nova.rs

Pevačica, umetnica, voditeljka, “multimedijalna ličnost” kako za sebe kaže, ali pre svega mama jedne tinejdžerke, Gordana Goca Tržan, u podkastu “Mamazjanija” osvrnula se na vaspitanje svoje ćerke, moderno doba koje nameće brojne imperative u odnosima roditelja prema deci i prezaštićenosti, zbog koje će se u svetu, kad postanu “svoji ljudi” jednog dana “slomiti”, opeći, trpeti posledice, jer iz staklenog zvona svaki izlazak je trauma. Goca je kroz razgovor u “Mamazjaniji” objasnila zašto blagi udarac po zadnjici za dete može biti korisniji od ignorisanja problema, jer batina je nešto što se zapamti i govori im da nisu nedodirljivi i da svet koliko god je lep i čaroban, može biti jako surov, a greške ne oprašta. Takođe je savetovala roditelje da nije važan kvantitet vremena koji provode sa detetom, već kvalitet, odnosno šta rade i pričaju dok su zajedno, a ona je sa svojom Lenom drugarica, ali i autoritet koji mora da se poštuje. Naša gošća upozorava roditelje, što je i njena primarna uloga u životu, da obrate pažnju na svoje ponašanje, da deca nikada nisu kriva, da ih uče kako da uče, da budu radoznali, da maštaju, da se igraju, ali i da znaju da je ponekad dobro pasti i pogrešiti jer savršenstvo ne postoji.

Nakon kontroverznih izbora i u jeku najava o zauzimanju srpskih opština na severu Kosova, mladi novinar Andrija Lazarević nam u podcastu "Život na srpskom" otkriva kakva je atmosfera među Srbima koji tamo žive. Andrija Lazarević ima 23 godine, s 18 je došao u Beograd iz Zubinog potoka. Dobro se seća detinjstva provedenog u atmosferi totalne tenzije, sirena koje prekidaju školske časove, profesora na barikadama. Razume zašto mladi odlaze sa severa Kosova, a zna i gde idu - ne u gradove centralne Srbije koje su nekad smatrali svojim. Mnogi ljudi u Srbiji ne razumeju koliko se oni sa severa Kosova osećaju napuštenim, ne mogu ni da zamisle kakva je tamo svakodnevica. Andrija nam u podcastu "Život na srpskom" priča i zašto nema pasoš, kako izgleda kad odeš da učestvuješ u projektu pomirenja mladih Srba i Albanaca, kakav je osećaj napustiti mesto koje voliš jer ti ne pruža ništa, a i zašto ipak razmišlja da se vrati.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa dr Markom Jovaševićem, psihoterapeutom o korenima nasilja, koje moramo prvo da razumemo kako bismo ga iskorenili. Kako nastaju nasilni impulsi, kako se oni podstiču, a kako suzbijaju? Zašto nijedna policijska mera nije dovoljna za subijanje nasilja, ako školstvo i zdravstvo ne rade na prevenciji? Koja je uloga genetike, a koja je uloga okruženja u razvoju ličnosti koje postaju sklone nasilju i nekontrolisanom besu? Zašto i dalje tražimo jednostavna rešenja za najsloženije pojave? O ovim i drugim aspektima nasilja u modernom društvu dr Marko Jovašević je govorio iz aspekta evolutivne psihologije, moderne psihlogije, ali je i podelio svoja iskustva iz rada sa ljudima pogođenim pucnjavama koje su obeležile ovaj mesec. Kako je istakao, nedostaje nam obrazovanje iz emocija i elementarnog razumevanja međuljudskih odnosa. Ovaj razgovor je upravo pokušaj da se informišemo o mehanizmima koji utiču na način na koji prihvatamo ili odbacujemo sopstvene emocije u kriznim situacijama, ali i da osvestimo probleme pre nego što oni postanu toliko veliki da ih je nemoguće ignorisati.

Kada čujete kako deca misle, koristite intuiciju roditelja, ne držite im predavanja, nemojte im "soliti pamet" i ubacivati i nametati svoja znanja, već stvorite poverenje na bazi emocija. Roditelji su zbunjeni kojim intenzitetom i brzinom informacije stižu do dece. Zato je potrebno da se ubacite u njihov svet. Deca koja osete "kolonizaciju" i roditeljsku preteranu kontrolu, beže i zatvaraju se u sebe, zato je bitno ostvariti kulturu razumevanja. Tražite od deteta da vas nauči nečemu, da vi od njega saznate nešto. Slučaj masovnog ubice iz škole "Vladislav Ribnikar" je nastao pre svega zbog porodično-sredinskih faktora. Ipak, i svi ostali su zakazali jer nisu prepoznali moguće znake onoga šta će se desiti. Ni hiljade profesionalaca neće pomoći deci, ako sistem ne radi na jačanju svesti o značaju mentalnog zdravlja i ne ulaže u njega. Ako deca prave probleme u školi pedagoško-psihološka služba će ih viđati često, ako su dobra njihovu psihološku procenu do kraja školovanja niko neće analizirati - tu je problem. Deca su vrlo često stavljena na pijedestal koji im ne pripada. Roditelj bi uz poštovanje prava deteta, morao da bude na prvom mestu kako bi bio koristan detetu. Ako roditelju nije dobro, neće ni deci. U školama postoji problem jer su nastavnici i roditelji na suprotstavljenim stranama, takvu situaciju deca koriste za manipulaciju i jednima i drugima. Gošća: Radmila Vulić Bojović, psihološkinja i psihoterapeutkinja

U novoj epizodi podkasta „Mamazjanija“, u goste nam je došla naša draga koleginica, voditeljka Maja Žeželj, mama dvoje dece, Lene i Marijana, koja je sa nama podelila svoje iskustvo govoreći o svim preprekama, „slatkim mukama“ i lepotama vaspitavanja tinejdžera u današnje vreme u Srbiji. Kroz razgovor je istakla koliko su za decu važna „kućna“ pravila, od kojih se ne odstupa. Zašto decu ne treba previše maziti i paziti, a onda ih nepripremljene pustiti u surovi svet. Opisala je kako su to naša deca uvek 10 koraka ispred nas i koji je to paralelni svet virtuelne komunikacije koji oni žive, a mi ga ne razumemo dovoljno. Objasnila je koliko su krivi „profesionalci“ koji vode škole i diktiraju prosvetni sistem u Srbiji, ali i zašto decu ne treba maltretirati zbog ocena jer je i trojka nekad sasvim dovoljna. Iz iskustva vaspitanja i života sa dva tinejdžera, Maja nam priča kako se ona trudi da, i ih pored obaveznog „držanja predavanja“, svoju decu ne uguši pričom i da ih izvede na pravi put.

Čačak je proglašen za prvu nacionalnu prestonicu kulture 2023. godine, a umetnik Vuk Đurić Endo, gost podcasta "Život na srpskom", jedan je od najzaslužnijih za reputaciju "grada murala". Muralista Vuk Đurić Endo je faks završio u Kosovskoj Mitrovici, bazu našao u Čačku, a slika po celom svetu - nedavno se vratio iz Vijetnama i taj boravak dobro će zapamtiti po jednom incidentu. U kontekstu priče o Čačku kao nacionalnoj prestonici kulturne, Endo je art direktor i jedan od osnivača Dana urbane kulture (DUK), koji se ove godine održavaju od 15. do 21. maja, a dobijaju i nastavak - muzički festival Uzlet (28-29. jul). Kaže da ove godine "svi putevi vode u Čačak", najavljuje slikanje 100. murala i otkriva nam šta se sad zapravo tamo dešava.

U epizodi bez gosta (Marinika Tepić je tri minuta pred snimanje javila da ima zakazan fajt u skupštini) Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji je ovog puta svratio u studio, razgovarali su i razgovarali i razgovarali, ali izginule u prošlonedeljnim zločinima nisu uspeli da vrate, niti bilo koga da uteše. Doduše locirali su glavnog krivca i tako pomogli vama koji lutate u tom smislu. Glavnog krivca, ali za neke druge stvari locirao je i Njujork Tajms. U Magarećem kutku moći ćete da čujete Čaleta kako izgleda kada njen sistem ne zakaže. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa Sergejem Trifunovićem, koji je planiran kao razgovor o tome kako čuvamo radoznalost, kreativnost i sebe u svetu koji nas vuče ka letargiji. Planiran je kao razgovor o Sergejevom odnosu prema svetu, događajima koji su toliko dobri da ga vinu u nebesa, a i prema događajima koji su ga boleli. O tome i jeste i nije, jer je sniman manje od sat vremena nakon što se dogodila pucnjava u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Ispao je kao i razgovor prijatelja o životu, i suočavanje sa događajem koji još uvek, u tom trenutku, ne prihvatamo do kraja i tek počinje da nam dolazi do srca, i psovanje, i traženje objašnjenja, i bežanje od teme, pa vraćanje na temu, i grljenje. "Mislim da mi i dalje ne peremo noge, a menjamo čarape, kao društvo. Užasno nam smrde noge i uporno menjamo čarape, koje se raspadaju, i raspadaju, i raspadaju. I nikako da nam neko objasni da treba prvo da operemo noge, pa da obučemo čiste čarape. To pranje nogu bi značilo da se sistemski stvari menjaju iznutra. Ne fasada. Sećaš se Vranjskog pozorišta, na koje je Srpska napredna stranka okačila fasade isprintane na papiru zgrade koja se raspada. To su te čarape na prljavim nogama. Ne radiš rekonstrukciju zgrade, nego samo navučeš fasadu: Ona je i dalje iznutra trula i raspašće se", rekao se Sergej Trifunović u novoj epizodi podcast-a Snaga uma.

Epizodu DLZ sa poverenikom sindikata “Nesavisnost” u EPS Dragoslavom Ljubičićem snimili smo dan pre tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu i nismo je emitovali u sredu 3. maja. Posle ovog zločina, a i onog dan kasnije u Mladenovcu, Srbija više neće biti ista, ali svi mi moramo da nastavimo dalje. Prvomajska epizoda podkasta koji radno slavi sve praznike, "Dobar loš zao" je tu! Nenad Kulačin i Marko Vidojković upitali su se ko je pustio tvit da je predsednik na VMA, posle čega je krenula krvoločna naprednjačka hajka na političke neistomišljenike, zevali su dok su gledali snimke predsednikovog vikend landranja po Srbiji, radovali su se što ima nekog ko će da spusti Vučića i Dačića, makar ta osoba dolazila iz odmetnute srpske pokrajine, a ponovo su otvorili i slučaj "Naša Zoka". Autori su sa Ljubičićem razgovarali o tome koliko je Srbija svetlosnih godina daleko od zapada kada je reč o sindikalnom udruživanju, banditskoj privatizaciji, sistemskoj zloupotrebi i planskom osiromašenju EPS, a zajednički su razmotrili i pojedine aspekte slučaja "Naša Zoka". U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako DLZ dobija konkurenciju u vidu komičarskog tandema Brnabić - Vučić. DLZ, jedini podkast u regionu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

U novoj epizodi “Mamazjanije” bavili smo se, nažalost, možda i najvećom tragedijom koja može da pogodi jedno društvo, a to su “pobeđeni” roditelji, upropašćena deca i njihova budućnost, ali i izgubljeni mladi životi. O slučaju koji je potresao Srbiju, čitav region, a mučno je odzovnio i u svetu, kada je devetoro ljudi izgubilo život od ruke trinaestogodišnjeg dečaka, o uticaju sredine, uzrocima, posledicama i odnosu koji treba da zauzmemo prema užasu kojem svedočimo, za naš podkast govorili su Marko Batur, defektolog i specijalni pedagog i doktorka Nevena Čalovski Hercog, psihijatrica i psihoterapeutkinja. Koji spoljni uticaj je najjači okidač za zlo koje obuzme dete: muzika, igrice, internet, mediji, loše društvo, zlostavljanje, zanemarenost, devalvirana prosveta i školstvo, previše novca, premalo novca, društevno-političke okolnosti, televizijski sadržaji, rijaliti programi, javni narativ koji glorifikuje nakaradni sistem vrednosti, raspad porodice…? Timskim izlaganjem, porukama i savetima, višedecenijskog iskustva doktorke Čalovski Hercog u radu sa decom, posebno porodičnim odnosima, ali i ozbiljnog i temeljnog rada Marka Batura sa adolescentima pre svega, pokušali su da pomognu i daju odgovore na pitanja koja muče, kako i njih, tako i sve nas koji proživaljavamo jedan od najtežih perioda, koji svom snagom udara na roditelje i decu, a kojem se moramo odupreti, dati šansu ljubavi i životu i iz najcrnjeg nešto naučiti.

Nova epizoda podcasta Snaga uma, u skladu sa prvomajskim praznicima, donosi razgovor o razvoju i primeni levih ideja, ali i o spinovanju i urušavanju ovih vrednosti. Gost Miljane Nešković je političar Ne da(vi)mo Beograd i odbornik u Skupštini Beograda Dobrica Veselinović koji je govorio o tome kako svojoj ćerkici objašnjava političku odgovornost, o odrastanju na Karaburmi tokom devedesetih i procvatu nasilja, o naletu tradicionalizma i nametanju istog u školama, ali i o tome kako smo izgubili radnička prava, za koja smo nekad mislila da su zauvek osvojena.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Milica Vujović. Čuvena Lola iz serijala "Munje", TV lice, vazda na točkovima, keva kojoj nikad nije teško da napravi palačinke, hrabra žena koja kombinuje strogi centar grada sa pašnjacima Zlatibora. Milica je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom i jedna neobična sugrađanka. Prvomajske praznike dočekujemo u društvu Milice Vujović - pričamo o POP kulturnom fenomenu pod imenom "Munje" odnosno "Munje, opet". Početkom 2000. - Milica je imala dvadesetak godina i san da poseti Lisabon. Pojavila se na kastingu za ulogu Lole, dobila je rolu, snimila šta treba i otišla u Portugal, a onda je osetila i to kako je biti popularan izvan granice svog kraja. Stihovi "Rizlu imaš, ličnu kartu nemaš" prate je evo već dvadeset i plus godina. Ko je Lola dve decenije kasnije možemo videti u bisokopu, a ko je Milica pričamo u ovoj ŠBB. KBB epizodi. Šta je sve naučila o životu, kako uspeva da sačuva radost i ozarenje uprkos težinama koje idu sa nivoima igrice u kojoj smo svakodnevno. Život na točkovima i kombinacija gradske vreve i tišine zlatiborskih pašnjaka samo su neke od tema novog izdanja "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" čija je premijera nedeljom u 18h. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Trećina srpskih penzionera su socijalni slučajevi. Većina penzionera nije sposobna da se bez pomoći rodbine ili ušteđevine adekvatno leči i živi. Milion penzionera ima penziju ispod 37.000 dinara. Država smatra da je u riziku od siromaštva onaj ko prima 24.000 dinara mesečno. Od 1.650.000 penzionera, preko pola miliona prima penziju ispod tog iznosa. 125.000 žena nema nikakva primanja od države. Mogu se prijaviti za socijalnu pomoć koja iznosi 11.000 dinara. Država srednjem dobu šalje poruku - štedite za stare dane već sa 40 jer kad ostarite penzija vam neće biti dovoljna za dostojno starenje. Prosečan penzioner nema ni za potrošačku korpu. Većina njih se odriče mesa, lekova, zdravstvenih pregleda, kulturnog života. Samo 10% posto penzionera ima penzije koje su dovoljne za normalan život. GOŠĆA: Nadežda Satarić, Udruženje građana „Snaga prijateljstva“ – Amity

Direktorka predškolskih ustanova, edukatorka Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, psihoanalitičarka, autorka knjige “Deca uče od nas”, ali i ono najvažnije mama jedne devojčice i jednog dečaka, Bojana Stanković, u podkastu “Mamazjanija”, objasnila je uzroke i stravične posledice nekontrolisanog korišćenja tehnologije u rukama dece. U našem podkastu, Bojana je apelovala na roditelje da obrate pažnju na to šta njihova deca rade na internetu u najranijem uzrastu, kako kaže “od rođenja”, jer je upravo digitalni svet i njegov sadržaj, uzrok velikog broja psiho-fizičkih problema kod dece, ali i virtuelnog nasilja koje lako pređe u fizičko. Kod najmlađih, ali i kod onih koji su u pubertetskom periodu, upravo je odsustvo roditelja iz digitalnog sveta, u kojem njihovo dete provodi previše vremena, razlog zašto ga takav sadržaj umnogome “vaspitava”, “oblikuje”, i u velikoj meri utiče na psihomotorni razvoj, stavove, razmišljanja i odnose sa ljudima. Takođe, Bojana apeluje na roditelje, da ne zaborave, da su oni model koji dete oponaša, kako u najmlađem uzrastu, tako i kasnije u adolescentskom dobu, pa je nezgodno zahtevati od deteta da, recimo, ostavi telefon, ako u momentu dok mu se obraćamo, i sami, ovaj aparat, držimo u ruci.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Pavle Terzić, pozorišni reditelj i čovek koji je sa svojom ekipom uspeo da završi film o istoriji beogradskog klabinga - "Bajka o bespovratnom vremenu" - od "Šećera" do "Urban Ekspirijensa" - preko "Akademije", "Zvezde", "Buhe", "Nane" do "Stupice" i "Industrije". Pavle je jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom.

Draga publiko, nova epizoda vašeg omiljenog podkasta "Dobar loš zao" uleće u vaše mobilne telefone, tablete i kompjutere! U prvom delu emisije Nenad Kulačin (u studiju) i Marko Vidojković (jeo borovnice iz Nepala) pokušali su da rastumače šta se nalazi u glavi najjadnijeg srpskog političkog stratega još od Dimitrija Ljotića, da li je vojna vežba Granit Džaka bila upozorenje unutrašnjem neprijatelju, zašto je švedski ministar spoljnih poslova odmah posle Beograda zapalio u Crnu Goru na oporavak, kao i da li je lupetanje o rušenju u Hercegovačkoj zapravo očajnički drugomajski spin. Gost, u danima kada Kosovo klizi u Savet Evrope, a sever Kosova u ruke albanskih stranaka - lider Narodne stranke Vuk Jeremić. Vodila se polemika oko toga da li je Kosovo moguće spasiti, kad se ima u vidu šta se zbivalo 1999, da li je Vučić prihvatio ceo ili samo deo fancusko-nemačkog plana, a Vuk je izneo argumente zbog kojih treba podržati referendum o pomenutom planu, a ne tiču se samo Kosova, već i rušenja Vučićevog režima. U Magarećem kutku moći ćete da se čudite kako postoji biće kao što je Milenko Jovanov. DLZ, jedini podkast na Balkanu, a možda i šire, pod zaštitom Međunarodnog PEN centra!

Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa psihijatrom dr Igorom Radosavljevićem, koji je u javnost izašao sa informacijama o mobingu koji već duže vreme trpe zaposleni Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Dr Radosavljević je u medije izašao kao jedan od štrajkača zaposlenih u Klinici, koji su se pobunili protiv v.d.direktorke te klinike dr Ivane Stašević Karličić. Čak i u Srbiji, u kojoj smo navikli na svašta, ovo je izazvalo brigu u javnosti, jer je reč o jednoj od najvažnijih ustanova za mentalno zdravlje u državi, a i ustanovi sa najdužom tradicijom u lečenju najozbiljnijih pacijenata u ovom delu Evrope. U detaljnom razgovoru, dr Radosavljević je objasnio fenomen mobinga, kao specifičnog oblika nasilja, na koji očito nisu imuni ni stručnjaci za mentalno zdravlje. Kao jedan od glavnih simptoma trpljenja zlostavljanja u radnom okruženju izdvojio je osećaj bespomoćnosti, potrebu za stalnim pravdanjem i osećaj nesposobnosti. Kako mobing izgleda? Kako se manifestuje kod ljudi koji ga trpe? Do kojih granica to sve ide u Klinici "Dr Laza Lazarević? Koje posledice snose pacijenti i koliko je mobing u jednoj takvoj ustanovi opasan? Kako ljudi koji vrše mobing uspostavljaju kontrolu nad zaposlenima? Kog psihološkog profila su nasilnici, kog poltroni koji im pomažu, a kog oni koji ne odustaju uprkos pritiscima? O ovim i svim drugim specifičnostima vezanim za mobing prepoznaće se mnogi kojima će ovaj razgovor, nadamo se, značiti.

Kinološki savez Srbije radi nelegalno jer nije registrovan po zakonu. To je organizacija koja štancuje rodovnike i uzima novac za nepostojeće stvari. Ovakav Kinološki savez treba zabraniti jer je on izvor pasa koji nisu evidentirani. Svaki vlasnik psa u urbanoj sredini bi po zakonu morao da ima položen ispit za socijalizaciju, da je to slučaj, na ulicama ne bilo ujeda pasa. U suprotnom, svaki pas je potencijalna opasnost. Hiper produkcija pasa je direktna posledica neprimenjivanja Zakona. Odgajivačnice u Srbiji "proizvode" godišnje preko 62.000 pasa. Svako ko ima tri ženke, morao bi da ima registrovanu odgajivačnicu za pse, što većinom nije slučaj. U Azilu u Požegi je ubijen za godinu dana 2421 pas, 716 je uginuo, samo 44 je udomljen, od postojećih 4000 pasa To govori da je u ovom azilu procenat eutanazije pasa ogroman. Gosti: Branko Marić, Predsednik Asocijacije nemačkih ovčara Srbije i Ivana Milošević, aktivistkinja iz Užica

Visoka medicinska sestra – babica, osnivač Udruženja “Fit i zdrava mama”, direktorka patronaže “Bebi patrola” i mama dve devojčice, Dušica Kovačević, kroz “Mamazjaniju” nas uvodi u čaroban svet trudnoće i porođaja. Njeni saveti, radionice i psihofizičke pripreme za porođaj, čine da svaka trudnica samouvereno i bez straha dočeka dan u kojem donosi novi život. Dušica nam opisuje kako to trudnica, koju ona priprema, pola porođaja provede kod kuće, na koji način se žena umiri, ohrabri i osvesti stanje u kojem se nalazi tokom devet meseci. Ona uspeva da nam dočara i koliko je važno da žena shvati da su na porođaju manje bitni lekari, sestre, babice, a najvažnija je njena uloga - uloga majke. Takođe, Dušica naglašava važnost uloge oca, muža, partnera i njegovog prisustva na porođaju, ali i tokom bebinih prvih dana i apeluje na srpska porodilišta da omoguće pratnju na porođaju, koja ženama mnogo znači, a koja je u Zapadnoj Evropi uobičajena pojava.

Branka Babić Karajica je počela da putuje sa 58 godina i obišla 130 zemalja - njene priče dostojne su filma, a podelila ih je u podcastu "Život na srpskom". Branka je profesorka engleskog, a poslednjih godina prava svetska putnica koja prelazi mnoge granice i čija priča inspiriše na više nivoa. Zato u podcastu "Život na srpskom" pričamo o njenim najzanimljivijim avanturama s putovanja - od prvog odlaska u Kinu koji je sve promenio pa do miša na ražnju kojeg je nedavno probala s lokalcima u Malaviju - ali i o iskustvima koje je imala kao žena iz Srbije koja sa skoro 70 godina putuje sama i to na neke od najopasnijih destinacija sveta. Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Još jedna sreda, a u njoj još jedna epizoda neuništivog podkasta "Dobar loš zao"! U prvom delu emisije, Nenad Kulačin i Marko Vidojković bavili su se posetom ProlupAne, ProlupAleka i "Marka Đurića" Raškoj, Dodikovim pucanjem iz prazne vazdušne puške te Vučićevim hvalisanjem u vezi sa srpskim izvozom smrti, putem namenske industrije i sumnjivih trgovaca oružjem. Gost je bivši predsednik DS, a sadašnji politički penzioner, Bojan Pajtić, pre svega zato što je sa autorima DLZ podelio mesto u huškačkom spotu TV Pink. Pajtić smatra da se u spotu našao jer je javno govorio o tome kako je Vučić plakao tokom njihovog telefonskog razgovora, 2003. Osim toga, bivši predsednik Izvršnog veća AP Vojvodina se osvrnuo na situaciju na Kosovu, u opoziciji, ali i u režimu, koji je okarakterisao kao mafijašku organizaciju. Ah, da, čućete i Bojanovu ekskluzivnu prognozu rezultata plejofa u NBA i Evrologi. U "Magarećem kutku" moći ćete čak dvaput da uživate u nastupima Aleksandra Šapića. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Karlo Zagorac, velemajstor berberin, frizer, edukator, slikar i jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom. Frizeraji i berbernice su veoma specifična mesta okupljanja u svakom gradu, kraju i zajednici. Sa Karlom pričamo o tome koliko je važna kreativnost - šta je važnije da klijent ima bujnu maštu ili frizer. Zanati se vraćaju u modu tačnije postaju luksuz. Ove godine šeširdžije na primer doživljavaju bum. Ljudi koji imaju zlatne ruke postaju zvezde u eri društvenih mreža i Tik Toka. Ovog nedeljnog popodneva razgovaramo o važnosti deljenju znanja, odnosu majstora i šegrta, o istoriji nastanka pomada i o modi i trendovima kada su frizure i brade na tapetu, ali i o četovanju sa HAL-om, kao i o snalaženju generacije X u vremenu generacije Z. Pravi delikates ovonedeljne ŠBB KBB epizode je Karlova priča o psihološkom fenomenu poznatom pod nazivom "Magija ogledala". Kada sedimo u frizerskoj ili berberskoj stolici - kome se otvaramo? Sve su ovo samo neke od tema novog izdanja "ŠBB KBB - "Masterklasa o maštanju" čija je premijera nedeljom u 18h. Dobrodošli sanjari! Slušamo se i gledamo na sajtu Nova.rs i YouTube kanalu Nova S. Dobra priča sledi.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Branko Rosić - novinar, pisac, panker i vlasnik titule "Ser" - jedinstvena pojava na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa Željkom Bodrožićem, novinarom i predsednikom NUNS-a. U zemlji u kojoj je skoro svako bar nekad razmišljao ili razgovarao o odlasku iz zemlje, uz osećaj "da odavde treba bežati", tema za razgovor se nametnula sama. Kako ti talasi očaja izgladaju kod novinara, a kako prolaze? Željko Bodrožić, kao predsednik NUNS-a, često je prva adresa novinara koji imaju osećaj da ne mogu više da izdrže pritisak, uvrede i osećaj progona. Govorio je o razlozima zbog kojih on nikad ne bi otišao iz Srbije, iako ga je previše puta izneverila, ali i o svim bočnim posledicama medijskog progona i propagande koja nam boji svaki dan. Kako sve to utiče na opšte stanje društva? Koliko nam se u međuvremenu promenila, tačnije umanjila, kolektivna pismenost? Šta se sve promenilo dok čekamo te promene?

Psihoterapeut i mama dve devojčice Jovana Budima i sertifikovani trener za spavanje i mama dva dečaka Anđela Jerinić, za sve koji prate “Mamazjaniju” objasnile su koliko je za bebu važan san! Kvalitet, dužina sna, ali i način kako se beba uspava, može presudno uticati na kasniji razvoj i ponašanje deteta, a često se posledice nedovoljno sna vide čak i u odraslom dobu. Anđela je u našem podkastu prenela iskustvo kako svoje, tako i brojnih roditelja koji joj se obraćaju zbog problema sa bebama koje slabo spavaju. Bebino nespavanje međutim, problem je cele porodice, jer ako ne spava najmlađi član - ne spava niko. To utiče na razdražljivost, nervozu i lošu atmosferu u kući, a Anđela posebnim metodama uvodi red u biortiam bebe, pa tako pomaže i mamama i tatama. Jovana nam je sa psihološkog stanovišta objasnila koliko pojedini potezi roditelja, koji najčešće dolaze iz neznanja, mogu biti opasni. Ostavljanje bebe da plače dok se sama ne uspava, nervoza koju majka oseća dok nosi svoju bebu u naručju, a samo misli kada će uspeti i ona sama da zaspi, tenzija i stres, negativno utiču na dete, koje tako svoje spavanje odlaže, što nikome ne ide u prilog. Savete za bebin zdrav san podelile su u “Mamazjaniji” i Jovana i Anđela, svaka iz iskustva svoje struke, a na svima, koji nas prate i koji imaju malu bebu, je da isprobaju ove metode, ukoliko se nađu u pomenutim situacijama.

Kako je zaista izgledao "život na srpskom" za decu devedesetih, prisećamo se sa spisateljicom Jovanom Ristić. Jovana Ristić je o tinejdžerima koji su odrastali u Beogradu devedesetih pisala u svojim knjigama "Devedesete u kraju" i "Znaš ti ko sam ja?" i to baš iz njihovog ugla koji je drugačiji od ekstrema u kojima se danas razmišlja o tom periodu. U podcastu "Život na srpskom" priča o svemu što je tadašnjim klincima bilo "normalno" i "kul", a što mladi danas teško da mogu da razumeju; seća se dobrih momenata i drečavih boja koje su razbijale mrak života u Srbiji; objašnjava kako je društveno-politička situacija uticala na vrednosti, kulturu, pa čak i modu; priča o svojim devedesetim iz današnje perspektive - bez ružičastih naočara, ali i bez osude.

Najnovije izdanje podkasta "Dobar loš zao" stiže dan posle godišnjice ubistva Slavka Ćuruvije, četiri dana nakon godišnjice ubistva Dade Vujasinović i u nedelji u kojoj se propagandno krilo režima, na čelu sa Pinkom, Informerom, Anom Brnabić i Aleksandrom Vučićem (slobodno promenite redosled) obrušilo svom silinom na slobodne novinare u Srbiji. Nenad Kulačin i Marko Vidojković proveli su prvi deo emisije u pokušajima da urazme Čaleta, koja se definitivno pretvorila u čaleta nasilnika, svakodnevno se iživljavajući na novinarima, imali su podeljena mišljenja o tome koliko treba imati rszumevanja za robijanje DJV, a Nenad je čak predsedniku "spevao stih"... Gost, lider stranke SRCE, general Dragan Ponoš, jedan od "junaka" Pinkovog spota o kome govore sve međunarodne organizacije za zaštitu slobode govora. Autori su sa generalom razgovarali o ukrupnjavanju opozicije, strategiji za predstojeće izbore, na kojim god nivoima da budu raspisani, bilo je i reči o francusko-nemačkom sporazumu, kao i o tome čiji je uticaj u Srbiji jači - iz Rusije ili sa zapada. U Magarećem kutku moći ćete da se podsetite u kojoj se meri gradonačelnik Šapić ne snalazi u odnosima sa drugim ljudskim bićima. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama! Miljana Nešković je vodila razgovor sa Draganom Dukuljev, mladom ženom koja na društvenim mrežama, pod imenom DacaMagic, otvara pitanja seksualnog obrazovanja i vaspitanja, što kod jednih izaziva veliko poštovanje, a kod drugih osude. Tema za razgovor je bilo mnogo. Koliko se odnos mladih ljudi promenio prema seksualnim slobodama u poslednjih dvadeset godina? Šta je danas bolje nego u vreme "kad smo mi bili mladi", a na kojim poljima smo se vratili sto godina unazad? Kako je moguće da u 21. veku postoji mnogo mladih ljudi koji "nevinost", tačnije postojanje himena kod žene, doživljavaju kao jedinu i najvažniju vrednost žene? Kako je izgledalo Draganino oslobađanje i kako je ona upoznavala sebe? O ovim i mnogim drugim temama Dragana je govorila u svom stilu, vedro i otvoreno.

Nemanja Vidić je čovek koga nije hteo ovaj sistem. Time nam je poslata vrlo negativna poruka da vlast ne želi dobro našem fudbalu. S druge strane je Dragan Džajić koji je fudbalska prošlost koju je pregazilo vreme. Da je rekao NE FSS-u, Džajić bi imao istorijsku šansu da ga pored bivšeg predsednika, abolira i narod. Ovako on neće ući u istoriju kao legenda jugoslovenskog fudbala, već kao čovek koji je jednoj novoj generaciji ljudi uzeo šansu da stvaraju bolje temelje srpskog fudbala.

Predsednica Srpske stranke “Zavetnici”, politikološkinja po struci, a uskoro i mama dva dečaka, Milica Đurđević Stamenkovski, otkrila je za naš podkast koliko je teško, ali i hrabro i neustrašivo, “sa tri srca” odlaziti na sednice Narodne skupštine, i sa kolikim nestrpljenjem iščekuje rođenje svoje dece. Aktivan politički život Milica nije obustavila onog dana kada je saznala da je trudna. Naprotiv, odlasci na sednice, borba sa političkim neistomišljenicima, nastavila se, čini se, žustrije i glasnije nego ikada do sada. Kako trudnoća odmiče, Milica kaže da ipak posustaje i sve više vremena provodi kod kuće, u mirnijoj atmosferi, koja sigurno prija bebama. Uz sve fiziološke i psihološke tegobe koje prolazi svaka trudnica, Milica nažalost proživljava i napade političkih protivnika na, kako kaže, svoju nerođenu decu. Međutim, tvrdi da radost iščekivanja njihovog rođenja niko ne može da poljulja i to je nešto za šta veruje da će je promeniti kao ženu, ali joj dati i dodatnu snagu.

Jubilarno 251. izdanje šalala podkasta "Dobar loš zao", čiji su autori Nenad Kulačin i Marko Vidojković kolekcionari uvreda i pretnji režimski nahuškane nacionalističke stoke, je pred vama! U prvom delu emisije, domaćini su se bavili Jakovom (Milatovićem), Milom (Đukanovićem), Crnom Gorom (i njenom mračnom / svijetlom budućnošću) te Markom (Janketićem) i njegovim road rageom prema tastatura ratnicima, snimljenom na zadnjem sedištu jednog auta. Gost, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Crnogorac porijeklom, Ognjen Radonjić! Ognjen je obrazložio kako je znao i umeo zašto je pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Montenegru dobra, a probao je da odagna crne misli autora o umešanosti Aleksandra Vučića i njegove družine u politička dešavanja kod komšija. Ovo je emisiju neizbežno dovelo do pitanja, a šta se to dešava kod nas i šta treba da se desi, da bi se nešto desilo, odnosno promenilo. U Magarećem kutku čućete nove tenorske visine Sime Spasića. DLZ, jedini podkast na Balkanu pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, istovremeno na našem portalu i YouTube!

Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar, u podcastu "Život na srpskom" govori o izazovima koji su dočekali nauku u pandemiji, a nakon nje se čine još težim. Vakcine, maske, nuklearne pretnje, zemljotresi i druge prirodne katastrofe, raznorazne teorije zavere - sve su to teme koje danas na svakodnevnom nivou testiraju poverenje običnih ljudi u nauku, a sa mogućim ozbiljnim posledicama. Slobodan Bubnjević nam objašnjava kako se to desilo i koju ulogu u kreiranju takve atmosfere nesigurnosti imaju naučnici, mediji, pseudonaučne grupacije, ali i državne institucije. Šta nam se zapravo događalo u pandemiji? Koje su greške napravljene? Gde su trenutne granice nauke, a koji su izazovi? - neka su od pitanja na koja Bubnjević daje odgovore, a dotiče se i antivakserskog pokreta, izjava Branimira Nestorovića, meteorologije, ravnozemljaša... Autorka podcasta "Život na srpskom" je Ana Kalaba.

Nova epizoda podcasta Snaga uma je pred vama i donosi razgovor sa urednikom Danasa, novinarom i satiričarom Dragoljubom Dražom Petrovićem! Koliko se satira u Srbiji promenila od kraja osamdesetih, kad je cvetalo čuveno Indeksovo radio pozorište, do danas? Kako ismevati stvarnost koja je već sama po sebi apsurdna? Kako je Ana Brnabić postala omiljena junakinja satiričara iako u početku uopšte nije obećavala? Ko koga plagira Dragan J. Vučićević Aleksandra Vučića ili obrnuto? Ovo su samo neke od tema koje je Draža stručno analizirao, uz objašnjenje da su njemu svi političari dragi, kao da su mu deca, te da u tom smislu ipak ne sme da pravi razliku između njih.

Sadašnji deo Šodroša koji je uništen zbog izgradnje mosta, samo je mali deo onoga što će biti sravnjeno sa zemljom radi izgradnje Novog Sada na vodi. Za 9 meseci od početka protesta, niko nije video nijedan validan papir i dozvole za izgradnju. Društvo arhitekata Novog Sada je stava da je projekat štetan, sprovodi se u potpunoj tajnosti i nije konsultovao struku. Stručnjaci kažu da se time značajno povećava opasnost od poplava. Tog mišljenja su bili i Javno vodoprivredno preduzeće “Vode Vojvodine” i Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” iz Zemuna, koji su dali negativno mišljenje na predlog projekta. Potom je rukovodstvo “Voda Vojvodine” smenjeno, a Institut je kupila kompanija “Milenijum tim”, koja trenutno izvodi radove, tačnije seče šumu na delu Šodroša. Ako je profit ispred zaštite životne sredine, probajte da brojite novac i da ne dišete, nećete uspeti puno novca da izbrojite! Uništavanjem nasipa i sečom šume na Šodrošu uništava se prirodni bedem od poplava i rizikuje bezbednost građana Novog Sada, kao što je to slučaj sa uništavanjem Savskog nasipa na Novom Beogradu. “Novi Sad na vodi” je projekat kojim se uništava priroda i zaštićene biljne i životinjske vrste, nasip se za potrebe privatnih investitora izmešta 500 metara u korito Dunava. Početna cena mosta bila je 100 miliona evra, da bi se danas porasla na 170, zato je između ostalog projekat proglašen kao projekat od nacionalnog značaja i u potpunosti netransparentan. Problematične su i donacije kineskog partnera, pa postoji osnovana sumnja da 20% novca odlazi onima koji su doneli odluku o izgradnji mosta, što ukazuje na korupciju. Niko nije protiv razvoja Novog Sada i izgradnje mostova, ali projekat izgradnje mosta koji je 1960. trebalo da služi kao obilaznica oko grada, sada nema smisla jer će most zbog širenja grada sada ići kroz njegovo jezgro! U Evropi ne postoji grad gde 15 do 20 aktivista ima preko 150 krivičnih prijava jer ukazuje na opasnost po građane Novog Sada. U toku je urbanističko nasilje nad gradom, prilagođavanje planova sumnjivim investitorima i gušenje javnosti i oponentnih glasova. S druge strane, za policijsku torturu niko nije odgovarao. Novi Sad je grad u kom su se poslednja tri načelnika policije smenjivala na optuženičkoj klupi. Gost - Brajan Brković, aktivista pokreta "Bravo".

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Miloš Vlalukin - glumac, producent, zvezda pozorišta "Boško Buha" - jedan jedinstveni Ćomi na ovoj vodenoj kugle koja huji svemirom.

Slikarka, književnica, vlasnica i jednog kafića u centru Beograda, a od pre pola godine mama devojčice, Milica Vučković, ispričala je u Mamazjaniji kako izgleda biti roditelj u svetu umetnosti i umetnika, koji, vođeni uglavnom samo svojim radom, delima i prezauzetim okruženjem, ne mare mnogo za decu. Navikavanje na život sa bebom, za Milicu podrazumeva odricanje od rada noću, na koji je navikla, pomeranje rokova za završetak slika i romana, na kojima vredno radi, tumbanje bioritma koji je godinama funkcionisao onako kako je posao uslovljavao, a sada je glavna jedna devojčica, koja određuje nova pravila igre. Milicino uživanje sa bebom, na neki način reakcija je i odgovor “zlim jezicima”, za koje je nespojiva uspešna karijera u umetnosti sa ulogom brižne majke. Ipak, Milica im je svima “zatvorila usta” jer njena ćerkica je inspiracija za stvaranje novih umetničkih dela, ali i najbolje društvo sa kojim već odlazi u svoj kafić, gde je ova bebica omiljena drugarica u svakoj ekipi.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič je Marko Nastić, didžej, muzički producent, svetski poznato i priznato ime na mapi didžejinga ove vodene kugle koja huji svemirom.

Na meniju nove ŠBB KBB podkast epizode u nedelju u 18h - sledi "Masterklas o maštanju" - vodič nam je Džipsii, novo ime na mapi muzičkih senzacija ove vodene kugle koja huji svemirom.