nova.rs

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa glumicom Tamarom Dragičević, o snazi podrške, porodice i slobode. Tamara je govorila o značaju vaspitanja i lekcijama koje je upila rastući u velikoj porodici punoj ljubavi, koje su joj dale slobodu i snagu za građenje karijere koju danas ima, a koje sada nadragđuje i sa suprugom prenosi na njihovu decu. Čeka vas razgovor o životnim vrednostima na kojima možda počivaju svi uspesi, bilo da su oni profesionalni, društveni ili porodični.

110.000 migranata, azilanata i izbeglica je registrovano u prihvatnim centrima u Srbiji u prošloj godini. Samo njih devetoro je dobilo azil u našoj zemlji. Sve zemlje na obodu EU će morati da primenjuju pakt o vraćanju izbeglica i migranata. To će povećati njihov broj u regionu Balkana. To će izazvati tzv. push back sistem koji je zabranjen međunarodnim konvencijama. Evropa primenjuje dvostruke aršine kad je reč o migrantima. Ljudi iz arapskih zemalja nisu dobrodošli, dok izbeglice iz Ukrajine prihvata bez pogovora. Time se krši povelja UN jer bi trebalo da svi narodi imaju ista prava. Gost: Nikola Kovačević, pravnik u oblasti zaštite ljudskih prava

Na deci svet ostaje, a ako iz njihovih života izbrišemo kulturu, knjige i čitanje, čeka nas siva budućnost, ovo bi mogla da bude ukratko poruka nove Mamazjanije. U ovoj epizodi nas naše gošće, Jasminka Petrović poznata književnica, spisateljica dečjih knjiga i njena sestra Ivana Lukić, psihološkinja, nastavnica i takođe autorka brojnih knjiga za decu, uvode u književni svet modernih mališana. Društvene mreže, Fejsbuk, Instagram, TikTok, igrice, gejmerski rečnik, mogu biti saveznici, ali najčešće su neprijatelji pisane knjiške reči. Jasminka i Ivana slažu se da deca danas manje čitaju, ali to je zato što imaju sažete sadržaje, koji se brzo smenjuju na internetu i njihova koncentracija ne podržava čitanje od korice do korice, pa glavna karakteristika knjige treba da je – što kraća! Gejmerski jezik, proistekao iz engleskog, ali prilagođen srpskom, utiče da deca zaboravljaju svoj maternji i da im ta nova komunikacija postaje jedina ispravna i normalna. Ono što može da stane na put iskrivljenom jeziku, upravo su – knjige. „Dečje knjige treba da čitaju i roditelji, ne samo deca, jer je važno da se oni prebace bar ponekad u svet mališana, kako bi ih bolje razumeli i sa njima lakše komunicirali“, poručuju naše gošće. One takođe kažu da mame i tate treba da skinu maske strogoće, da se približe svom detetu, saslušaju ga, a ne da se uvek razgovor svodi na naredbe, pretnje i pametovanje. Inspiraciju za dečje priče, Jasminka, koja piše za najmlađe, i Ivana, čija su ciljna grupa tinejdžeri, srednjoškolci, nalaze u svakodnevnom životu i komunikaciji sa decom, ali i u svom detinjstvu, koje zauvek čuči u svima nama. Slažu se da nedostaje televizijski program za najmlađe, koji će okupljati čitavu porodicu, da danas svako gleda u svoj telefon, da roditelji i deca ne govore istim jezikom. One objašnjavaju kako najlakše dete privoleti knjigama i zašto deca danas manje čitaju, a navode i sve razloge zašto su dečje knjige važne. Opisuju nam kako je tehnološko doba uticalo na promenu sadržaja dečjih knjiga. Ivana nam je pričala na šta se danas školskom psihologu žale srednjoškolci i koje su njihove najveće muke. Jasmina i Ivana ispričale su nam i njihovu porodičnu priču, koja uključuje i Bojanu, treću, najmlađu sestru. Naime, Jasmina je dete iz prvog braka njihovog oca, a njene dve sestre imaju drugu majku. Međutim, dobar odnos između roditelja, doveo je do toga da one danas budu jedna drugoj najbliže, najveća podrška i snaga u svemu što rade, a sve to kao dokaz da je moguće i posle razvoda ostati u najboljim odnosima, ako je interes deteta na prvom mestu.

Nova epizoda podkasta 'Dobar loš zao", koji se nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, stigla je u vaše živote! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković komentarisali su kako je Oskar sa puno takta povezao crnu hroniku iz Bora i nuklearnu tehnologiju iz Francuske, polemisali su oko toga kako je nova funkcija uticala na Čaleta, a malo su učili i francuski, u čast intimnih pariskih susreta Oskara i Makrona. Gost je advokat i član RERI, Jovan Rajić, koji je najpre izrazio bojazan za svog kolegu Čedomira Kokanovića, koji se zbog verbalnog delikta skoro tri meseca nalazi u pritvoru. A onda, večite teme - da li će biti izbora, i ako da, kad, kakvih i šta s njima raditi. Izaći ili možda ipak ne i ima li kraja tunelu u kom smo se našli. U Magarećem kutku upoznaćete "Šešelja u kupaćim gaćama".

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga Uma o slabosti uma na polju kontrole impulsa, koja se vezuje za kockanje i klađenje. Psihološkinja i psihoterapeutkinja Marija Petrović govorila je o složenosti problema sa kockanjem, koji je, kako objašnjava, kompleksniji od klasičnih bolesti zavisnosti, o adekvatnim reakcijama u prepoznavanju problema i pružanju podrške u okviru porodice, o učenju o odgovornosti, prevenciji, ali i o izlasku iz začaranog kruga kocke, sa posebnim osvrtom na načine na koje deca, nekad već u ranim tinejdžerskim godinama, lako upadnu u zamku klađenja koja može da promeni tok celog života.

Ukoliko Rio Tinto sprovede plan, Srbija će postati jedina rudarska kolonija u Evropi. Zato budimo spremni na odbranu Srbije. Za potrebe rudnika Rio Tinto potrebne su hiljade hektara koje još uvek nisu prodate toj rudarskoj kompaniji. 157 raseljenih ljudi koji su prodali svoja domaćinstva Rio Tintu ne može odrediti sudbinu čitave Srbije. Stanovnici u zoni rudnika su prodavali za 165 evra ar zemljišta, a kuće za 450 evra po kvadratu. Zbog toga je cena stanova u Loznici skočila duplo. Rio Tinto je priznao da je imao dozvole države i da je zbog toga kupovao zemlju u dolini Jadra. Marijanti Babić, predstavnica Rio Tinta za Srbiju laže kada kaže da nisu istražnim bušotinama zagadili zemlju i vodu u Jadru. Gost: Zlatko Kokanović, Ne damo Jadar

Nagle promene u ponašanju, komunikaciji, odnosu deteta prema roditelju u periodu od 13. do 18. godine, najčešće pripisujemo pubertetu, a gošće nove Mamazjanije objašnjavaju nam gde je granica adolescencije i bezobrazluka, psihološkinja Ana Mirković i Divna Peškir kopirajterka, pevačica. „Ne dozvolite da vam društvene mreže vaspitavaju decu, uključite se!“, poručuju naše gošće. Obe priznaju da su aktivne na mrežama, delom, upravo zbog svoje dece, ne samo kako bi imale uvid u to čime se bave, već da bi išle u korak sa „njihovim, a našim“ vremenom, tačnije aktuelnostma današnjih tinejdžera. Pubertetliji je najvažnije da ga saslušamo kad želi da priča, da mu ne „solimo pamet“, da ga pustimo da sam donese zaključke na razne teme, da nam pokaže šta i koliko zna. Razgovorom ostvarujemo međusobno poverenje i razumevanje koje je važno, koliko detetu, toliko i roditelju. „Obratite pažnju na njihove probleme, jer koliko god da su nama minorni, za njih su veliki kao kosmos“, naglašavaju gošće Mamazjanije. One upozoravaju da je komunikacija nemoguća i rezultat odnosa katastrofalan, ako roditelj ne može da uspostavi samokontrolu i dopusti nervozi i umoru da ga preplave, što kod tinejdžera izaziva buran odgovor. Naše gošće navode, koji su prvi znaci puberteta i savetuju kako da kroz period adolescencije prođemo što bezbolnije. One ističu koliko je važna samokontrola majke i oca i ukazuju kako se komunicira sa detetom u pubertetu, posebno ako dođe do sukoba. Objašnjavaju nam šta je deci u pubertetu najvažnije i kako da ostvarimo međusobno poverenje, a i zašto je normalno da nam svašta pada na pamet kad počnu da izlaze u grad, na žurke, na nama nepoznata mesta. Ukazuju i zašto je važno da roditelj tinejdžera prati društvene mreže. One u razgovoru za Mamazjaniju napominju i da je ispoljavanje emocija, dobrih i loših, radosti i tuge, jedno od ključnih faktora zdravog odrastanja. U razgovoru sa našim gošćama, podvlačimo činjenicu da današnji roditelji ne dozvoljavaju deci da ispolje svoja osećanja, želje, namere. Ističu da dete treba da vidi svaku našu emociju, kako bi svoju umelo da prepozna i kontroliše. Zaključuju i da je briga za tinejdžera koji se osamostaljuje, normalna i očekivana, ali da mora imati granice.

Evo nove epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije brzinski osmislili nadimak za novog premijera, apelovali na studente (iz 1996/1997) da započnu protest, a odlučili su i da od sad posebnu pažnju poklone izborima koji čekaju mesta koja nisu Beograd. Gošća je predsednica NDNV i žrtva fašističkog progona, Ana Lalić Hegediš. Momci su sa Anom pričali o tome na šta danas liči život u Novom Sadu, a analizirali su i zbog čega nema solidarnosti među novinarima kojima je ugrožena bezbednost. U Magarećem kutku moći ćete na trenutak da vidite, ali ne i da čujete, dete Danila.

Pred vama je specijalno izdanje podcast-a "Snaga uma" sa glumcem Slavenom Došlom, koje je posvećeno našem odrastanju uz moderne tehnologije, a realizujemo uz podršku prijatelja podcast-a kompanije Samsung. Tema za razgovor, a i za razmišljanje nam dolazi iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor i za prisećanje puta koji smo prošli u našim digitalnim životima, koji su neizostavni deo i naših karijera i privatnih života, pa i ličnog rasta. Pred vama je vedar razgovor o odrastanju, otkrivanju digitalnog sveta i odrastanju zajedno sa modernizacijom, ali i o tome kako zamišljamo budućnost sa Slavenom Došlom, koji je nedavno ostvario veliki uspeh prvo u ulozi voditelja Pesme za Evroviziju, čak se i pojavio kao hologram, a onda i na premijeri brodvejskog mjuzikla „Company“ gde igra glavnu ulogu.

Stigla je i 24. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, do kraja Evrolige ostala su još dva kola i čeka nas ludnica, Partizan više ne zavisi samo od sebe, a Zvezda može da pokvari planove. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. Tražio je Mića ubuduće „jače blokove“, ali je i bez toga poentirao u svom stilu. U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, iako su i Partizan i Crvena zvezda opet izgubili, crno-beli na svom terenu od Olimpijakosa sa 69:74, dok su crveno-beli stali nadomak čuda protiv Reala u Madridu – 101:94.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, sa profesorom književnosti u penziji, diplomatom i političarom prof.dr Vladetom Jankovićem, o snazi tradicionalnih vrednosti, onih vrlina na koje bi trebalo da se ugledamo i koje bi trebalo da nas oplemenjuju, ali i o krhkosti ideje o tradiciji u vremenima u kojima se ona olako zloupotrebljava u cilju konkretnih potreba političkih aktera, do tačke deformisanja u kojoj nas više deli nego što nas povezuje. Kojim nam vrednostima zaista uči naša tradicija? Kako se tradicija zloupotrebljava i deformiše u dnevno-političke svrhe? Kada se pravoslavno učenje ne slaže sa onim što nam se nekad govori i iz redova Srpske pravoslavne crkve? Kako prepoznati ideje koje kroz decenije pod plaštom tradicionalnih, pravoslavnih vrednosti i patriotizma uglavnom dele društvo budeći mržnju i bes u ljudima, umesto da društvo učvršćuju budeći toleranciju i ematiju? Najzad, zbog čega je pogrešno misliti da su pravoslavlje i feminizam na suprotnim stranama? Ovo su samo neka od pitanja koja su pokrenuta u razgovoru koji je pred vama sa prof.dr Vladetom Jankovićem.

Kad pas udahne ili pojede otrov, prva pomoć je ispijanje troprocentnog hidrogena da bi ispovraćao sve što je ušlo u organizam. Nakon toga dati tablete aktivnog uglja i otići kod veterinara. Zbog blage zime, krpelja je više nego ranije Od krpelja se psi mogu braniti tabletama, kapima ili ogrlicama. Ujed krpelja može biti smrtonosan. Krpelja ne treba zalivati alkoholom, benzinom, uljem, već skinuti laganim pokretima levo desno dok ga ne otkačite sa kože. Zelene površine bi trebalo da se tretiraju od marta do septembra. To se većinom radi samo u centralnim gradskim opštinama jer je skupo. U Srbiji ako napustite psa ili mačku kazna je 75.000 dinara. U Hrvatskoj je za to propisana kazna zatvora do 2 godine. Gost: Vladimir Terzin, Veterinar i bivši pomoćnik sekretara za komunalne poslove

Često su je prekoravali da sa decom ne treba pričati baš o svemu, ali naša poznata pozorišna i televizijska glumica Nela Mihailović, u novoj Mamazjaniji priča, da je upravo razgovor sa ćerkama Martom (18) i Petrom (16), od kad su bile male, pa sve do danas, zaslužan za njihovo međusobno poverenje, koje uz bezrezervnu ljubav, porodicu drži na okupu. U braku sa kompozitorom Vladimirom Petričevićem bila je devet godina pre nego što im se rodila prva ćerka Marta, a ističe da se bez mnogo premišljanja udala već posle šest meseci zabavljanja. Sa 37 godina postala je majka i iako je, kaže, ponovila više puta da bi volela da je bila mlađa zbog fizičke izdržljivosti, sa zrelošću je stekla mudrost i iskrenu želju za majčinstvom. „Deca su učvrstila naš brak, koji je opstajao, ne samo zbog ljubavi već i razumevanja, jer kad se oboje bavite umetnošću onda je lakše shvatiti večernje predstave, kasno vraćanje kući i zavisnost od projekata koji određuju ritam života“, priča Nela. Kroz odrastanje Marte i Petre prošli su brojne faze, sa dve devojčice koje su toliko različite, a opet slične, koje su iz perioda puberteta sa svađama, buntom, netrpeljivošću, stigle do statusa najboljih drugarica. Nela nam opisuje kako je decu pripremala za faze i periode koji ih čekaju u životu, ali se seća i kad je ćerka istovremeno šokirala i prijatno iznenadila jednim pitanjem. Ona navodi razloge zašto roditelj ne sme da popusti kad donese odluku, uprkos dečjoj ljutnji i suzama. Opisuje nam zašto su muž i ona počeli da prate društvene mreže, koje su godinama zaobilazili i kako gledaju na interesovanje za glumu i umetnost kod svojih ćerki. Naša gošća seća se kako je ćerkama objasnila da “biraju društvo“, posebno dok su bile u osnovnoj školi. Nela je sa ćerkama drugarica, ali i autoritet, koji poštuju. Na njihova pitanja muž i ona odgovaraju uvek, ali nakon međusobnog dogovora, a ako se ne slažu, nasamo reše svoje razmirice, pa deca čuju samo jednu odluku. Razgovorom su stekli poverenje, koje ništa ne može da naruši, i koje porodicu drži na okupu.

Nova epizoda podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar, loš, zao" počinje izveštajem sa najvažnijeg godišnjeg skupa ove organizacije, o čemu nećete ništa moći da čujete ni na jednoj televiziji. Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije bavili još isključivo Oskarom, najpre njegovim mračenjem izazvanim "gvozdenim determinizmom", onda njegovim zadocnelim priznanjem da je upravo on Oskar, pa čak i ispoljavanjem Oskarovih proročkih moći kada je reč o predstojećim izborima. Protivotrov za ovoliku oskarovštinu je narodni poslanik koalicije "Srbija protiv nasilja", Borislav Bora Novaković, koji je u studio doneo - Oskara. Osim toga, jedan od najagilnijih poslanika odgovarao je na nedoumice autora oko ponašanja opozicije u Skupštini Srbije, a otvoreno i detaljno je razotkrio na koje načine vrh SNS razara Vojvodinu i Novi Sad. Bora, ipak sumnju nema, Novi Sad će na izborima biti oslobođen. U Magarećem kutku, opet Oskar. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma sa Jelisavetom Miletić iz NjuzNeta, koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije na neki način ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „Note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je neka vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i tema za razgovor, kao i povod za prisećanje na put koji smo prešli i kako smo digitalno odrastali. Kako je na život Jelisavete Miletić uticao brzi internet, a kako prvi mobilni telefon? Kako je rasla i menjala se zajedno sa mogućnostima koje nam je internet otvarao kroz razvoj društvenih mreža? Kako se menjao naš odnos prema uspomenama na lepe životne trenutke, zajedno sa unapređivanjem fotoaparata i kamera na mobilnim telefonima, ali i sa standardima koje nameću društvene mreže? Najzad, kako bi mogla da izleda budućnost i kako ćemo se u njoj snaći? Ovo su samo neke od tema dinamičnog i poučnog razgovora koji je pred vama.

Stigla je i 23. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, u kojoj je Novica Veličković pričao kao nikad - o emocijama, živcima, plakanju posle utakmice, Teodosiću i Jokiću, naravno Partizanu i Zvezdi. Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju su bili domaćin Miroslav Mića Berić i Novica Veličković, bivši reprezentativac i legendarni kapiten Partizana, zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. „Ja sam gledao njih i uvek sam se čudio kako da 30 poena, kako da 20 i ne umori se, a ja uđem na šest minuta i ne mogu da hodam posle toga. Dnevna rutina, ne mesečna, ne godišnja, nego dnevna je jako bitna i to im (igračima, p.a) stalno ponavljam. Ne možeš jednom da glavom ne dođeš na trening. Ljudima mora da bude jasno, ne znam kad će se roditi plejmejker kao što je Miloš Teodosić, to koliko on vidi ispred i kakvu glavu ima… Nikola Jokić je sigurno najbolji košarkaš na svetu trenutno, toliko dominira, njemu dodaš i on nađe najbolje rešenje“, poručio je naš gost.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma o snazi zabave, muzike i provoda, koje su deo našeg identiteta, ali važan ventil za oslobađanje od tenzija, kojima nas puni život u neizvesnim vremenima. Legenda beogradske klupske scene Pero Di Reda, DJ Peppe, govorio je o načinima na koje se noćni život Beograda menjao od kraja osamdesetih do današnjih dana, o lepotama i opasnostima noćnog života u Beogradu u različitim epohama, o ulasku droga u beogradske klubove i o reketiranju, o trenucima u kojima su ljude koji plešu s osmehom na licu zamenili oni koji se u klubovima mršte, o razlozima zbog kojih je Beograd balkanska prestonica zabave, ali i o načinima za očuvanje provoda u "narodu koji voli da živi, bez obzira na sve što se dešava".

Do 2008. godine na Savskom nasipu bilo je desetak vikendica, sad ih ima stotine sve do Surčina i Jakova. Reka Sava napadnuta je sa svih strana, slično se sprema i Dunavu. Od preko100 splavova na Savi, samo 30 je dobilo plutajuću dozvolu, a nijedan nema dozvolu za postavljenje. Dakle, svi su nelegalni i sve ih treba ukloniti jer ugrožavaju bezbednost građana. Građani nisu svesni da je Savski nasip izbušen kao švajcarski sir i vode manje od tzv. stogodišnjih voda mogu izazvati pucanje nasipa i poplavu pola Novog Beograda. Pored toga ugroženi su reni bunari, a samim tim i pijaća voda pola Beograda. Država je saučesnik u kriminalu, pre svega Ministarstvo građevine i saobraćaja, JP Srbija vode, gradska uprava Beograda i opština Novi Beograd. Gošća: Aleksandra Smiljanić, Savski nasip

Stručna pomoć potrebnija je roditelju nego detetu, jer deca samo snose posledice, priča u novoj Mamazjaniji poznati dečiji psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje, dr Roberto Grujičić, koji je i jedan od autora podkasta „Dva i po psihijatra“. U novoj epizodi Mamazjanije, on se osvrće na sve veći broj problema koje nosi takozvano „new age“ moderno roditeljstvo, ali i tehnologija koja je sastavni deo života, nažalost i dece mlađe od tri godine. U razgovoru za Mamazjaniju, navodi sve uzroke poremećaja u razvoju i ponašanju dece, za koje, naglašava, nisu krivi roditelji i njihov pogrešan pristup, koji međutim, često pospešuje loše mentalno stanje. Greške koje pravimo kao roditelji su nesvesne, ali mogu biti pogubne. „Narcisoidne ličnosti dečje uspehe pripisuju sebi, zanimaju ih samo rezultati, kojima nimalo ne doprinose. Stvaraju kod dece strah od neuspeha, odnosno od gubitka roditeljske ljubavi, što je za dete nešto najteže“, priča doktor Grujičić. On navodi ko su roditelji koji zanemaruju svoju decu i savetuje kada roditelji u Srbiji treba, a kad ne treba, da dovode decu kod psihijatra. Objašnjava zašto deci ne smemo da dajemo telefon u ruke pre treće godine i na koji način odrastanje uz telefon remeti psiho-socijalni razvoj deteta. U razgovoru za naš podkast opisuje narcisoidne roditelje i objašnjava kako da znamo da li smo takvi. Ukazuje takođe na to koliko ponašanje i raspoloženje roditelja utiče na decu i upozorava da međusobno poverenje dece i roditelja može lako da se izgubi. Doktor zaključuje da odlazak kod dečijeg psihijatra ima smisla u ekstremnim situacijama i kad je roditelj iscrpeo sve druge mogućnosti, poput razgovora sa detetom, odlaska kod školskog pedagoga, psihologa u domu zdravlja, koji nisu uspeli da pomognu, pa je reč o ozbiljnijoj dijagnozi. Svakako, osvešćivanje problema i preispitivanje roditelja, kad primete poremećaj u ponašanju svog deteta, je prvi korak ka boljitku.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je pred gledaoce! U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković proučavali su Oskarov govor povodom pogroma, analizirali građansko hapšenje u jednoj beogradskoj zgradi, čestitali Rusima koji su glasali u Beogradu, a dali su i drugarske savete Olji Bećković kako da joj gosti ne odlaze iz emisije. Gost, prvi put u svojstvu urednika ekonomske rubrike u nedeljniku Radar, Milan Mića Ćulibrk. Momci nisu izdržali, morali su da pitaju Miću koliko je dugo sanjao košmare posle intervjua sa Vučićem, a onda se razgovor razlepršao u svim pravcima, od ekonomije do politike i nazad, kako to samo sa Mićom može, uz njegove sjajne analize i duhovote opaske. U Magarećem kutku moći ćete da čujete ekonomske savete Vojislava Šešelja.

Pred vama je specijalno izdanje podcasta Snaga uma, gde o snazi inovacija govori novinarka Brana Antović , a koje realizujemo uz podršku prijatelja podcasta, kompanije Samsung, koja prepoznaje važnost razgovora o inovacijama. Ovoga puta tema za razgovor, a i za razmišljanje nam je došla baš iz kompanije Samsung, koja je s novom uređajima iz Galaxy S24 serije, na neki način, ispisala istoriju i svima nama na dlan donela veštačku inteligenciju. „Photo Assist“ donosi mogućnost uređivanja fotografija uz pomoć AI, što znači da odlična fotografija može bude savršena, zahvaljujući opcijama da se odabere objekat sa slike i pomeri, obriše, premesti ili uredi u željenoj veličini. „AI note Assist“ je poput asistenta u telefonu koji pruža mogućnosti da bilo kakve beleške sam preuredi, formatira u koncizan i pregledan dokument, koji je kasnije lako pronaći. Najzad, „Live Translation“ je jedna vrsta prevodioca u realnom vremenu u mobilnom telefonu, koji ruši jezičke barijere na petnaest različitih jezika, čak i kada se dopisujemo. Dakle, ovo nije samo novi model mobilnog, već istinska inovacija koja označava početak nove ere u našim digitalnim životima i načinima na koje komuniciramo, pa je samim tim i raskošna tema za razgovor. Kako se prilagođavati svim promenama koje nam dolaze s stalnom nadgradnjom naših digitalnih mogućnosti? Kako koristiti sve te mogućnosti za rast i nadgradnju, a čega se treba paziti? Kako je izgledao put u životu i karijeri jedne novinarke koja je krenula od modnih magazina, ali se gradila u vremenu procvata modernih tehnologijama, uvek na vreme prepoznajući njihove potencijale? Pred vama je dinamičan i poučan razgovor o putu koji je iza nas u vremenu digitalnog procvata, a i o mogućnostima koje su pred nama, sa ženom koja je prihavatanjem, istraživanjem i pomeranjem mogućnosti interneta izgradila svoje ime i ugled koji danas ima.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa novinarkom Oliverom Kovačević o trajanju, pritiscima i rastu u društvu koje se menja i u vremenima koja se menjaju. Olivera je govorila o svom novinarskom putu od NIN-a i TV Politike do "Pesme za Evroviziju"; načinima na koji se u tom periodu novinarska profesija menjala, što zbog tehnološkog napretka, što zbog društvenih i političkih okolnosti; kako se ona prilagiđavala novim okolnostima, a i kako je čuvala ono što nije želela da promeni; o važnosti pravilne informacije i čiste zabave u vremenu senzacija, ali i o uzrocima i posledicama promena u kulturi dijaloga koje danas gotovo i da nema.

Kripto valute su digitalno zlato koje ne poznaje granice, teritorije i ograničenja. To je novac koji ne može da se pipne, to je broj na ekranu koji ima svoju upotrebnu vrednost koja se stvara energijom i vremenom. Ko namerava da uloži standardan novac u kripto valute i da trguje na berzi mora da se edukuje. Bitcoin je prvi novac u istoriji za koga znamo koliko ga ima u opticaju. Sve je više država koje ulažu u kripto valute i zakonski ga uvode u sistem. Gost: Aleksandar Matanović, Direktor ECD kripto menjačnice

Moderni nomadi, influenseri „Whatifness“, Anja Vuković i Strahinja Tanasković sa trogodišnjim blizancima Adom i Ognjenom žive u kombiju, planiraju da obiđu svet, a njhov nekonvencionalni način života, na koji bi se većina ljudi teško navikla, moraće da zaustave „na kratko“, priznaju, samo kad deca krenu u školu. U novoj Mamazjaniji Anja nam je pričala o prvim danima posle porođaja, kad su Strahinja i ona zaboravili da kupe dohranu, jer su bili toliko neopterećeni, da ni na sekund nisu pomišljali da će deci nešto faliti sa njima i sa činjenicom da ne žive u klasičnoj kući. Nikada im nije palo na pamet da se zaustave ili presele u stabilnu kuću ili stan, ali svesni su da će period prilagođavanja biti neophodan kad Ada i Ogi postanu đaci. „Ne želimo da glumimo učitelje. Hoćemo da imaju interakciju sa drugom decom i učiteljicom, ali opet bismo voleli da možemo istovremeno da putujemo. Neće biti lako – stati, pa čak i na određeno vreme“, priča Anja, koja kaže da deci daju potpunu slobodu kretanja, često su parkirani u prirodi gde nema saobraćaja, ni mnogo opasnosti, ali čak i ako naiđu na prepreku, ovi roditelji avanturisti očekuju da je deca sama prevaziđu, da se snađu. U novoj epizodi Mamazjanije Anja opisuje kako izgleda život sa dvoje dece i dva psa u kombiju - kući na točkovima. Ona objašnjava i zašto deci ne žele da daju mobilne telefone, iako se oni bave društvenim mrežama i često su na internetu, ali i kako uspevaju deci da daju pozitivan model, tačnije da ne dozvole da ih vide pred ekranom. Anja se seća šta joj je bilo najteže dok su blizanci bili bebe i osvrće se na reakcije okoline, familije, prijatelja, na njihov način života, posebno nakon što su dobili decu. Priča o deci i njihovom odnosu prema stalnim putovanjima i navodi koji su najveći izazovi života „na točkovima“ i sa decom. Iako blizanci, napominje Anja, nisu nikad bili usklađeni, kad jedno jede, drugo spava i tome slično, istog su temperamenta. Poput njihovih roditelja vuče ih daljina, istraživački duh i avantura, pa sad sa tri godine već pitaju mamu i tatu kad stižu na novu destinaciju i šta će sve tamo videti. Tako će biti do upisa u školu, a onda će smanjiti brzinu, ali samo na kratko.

Nova epizoda nesalomivog podkasta "Dobar loš zao" je stigla u vaše domove! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije sa umerenom dozom podsmeha pozdravili Guzonjinu najavu beogradskih izbora za drugi juni, svim srcem podržali inicijativu opozicije i ProGlas-a da se dođe do iole normalnih izbornih uslova, utvrdili da ne moraš da koristiš Skaj da bi se našao u Skaj prepiskama, a zapitali su se i ko to kompromitujućim fotkama pokušava da smesti budućem visokom državnom funkcioneru Marku Đuriću. Gošća je urednica "IN Medija", nezavisnog inđijskog portala i žrtva višegodišnjeg režimskog nasilja, Verica Marinčić. Verica je ispričala do detalja kako je Inđija od simbola demokratije postala simbol naprednjačkog terora, naširoko opisala kako nju, ali i političke neistomišljenke šikanira lokalna vlast, a iznela je i svoje viđenje o predstojećim izborima. U Magarećem kutku čeka vas neuobičajeno skandiranje na stadionu "Rajko Mitić". DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi odupiranja iskorenjavanju korupcije i mafije, ali i o snazi podilaženja onima koji su na poziciji moći u jednom društvu. Kažu da se istorija ponavlja dva puta, prvi put dođe kao tragedija, a drugi put kao farsa. Advokat Božo Prelević napravio je analizu raspadanja našeg pravosudnog sistema tokom proteklih četrdeset godina, s osvrtom na to kako se naš pravosudni i državni sistem menjao, a i kako se nije menjao kad je trebalo, da bismo došli do stanja u kom malo-malo pa čujemo da živimo u državi koja nema institucije. Šta je bilo nedopustivo, a na šta se "gledalo kroz prste", krajem osamdesetih, kad je Prelević postao sudija? Kako su izgledali pritisci na pravosuđe tokom devedesetih, do tačke u kojoj je i on sam razrešen kao sudija, u kojoj su postojale "liste za odstrel političkih neistomišljenika", na kojoj tvrdi da se i sam nalazio? Najzad, zašto je došlo do toga da se lustracija nije dogodila početkom dvehiljaditih, kad je bio koministar unutrašnjih poslova u prelaznoj Vladi, i kako su sve te stvari uticale na formiranje današnjeg sistema u kom živimo? Pred vama je razgovor o genezi saradnje između države i mafije, ali i između urušavanja sistema vrednosti i svih nas koji kao građani to decenijama posmatramo.

Za mlade koji nisu na budžetu i u studentskim domovima nema nikakvih olakšica za studiranje. Rezultat će biti pad obrazovanja. Treba imati razumevanje za fakultete koji žele da povećaju kvalitet nastave, ali ne preko povećanja školarina i džepa studenata i roditelja. Čeka se izmena zakona o mladima koji bi konkretizovao strategiju za mlade. Potrebno je doneti i zakon o volontiranju i zakon o radnoj praksi. Danas je praksa neplaćena i mladi se time zloupotrebljavaju. Mladi nemaju poverenje u studentske organizacije, samo njih 10 posto učestvuje u odlučivanju i izlasku na izbore na fakultetima. Ta praksa preslikava se i na učešće u društvenim aktivnostima. Gošća: Maša Vračar, Krovna organizacija mladih u Srbiji

„O usvajanju deteta ne treba previše razmišljati“, kaže u novoj Mamazjaniji čuveni srpski glumac, reditelj i producent Goran Šušljik, koji se u novoj epizodi našeg podkasta osvrće na period od pre 15, ali i 12 godina, kada je sa suprugom Irinom usvojio Đorđa, a potom i Dušana. Kako izgleda procedura usvajanja dece u Srbiji, Goran nam je detaljno objasnio kroz prednosti sistema, ali i mane naših građana, kod kojih su i dalje „žive“ predrasude prema roditeljima i njihovoj deci, koja nisu biološka, a posebno ako su drugačije boje kože. U priči o svojoj, kako naglašava, savim uobičajenoj, normalnoj porodici, Goran se osvrnuo na ljude koji bi želeli da usvoje decu, ali se plaše, jer žive u maloj sredini, ali i na one koji su pokušali da usvoje, ali nisu mogli da izdrže, pa su deca vraćena u hraniteljske porodice. Smatra da treba imati razumevanja i za takve parove, jer mnogima ova odluka ne pada lako. Svakako nikada neće zaboraviti osećaj kada su Đorđe, a gotovo tri godine kasnije i Dušan, ušli u njihov stan, iako su se potpuno različito ponašali, što je slučaj i danas, jer iako su rođena braća, „dva su sveta“. Goran nam otkriva zašto su i kako Irina i on odlučili da usvoje decu, ali i kako izgleda procedura usvajanja deteta u Srbiji. Opisuje i zašto je lakše usvojiti dete kad živiš u velikom gradu. Seća se kako su podneli saznanje da Dušan ima oštećenje sluha i kako su izgledale vežbe i kontinuirani odlasci kod terapeuta. Goran nam je opisao i kako Irina i on vaspitavaju sinove i zašto smatra da im daju previše slobode. Objasnio nam je i zašto u Srbiji ima gotovo duplo manje dece koja čekaju na usvojenje nego parova koji usvajaju. Usled bliskosti, zajedničkog života, odrastanja dece, i najveće avanture koju su doživeli, Goran i Irina odavno su zaboravili da su Đorđe i Dušan usvojeni. Na to ih, kaže naš gost, podsete kada ih pitaju o usvojenju, dok ova skladna porodica funkcioniše kao i svaka druga, a u odnosu na pojedine „biološke“, sigurno i daleko bolje.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" je pred vama! Nenad Kulačin i Marko Vidojković snimali su na Guzonjin rođendan i nervirali se zbog toga što će od sad možda da ga zovu "Oskar", divili su se Šapičevom rečniku manje poznatih reči i izraza, iznenadnoj Topalkovoj popularnosti i zavidnom umeću upotrebe desne šake Milana Radoičića. U ovoj svečanoj epizodi, prvo "ankenselnovanje" u Srbiji - gost neustrašivog dvojca je beskompromisni borac za Beograd, žrtva podle krađe privatnih snimaka i predsednik beogradskog odbora "Zajedno", Đorđe Miketić. Miketić, koji je debelo platio jer je pred decembarske izbore upozoravao na fantomske glasače i raskrinkavao Šapićeve afere, spreman je za borbu koja predstoji na predstojećim vanrednim beogradskim izborima. Gost je razjasnio da je Beograd već oslobođen, jer, po zakonu, vlada mora da proglasi privremeno veće koje će upravljati gradom, a u kome, prema rezultatima izbora, dosadašnja opozicija ima većinu! Vodila se vatrena rasprava oko toga kako sve treba nastupiti pred nove izbore da bi oslobođenje Beograda bilo i formalizovano. U jednom su se gost i voditelji složili - na izbore moramo da izađemo svi, a pre izbora svi treba da uradimo sve da ne bude ponovo "fantoma" po trafo-stanicama. U Magarećem kutku - psihološki test: da li su Vučič i Vučevič isto?

Pred vama je nova epoizoda podcasta Snaga uma o snazi razgovora o teškim temama - u podcastima, u životu, u umetnosti. Glumica Maša Dakić, koja je nedavno svojom ulogom u pozorišnoj predstavi Prima Facie, uspela da pokrene važan razgovor o neosetljivosti pravosudnog sistema prema pitanju seksualnog nasilja, govorila je o načinima na koje se žene "uklapaju" u svet koji često nije pravljen za njih, o saosećajnosti i bezosećajnosti prema žrtvama nasilja, o izgovorima koje upućujemo sebi kada se nekih tema plašimo, ali i svim onim stvarima, o kojima nam je često neprijatno da govorimo, ali je zato važno da govorimo.

Nema u svinjcu čistog mesta, ovo društvo je razvaljeno Gradonačelnik Zrenjanina se drznuo da ugasi Hemijsku školu bez ikakvih zakonskih procedura i van očiju javnosti. Kako je moguće da za tehničko obrazovne profile nema potrebe kad se u Zrenjaninu gradi Linglong. 2000. godine u Srbiji je bilo preko 100.000 đaka prvaka godišnje, sad ih imamo 60.000. Mi kao nacija odumiremo. Tromost I nesposobnost države je uzrok što ni 10 meseci nakon masakra u Ribnikaru nema rešenja, šta sa tom školom. Ako nisu spremni da preuzmu odgovornost za rešenje, neka se sklone. Nijedan memorijalni centar ne može da nadomesti smrt dece u Ribnikaru. S druge strane, mora se misliti i na budućnost dece koja su preživela. "Ribnikar" je samo manifestacija opšteg nasilja u društvu. Iako je plata profesora osnovne škole manja od prosečne, nastavnici na listi prioriteta pre povećanja plate stavljaju bezbednost. Gost: Dušan Kokot, Predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije

Od zaposlene mame očekuje se da uskladi obaveze, posao, decu, kuću i sve to uradi tako da bude idealno, ali „ona to ne mora“, naglašava Nataša Pavlović, autorka emisije „Praktična žena“, gošća nove Mamazjanije, mama dva dečaka Olega i Jana, koja gledaocima našeg podkasta poručuje da je jedino bitno da sačuvaju zdravlje i osmeh na licu, jer to je ono što našoj deci treba. Kroz razgovor sa Natašom, koja naglašava da je ljudi već oslovljavaju sa „Praktična“, shvatili smo da mi, mame, i ne moramo uvek da budemo praktične, već je samo potrebno da budemo tu za svoju decu kada smo im najpotrebnije, a obaveze i svakodnevni pritisci uvek mogu da sačekaju. Opisala nam je na koji način kod svojih sinova kontroliše korišćenje mobilnih telefona i igrica, dok im istovremeno ništa ne zabranjuje. Vreme koje provodi sa decom, za Natašu je dragoceno i kaže da roditelji mogu da očekuju da dete ne gleda u kompjuter ili telefon, ali samo ako im ponude alternativu, koja je napornija varijanta. Ipak, plodovi ovakvog vaspitanja su dragoceni, pa ona nekada umesto sat vremena, u parku sa sinovima provede i četiri sata. Nataša nam objašnjava i zašto je opasno deci zabranjivati da rade ono što najviše vole, ali i kako je ponekad bolje u poznijim godinama osnivati porodicu. Ona nam je opisala metode koje koristi da ograniči svojoj deci vreme u digitalnom svetu, a da ona to ne primete. Ispričala nam je i kako i kada, je svoju decu pripremila za neke ne tako lepe momente koji će ih možda sačekati u životu, a naglasila da je poverenje koje se izgradi između roditelja i dece, najvažnije za zdrav odnos. Naša gošća nam je priznala da se i ona ponekad iznervira, ali da to ne traje dugo. Sad kad u kući ima jednog pubertetliju dolazi češće do rasprava, ali sa starijim sinom, za kojeg kaže da je „njena kopija“, pa se te razmirice brzo rešavaju, a iz svake greške nauče nešto novo.

Dobro došli na vruć teren podkasta "Dobar loš zao", koji se iz opravdanih razloga nalazi pod zaštitom Međunarodnog PEN centra. Ovo je nova epizoda, a u njoj Nenad Kulačin i Marko Vidojković pokušavaju da odgonetnu misterije sveta Branimira Nestorovića, polako ali sigurno opraštaju se od Čaleta, s neizmernim veseljem pridružuju se rođendanskom slavlju Milana Radoičića, a pružaju i otvorenu podršku Džulijanu Asanžu. Gost, u danima kad se obeležavaju dve godine od napada Rusije na Ukrajinu, je osnivač Ruskog demokratskog društva u Srbiji, Pjotr Nikitin. Pjotr je jedan od oko sto pedeset hiljada građana Ruske Federacije koji su u poslednjih desetak godina došli u Srbiju da u njoj započnu bolji život. Nikitin otvoreno govori o problemima s kojima se naše nove komšije suočavaju u Srbiji, ali i o situaciji u Rusiji posle smrti Alekseja Navaljnog, a pre martovskih predeedničkih (bez)izbora. Autori emisije zajedno s gostom insistiraju na tome da rusko-srpsko bratstvo postoji i da ne sme biti rezervisano samo za diktatore, već da njegovi koreni sežu mnogo dublje, zbog čega će naši narodi ostati tesno povezani i dugo nakon svih nedaća koje su ih zadesile. U Magarećem kutku čućete tezu kako Fajzer vakcina utiče na zdravlje ruskih političkih zatvorenika.

Stigla je i 19. epizoda podcasta "Pick and roll" na Nova.rs, Srbija je pobedom krenula ka Evrobasketu 2025, a vraća nam se Evroliga Još jedan „Pick and roll“ vrteli smo na našem portalu, u studiju je bio domaćin Miroslav Mića Berić zajedno sa Nebojšom Todorovićem, zamenikom urednika sportske redakcije Nova.rs. U standardnom terminu čeka vas mnogo zanimljivih priča, ove nedelje se vraća Evroliga, sa njom i utakmice večitih, a Srbija je trijumfalno krenula ka Evrobasketu. „Orlovi“ su savladali Finsku sa 77:61, ne tako lako kao što bi rezultat mogao da stvori sliku, a zanimljivo je bilo i posle utakmice na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2025. Selektor Svetislav Pešić opširno je pričao o svemu – zdravlju igrača, KK Dubai, ali i tome da li vidi Nikolu Jokića u timu za Olimpijske igre u Parizu.

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi inspiracije i lepote koja nas okružuje, sa glumicom i slikarkom Katarinom Kajom Žutić! U dinamičnom razgovoru o inspiraciji koja nas vodi kroz život, Kaja je govorila o svetu lepote koji je otkrila kroz slikarstvo, o lekcijama koje pronalazi u mitologiji i filozofiji, o buntu kao borbi za bolji i lepši svet kom je kroz različite faze sazrevanja pristupala na različite načine, o odnosu prema prirodi koji je njoj jako važan, ali i o stereotipima u koje je od mladosti gurana, a od kojih je konačno uspela da se oslobodi, kao što je uspela da nauči da se čuva od gluposti koje nas okružuju. Kaja je sa sobom povela i počasnu gošću podcasta, njenu čivavu Pipili koja već ima iskustvo pred kamerama, ali i na pozorišnim daskama.

Avijacija je najbezbednija grana privrede, ali je posle korone primetan sve veći nedostatak osoblja, a pogotovo stručnog kadra. Mnoge kompanije nisu vratile broj zaposlenih na nivo pre korone. Piloti su u skoro svim avio kompanijama preopterećeni poslom. Postoji diskrapanca između planova letenja i broja pilota. Zakon je jasan, kad je reč o odmoru pilota, ali se vrlo često ne poštuje. Iako istraga nije gotova, odgovornost za poslednji incident sa letom Er Srbije za Dizeldorf je najverovatnije na pilotu. Gošća: Danka Nešović, Direktorka Pep akademije za avijaciju

„Ništa nije nemoguće“ jeste floskula, ali u poslu kojim se Ksenija Mirković bavi više od 20 godina, zaista je tako. Ova neverovatna žena, gošća nove Mamazjanije i majka dva dečaka, jedna je od osnivača Udruženja za afirmaciju dečjeg stvaralaštva “Svitac”, čiji su članovi, većinom, deca sa razvojnim smetnjama, uzrasta od tri do 30 godina. Izazovi u poslu sa decom, čija osećanja, razmišljanja i ponašanje zahtevaju specifične metode rada, nikada ne prestaju, ali svaki završen umetnički projekat, aplauz na sceni posle izvedene predstave ili projekcije njihovog filma, od neprocenjivog je značaja, kako za male umetnike i njihove roditelje, tako i za Kseniju i njen višečlani tim. Naša gošća navodi da danas ne postoji osoba koja ne poznaje nekoga ko ima dete sa razvojnim smetnjama i da je u „Svicu“ iz godine u godinu sve više članova. Ona nam opisuje koji je to najučinkovitiji metod prilaska detetu sa razvojnim smetnjama i kako na njihov umetnički rad i projekte reaguju roditelji i okolina. U razgovoru objašnjava koliko muzika, i na koje sve načine, pomaže u razvoju govora i komunikacije, a kako dete sa smetnjama naučiti da mirno stoji, izgovara tekst pesme ili uloge u predstavi, seriji, filmu. Navodi nam i koji su to najveći izazovi u ovakvom poslu i odakle joj uopšte ideja da se bavi ovim zanimanjem. „Svitac“ je inkluzivno društvo, čiji su članovi, između ostalih, i braća i sestre dece koja imaju problem. Njihova inkluzija međutim traje bez ograničenja i umnogome se razlikuje od one u školama. Idejni tvorac, organizatorka i izvršiteljka svih umetničkih projekata, kao i metodologije rada sa decom, upravo je Ksenija, koja je po struci istoričarka, a koju je život odveo na ovaj čudesni put, na koji je na kratko povela i nas, tokom snimanja nove Mamazjanije.

Mnogi je znaju samo kao pevačicu iz „trke za Evroviziju“, veselu Romkinju o kojoj bruji Srbija, ali ona je pre svega mama jedne osmogodišnje Kjare i naša gošća u novoj Mamazjaniji, pevačica Zejna Murkić, koja nam je bez zadrške ispričala kako u Srbiji izgleda život samohrane majke i njene ćerke, koje se sasvim malo razlikuju od većine, ali se sa predrasudama bore i ne daju na sebe. Svoju priču Zejna je počela osvrtom na sopstveno odrastanje u Loznici, pohađanje dve škole, suočavanje sa nerazumevanjem i kritikama sredine sa jedne, ali i velikom ljubavlju i podrškom sa druge strane. Ispričala nam je o prezaštićenosti koju je imala u svojoj porodici i stresu, koji je doneo spoljni svet, o svojoj ćerki Kjari koju, kaže, lakše odgaja sama nego što bi sa partnerom. Zejna nam je otkrila tajnu njenih svakodnevnih postignuća, od brige o ćerkinoj školi, treninzima, kući, gostovanjima, takmičenjima, nastupima… A suština je, ističe, u volji, energiji i činjenici da je sama sa sobom dobro, a onda je dobra i za svoje dete i sve ostale, kojima je potrebna. Ispričala nam je i kada je ćerku stavila ispred svojih želja, ali i objasnila zašto je ponekad ženi lakše da bude sama sa detetom, nego da joj „pomaže“ partner. Zejna nam je otvoreno prenela i svoja neprijatna iskustva, i navela koliko je ljudima koji su drugačiji od većine, teže da se uklope u društvo. Opisala nam je i kako izgleda Kjarin i njen savršen dan, ali i kad je doživela najveću neprijatnost zbog svoje boje kože. Na kraju je zaključila da biti zadovoljan sobom, svojim izgledom, poslom, okruženjem, je najvažnije za jednu ženu, ako želi da bude i dobra majka. „Oni koji nisu dobri za sebe, nisu ni za druge“, pa se ona, pre svega zbog svoje Kjare, trudi da joj bude dobro i da ne razočara ni sebe, a ni nju.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", prepuna žalbi Marka Vidojkovića zbog ljutine ajvara koji je jeo, te saveta iskusnog Nenada Kulačina o tome kako najefikasnije ajvarom zakrčitu karotide, je tu! U prvom delu emisije, voditelji su se osvrnuli na tragičnu sudbinu ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, pozdravili izbor dobitnika sretenjskih ordenja, a izrazili su nadu da je neuspela konstitutivna sednica Skupštine grada Beograda lagano zagrevanje pred nove beogradske izbore, koji će promeniti sve. Na samom kraju ovog dela emisije imaćete priliku da vidite kako tačno Međunarodni PEN centar štiti naše voditelje. Gost u ovoj epizodi je košarkaški as, nekadašnja talija reprezentacije i član koalicije NADA, Vladimir Štimac! Novajlija u političkom životu Srbije imao je povlašćen tretman kod autora emisije, jer - ko ne gotivi Štimaru? Dečački iskren i pošten do ivice naivnosti, Štimac se trudio da balansira u političkom blatu, nudeći normalna rešenja za nenormalne okolnosti u kojima živimo, čime se pozicionirao kao pravo osveženje na našoj političkoj pozornici. U Magarećem kutku, možete videti kako, u sklopu tradicije "spali lutku Pupovca" mahniti dalmatinski primorci pale lutke Putina i našeg Guzonje, što su i voditelji i gost osudili, jer bi u slučaju bilo kakve druge reakcije verovatno bili optuženi za pokušaj atentata. DLZ, samo na našem portalu!

Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, koju smo posvetili neophodnom razgovoru sa psihološkinjom i psihoanalitičarkom Vesnom Brzev-Ćurčić. o seksualnim traumama stečenim u ranom detinjstvu, o životu uz potisnuta sećanja, o osvešćavanju traume, zaceljenju, ali i podršci koja može mnogo da znači. Kako se dogodi da deca ne kažu roditeljima da im se desilo nešto što im nije bilo prijatno? Koje slabosti dece zloupotrebljavaju predatori? Kako možemo nesvesno da pogrešimo u razgovoru sa žrtvama nasilja iz svog okruženja? Najzad, šta nas čini osobom od poverenja u životu i okruženju nekoga ko živi sa traumom? Nekad mogu proći i decenije dok neko ne oseti da je trenutak da progovori o preživljenoj traumi. Kako razumevanje okruženja neizmerno može da pomogne na tom putu oslobađanja, epizoda koju smo pripremili nije namenjena samo onima koji su preživeli nešto o čemu ćute, već svima koji žele da budu vredni poverenja onih koji su nekad bili jako povređeni.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao" je pred vama! Potpuno lišeni praznične euforije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković nisu štedeli aplauze za rezoluciju EP o Srbiji, nepristojno dugo su se rugali predsednikovom brukanju u SBUN, a tom prilikom su mu nadenuli i nov, zabavan nadimak. Zahvaljujući tome što je Nenad bio u radnoj obavezi da gleda Superboul, to bi bilo to što se tiče prvog dela, koji ipak traje skoro 40 minuta. Gost je profesor na FPN u Beogradu, Miloš Bešić. Razgovor je počeo u oštrom tonu usled profesorovog neslaganja s Vidojkovićevim optimizmom u pogledu rezolucije EP, a onda je sve otišlo dođavola kada je profesor Bešić počeo da niže teorije o Kosovu, kombinujući ih sa tezama o "dominantnoj stranci", što je, po njemu, bolest koja je napala Srbiju. U Magarećem kutku videćete Vučića i Vesića kako se smeju kockama koje će ugraditi u beogradski Trg republike. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, samo na našem portalu!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor o snazi emocija koje držimo u sebi. Glumica Aleksandra Janković nedavno je ostvarila fantastičnu ulogu u seriji „Azbuka našeg života“, koja je u drugoj sezoni obrađivala pitanje psihološkog nasilja u partnerskim odnosima, što je dalo povod za razgovor o ovoj osetljivoj temi. Tokom intimnog i poučnog razgovora o prepoznavanju nasilja, stidu koji osećaju žrtve i razumevanju, Aleksandra je progovorila i o ličnoj traumi, koju je doživela u ranom detinjstvu, sa pet i po godina.

Posle 25 godina od ubistva Slavka Ćuruvije, mi nismo na nuli, mi smo u minusu. Pravda je ubijena, ali istina živi. Učestvovanje u komisiji uprkos postojećoj vlasti nije iluzorno jer treba iskoristiti svaku priliku koja vam se pruža da bi se došlo do istine. Sve njene rezultate rada trebalo bi objaviti. Dobrim novinarima je potrebno prisustvo duha i odsustvo tela, da nemate straha u otkrivanju istine i obaveštavanju javnosti. Novinari u Srbiji su potplaćeni, malo plaćeni, ucenjeni, bez zaštite i podrške. Zato se novinarska profesija danas nalazi u najgorem položaju u novijoj istoriji. Iako zakon predviđa da se napad na novinara tretira kao napad na policajca, u praksi nikad niko nije odgovarao za pretnje. Gost: Nino Brajović, Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije

Za sebe kaže da je „novinarka koja piše knjige“, a Vesnu Dedić ugostili smo u novoj Mamazjaniji pre svega kao mamu jedne Lenke, koja je danas odrasla devojka na doktorskim studijama u Sjedinjenim Američkim Državama. Iz razgovora sa Vesnom shvatili smo da je ona prvo majka, pa onda novinarka i književnica, koja će sve učiniti za svoje dete. Kada je izašla iz lošeg braka i shvatila da će o ćerkici morati sama da brine, počela je nova etapa života, koja je zahtevala ozbiljnu borbu. Na taj period danas gleda sa osmehom, jer su i Lenka i ona uspešno ostvarile svoje ciljeve, ali i naučile da nema tog problema koji trud i rad ne mogu da reše. Život mame i ćerke, Lenkino odrastanje, proticalo je bez trzavica, a mama joj nije bila drugarica, ali joj je, kaže, pružala slobodu. Nije zahtevala sve petice u školi, ali je htela da vidi trud i zalaganje za što bolji uspeh. Verovala je da će Lenka krenuti umetničkim stopama, ali je ipak nauka odvukla na drugu stranu, Vesni nepoznatu. U razgovoru za Mamazjaniju, Vesna nam iz svog ugla opisuje kako se vaspitavaju ženska deca i zašto dete ne sme da bude trofej ambicioznog roditelja. Ona navodi sve razloge zbog kojih je detetu bolje dati slobodu nego ga kontrolisati i ograničavati. Takođe, upozorava da treba da se zabrinemo ako je dete u kući mirno, tiho, poslušno, jer onda će svoj bes i revolt izbaciti na nekom drugom mestu. Vesna nam opisuje i najveće izazove sa kojima se u Srbiji suočavaju samohrane majke, ali i objašnjava zašto se posle razvoda nikad više nije udala. O tome koliko je razvod bolan, ali je nekada „jedini izlaz“ i kako izgleda kada majka ostane sama sa detetom, priča Vesna u novoj epizodi Mamazjanije. Ona nam otkriva kako je vaspitavala Lenku, kada se najviše uplašila za njihov odnos i koliko je važno devojčice učiti šta sve mogu da urade, a ne samo im ponavljati šta je to što - ne smeju da rade.

Nova epizoda podkasta "Dobar loš zao", pod budnim okom Međunarodnog PEN centra, je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se neizbežno osvrnuli na drugo ubijanje Slavka Ćuruvije, obradovali su se što je ponestalo cifara sa naše strane na semaforu pobeda protiv Kosova, a izrazili su i solidarnost sa glumcima koji nisu izrazili solidarnost sa nosiocem Putinovog ordena, Milošem Bikovićem. Gost, nekadašnji urednik čuvenog dnevnog lista "Demokratija", Cvijetin Milivojević! U uzbudljivom razgovoru, Cvijetin je detaljno opisao svoje viđenje slučaja Čuruvija, a u drugom delu razgovora Cvijetin je opširno opisao svoje viđenje konstitutivne sednice srpskog parlamenta, a osvrnuo se na protekle, ali i predstojeće izbore. U Magarećem kutku čućete o kakvoj gromadi govori Dijana Hrkalović.

"Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi mladosti u društvu, a i o snazi politike u životima mladih ljudi, koji "samo žele da budu mladi i da imaju budućnost". Studenkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković i studentkinja Arhitektonskog fakulteta Staša Cvetković su proteklu godinu provele stojeći rame uz rame sa kolegama i građanima, na protestima iza parole "Studenti protiv nasilja", mada njih dve zajedno stoje mnogo duže. Druže se od vrtića, a bore se "za nešto ili protiv nečega" još od osnovne i srednje škole, kada su u rodnom Vranju ušle u omladinski aktivizam i zalagale se za podizanje svesti o ekologiji. Pune utisaka iz Brisela, odakle su se nedavno vratile, govorile su o načinima na koje se danas mladi ljudi ideološki i politički orijentišu, o uzrocima političke apatije u novim generacijama, ali i o korenima ekstremističkih ideja koje su sve primetnije među mladim ljudima. Kako izgleda politička polarizacija na fakultetima i žurkama? Kako aktivizam utiče na njihove privatne živote, porodice, prijateljstva, čak i ljubavne veze? Ovo su samo neke od tema nove epizode podcasta Snaga uma.

EXPO organizuju države sa viškom kapitala, Srbija to svakako nije EXPO 2027. će Srbiju zadužiti decenijama. Motiv SNS je da se na mestu sadašnjeg Sajma naprave skupi kvadrati Beograda na vodi i sliju se sivim kanalima u vladajuću partiju. Glavni ili veliki EXPO u svetu košta do 3 milijarde evra, naš propratni ili mali će koštati preko 15 milijardi evra što je četvorogodišnji budžet za investicije Srbije. Ukoliko bi se promenila vlast u Beogradu, moglo bi se zaustaviti rušenje Sajma, ali ne i EXPO 2027 koji štiti lex specialis koji kreira korupciju i bezakonje. Gost: Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka

Ne zna se kome škola teže pada, deci ili roditeljima, a ni ko se više raduje raspustu. Brojni kreativni saveti i primeri iz škole NTC-a, pokazuju da je rad kod kuće suvišan, kada na časovima učenici uče lekcije kroz njima poznate igre, uz koje im onda nije potrebno mnogo pomoći da savladaju gradivo, o čemu u novoj Mamazjaniji govore poznati doktor Ranko Rajović, autor NTC-a (Nikola Tesla Centar) programa, šef Katedre za obrazovne neuro-nauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru, ali i njegov sin Vuk Rajović, doktor hemijskog inženjerstva i koordinator Odseka za nauku u NTC-u. Iz godine u godinu, svedoče učitelji, sa prvacima u osnovnim školama se sve teže radi, navodi na početku našeg podkasta dr Ranko Rajović. On objašnjava razloge zašto su deca drugačija, ali i probleme u tradicionalnom obrazovanju, koje se ne menja, ne ide u korak sa vremenom, iako prema brojnim istraživanjima, danas spremamo decu za profesije koje još ne postoje. Deca su od najranijeg uzrasta uz telefone i igrice, umesto u parku, na livadi, sportskom terenu. Rajovići naglašavaju vezu između kretanja i učenja kod dece, koja je neraskidiva. Oni ističu da svako dete želi da uči i nauči, da se pokaže, takmiči i bude dobro u nečemu, a u školi će to postići ako im lekcije predaju kroz igru, koja je njima bliska. Takođe, problem današnjeg vaspitanja je prezaštićenost dece, koja nemaju nikakvu slobodu, jer su uvek pod nadzorom, a roditelji tu kontrolu vrše i kroz brojne vanškolske aktivnosti kojima se ne vidi kraj i zbog kojih najmlađi nemaju vremena za sebe, a detinjstvo im prolazi. Oni nam objašnjavaju kako da deca zavole školu i gradivo sa nastave, da dečje igre pretvorimo u školske predmete, matematiku, hemiju…? Naglašavaju i da je dobro ako je deci ponekad dosadno. Takođe opisuju koje su posledice prezaštićenosti dece i koliko roditelji treba da uče sa njima. U novoj epizodi, naši gosti ističu sve prednosti NTC-a, koje bi srpsko školstvo moglo da primenjuje. Ukazuju roditeljima kada je pravo vreme da dete upišu na sport ili bilo koju vannastavnu aktivnost. A Vuk opisuje kako je izgledalo njegovo detinjstvo uz Rankove metode. Odgovore na ova, ali i brojna druga pitanja, koja interesuju svakog roditelja i nastavnika, pružili su Ranko i Vuk Rajović u novoj epizodi Mamazjanije, u kojoj su se osvrnuli i na savremeno detinjstvo koje prolazi u „nepoznatim ulicama virtuelnih gradova“, u koje mame i tate moraju da zađu kako bi znali „gde su im deca“ i kako bi ostvarili komunikaciju, ali i dečja interesovanja iskoristili da im pruže uvid u prednosti realnog sveta i odrastanja.

Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" će, bez sumnje, biti zapamćena kao istorijska. Marko Vidojković se, na samom početku emisije, izvinio Aleksandru Vučiću jer ga je opsovao u septembru 2021, a Nenad Kulačin se za to vreme borio sa napadima smeha na nervnoj bazi. Emisija je nastavljena u uobičajenom maniru, osvrtom na predsednika koji na očigled javnosti puni gaće pred rezolucijom EP, nevešto glumeći da to nije tako. Posebnu brigu autori su izrazili za državnu bezbednost, imajući u vidu da je doskorašnji šef BIA, Aleksandar Vulin, dobio orden od ruske tajne službe, FSB, posle čega mu se na čelu pojavila reč "izdajnik". Gost je, posle nekoliko godina ubeđivanja da je boravak u DLZ prijatan poput služenja vojnog roka, Ranko Pivljanin, urednik "Nova" novina. Istraumiran Vidojkovićevim izvinjenjem, Pivljanin je odustao od svake namere da vodi ozbiljan razgovor, stoga se cela 288. epizoda DLZ pretvorila u nikada ranije viđen šou, u kome se bez prekida ukrštaju tri potpuno različita smisla za humor, a oboren je i rekord u trostranom upadanju u reč. Koliko god zvučalo zabavno, fakat je da je jedan od kamermana, u sred snimanja, zaspao. U Magarećem kutku DJV pokazuje kako se blamirati u programu uživo.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa profesorkom psihologije Tamarom Džamonjom Ignjatović, o važnosti prepoznavaja i čuvanja naših ličnih granica, kao i o nužnosti uvažavanja tuđih. Živimo u vremenu u kom su društvene mreže pune objava koje se bave naših granicama iz ugla psihologije, tako da je važno govoriti i o opasnostima koje nosi površno bavljenje pitanjem sopstvenih granica. Koja je veza između jakih ličnih granica, integriteta i karaktera? Koje su posledice koje snosimo ako, pod pritiskom ili iz nekog drugog razloga, dođemo u poziciju da kontinuirano trpimo, da radimo za tuđe interese i ciljeve ili da zanemarimo svoje vrednosti? Kakva je veza između vaspitanja koje dobijemo u detinjstvu i zdravih granica, stabilnog integriteta i jakog karaktera u odraslom dobu? Ovo su samo neke od tema važnog razgovora o mentalnom zdravlju, ali i stanju u društvu koji vas pozivamo da pogledate ili poslušate.