HistoryCast

25 - Danas nastavljamo serijal o krstaškim ratovima. Treći krstaški rat bio je pokušaj zapadnoevropskih vladara da povrate Jerusalim i Svete zemlje od muslimanskog sultana Saladina, koji ih je osvojio 1187. godine. Rat je trajao od 1189. do 1192. godine i u njemu su učestvovali engleski kralj Ričard I Lavlje Srce, francuski kralj Filip II Avgust i nemački car Fridrih I Barbarosa. Iako su krstaši uspeli da zauzmu neke gradove i utvrđenja na obali, nisu uspeli da prodru do Jerusalima. Rat se završio mirovnim sporazumom u Jafi, po kome je Jerusalimska kraljevina zadržala deo obalske teritorije od Tira do Jope, a hrišćanskim hodočasnicima je dozvoljen slobodan pristup Jerusalimu. Istoričari Maja Dragić Kovačević i Andreja Vujičić u današnjoj epizodi pričaju o ovom ratu velikih imena a malih dostignuća.

24 - Milan Stojadinović je bio srpski i jugoslovenski političar i ekonomista, predsednik Vlade Jugoslavije od 1935. do 1939. godine. Šarmantan, upečatljiv, sposoban, tehnokrata, beskurpulozan i prilično lukav, brzo je sebe pozicionirao na političkoj sceni, pod patronatom Nikole Pašića. Bio je i ministar spoljnih poslova od 1935. do 1939. i ministar finansija tri puta (1922–1924, 1924–1926, 1934–1935). Osnivač i lider Jugoslovenske radikalne zajednice, desničarske stranke koja je podržavala autoritarni režim kneza Pavla Karađorđevića. Svedok dva svetska rata, nije učestvovao ni u jednom. Knez Pavle ga je, uz izgovor da je Stojadinović nesposoban da reši 'Hrvatsko pitanje', smenio 1939. godine iako je pobedio na izborima. Britanci su tražili da se Stojadinović udalji iz zemlje, pa je prognan na Mauricijus, gde je ostao tokom Drugog svetskog rata. Nakon rata nije mu dozvoljen povratak u Jugoslaviju, već je živeo i umro u Argentini. Istoričari Ivan Drljača i Nikola Đukić danas razgovaraju o njegovom, prilično kontroverznom i nadasve zanimljivom životu, karijeri i zaostavštini.

23 - Američki građanski rat bio je prvi moderni rat u svetskoj istoriji. Ali šta to zapravo znači? Kako su se vojnici i civili borili, živeli i ginuli u tom krvavom sukobu? Kako se o njemu izveštavalo? Kako je rat uticao na razvoj tehnologije, politike i ekonomije u SAD i svetu? I zašto je sukob Severa i Juga tadašnje Amerike i danas važan i kontroverzan? Da li je robovlasništvo bilo glavni uzrok izbijanja rata ili samo jedan od povoda? U današnjoj epizodi o ovoj temi razgovaraju Andreja Vujičić, Nikola Šipka i Dejan Nikolić.

22 - Kako bi izgledala politička scena da je Tito danas živ i oran da se kandiduje na izborima? Istoričari Ivan Drljača i Vladimir Petrović danas razgovaraju o Titu kao fenomenu i brendu, marketinškom magu kao i o kultu ličnosti Josipa Broza Tita.

21 - Drugi krstaški rat je drugi veliki krstaški pohod, vođen u periodu od 1147. do 1149. godine. Pokrenulo ga je muslimansko osvajanje grofovije Edese 1144. godine. Na pokretanje Drugog krstaškog rata pozivao je papa Evgenije III, a u pridobijanju masa veliku ulogu odigrao je cistercit Bernard od Klervoa. Drugi krstaški rat je prvi krstaški rat koga su predvodili evropski kraljevi. Francusku vojsku predvodio je kralj Luj VII, a nemačku vojsku Konrad III. Rat je završen neuspehom. U Egiptu jača Saladin koji je na sebe preuzeo ulogu da vrati krstaške države u оkvire islamskih.

20 - Današnju epizodu posvetili smo Pokretu nesvrstanih, najbrojnijoj međunarodnoj organizaciji posle UN, formiranoj od strane zemalja koje, po deklarativnoj premisi makar, nisu želele da budu ni učesnice niti marionete tokom sukoba paktova u periodu Hladnog rata. Jednu od ključnih uloga u osnivanju organizacije odigrao je Tito, među prvim državama članicama bila je posleratna Jugoslavija, a Srbija danas ima status posmatrača. Istoričari Nikola Šipka i dr Vladimir Petrović pričaju o ideji nesvrstanosti, osnivanju organizacije i ulozi Josipa Broza Tita i SFRJ u radu Pokreta nesvrstanih.

Specijal - Za novogodišnji (da, novogodišnji) specijal, istoričar Vladimir Petrović vam je pripremio priču o mitovima koji imaju uticaj na naš život. Zašto verujemo u neverovatne stvari, čak i kada se dokazano kose sa zdravim razumom? Kao savršenu ilustraciju odabrao je priču o ubistvu Džona Kenedija. Inspiracija za ovaj specijal je film Olivera Stouna JFK koji je jako uticao na teorije zavere koje se i dalje pletu oko ubistva Amerikancima omiljenog predsednika SAD.

19 - Naš istoričar Ivan Drljača sa gostom i kolegom Nikolom Đukićem danas priča o Aleksandru I Karađorđeviću, Ujedinitelju. Osim što je bio kralj Jugoslavije, slavljeni vojskovođa, veoma obrazovan, pasionirani ljubitelj umetnosti ponosan na svoje seljačko poreklo, bio je i prvi Srbin koji je leteo avionom. Najosporavaniji i najkontroverzniji balkanski vladar, i danas je predmet polemika kako istoričara tako i javnosti. Neke poznate ali i malo poznate detalje o njegovom životu čućete u ovoj epizodi, a pošto nam je vaše mišljenje važno, očekujemo i komentare, predloge i sugestije.

18 - U novogodišnjoj, prvoj epizodi ove 2024., naši istoričari Maja Dragić, Andreja Vujičić, Nikola Šipka i Ivan Drljača izabrali su za vas teme i malo poznate istorijske detalje koje smatraju najzanimljivijim, sa čim ćete, nadamo se, i vi biti saglasni. Nadamo se da ćete uživati u ovom razgovoru kao što smo i mi uživali dok smo snimali. Sve najlepše u Novoj godini želi vam Podmedia tim i ekipa @HistoryCast_rs podkasta!

17 - Naši istoričari Maja i Andreja u ovoj epizodi HistoryCast podkasta razgovaraju o jednoj od najzanimljivijih ličnosti srednjevekovnog Balkana, kralju svih Srba i Bosne pride, kako je sebe voleo da zove. A nije ih bilo mnogo koji su smeli da mu protivreče.

16 - Oportunista koji je uvek bio uz vlast. Uvek znao da se sprijatelji sa moćnijim od sebe za koje bi uradio bilo šta. Strastven govornik i pisac. Miroslav Spalajković je bio praktično na svakom mestu gde je izbijala regionalna ili svetska kriza i vukao i dobre i loše poteze u ime vlade u Beogradu. Malo poznata a fascinantna ličnost srpske istorije. Razgovaraju naš Nikola Šipka i autor knjige "Spalajković, diplomata i kontrarevolucionar", Zoran Bajin.

15 - Maja i Andreja nas uvode u krstaške ratove epizodom koja misteriozno kreće upravo od Prvog krstaškog rata.

14 - Naši istoričari Maja i Andreja, inspirisani filmom Ridlija Skota, razgovaraju o Napoleonu i daju prvu sliku njegove biografije. Odlučili smo da ovo bude samo prvi deo i da ne ponovimo grešku režisera filma. Očekujte serijal o Napoleonu jer malo koja istorijska ličnost to toliko zaslužuje posebno što je materijala i izvora na pretek.

13 - U drugoj epizodi serijala Istorija sukoba, pokrivamo, na žalost tekući, sukob između Rusije i Ukrajine. Nikola Šipka, istoričar koga ste upoznali u prvoj epizodi serijala o Izraelu i Palestini, ugostio je istoričara Nikolu Đurića. I ne, nisu bili ograničeni vremenom, mora da ih odučimo od pravila gostovanja na televiziji. :)

12 - Naši istoričari Andreja Vujičić i Ivan Drljača obeležavaju Dan Primirja i faktički kraj Prvog svetskog rata istorijskim pogledom na samu konferenciju koja je iscrtala mapu nove Evrope kao i na njene posledice.

11 - Naš istoričar Ivan Drljača razgovara sa naučnim novinarem i fizičarem Slobodanom Bubnjevićem o tome kako je socijalistička Jugoslavija zamalo postala nuklearna sila. Ok, ne baš zamalo. Nije bilo nikakve šanse. Ali je priča o ambiciji fascinantna.

10 - O danu koji nikad nije trebalo da svane, bar prema Romejima, razgovaraju naši istoričari, Andreja Vujičić i Maja Dragić Kovačević.Za čitanje: Stiven Ransiman, Pad Carigrada Stiven Ransiman, Vizantijska civilizacija Johanes Koder, Vizantijski svet Ivan Đurić, Sumrak Vizantije Admondo de Amičis, Carigrad

09 - Naši istoričari Andreja i Maja razgovaraju naširoko o jedinom srpskom caru, Dušanu i njegovoj Srbiji.

08 Tražili ste nastavak epizode o istoriji sukoba između Izraelaca i Palestinaca i već je pred vama. Nikola i Ivan prolaze detaljnije kroz kasniji period sukoba kao i kroz današnju situaciju. Takođe, pred kraj epizode, odgovaramo na neka od pitanja koje ste postavili u komentarima.

Pre nego se svrstamo u neki od rovova nije zgoreg znati i zašto se nešto dešava i kako je došlo do situacije u kojoj se nalazimo. U ovoj epizodi, istoričari Nikola Šipka i Ivan Drljača, pokušavaju da potpuno objektivno sagledaju genezu i istoriju sukoba na Bliskom istoku.

Naši istoričari, Andreja Vujičić i Ivan Drljača, daju široki uvid u život Aleksandra Makedonskog.

U ovoj epizodi se priča o ulozi filma u Jugoslaviji nakon "Crnog talasa"

Naši istoričari, Ivan Drljača i Andreja Vujičić pričaju o jugoslovenskom filmu, tačnije njegovoj fazi poznatijoj kao “Crni talas”. Koliko je to bilo značajno za partiju, narod i uticaj države na međunarodnom nivou zahvaljujući filmu, ali i mnoge druge aspekte ove teme čućete u 4. epizodi HistoryCast-a.

EpizodaRobespjer je fascinantna istorijska ličnost, jedan od vođa francuske revolucije 1789 i instigator i veliki pobornik vladavine terora koja bi trajala do kompletnog očišćenja francuskog naroda od kontrarevolucionarnih elemenata, posle čega bi se ispunila obećanja revolucije. Koliko je ovo prihvatljivo istorijski, postoji li argumentovana apologetika terora i da li smo samo krhki liberali ako u teroru vidimo uspostavljanje tiranije? O tome pričaju psihijatar Dr Milutin Kostić, koga ste već upoznali u epizodi o Staljinu i Dejan Nikolić, urednik kanala HistoryCast.

Druga epizoda serijala Diktatori, na kanalu HistoryCast, ulazi u srž pada jedne evropske civilizacije u ambis varvarstva i zla. Iako je neko vreme ove trosatne analize posvećeno samom Hitleru, fokus je na sistemu koji ga je napravio i omogućio mu da, uprkos svoj prosečnosti i potpunom nedostatku kvaliteta, dođe u poziciju apsolutne vlasti. Našim istoričarima Ivanu Drljači i Andreju Vujičiću, za potrebe ove analize, prodružila se Kaja Damnjanović, psihološkinja, profesorka eksperimentalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Naši istoričari Ivan Drljača i Andreja Vujičić uz pomoć psihijatra Milutina Kostića ulaze u srž ambicije i ličnosti jednog od najuticajnijih ljudi XX veka, vladara Sovjetskog Saveza od 1924. do 1953, Josifa Visarionoviča Staljina. Da li je teško detinjstvo odredilo njegov put? Ili nasleđene i urođene osobine? Da li je biti narcis uvek loše? Koliko je Staljin bio zločinac a koliko čovek na pravom mestu u pravo vreme?