podle krađe privatnih snimaka i predsednik beogradskog odbora "Zajedno", Đorđe Miketić. Miketić, koji je debelo platio jer je pred decembarske izbore upozoravao na fantomske glasače i raskrinkavao Šapićeve afere, spreman je za borbu koja predstoji na predstojećim vanrednim beogradskim izborima. Gost je razjasnio da je Beograd već oslobođen, jer, po zakonu, vlada mora da proglasi privremeno veće koje će upravljati gradom, a u kome, prema rezultatima izbora, dosadašnja opozicija ima većinu! Vodila se vatrena rasprava oko toga kako sve treba nastupiti pred nove izbore da bi oslobođenje Beograda bilo i formalizovano. U jednom su se gost i voditelji složili - na izbore moramo da izađemo svi, a pre izbora svi treba da uradimo sve da ne bude ponovo "fantoma" po trafo-stanicama. U Magarećem kutku - psihološki test: da li su Vučič i Vučevič isto?

Pred vama je nova epoizoda podcasta Snaga uma o snazi razgovora o teškim temama - u podcastima, u životu, u umetnosti. Glumica Maša Dakić, koja je nedavno svojom ulogom u pozorišnoj predstavi Prima Facie, uspela da pokrene važan razgovor o neosetljivosti pravosudnog sistema prema pitanju seksualnog nasilja, govorila je o načinima na koje se žene "uklapaju" u svet koji često nije pravljen za njih, o saosećajnosti i bezosećajnosti prema žrtvama nasilja, o izgovorima koje upućujemo sebi kada se nekih tema plašimo, ali i svim onim stvarima, o kojima nam je često neprijatno da govorimo, ali je zato važno da govorimo.

Nema u svinjcu čistog mesta, ovo društvo je razvaljeno Gradonačelnik Zrenjanina se drznuo da ugasi Hemijsku školu bez ikakvih zakonskih procedura i van očiju javnosti. Kako je moguće da za tehničko obrazovne profile nema potrebe kad se u Zrenjaninu gradi Linglong. 2000. godine u Srbiji je bilo preko 100.000 đaka prvaka godišnje, sad ih imamo 60.000. Mi kao nacija odumiremo. Tromost I nesposobnost države je uzrok što ni 10 meseci nakon masakra u Ribnikaru nema rešenja, šta sa tom školom. Ako nisu spremni da preuzmu odgovornost za rešenje, neka se sklone. Nijedan memorijalni centar ne može da nadomesti smrt dece u Ribnikaru. S druge strane, mora se misliti i na budućnost dece koja su preživela. "Ribnikar" je samo manifestacija opšteg nasilja u društvu. Iako je plata profesora osnovne škole manja od prosečne, nastavnici na listi prioriteta pre povećanja plate stavljaju bezbednost. Gost: Dušan Kokot, Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije

Od zaposlene mame očekuje se da uskladi obaveze, posao, decu, kuću i sve to uradi tako da bude idealno, ali „ona to ne mora“, naglašava Nataša Pavlović, autorka emisije „Praktična žena“, gošća nove Mamazjanije, mama dva dečaka Olega i Jana, koja gledaocima našeg podkasta poručuje da je jedino bitno da sačuvaju zdravlje i osmeh na licu, jer to je ono što našoj deci treba. Kroz razgovor sa Natašom, koja naglašava da je ljudi već oslovljavaju sa „Praktična“, shvatili smo da mi, mame, i ne moramo uvek da budemo praktične, već je samo potrebno da budemo tu za svoju decu kada smo im najpotrebnije, a obaveze i svakodnevni pritisci uvek mogu da sačekaju. Opisala nam je na koji način kod svojih sinova kontroliše korišćenje mobilnih telefona i igrica, dok im istovremeno ništa ne zabranjuje. Vreme koje provodi sa decom, za Natašu je dragoceno i kaže da roditelji mogu da očekuju da dete ne gleda u kompjuter ili telefon, ali samo ako im ponude alternativu, koja je napornija varijanta. Ipak, plodovi ovakvog vaspitanja su dragoceni, pa ona nekada umesto sat vremena, u parku sa sinovima provede i četiri sata. Nataša nam objašnjava i zašto je opasno deci zabranjivati da rade ono što najviše vole, ali i kako je ponekad bolje u poznijim godinama osnivati porodicu. Ona nam je opisala metode koje koristi da ograniči svojoj deci vreme u digitalnom svetu, a da ona to ne primete. Ispričala nam je i kako i kada, je svoju decu pripremila za neke ne tako lepe momente koji će ih možda sačekati u životu, a naglasila da je poverenje koje se izgradi između roditelja i dece, najvažnije za zdrav odnos. Naša gošća nam je priznala da se i ona ponekad iznervira, ali da to ne traje dugo. Sad kad u kući ima jednog pubertetliju dolazi češće do rasprava, ali sa starijim sinom, za kojeg kaže da je „njena kopija“, pa se te razmirice brzo rešavaju, a iz svake greške nauče nešto novo.

Dobro došli na vruć teren podkasta "Dobar loš zao", koji se iz opravdanih razloga nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra. Ovo je nova epizoda, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušavaju da odgonetnu misterije sveta Branimira Nestorovića, polako ali sigurno opraštaju se od Čaleta, s neizmernim veseljem pridružuju se rođendanskom slavlju Milana Radoičića, a pružaju i otvorenu podršku Džulijanu Asanžu. Gost, u danima kad se obeležavaju dve godine od napada Rusije na Ukrajinu, je osnivač Ruskog demokratskog društva u Srbiji, Pjotr Nikitin. Pjotr je jedan od oko sto pedeset hiljada građana Ruske Federacije koji su u poslednjih desetak godina došli u Srbiju da u njoj započnu bolji život. Nikitin otvoreno govori o problemima s kojima se naše nove komšije suočavaju u Srbiji, ali i o situaciji u Rusiji posle smrti Alekseja Navaljnog, a pre martovskih predeedničkih (bez)izbora. Autori emisije zajedno s gostom insistiraju na tome da rusko-srpsko bratstvo postoji i da ne sme biti rezervisano samo za diktatore, već da njegovi koreni sežu mnogo dublje, zbog čega će naši narodi ostati tesno povezani i dugo nakon svih nedaća koje su ih zadesile. U Magarećem kutku čućete tezu kako Fajzer vakcina utiče na zdravlje ruskih političkih zatvorenika.

Stigla je i 19. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, Srbija je pobedom krenula ka Evrobasketu 2025, a vraća nam se Evroliga Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Mića Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, ove nedelje se vraća Evroliga, sa njom i utakmice večitih, a Srbija je trijumfalno krenula ka Evrobasketu. „Orlovi“ su savladali Finsku sa 77:61, ne tako lako kao što bi rezultat mogao da stvori sliku, a zanimljivo je bilo i posle utakmice na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. Selektor Svetislav Pešić opširno je pričao o svemu – zdravlju igrača, KK Dubai, ali i tome da li vidi Nikolu Jokića u timu za Olimpijske igre u Parizu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi inspiracije i lepote koja nas okružuje, sa glumicom i slikarkom Katarinom Kajom Žutić! U dinamičnom razgovoru o inspiraciji koja nas vodi kroz život, Kaja je govorila o svetu lepote koji je otkrila kroz slikarstvo, o lekcijama koje pronalazi u mitologiji i filozofiji, o buntu kao borbi za bolji i lepši svet kom je kroz različite faze sazrevanja pristupala na različite načine, o odnosu prema prirodi koji je njoj jako važan, ali i o stereotipima u koje je od mladosti gurana, a od kojih je konačno uspela da se oslobodi, kao što je uspela da nauči da se čuva od gluposti koje nas okružuju. Kaja je sa sobom povela i počasnu gošću podcasta, njenu čivavu Pipili koja već ima iskustvo pred kamerama, ali i na pozorišnim daskama.

Avijacija je najbezbednija grana privrede, ali je posle korone primetan sve veći nedostatak osoblja, a pogotovo stručnog kadra. Mnoge kompanije nisu vratile broj zaposlenih na nivo pre korone. Piloti su u skoro svim avio kompanijama preopterećeni poslom. Postoji diskrapanca između planova letenja i broja pilota. Zakon je jasan, kad je reč o odmoru pilota, ali se vrlo često ne poštuje. Iako istraga nije gotova, odgovornost za poslednji incident sa letom Er Srbije za Dizeldorf je najverovatnije na pilotu. Gošća: Danka Nešović, Direktorka Pep akademije za avijaciju

„Ništa nije nemoguće“ jeste floskula, ali u poslu kojim se Ksenija Mirković bavi više od 20 godina, zaista je tako. Ova neverovatna žena, gošća nove Mamazjanije i majka dva dečaka, jedna je od osnivača Udruženja za afirmaciju dečjeg stvaralaštva “Svitac”, čiji su članovi, većinom, deca sa razvojnim smetnjama, uzrasta od tri do 30 godina. Izazovi u poslu sa decom, čija osećanja, razmišljanja i ponašanje zahtevaju specifične metode rada, nikada ne prestaju, ali svaki završen umetnički projekat, aplauz na sceni posle izvedene predstave ili projekcije njihovog filma, od neprocenjivog je značaja, kako za male umetnike i njihove roditelje, tako i za Kseniju i njen višečlani tim. Naša gošća navodi da danas ne postoji osoba koja ne poznaje nekoga ko ima dete sa razvojnim smetnjama i da je u „Svicu“ iz godine u godinu sve više članova. Ona nam opisuje koji je to najučinkovitiji metod prilaska detetu sa razvojnim smetnjama i kako na njihov umetnički rad i projekte reaguju roditelji i okolina. U razgovoru objašnjava koliko muzika, i na koje sve načine, pomaže u razvoju govora i komunikacije, a kako dete sa smetnjama naučiti da mirno stoji, izgovara tekst pesme ili uloge u predstavi, seriji, filmu. Navodi nam i koji su to najveći izazovi u ovakvom poslu i odakle joj uopšte ideja da se bavi ovim zanimanjem. „Svitac“ je inkluzivno društvo, čiji su članovi, između ostalih, i braća i sestre dece koja imaju problem. Njihova inkluzija međutim traje bez ograničenja i umnogome se razlikuje od one u školama. Idejni tvorac, organizatorka i izvršiteljka svih umetničkih projekata, kao i metodologije rada sa decom, upravo je Ksenija, koja je po struci istoričarka, a koju je život odveo na ovaj čudesni put, na koji je na kratko povela i nas, tokom snimanja nove Mamazjanije.

Mnogi je znaju samo kao pevačicu iz „trke za Evroviziju“, veselu Romkinju o kojoj bruji Srbija, ali ona je pre svega mama jedne osmogodišnje Kjare i naša gošća u novoj Mamazjaniji, pevačica Zejna Murkić, koja nam je bez zadrške ispričala kako u Srbiji izgleda život samohrane majke i njene ćerke, koje se sasvim malo razlikuju od većine, ali se sa predrasudama bore i ne daju na sebe. Svoju priču Zejna je počela osvrtom na sopstveno odrastanje u Loznici, pohađanje dve škole, suočavanje sa nerazumevanjem i kritikama sredine sa jedne, ali i velikom ljubavlju i podrškom sa druge strane. Ispričala nam je o prezaštićenosti koju je imala u svojoj porodici i stresu, koji je doneo spoljni svet, o svojoj ćerki Kjari koju, kaže, lakše odgaja sama nego što bi sa partnerom. Zejna nam je otkrila tajnu njenih svakodnevnih postignuća, od brige o ćerkinoj školi, treninzima, kući, gostovanjima, takmičenjima, nastupima… A suština je, ističe, u volji, energiji i činjenici da je sama sa sobom dobro, a onda je dobra i za svoje dete i sve ostale, kojima je potrebna. Ispričala nam je i kada je ćerku stavila ispred svojih želja, ali i objasnila zašto je ponekad ženi lakše da bude sama sa detetom, nego da joj „pomaže“ partner. Zejna nam je otvoreno prenela i svoja neprijatna iskustva, i navela koliko je ljudima koji su drugačiji od većine, teže da se uklope u društvo. Opisala nam je i kako izgleda Kjarin i njen savršen dan, ali i kad je doživela najveću neprijatnost zbog svoje boje kože. Na kraju je zaključila da biti zadovoljan sobom, svojim izgledom, poslom, okruženjem, je najvažnije za jednu ženu, ako želi da bude i dobra majka. „Oni koji nisu dobri za sebe, nisu ni za druge“, pa se ona, pre svega zbog svoje Kjare, trudi da joj bude dobro i da ne razočara ni sebe, a ni nju.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", prepuna žalbi Marka Vidojkovića zbog ljutine ajvara koji je jeo, te saveta iskusnog Nenada Kulačina o tome kako najefikasnije ajvarom zakrčitu karotide, je tu! U prvom delu emisije, voditelji su se osvrnuli na tragičnu sudbinu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, pozdravili izbor dobitnika sretenjskih ordenja, a izrazili su nadu da je neuspela konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda lagano zagrevanje pred nove beogradske izbore, koji će promeniti sve. Na samom kraju ovog dela emisije imaćete priliku da vidite kako tačno Međunarodni PEN centar štiti naše voditelje. Gost u ovoj epizodi je košarkaški as, nekadašnja talija reprezentacije i član koalicije NADA, Vladimir Štimac! Novajlija u političkom životu Srbije imao je povlašćen tretman kod autora emisije, jer - ko ne gotivi Štimaru? Dečački iskren i pošten do ivice naivnosti, Štimac se trudio da balansira u političkom blatu, nudeći normalna rešenja za nenormalne okolnosti u kojima živimo, čime se pozicionirao kao pravo osveženje na našoj političkoj pozornici. U Magarećem kutku, možete videti kako, u sklopu tradicije "spali lutku Pupovca" mahniti dalmatinski primorci pale lutke Putina i našeg Guzonje, što su i voditelji i gost osudili, jer bi u slučaju bilo kakve druge reakcije verovatno bili optuženi za pokušaj atentata. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, koju smo posvetili neophodnom razgovoru sa psihološkinjom i psihoanalitičarkom Vesnom Brzev-Ćurčić. o seksualnim traumama stečenim u ranom detinjstvu, o životu uz potisnuta sećanja, o osvešćavanju traume, zaceljenju, ali i podršci koja može mnogo da znači. Kako se dogodi da deca ne kažu roditeljima da im se desilo nešto što im nije bilo prijatno? Koje slabosti dece zloupotrebljavaju predatori? Kako možemo nesvesno da pogrešimo u razgovoru sa žrtvama nasilja iz svog okruženja? Najzad, šta nas čini osobom od poverenja u životu i okruženju nekoga ko živi sa traumom? Nekad mogu proći i decenije dok neko ne oseti da je trenutak da progovori o preživljenoj traumi. Kako razumevanje okruženja neizmerno može da pomogne na tom putu oslobađanja, epizoda koju smo pripremili nije namenjena samo onima koji su preživeli nešto o čemu ćute, već svima koji žele da budu vredni poverenja onih koji su nekad bili jako povređeni.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao" je pred vama! Potpuno lišeni praznične euforije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu štedeli aplauze za rezoluciju EP o Srbiji, nepristojno dugo su se rugali predsednikovom brukanju u SBUN, a tom prilikom su mu nadenuli i nov, zabavan nadimak. Zahvaljujući tome što je Nenad bio u radnoj obavezi da gleda Superboul, to bi bilo to što se tiče prvog dela, koji ipak traje skoro 40 minuta. Gost je profesor na FPN u Beogradu, Miloš Bešić. Razgovor je počeo u oštrom tonu usled profesorovog neslaganja s Vidojkovićevim optimizmom u pogledu rezolucije EP, a onda je sve otišlo dođavola kada je profesor Bešić počeo da niže teorije o Kosovu, kombinujući ih sa tezama o "dominantnoj stranci", što je, po njemu, bolest koja je napala Srbiju. U Magarećem kutku videćete Vučića i Vesića kako se smeju kockama koje će ugraditi u beogradski Trg republike. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor o snazi emocija koje držimo u sebi. Glumica Aleksandra Janković nedavno je ostvarila fantastičnu ulogu u seriji „Azbuka našeg života“, koja je u drugoj sezoni obrađivala pitanje psihološkog nasilja u partnerskim odnosima, što je dalo povod za razgovor o ovoj osetljivoj temi. Tokom intimnog i poučnog razgovora o prepoznavanju nasilja, stidu koji osećaju žrtve i razumevanju, Aleksandra je progovorila i o ličnoj traumi, koju je doživela u ranom detinjstvu, sa pet i po godina.

Posle 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, mi nismo na nuli, mi smo u minusu. Pravda je ubijena, ali istina živi. Učestvovanje u komisiji uprkos postojećoj vlasti nije iluzorno jer treba iskoristiti svaku priliku koja vam se pruža da bi se došlo do istine. Sve njene rezultate rada trebalo bi objaviti. Dobrim novinarima je potrebno prisustvo duha i odsustvo tela, da nemate straha u otkrivanju istine i obaveštavanju javnosti. Novinari u Srbiji su potplaćeni, malo plaćeni, ucenjeni, bez zaštite i podrške. Zato se novinarska profesija danas nalazi u najgorem položaju u novijoj istoriji. Iako zakon predviđa da se napad na novinara tretira kao napad na policajca, u praksi nikad niko nije odgovarao za pretnje. Gost: Nino Brajović, Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

Za sebe kaže da je „novinarka koja piše knjige“, a Vesnu Dedić ugostili smo u novoj Mamazjaniji pre svega kao mamu jedne Lenke, koja je danas odrasla devojka na doktorskim studijama u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz razgovora sa Vesnom shvatili smo da je ona prvo majka, pa onda novinarka i književnica, koja će sve učiniti za svoje dete. Kada je izašla iz lošeg braka i shvatila da će o ćerkici morati sama da brine, počela je nova etapa života, koja je zahtevala ozbiljnu borbu. Na taj period danas gleda sa osmehom, jer su i Lenka i ona uspešno ostvarile svoje ciljeve, ali i naučile da nema tog problema koji trud i rad ne mogu da reše. Život mame i ćerke, Lenkino odrastanje, proticalo je bez trzavica, a mama joj nije bila drugarica, ali joj je, kaže, pružala slobodu. Nije zahtevala sve petice u školi, ali je htela da vidi trud i zalaganje za što bolji uspeh. Verovala je da će Lenka krenuti umetničkim stopama, ali je ipak nauka odvukla na drugu stranu, Vesni nepoznatu. U razgovoru za Mamazjaniju, Vesna nam iz svog ugla opisuje kako se vaspitavaju ženska deca i zašto dete ne sme da bude trofej ambicioznog roditelja. Ona navodi sve razloge zbog kojih je detetu bolje dati slobodu nego ga kontrolisati i ograničavati. Takođe, upozorava da treba da se zabrinemo ako je dete u kući mirno, tiho, poslušno, jer onda će svoj bes i revolt izbaciti na nekom drugom mestu. Vesna nam opisuje i najveće izazove sa kojima se u Srbiji suočavaju samohrane majke, ali i objašnjava zašto se posle razvoda nikad više nije udala. O tome koliko je razvod bolan, ali je nekada „jedini izlaz“ i kako izgleda kada majka ostane sama sa detetom, priča Vesna u novoj epizodi Mamazjanije. Ona nam otkriva kako je vaspitavala Lenku, kada se najviše uplašila za njihov odnos i koliko je važno devojčice učiti šta sve mogu da urade, a ne samo im ponavljati šta je to što - ne smeju da rade.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", pod budnim okom Međunarodnog PEN centra, je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se neizbežno osvrnuli na drugo ubijanje Slavka Ćuruvije, obradovali su se što je ponestalo cifara sa naše strane na semaforu pobeda protiv Kosova, a izrazili su i solidarnost sa glumcima koji nisu izrazili solidarnost sa nosiocem Putinovog ordena, Milošem Bikovićem. Gost, nekadašnji urednik čuvenog dnevnog lista "Demokratija", Cvijetin Milivojević! U uzbudljivom razgovoru, Cvijetin je detaljno opisao svoje viđenje slučaja Čuruvija, a u drugom delu razgovora Cvijetin je opširno opisao svoje viđenje konstitutivne sednice srpskog parlamenta, a osvrnuo se na protekle, ali i predstojeće izbore. U Magarećem kutku čućete o kakvoj gromadi govori Dijana Hrkalović.

"Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi mladosti u društvu, a i o snazi politike u životima mladih ljudi, koji "samo žele da budu mladi i da imaju budućnost". Studenkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković i studentkinja Arhitektonskog fakulteta Staša Cvetković su proteklu godinu provele stojeći rame uz rame sa kolegama i građanima, na protestima iza parole "Studenti protiv nasilja", mada njih dve zajedno stoje mnogo duže. Druže se od vrtića, a bore se "za nešto ili protiv nečega" još od osnovne i srednje škole, kada su u rodnom Vranju ušle u omladinski aktivizam i zalagale se za podizanje svesti o ekologiji. Pune utisaka iz Brisela, odakle su se nedavno vratile, govorile su o načinima na koje se danas mladi ljudi ideološki i politički orijentišu, o uzrocima političke apatije u novim generacijama, ali i o korenima ekstremističkih ideja koje su sve primetnije među mladim ljudima. Kako izgleda politička polarizacija na fakultetima i žurkama? Kako aktivizam utiče na njihove privatne živote, porodice, prijateljstva, čak i ljubavne veze? Ovo su samo neke od tema nove epizode podcasta Snaga uma.

EXPO organizuju države sa viškom kapitala, Srbija to svakako nije EXPO 2027. će Srbiju zadužiti decenijama. Motiv SNS je da se na mestu sadašnjeg Sajma naprave skupi kvadrati Beograda na vodi i sliju se sivim kanalima u vladajuću partiju. Glavni ili veliki EXPO u svetu košta do 3 milijarde evra, naš propratni ili mali će koštati preko 15 milijardi evra što je četvorogodišnji budžet za investicije Srbije. Ukoliko bi se promenila vlast u Beogradu, moglo bi se zaustaviti rušenje Sajma, ali ne i EXPO 2027 koji štiti lex specialis koji kreira korupciju i bezakonje. Gost: Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka

Ne zna se kome škola teže pada, deci ili roditeljima, a ni ko se više raduje raspustu. Brojni kreativni saveti i primeri iz škole NTC-a, pokazuju da je rad kod kuće suvišan, kada na časovima učenici uče lekcije kroz njima poznate igre, uz koje im onda nije potrebno mnogo pomoći da savladaju gradivo, o čemu u novoj Mamazjaniji govore poznati doktor Ranko Rajović, autor NTC-a (Nikola Tesla Centar) programa, šef Katedre za obrazovne neuro-nauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru, ali i njegov sin Vuk Rajović, doktor hemijskog inženjerstva i koordinator Odseka za nauku u NTC-u. Iz godine u godinu, svedoče učitelji, sa prvacima u osnovnim školama se sve teže radi, navodi na početku našeg podkasta dr Ranko Rajović. On objašnjava razloge zašto su deca drugačija, ali i probleme u tradicionalnom obrazovanju, koje se ne menja, ne ide u korak sa vremenom, iako prema brojnim istraživanjima, danas spremamo decu za profesije koje još ne postoje. Deca su od najranijeg uzrasta uz telefone i igrice, umesto u parku, na livadi, sportskom terenu. Rajovići naglašavaju vezu između kretanja i učenja kod dece, koja je neraskidiva. Oni ističu da svako dete želi da uči i nauči, da se pokaže, takmiči i bude dobro u nečemu, a u školi će to postići ako im lekcije predaju kroz igru, koja je njima bliska. Takođe, problem današnjeg vaspitanja je prezaštićenost dece, koja nemaju nikakvu slobodu, jer su uvek pod nadzorom, a roditelji tu kontrolu vrše i kroz brojne vanškolske aktivnosti kojima se ne vidi kraj i zbog kojih najmlađi nemaju vremena za sebe, a detinjstvo im prolazi. Oni nam objašnjavaju kako da deca zavole školu i gradivo sa nastave, da dečje igre pretvorimo u školske predmete, matematiku, hemiju…? Naglašavaju i da je dobro ako je deci ponekad dosadno. Takođe opisuju koje su posledice prezaštićenosti dece i koliko roditelji treba da uče sa njima. U novoj epizodi, naši gosti ističu sve prednosti NTC-a, koje bi srpsko školstvo moglo da primenjuje. Ukazuju roditeljima kada je pravo vreme da dete upišu na sport ili bilo koju vannastavnu aktivnost. A Vuk opisuje kako je izgledalo njegovo detinjstvo uz Rankove metode. Odgovore na ova, ali i brojna druga pitanja, koja interesuju svakog roditelja i nastavnika, pružili su Ranko i Vuk Rajović u novoj epizodi Mamazjanije, u kojoj su se osvrnuli i na savremeno detinjstvo koje prolazi u „nepoznatim ulicama virtuelnih gradova“, u koje mame i tate moraju da zađu kako bi znali „gde su im deca“ i kako bi ostvarili komunikaciju, ali i dečja interesovanja iskoristili da im pruže uvid u prednosti realnog sveta i odrastanja.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" će, bez sumnje, biti zapamćena kao istorijska. Marko Vidojković se, na samom početku emisije, izvinio Aleksandru Vučiću jer ga je opsovao u septembru 2021, a Nenad Kulačin se za to vreme borio sa napadima smeha na nervnoj bazi. Emisija je nastavljena u uobičajenom maniru, osvrtom na predsednika koji na očigled javnosti puni gaće pred rezolucijom EP, nevešto glumeći da to nije tako. Posebnu brigu autori su izrazili za državnu bezbednost, imajući u vidu da je doskorašnji šef BIA, Aleksandar Vulin, dobio orden od ruske tajne službe, FSB, posle čega mu se na čelu pojavila reč "izdajnik". Gost je, posle nekoliko godina ubeđivanja da je boravak u DLZ prijatan poput služenja vojnog roka, Ranko Pivljanin, urednik "Nova" novina. Istraumiran Vidojkovićevim izvinjenjem, Pivljanin je odustao od svake namere da vodi ozbiljan razgovor, stoga se cela 288. epizoda DLZ pretvorila u nikada ranije viđen šou, u kome se bez prekida ukrštaju tri potpuno različita smisla za humor, a oboren je i rekord u trostranom upadanju u reč. Koliko god zvučalo zabavno, fakat je da je jedan od kamermana, u sred snimanja, zaspao. U Magarećem kutku DJV pokazuje kako se blamirati u programu uživo.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa profesorkom psihologije Tamarom Džamonjom Ignjatović, o važnosti prepoznavaja i čuvanja naših ličnih granica, kao i o nužnosti uvažavanja tuđih. Živimo u vremenu u kom su društvene mreže pune objava koje se bave naših granicama iz ugla psihologije, tako da je važno govoriti i o opasnostima koje nosi površno bavljenje pitanjem sopstvenih granica. Koja je veza između jakih ličnih granica, integriteta i karaktera? Koje su posledice koje snosimo ako, pod pritiskom ili iz nekog drugog razloga, dođemo u poziciju da kontinuirano trpimo, da radimo za tuđe interese i ciljeve ili da zanemarimo svoje vrednosti? Kakva je veza između vaspitanja koje dobijemo u detinjstvu i zdravih granica, stabilnog integriteta i jakog karaktera u odraslom dobu? Ovo su samo neke od tema važnog razgovora o mentalnom zdravlju, ali i stanju u društvu koji vas pozivamo da pogledate ili poslušate.

Sve je manje onih koji hoće u profesionalnu vojsku, zato je pitanje da li uvoditi obavezno služenje vojnog roka. Zbog ukidanja obaveznog služenja vojnog roka već 13 godina nema dovoljno mladog rezervnog sastava vojske. Srbija je imala više profesionalnih vojnika u vreme bivših država, nego sada kada je samostalna. Prosečna plata je mala i to je osnovni razlog slabe popune jedinica. Ukoliko se usvoji odluka o ponovnom uvođenju služenja vojnog roka, neophodan je rebalans budžeta. Osnovna obuka se može završiti i za 3 meseca, ali samo za strelce, šta ćemo sa ostalim neophodnim rodovima vojske? Gost: Goran Petković, Pukovnik u penziji

Ništa u svetu koji poznajemo ne može da se meri sa momentom rađanja novog života, a dragocenost ovog trenutka, majci niko nema pravo da oduzme, naglašavaju gošće nove Mamazjanije, Marina Mijatović, advokatica i Dušica Kovačević, VMS babica i vlasnica „Bebi patrole“ koje u epizodi, specijalno posvećenoj trudnicama i porodiljama, spremaju buduće majke za „meč“, koji ih u porodilištu očekuje. U Srbiji su, nažalost, žene masovno slabo informisane, neupućene, u ono što ih čeka na porođaju, a prvorotke, nažalost, moraju da znaju svoja prava kada stignu u porođajnu salu, ali i tokom boravka u porodilištu. Usled neobaveštenosti, mnoge su prošle „bose preko trnja“, dok su svoju bebu donele na svet, a porođaj, kao takav, bio im je najmanja briga. Odnos pojedinih lekara, ginekologa-akušera, anesteziologa, ali i medicinskih sestara, babica, takav je da, nažalost, podrazumeva, vređanje, vikanje, neprijatnosti i dovodi žene u stanje grča, panike, paranoje, traume, što ostavlja posledice po bebino zdravlje. Gošće nove Mamazjanije objašnjavaju da ne mora da bude ovako, da žena ima sva prava u porodilištu i u porođajnoj sali, da može da se informiše o tome šta sme da pita, promeni, odluči. Sistem, sa druge strane, treba da bude postavljen pravilno, a ne nakaradno. Žena ne sme da strahuje od lekara koji će biti dežuran u trenutku porođaja, ona nije dužna da „rezerviše“ ginekologa, kojeg prethodno plaća u privatnoj praksi, a na kraju se opet često desi, da doživi neprijatnost, akušersko nasilje i da pod traumom, sa bebom u naručju, odlazi kući. Naše gošće objašnavaju šta žena treba da zna pre nego što ode na porođaj i koja su sve prava budućih majki u porodilištu. One se pitaju odakle to nepisano pravilo da trudnica mora da vodi trudnoću privatno, da bi sebi „obezbedila“ lekara na porođaju. Takođe postavljaju pitanje zašto zdravstveni sistem u Srbiji ne „prepisuje“ pozitivne prakse iz razvijenih zemalja, koje su odavno promenile procedure i protokol kad su u pitanju porođaji i odnos prema ženama u porodilištu i koji su glavni koraci za promene zdravstvenog sistema u domenu porodilišta i porođaja. One objašnjavaju i kako da preveniramo akušersko nasilje i neprijatnosti na porođaju, ali i kako se žena posle traume od nasilja na porođaju suočava sa onim što je prošla i kako se odlučuje na novu trudnoću. O ovim i brojnim drugim gorućim pitanjima, koja zanimaju pre svega trudnice, ali i porodilje koje su prošle manju ili veću traumu, govorile su naše gošće, osvrćući se na dugogodišnje iskustvo koje imaju u radu sa ženama, Marina iz ugla prava koje mora biti dostupno svima, a Dušica iz rada sa trudnicama, koje priprema na najvažniji dan u životu.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se uporednom analizom režimskih opsenarsko-ložačkih projekata "Srbija 2025" i "Srbija 2027", polemisali su oko značaja međunarodne reakcije na izbornu krađu, a pokušali su i da predvide šta bi bilo kad bi Srbija imala atomsku bombu. Gost je narodni poslanik Zeleno-levog fronta, Radomir Lazović. Isključivi razlog njegovog dolaska u DLZ je želja da se u ovim depresivnim zimskim danima pokaže neophodno jedinstvo i volja za zajedničku dalju političku borbu protiv banditskog režima, pa je i ceo razgovor protekao u tom tonu. U Magarećem kutku Čale dominira!

Kada se poslodavcu pokvari mašina, on plače jer to košta. Kada pogine radnik, on gleda samo kako da ga zameni. Dan nakon trovanja preko 100 radnika u fabrici Magna, poslodavac je nastavio proizvodnju nakon čega je još 50 radnika otrovano. Pitanje je šta je radila inspekcija? U Srbiji nema dovoljno inspektora rada, nemaju dovoljna ovlašćenja, nisu dovoljno plaćeni, nemaju sredstva za rad, na teren idu javnim prevozom. Jedan inspektor pokriva i preko 1000 preduzeća na 50 km kvadratnih. Kazne za kršenje zakona o radu su male, pa se isplate onima koji ga krše. Sistem kontrole je zastareo, većina nadzora radi se po prijavi. Rad na crno se statistički smanjio (oko 13 procenata), ali i dalje postoji pola miliona ljudi koji rade bez ugovora. Postoje mnogi poslodavci koji potpišu ugovor sa radnikom, ali mu ne uplaćuje doprinose. Radnici to saznaju tek kad odu kod lekara, zato je savet češće proveravati poslodavca. Gost: Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi integriteta sa novinarkom Vesnom Mališić, koja je zajedno sa većim delom redakcije NIN nedavno podnela ostavku, uz objašnjenje da tamo više nije moguće raditi u skladu sa etičkim načelima profesije, kojih su se uvek pridržavali. Vesna je govorila o značaju ovako krupnog čina novinarske solidarnosti, koji je ocenila kao istorijski događaj za naše novarstvo, ali i o sistemskom uništavanju integriteta kao odlike građanina, načinima na koje urušavanje novinarstva utiče na urušavanje društva, novinarstvu u vreme Miloševića, kao i o ceni koju je i ona plaćala dok je čuvala sopstveno dostojanstvo, u vremenima u kojima su mnogi dostojanstvo prodavali.

Komunikacija roditelja sa detetom, verbalna i neverbalna, kao i ton glasa i reči koje koriste, ključne su u vaspitanju, ali i za formiranje odnosa roditelj-dete, u novoj epizodi Mamazjanije o tome nam govori „porodični trener“ (family coach) Dragana Aleksić. Od najranijeg detinjstva, roditelj komunicira sa detetom. Prvo reaguje na gestikulaciju, gugutanje, a kasnije se uspostavlja verbalna komunikacija, koja vremenom, nažalost, kod većine, prelazi u naredbe, koje mama i tata izdaju svojoj deci, kao da su u vojsci, a ne u porodici. Naša gošća upozorava zašto je opasno ponavljati rečcu „ne“ na svako drugo pitanje deteta i kako naredbu upućenu detetu pretvoriti u molbu ili pitanje. Ona navodi da je uvek bolje reći: „Pokaži mi kako vezuješ pertle“, umesto narediti: „Veži pertle!“? Dragana ukazuje na to koliko je način obraćanja roditelja detetu, važan za vaspitanje i za sve razvojne faze i uči nas kako da pričamo sa detetom, a da ne ponavljamo „100 puta“ isto. Takođe, naglašava da deca osećaju nervozu i tenziju između roditelja, čak i kada ona nije izražena rečima, a da detetu uvek treba da pokažemo da ga razumemo i saosećamo kad je u problemu, a da ga ne osuđujemo.

U novoj epizodi podkasta "Dobar loš zao" Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su dolazak redakcije NIN-a u United grupu, proučavali su da li se kaže javelin ili džavelin, a od stranih prijatelja dobili su detaljno tumačenje nove top liste brdskih goveda. U gostima torta. A tortu donosi urednica "Nove ekonomije", Biljana Stepanović, majstor za torte i stručnjak za sva ostala pitanja. U veseloj diskusiji momci i gošća su se dotakli inostranih reakcija na izbore u Srbiji, domaćih reakcija na izbornu krađu, mračne perspektive Srbije, uz čuveno Nenadovo "Kako nam se dogodilo...", a neizbežan je bio i razgovor o polu-EXPO 2027. U Magarećem kutku videćete kako se viteški podnosi smanjenje plate na Pinku. DLZ, pod pojačanim nadzorom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Zbog sve boljih puteva "krivac" za saobraćajne nezgode sve ređe je upravljač puta. "Šok" kampanje o bezbednosti saobraćaja su prestale jer je Agencija za bezbednost saobraćaja "optužena" za uznemiravanje javnosti. To jesu "krvave" kampanje, ali i "ulog" je nečija prolivena krv. Iako je zakon propisao obavezu edukacije dece u saobraćaju, to se ne sprovodi. Obrazovanje o saobraćaju je kontinuiran posao, nije dovoljno samo u septembru vršiti akcije. Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja postigle su efekat, u apsolutnim brojkama, sve je više vozila, a manje stradalih. Od 2006. godine do danas broj registrovanih vozila se uvećao za milion. Auto škole ne mogu da pripreme buduće vozače za vožnju u zimskim uslovima jer ne postoje uslovi, ni mogućnost da obuka traje godinu dana. Većina vozača u kritičnim situacijama deluje refleksno, a ne svesno, voljno i kontrolisano, tako da nema opšteg saveta kako reagovati i izbeći nezgodu. Ako ima vremena da prepozna takvu situaciju, takve stvari se rešavaju iskustvom. Tehnički pregledi većinom poštuju propise, najčešće se "gleda kroz prste" za oštećenja stakala. Gde ima mogućnosti treba graditi biciklističke staze, gde to nije slučaj, tu je rešenje usporavanje saobraćaja. Centralnu zonu grada potrebno je ograničiti za motorna vozila. Gost: Milan Božović, stručnjak za bezbednost saobraćaja

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa istoričarkom i univerzitetskom profesorkom Dubravkom Stojanović, o tome kako nas naš odnos prema prošlosti definiše, a kako možda ume i da blokira našu sadašnjost i budućnost. U prethodnim mesecima podcast Snaga uma je iz različitih aspekata obrađivao teme zlostavljačkog ponašanja, bilo da je reč o mobingu, političkom nasilju, pravnom nasilju ili vaspitanju koje ignoriše nasilničko ponašanje postavljajući podlogu za razvoj nasilničkih ličnosti u odraslom dobu. Profesorka Dubravka Stojanović je u novoj epizodi objasnila kako se sve to oslikava na krupnom planu, kako izgleda kroz istoriju, a i kako utiče na odnos koji imamo prema istoriji svog naroda. Jedno od možda glavnih pitanja je da li u istoriji pronalazimo lekcije ili opravdanja. Ukoliko o stradanjima predaka učimo samo kako bismo ta stradanja koristili kao izgovor za današnje neuspehe, da li zaista možemo da kažemo da smo išta naučili? Koje su posledice stalne revizije prošlosti u vremenu u kom je "prošlost postala neizvesnija od budućnosti"? Zašto kao društvo više obeležavamo i slavimo istorijske poraze nego pobede, kojih je bilo mnogo? Najzad, kako društva koja napreduju i rastu tumače svoju istoriju, a kako to rade oni drugi? Ovo su samo neka od brojinih pitanja o kojima je profesorka Stojanović govorila, kako to ona inače radi - elokventno, jasno i u ime nauke.

U novoj Mamazjaniji konačno smo ugostili i jedno dete, Ognjena, starog samo četiri meseca, a došao je u pratnji svoje mame Tamare Perović, novinarke, preduzetnice, stručnjakinje za digitalni marketing, koju znamo i po Instagram profilu „Tamama“, a koja osim ovog mališana ima još petoro dece. Naša druga gošća bila je Jovana Šišić, filološkinja, takođe preduzetnica, koju znamo i po Instagram profilu „Mamika“, a koja je pre svega mama tri devojčice i dva dečaka, blizanca. Mame koje se u Srbiji odluče da rode više od dvoje, troje dece, sa jedne strane smatraju herojima, a sa druge ih gledaju kao „pokretni cirkus“, o čemu nam Jovana i Tamara pričaju kroz iskustva koja su doživele u susretu sa ljudima, koji različito komentarišu njihov status „žene sa petoro, šestoro dece“. Težina, ali i lepota svakodnevice, vrti se oko dece, a njihov međusobni odnos, uloge koje imaju u kući, za roditelje je spas, jer kako ove mame navode, sa više „tih malih ljudi“ je ipak lakše. Priznaju da su želele više dece, a i otkrivaju u kojim situacijama je lakše imati troje, četvoro, petoro, nego jedno ili dvoje. Objašnjavaju nam šta je najlakše, a šta najteže u porodicama sa mnogo dece i zašto na roditelje koji imaju petoro, šestoro, u Srbiji često gledaju sa prezirom. Pored svih obaveza, one ipak uspevaju da rade i nađu vreme za sebe, a priznaju i da su navikle da nikad ne spavaju, a opet nastavljaju normalno da žive. O najtežim trenucima, ali i o budućnosti u kojoj ih čekaju njihova deca kao odrasli ljudi, koji će brinuti jedni o drgima, uvek biti tu jedni za druge, pričaju dve mame, koje uz sve komplikacije, brojne uloge, nespavanje i svakodnevnu borbu, nikada ne zaboravljaju na sebe.

Evo epizode koju, po ispitivanjima fokus grupa koja nikad nisu sprovedena, gledaoci najviše vole! To je epizoda 'Dobar, loš, zao" pod šajkačama, kojom autori Nenad Kulačin i Marko Vidojković obeležavaju Božić, Srpsku novu godinu i Dan Republike Ruske. U prvom delu, momci su se bavili Draganom J. Vučićevićem i načinom na koji upravlja portabl mikrofonom, radovali su se što će služeći vojni rok srpski momci postati ljudi s traumom, ali će makar svi umeti da pucaju, a ne samo neki. Bilo je još dosta toga u prvom delu, a prvi ovogodišnji gost je opozicionar Aleksandar Jovanović Ćuta! Ćuta je uneo preko potrebni pesimizam u inače veselu atmosferu u društvu, javno se izjasnio za preuzimanje mandata i otvoreno rekao da smo tek na početku borbe koja će trajati sve dok neko ko nismo mi ne odluči da je Vučiću istekao ruk upotrebe. Ćuta je duhovit, pa je makar bilo dobro zezanje. U Magarećem kutku videćete kako Glišiću ni vesela frizura ne pomaže da deluje kao vesela i dobronamerna osoba. DLZ, jedini podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa fantastičnom Anom Đurić Konstraktom o snazi mašte i igre, u svim uzrastima. Kako je Konstrakta objasnila, šablon je često posledica nerazvijene radoznalosti. Kao deca smo jako radoznali i igra nam dođe prirodno. S godinama, ona je sve manje spontana i sve nam je manje dovoljna igra radi igre, pa čak i kad radimo nešto kreativno mora da postoji neki cilj. Malo nas i životna jurnjava za obavezama odvoji od radosti igre, pa su praznici i vreme odmora možda idealno vreme da se podsetimo snage sopstvene mašte, za početak uz razgovor. Ana je govorila o tome kako je od malih nogu naučila, a i sačuvala sposobnost da se igra sama, da mašta sama, pa i da se uteši sama, kao i do koje mere je to važna sposobnost, bez obzira na to da li ćemo nešto zaista raditi sami ili ne.

Princeza Danica Karađorđević, svojim gostovanjem obogatila je prazničnu epizodu podkasta Mamazjanija i u nju unela tračak kraljevske čarolije, donoseći nam priče „sa dvora“, tačnije iz stana u Beogradu, u kojem glavnu ulogu igraju mali princ Stefan (5, uskoro 6) i princeza Marija, stara tek nepuna dva meseca. O vrednostima koju brižno neguje ova skladna četvoročlana porodica, tradiciji i istoriji, precima o kojima uče decu kroz razgovore, putovanja po Srbiji, obilascima znamenitosti, posebno onih koji se vezuju za njihovu dinastiju, pričala nam je naša gošća, princeza Danica, koja ističe da i pored dvoje dece i brojnih obaveza, ne zaboravlja na svoj poziv, svoju umetnost, koja podrazumeva vreme samo za nju, za odmor, ali i rad na sebi u psihološkom, emotivnom i svakom smislu. Tokom razgovora opisala nam je kako izgleda život u kraljevskoj porodici u Srbiji i koliko je princ Stefan svestan svog nasleđa. Takođe je navela koji su prioriteti Filipu i njoj kad je vaspitanje dece u pitanju. Opisala nam je i kako vidi budućnost svog sina i ćerke, a i u kojoj meri je moguće spojiti moderno i tradicionalno u vaspitanju dece u današnje vreme u Srbiji. Objasnila nam je i zašto su se Karađorđevići vratili u Srbiju i odlučili da im deca budu ovde rođena. Pričala nam je i o odnosu prema građanima koji ih sretnu na ulici i u njima vide model savršene srpske porodice na koju se treba ugledati, o imperativima koji su postavljeni pred majke u današnje vreme, o saradnji sa Filipom kad su odluke o vaspitanju dece u pitanju, o željama i planovima za Stefana i Mariju, kao i o važnosti tradicionalnog vaspitanja u modernom svetu.

Novogodišnja epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor o snazi prijateljstva za ceo život. Novinarke Maja Nikolić i Nataša Miljković su, kako su same rekle "dva ratna druga", koleginice, prijateljice, kume i porodica. To ne pada s neba, to se i gaji. Govorile su o vremenima u kojima su čuvale jedna drugoj leđa dok su urednici pokušavali da ih zavade, o načinima na koje se njihovo prijateljstvo testiralo kroz teške kao i divne životne trenutke, o svemu što jedna od druge uče, ali i o tome kako su postigle da se, kako godine odmiču, zajedno smeju sve glasnije, toliko glasno da ih nekad zabrinuti prolaznici opominju. Ne propustite razgovor pun topline, urnebesnih anegdota, ali i važnih lekcija o "porodici koju sami biramo". Podcast Snaga uma je tu sa vama i tokom praznika.

U poslednjoj epizodi Mamazjanije u 2023. godini, u “vruću” stolicu na ispit roditeljstva, hrabro je sela naša koleginica i prijateljica Dragana Pandurević Jovović, urednica portala Zadovoljna.rs, koji stoji iza produkcije ovog podkasta. Dragana je sa nama razgovarala pre svega kao majka dvogodišnjeg Nikole, a osvrnula se i na period trudnoće, traumatični porođaj, ali i na potpuno nov način života, sa radikalnom promenom prioriteta i momente čiste radosti, koje je osetila tek sa rođenjem sina. Bez dlake na jeziku, kao što samo ona ume, Dragana je pričala o detaljima iz života „jedne mame“, u kojima će se prepoznati svaka žena, imala jedno ili više dece. Ono o čemu većina nas samo misli, naša gošća je izgovorila i iscepkala na sitne komade, ukazujući na činjenicu da ako je mami psihički i emotivno loše, treba da ode na terapiju jer je to korisno, zdravo i nije sramota. Takođe, ako je mama našla recept po kojem će dete celu noć da spava, nije važno ako je to i u bračnom krevetu. Naša gošća nam opisuje koliko je teško izaći na kraj sa dnevnim obavezama i malim detetom, ako u blizini nema pomoći baka i deka, ali i kada je vreme da mama ode na terapiju i pomogne sebi. Ona se osvrće na brojne teške momente i navodi u kakvo psihološko stanje žena može da upadne posle porođaja pod uticajem nespavanja, strahova, brige. Međutim, navodi i da pre rođenja deteta nije bila svesna da ne zna kako izgleda osetiti čistu radost. Takođe pričamo o vremenu koje žena mora da ima posle porođaja, dok ne bude spremna za prvi seksualni odnos, a Dragana opisuje na koji način održati odnos sa mužem/partnerom u vrtlogu aktivnosti oko bebe i istumbanog postporođajnog života. Prijateljicama nemajkama kažemo bravo i pričamo o tome koliko su važne nama koje ne izlazimo iz pelena, veša, kašica, udžbenika… Osim neplaniranih teških momenata na porođaju i bolesti deteta, novogodišnju Mamazjaniju Dragana je začinila i pričama, koje su usledile kasnije, kada se situacija smirila i na sreću sve se dobro završilo. Predstavila nam je život mame i bebe u borbi sa dojenjem, nespavanjem, njenom anksioznošću, strahovima, brigom, ali i neizmernom ljubavlju, eksploziji emocija i čiste radosti kojom odiše njen dom. Takođe, opisala nam je i važnost odnosa između roditelja/partnera, koji uprkos svim novim ulogama, zadacima i obavezama, ne smeju da zaborave jedno na drugo, ali ni na same sebe.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama, mada bi se moglo reći i da je reč o specijalnoj epizodi, koja se više bavi snagom bezumlja u našim političkim životima. Pred vama je razgovor na ivici onostranog, sa urednikom Danasa i kolumnistom Dražom Petrovićem o nestvarnom i stvarnom u našem političkom životu. Zašto je proevropska opozicija propustila šansu da iskoristi snagu onostranih sila i animira birače? Kako bi prelazna Vlada sastavljena od vračara, teoretičara zavere i sličnih egzotičnih likova mogla da bude ključna za političko ozdravljenje Srbije? Šta je uoči izbora usnio Dobrica? Prema opažanju Draže Petrovića, potpisnici ProGlasa su bili oličenje razuma i ugleda, ali je očigledno da to nije ono što našem narodu u ovom trenutku može da animira, te je zato važno da se što pre svi okrenemo bezumlju, ako hoćemo da jednog dana imamo normalnu zemlju.

Došlo je ono doba godine kad joj je kraj, a počinje sledeća. U skladu s tim, evo i novogodišnje epizode podkasta, koji i u 2024. ulazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar, loš, zao". Nenad Kulačin i Marko Vidojković proslavili su završetak godine tako što su u prvom delu emisije komentarisali policijsko batinanje golorukih studenata, Vučićeve laži o tome gde se krio dok su bile demonstracije i ostale vesele teme. Tradicionalni novogodišnji gost je anti-Deda Mraz, Slobodan Georgiev! Uneo je preko potrebnu dozu optimizma svakome ko je za vlast, pošto su njegove prognoze crne i sumorne, a kaže za optimizam treba da se obratimo pravom Deda Mrazu. Uz šalu-komiku došlo je i do detaljne analize trenutne političke krize. U Magarećem kutku moći ćete da nagađate šta se desi kad se u šumi sretnu Ana Brbonjić i dva ježa. DLZ, samo na našem portalu! Emitovanje podkasta nastavlja se 10. januara.

U dvorištu Danijela Jakupeka je nakon što je ubio prijatelja i četvorogodišnje dete, pronađeno desetine ubijenih i zakopanih mačaka. Ubica iz Dubone je godinama maltretirao i ubijao komšijske pse. Deca četvrtog i petog razreda su u Zaječaru ubila psa stavljajući mu petarde u usta. Takve devijacije se moraju na vreme prepoznati da bi se sprečile. Kaznena politika je zapanjujuće blaga jer je od 2006. do 2022. hiljade životinja ubijeno i zlostavljano. Za 16 godina, od 349 osuđujućih presuda, samo je 30 kazni uslovnog zatvora i jedna presuda sa maksimalne 2 godine uslovnog zatvora. Država žmuri na korupciju i lažne ujede napuštenih pasa. Za poslednje 4 godine država je platila 43 miliona evra na ime odštete. Za taj novac mogle su da se sagrade desetine prihvatilišta za životinje. Napuštenih pasa ne bi bilo da komunalna milicija ima nadležnost da kontroliše da li je vlasnički pas čipovan i da kontroliše "odgajivačnice". Ovako imamo situaciju da hiljade pasa završava na ulici, a da je samo 16 prekršajnih prijava za napuštanje psa od 2009. godine. Uprava za veterinu ima 67 registrovanih odgajivačnica pasa, dok Kinološki savez Srbije ima 4.300 prijavljenih odgajivačnica. Razlog je naopak propis kojim je dozvoljeno, da ko ima tri ženke, ne mora da ispunjava propisane standarde za odgajivačnicu. To je razlog što KSS godišnje "štancuje" 60.000 rodovnika bez čipovanja, dok ih npr. Austrija ima 8.500 čipovanih. Gošća: Vanja Bajović, Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu

Nova epizoda Mamazjanije uvodi nas u bajkoviti, porodični svet naše najpoznatije „zdrave umetnice“ – Ane Đurić Konstrakte, pevačice, kantautorke, tekstopisca, diplomiranog arhitekte, ali pre svega mame jednog Nikole (15) i jedne Lene (14), a u našem podkastu, čućete kako izgleda svakodnevica sa dva tinejdžera i da pubertet ne mora biti bauk. U epizodi, koja je kao i prethodne tri bila "zaslađena", zahvaljujući kompaniji Bambi, koja je podržala snimanje decembarskih emisija, ali i plazma popsima iz njihove Plazmastičarnice, razgovarali smo sa našom gošćom o životu mame - umetnice, koja je pred kamerama Konstrakta, a kad se reflektori ugase, ona je Ana, posvećena majka, kojoj su u fokusu od jutra do mraka njena deca, koji su joj prijatelji i inspiracija. Konstrakta nam je otkrila kako da vaspitavamo decu bez postavljanja granica, stalnog nadzora i kontrole i ispričala da veruje u današnje generacije i njihovu maštu, bez obzira na „zaluđenost“ tehnikom, koja im zaokuplja gotovo svu pažnju. Opisuje nam na koji način je njena popularnost tokom Evrovizije 2022. uticala na decu. Takođe, navodi da su mame koje nemaju posao od 9 do 5 u zamci, jer naviknu ukućane da one sve rade, bez ičije pomoći. Naglašava da pubertet ne mora da bude bauk i smatra da nije dobro prezaštititi decu, nego ih pustiti da prođu kroz sve boljke odrastanja sa kojima uče da se bore. Vreme provedeno sa decom za Konstraktu je dragoceno, a o bajkama koje im je smišljala za laku noć, dok su bili mali, do odnosa koji danas imaju, kroz zajedničko slušanje muzike, razgovora i razmene mišljenja, slušajte i gledajte u novoj epizodi Mamazjanije.

Sve što je lepo ima kraj, recimo loženje da će Beograd u ovom trenutku biti slobodan grad. "Dobar loš zao" zato nema kraj, već novu epizodu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković tek što su se oporavili od vođenja maratonskog izbornog programa na našem portalu, a našli su se u neprilici da komentarišu izborne rezultate u prvom delu emisije, ali i pokušajem opozicije da štrajkom glađu nekako poprave stvar. Gost, najgori mogući u ovom trenutku, preterano objektivni mračnjak Boban Stojanović Biban! Biban je rekao gde je sve opozicija pogrešila, pokušao da prorekne šta će se dalje dešavati na Nestorovom, pardon, beogradskom nivou, a rekao je ponešto i o lošim potezima opozicije. U Magarećem kutku moći ćete da vidite sudbinu Laverboja. DLZ, jedini podkast u ovom delu Evrope pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi važan razgovor o narcisoidnom poremećaju sa psihološkinjom Danijelom Ostojić, koja pored dugogodišnjeg iskustva u kliničkom radu ima i bogato iskustvo u forenzičkoj psihologiji, u radu sa počiniocima teških krivičnih dela. Kako nastaje "psihopatija"? Kako se razvija kod dece. kako se (ne) uočava u detinjstvu, a kako se manifestuje kod odraslih ljudi? Kako takozvani "odgoj dece na Balkanu" podstiče emocionalnu nedostupnost, kao i nezdrav odnos prema razumevanju sopstvenih granice? Šta bi nove generacije trebalo da urade kako bi naredne generacije umele zdravije da se nose sa svojim emocijama? Ovo su važne teme o kojima u današnjem vremenu treba da budemo informisani svi.

U Beogradu po jednoj zgradi nedostaje 26 parking mesta, zato je potrebno zaustaviti izdavanje građevinskih dozvola Za rekonstrukciju dve pijace Beograd potrošio 18 miliona evra, tj. osnivački ulog JKP "Beogradske pijace" Nova lokacija beogradskog buvljaka nije dobra zbog pristupnih saobraćajnica, nedovoljno parking mesta, malog broja stanovnika Rakovice. Nije jasno u šta je potrošeno 8 miliona evra, računica je takva da jedna tezga u novom natkrivenom buvljaku u Miljakovcu košta 34.000 evra. S druge strane, Industrija motora Rakovica je prodata tajkunima Gobeljić za 11 miliona evra, a sadašnja vrednost samog zemljišta je 200 miliona evra. Jedino merilo za zakup tezge na beogradskim pijacama je novac. Tezge u prvim redovima se prodaju i do 30.000 evra godišnje. Većina prodavaca nisu pravi proizvođači sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, već preprodavci. Pošten seljak nema šansu da bude konkurentan sa svojim proizvodom. Zahvaljujući građanima, investitor je za sada odustao od izgradnje naselja Avala Studios i seče Košutnjaka. To bi trebalo da bude predmet odluke skupštine grada posle nove godine. Zbog nedostatka parkinga, potrebno je zatvoriti naselja rampama samo za stanare koji su vlasnici parking mesta. Gost: Dejan Jovanović, Bitka za Košutnjak

Kako u jedan dan sve da stane? Obaveze i imperativi koji se postavljaju pred današnje roditelje dovode do pregorevanja, a osim snage, energije i volje, oduzimaju slobodno vreme, koje bi mame i tate trebalo da provode sa svojom decom. Hoćemo da budemo savršeni na svim poljima, da deci damo dobar model ponašanja i odnosa prema životu i preprekama koje pred nas postavlja, ali i da ih ne zanemarujemo, da za njih uvek imamo vremena, što je uglavnom nemoguće, objašnjava Milena Buđevac, poznata psihološkinja i dečja psihoterapeutkinja u novoj epizodi našeg podkasta. Uz Plazma Šejk (Plazma Shake) Bambijeve Plazmastičarnice, od Milene smo čuli brojne dragocene savete kako da ispravimo greške koje nesvesno, svakodnevno, kao roditelji pravimo. Naša sagovornica, koja ima dugogodišnje iskustvo u radu sa porodicama, odnosima između roditelja i dece, otkriva da je najmlađima najteže, ako su mame i tate narciosidni i pred njih postavljaju visoka očekivanja, a takođe objašnjava kako prezaštićenost može dete dovesti do terapije. Ona ukazuje na najčešće greške savremenih roditelja i savetuje kako ih ispraviti i ne ponavljati. Objašnjava zašto je ponekad bolje viknuti na dete, a ne ignorisati ga i kako svađa može biti zdrava. Otkriva i zašto ne smemo da prezaštitimo dete, a i šta znači biti „loš“ roditelj i koje rečenice nikada ne bismo smeli da izgovorimo pred decom. Razgovor sa Milenom je svojevrsna seansa, pa čak i tokom snimanja emisije, a njene preporuke treba svi da čujemo. U osvrtu na roditeljske greške, ističe da ne postoji nepogrešivost u odgajanju dece, a da kod nje na terapiju dolaze upravo oni koji su među najboljima, baš zato što su svoje pogrešne poteze osvestili i žele da rade na njima. U novoj Mamazjaniji otkrićete da niste jedini koji nailaze na zidove u borbi sa vremenom i perfektinm roditeljstvom, ali i da je surova pravila, ponekad, pametnije zaobići.